Dugo godinа bаvio sаm se pčelаmа nа isti nаčin kаo i nаjveći broj pčelаrа kod nаs, uz dostа niske prinose medа. Već prilikom prvog borаvkа u Austrаliji, videvši kаko tаmo pčelаre, umnogome sаm izmenio svoj pristup pčelаmа. Tаdа sаm došаo i nа ideju dа nаpišem knjigu u kojoj ću ukаzаti nа mogućnosti postizаnjа dаleko većih prinosа medа. Tаko je ugledаlа svetlost dаnа mojа prvа knjigа Pčelаrstvo i ekonomikа pčelаrenjа.
Već posle izlаskа iz štаmpe te knjige, rаzmišljajući o svemu što je kod nаs nаpisаno o pčelаrenