Pelagićevo delo „Lekovito bilje i narodni čajevi“ svojevrsni je zbornik lekovitog bilja ne samo iz naših krajeva, već sa čitavog Balkana. Knjiga se može smatrati neophodnim štivom za svaki dom − kao prva pomoć kad bolest već nastupi ili kao način da se ona spreči.
Može se opisati kao Biblija lekovitog bilja, korisnih saveta i praktičnih predloga za lečenje narodnom medicinom. Ili pak kao bukvar zdrave hrane neophodne za pravilno funkcionisanje čovekovog organizma. Kako god da je defmišemo, knjiga „Lekovito bilje i narodni čajevi“ ne prestaje da budi pažnju čitalaca ni nakon jednog veka svog postojanja, time nam dokazujući da potreba čoveka ka stalnom napretku je večno živa vatra, čiji se oganj nikad ne gasi.
Sadržaj
Predgovor
LEKOVITO BILJE
Beli slez
Beli slez kao lek
Bela slačica
Bela slačica kao domaća lekarija i začin uz jelo
Slačičnik
Slačičnik kao lek i kako se on spravlja i upotrebljava
Biber
Biber kao začin i lek
Breza
Brezovina, breza kao lek
Brđanka
Arnika, moravka veprovac (trava) kao lek od rana
Venja
Venja, smrekovina, je lekarija za mnoge bolesti
Vodnjika (venjovača) kao lekarija i prijatno piće
Vinovaloza
Grožđe kao hrana i mnogostruki lek − jedimo ga što više i što duže
Grožđe održati do proleća u onom stanju kao što je bilo u jesen..
Kiselo mleko
Odlična hrana i lekarija
Višnja
Višnjevo lišće kao lek
Vodopija
Ženetrga, gologuza, zmijina trava, cikorija
Vranilova trava
Vranilova trava ili crnovrh
Vrba
Vrbova kora i njeno lišće kao lek
Gavez
Glog
Debela tikva
Debelica, debela tikva kao lek od svinjske bolesti − groznice.
Divlji kesten
Kesten divlji kao lek, kao hrana za marvu i kokoši, i sapun
Duvan
Duvan kao lek
Žalfija
Kadulja, kaduna, kalaver, kaloper kao lek
Zob
Zob kao lek
Tej (odvar) od zobi spravlja se ovako za piće:
Za kupanje ovako se spravlja:
Zova
Ivanjsko cveće
Ivanjsko cveće kao lek
Iđirot
Jabuka
Jabuka kao hrana i lekarija
Jagoda
Jagode kao lek
Jagorčevina
Ječam
Ječam kao lek
Kafa
Kafa kao lek za ljude i marvu
Kantarion
Kim
Kukuta
Kukuta kao lek od rane
Kupina
Kupina, ostruga kao lek
Konoplja
Konoplja i seme joj, kao lek
Kopriva
Kopriva kao hrana i lekarija protivu više bolesti ljudskih, marvenih i živinskih
Kopriva kao ljudska hrana
Kopriva kao stočna hrana
Kopriva kao hrana za živinu
Kopriva kao platnarska biljka
Gajenje koprive
Kopitnjak
Krušina
Lincura
Lincura, raven kao ugodna lekarija
Lubenica
Majkina dušica
Maslačak
Mečije grožđe
Mrkva
Šargarepa, žuta repa, stidak, sramak kao zdrava i lekovita hrana
Neven
Odoljen
Oman
Pasulj
Pasulj kao lek
Paradajz
Patlidžani crveni kao zdrava i lekovita hrana
za čoveka za bilje i žito
Pelin
Pelin kao lek
Peršun
Petroželj, petrusin
Pirevina
Pirevina kao lek
Pitoma nana
Gajena, paprena ili ljuta nana, metvica, metva, kao jevtina začina lekarija
Podbel
Podubica
Raž
Raž i kafa od raži kao odlična hrana i lek
Kafa koja ne škodi, a pitka je i zdrava za grudi i ostalo telo
Rastavić
Ren
Ren je lek i začin
Rotkva
Rotkva i rotkvica kao hrana i lek
Rogač
Ruzmarin
Ruzmarin-špirit kao lek
Rusa
Salep
Salep, kaćun, kaćunak, kao lek i hrana
Sarsaparila
Smokva
Roščići, smokve i drugo kao lek od kašlja
Suncokret
Titrica
Troskot
Troskot kao lek
Trava od srdobolje
Hajdučka trava
Ajdučica, sporiš, hajdučka trava, paprac, kunica kao lekarija
Heljda
Heljda kao hrana i lek
Hrast ili rast
Hrastova kora kao lek
Crni i beli luk
Luk crni i beli (češnjak) kao hrana i lekarija
Kako se odstranjuju žuljevi
Crni slez
Čaj
Čaj s mlekom kao lek
Čičak
Čičak, repuh, repušina, lapak kao lekarija
Špargla, spanać, kiseljak, zelje
Kafa od žira kao hrana i lekarija
Hleb od hrastovog žira
Šimširika
Štir
Strator, trator (crveni štir) kao lek
KAKO I KAD BRATI LEKOVITO BILJE
Šta moraju znati oni koji žele da se posvete sakupljanju, sušenju upotrebi i prodaji lekovitog bilja
Vreme berbe
Biljarski kalendar
sve u svoje vreme
Kad koje bilje treba brati?
Praktična sušara za lekovito bilje
Vitrina − izložba lekovitog bilja
Praktična uputstva o upotrebi
lekovitog bilja u domaćinstvu
Domaća apoteka lekovitog bilja
Lekovitost voća i povrća, biljni sokovi kao lek,
hrana i poslastica
Voćni dani
Jugoslavija ima divno voće i povrće, ali se ono ne iskorišćava ni
dovoljno ni razumno
Vitamini
I vitamini rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni)
II vitamini rastvorljivi u mastima
O belom i crnom hlebu, vitaminizacija belog brašna i belog hleba
Antibakterijski sastojci višeg bilja, antibiotici
u višem bilju (fitoncidi)
Isparljivi i neisparljivi fitoncidi
Isparljivi fitoncidi
Neisparljivi fitoncidi
Domaći narodni čajevi zamena za kineski čaj
Koje se bolesti mogu izlečiti ili ublažiti medicinskim biljem
Bolesti organa za varenje
Bolesti organa za disanje
Bolesti bubrega i mokraćnih organa
Za znojenje
Živčane bolesti
Bolesti kože i sluzokože
Bolesti srca i krvnih sudova
LEKOVITO BILJE − ILUSTRACIJE
Uz najčešće bolesti koje muče svakog čoveka u nekom periodu života, dati su recepti kojim kombinacijama čajeva se te bolesti mogu izlečiti ili sprečiti. Smatrao je da je čovekova dužnost da bude zdrav, a zamerao je vlastima da nedovoljno brinu o zdravlju naroda. Insistirao je na tome da ako pojedinac ima dovoljno znanja, može naterati državu da vrši svoju dužnost, jer je zdravlje sveopšte dobro. Stoga je jevanđelje zdravlja trebalo biti svakom Srbinu pri ruci.
Ova knjiga o zdravlju širi horizonte svesnosti o značaju zdravlja čovekovog i zdrave prirodne sredine. Nakon više od sto godina Pelagićevo delo „Lekovito bilje i narodni čajevi“ i dalje je aktuelno i nalazi put do svojih čitalaca. Čovekova je večna potreba da upozna svoju okolinu i da nađe način da učestvuje u kreiranju svog života i društva u kome živi.
Lekovito bilje
BELI SLEZ Althaea officinalis
[Beli slez je višegodišnja biljka, visoka 1-2 m. Sva je od mekih belih dlaka rutava. Ima beličasto, runjavo, plitko usečeno lišće, pod prstima meko kao kadifa. Stablo je jednostavno ili je slabo granato i uspravljeno. Cveće je bledoružičasto. Raste na vlažnim mestima, a naročito na rečnim ostrvima i na vodoplavnom zemljištu kraj većih reka.
Od belog sleza se koristi koren i list a ređe i cvet. Koren treba da je oljušten i beo. U korenu belog sleza ima 30-35% sluzi, oko 35% skroba, oko 10% pektina, oko 10% šećera i drugih sastojaka. U njemu je sluz glavni lekoviti činilac.]
Beli slez kao lek. Beli slez je dobar protivu bolova u prsima, promuklosti, teškog disanja, kašlja, pljuvanja krvavog i drugih plućnih bolesti. Kad se pomeša sa belim slezom podbela i kopitnjaka, i kad se taj odvar pije sa medom i malom primesom sitnog nišadora (navrh noža), onda on leči i najstariji kašalj, koji baca sukrvicu. Pri zapaljenju krajnika treba ispirati grlo odvarom, tejom belog sleza svakog sata po jednom. Protivu zapaljenja, kod žena njime treba ispirati polne organe unutra i spolja, svaki dan po dva puta.
Kad se nadunu obrazi zbog zubobolje ili slomljenog zuba, i otuda, bolovi napadnu, tada treba često ispirati usta i desni odvarom belog sleza, i obložiti spolja otečeni obraz utucanim celerom pomešanim sa zejtinom. Oblog treba da je topal.
Beli slez a naročito koren čisti prljotine sa haljina, kad se usecka sitno i svari dovoljno njegova korena u vodi. Za upotrebu ovu kao i za onu gornju neka je topal.
Korist ove biljke traži da se ona neguje i čuva u svakoj kući, umesto onog cveća od koga niko nikakve koristi ne dobija.
[Koren belog sleza je naročito pogodan za spremanje macerata ili tzv. hladnog odvara protiv kašlja kod dece. Taj odvar treba da se sprema ovako: punu kašiku sitno isečenog korena od belog sleza treba preliti sa 200-300 grama obične čiste hladne vode, dobro promešati i ostaviti da stoji pola sata u poklopljenom sudu. Za to vreme treba promešati još koji put. Posle toga procediti kroz čistu retku tkaninu. Ovako se ekstrahuje samo lekovita sluz. Dobijena tečnost se može po želji i zagrejati da proključa, zasladi se medom ili šećerom i pije po jedna kafena šoljica nekoliko puta na dan. Pre upotrebe se uvek malo zagreje, jer je tako prijatniji za piće.]
BELA SLAČICA Sinapis alba
[Bela slačica je jednogodišnja biljka koja se gaji, a susreće se ponegde i kao korov među žitom, po vrtovima, njivama, travnjacima i zapuštenim mestima. Visoka je obično do 60 cm, razgranata, sa perasto izrezanim lišćem i sitnim žutim cvetovima. U plodovima ima po nekoliko sitnih žućkastih semenki, zbog kojih se bela slačica i gaji.]
Bela slačica kao domaća lekarija i začin uz jelo
Mnogi pišu u svojim delima da se slačicom leči više raznih bolesti, a jedenjem uz jelo otklanjaju i predupređuju takođe mnoge bolesti.
Bela slačica je uspešan lek protivu bolesti stomaka, jetre, creva i svega drugog što spada u organe za svarivanje pojedene hrane.
Kad to govore naučari iz više mesta i raznih država, onda ne ostaje drugo već pokloniti veru njihovim rečima i obratiti našu pažnju na taj jevtini domaći lek i koristiti se njime pri navedenim bolestima i uz svako jelo.
[Lekovita vrednost slačice vidi se unekoliko i iz njenih sastojaka. Seme njeno po analizi hemijskoj ima u sebi: pored mnogo sluzi, oko 30% masnog ulja, belančevine, šećera, mineralnih i drugih sastojaka, jedno ljuto jedinjenje − sinalbin. Ovo jedinjenje sadrži sumpora i kad se zrno slačice istuca i pomeša s vodom ili žvaće, onda se sinalbin razlaže pod uticajem jednog fermenta, kojeg ima takođe u semenu (mirozinaza), i oslobađa, pored ostalog, sumporno ulje bele slačice, koje je takođe ljutog ukusa ali nije isparljivo. Zbog toga je bela slačica samo ljutog ukusa a nije i ljutog mirisa kao crna slačica (Semen Sinapis nigrae).]
Jedan varšavski doktor veli: da je bio u jedno vreme pravi mučenik od šuljeva, kiselog podrigavanja, stuživanja, glavobolje, nesvestice, teškog i neurednog mokrenja i bolesti u krstima, i pored svih upotrebljenih medikamenata. U muci toj tražio je i oprobao sve što je znao, ali sve je bilo uzalud. Ali baš u tom očajanju seti se bele slačice. On je počeo uzimati tri puta dnevno po jednu malu kašičicu čistog i skorašnjeg semena bele slačice, koju je dozu zapivao sa čašicom hladne vode. To je uzimao redovno pre doručka, ručka i posle večere pri leganju u postelju punih šest nedelja dana. Posle toga on se oprostio svih pomenutih bolesti i boljetica, pa i spavao je bolje, a tako isto to mu je učinilo te je jeo s većim apetitom no pre.
Jedan nemački doktor tvrdi da je on mnoge uzete uhvaćene udove tela lečio trljanjem sa utučenom slačicom pomešanom sa zejtinom. On kaže još: kad se svako jutro naštinu sažvaće i proguta nekoliko zrna slačice, krepi pamćenje, razvedrava misli i otklanja nesvesticu.
Za lečenje slačica se upotrebljava ili kao začin uz jelo, ili gutanjem zrna s vodom; ili zamešana kao cicvarica u vodi ili sirćetu, te služi za oblaganje.
Kad se guta, ona se uzima obično tri puta na dan po jednu malu kašičicu semena čista, zdrava, skorašnjeg i netučenog − celog. Prema uzrastu i prema naravi osobe može se ta mera i smanjiti i povisiti. Da se lakše proguta, a i inače, treba prvo staviti u usta određenu količinu semena, pa onda zapiti sa jednom čašicom hladne vode. Ona se uzima u tom vidu izjutra na sat pre doručka i u podne tako isto pre ručka, a uveče pri polasku na spavanje. Jednima je potrebno to upražnjavati po dve-tri nedelje, a nekima tri puta duže, pa da se uspeh postigne. Ovde ne treba zaboraviti ovu primedbu. Ako bolesnik ima neko zapaljenje, onda je nužno umesto vode zapivati slačicu sa mlakim odvarom od mekinja.
Za oblaganje spolja ona se upotrebljava u vidu obloge − slačičnika (vezikatora). Ovaj slačičnik pravi se ovako: uzmi nužni deo brašna od semena bele slačice (a gde nema ove, može za oblaganje poslužiti sa uspehom i crna) pa ga zamesi u malo hladnoj vodi, tako kao pogustu cicvaricu. Usput napominjemo da se nikada ne zaboravlja da od vruće vode ona gubi svoju snagu, ljutinu.
O autoru
Vasa Pelagić
Vasa Pelagić (Gornji Žabar, 1838 − Požarevac, 1899) čuveni je revolucionar i publicista. Bio je đak Bogoslovske škole u Beogradu. Odlazi u Rusiju, gde na čuvenom Moskovskom univerzitetu sluša predavanja iz političke medicine i istorije medicine. Postaje upravnik Bogoslovije u Banjaluci, ali zbog optužbe da širi nacionalne ideje, proteran je od strane turskih vlasti u Malu Aziju. Nakon učestvovanja u bosanskom ustanku 1875. godine, austrijske vlasti ga interniraju 1876. Poslednje godine života proveo je u zatvoru u Požarevcu.
U narodu je postigao popularnost svojim delom Narodni učitelj, u kome je objavio mnogobrojne savete o potrebama zdravog načina života, kao i pouke za razvijanje i održavanje telesnog zdravlja. Knjiga je pisana jednostavnim, jasnim jezikom, razumljivim za široke narodne mase. Prvo izdanje ove knjige štampano je 1879. godine u 12.000 primeraka. Ono po čemu se naročito izdvaja po značaju jeste lekarski odeljak ili jevanđelje lečenja, u kojem su obuhvaćene mnogobrojne bolesti, definicije, uzroci i posledice kao i praktična uputstva o načinu lečenja narodnom medicinom i upotrebom lekovitog bilja. To je upravo deo koji vi držite u rukama. Ne suprotstavljajući se medicini i podržavajući misao slavnog grčkog lekara Hipokrata (Hrana treba da bude lek, a lek − hrana), Pelagić je knjigom Lekovito bilje i narodni čajevi ukazao na bezbrojne mogućnosti domaćih lekovitih sredstava i blagotvornog dejstava lekovitog bilja, povrća i voća. Nakon spiska lekovitog bilja, voća i povrća koji su nam svima dostupni, načina na koji možemo upotrebiti dotično bilje u svoju korist, Pelagić nam daje uputstva kada se bilje skuplja i na koji način se tretira kako bi se sačuvali u najvećoj meri hranljivi sastojci. Uz pregršt praktičnih saveta, pokazuje nam prečice kako da izbegnemo krupne greške koje mogu nastati iz male nepažnje. Zatim, šta je to čime obiluju pojedine voćke?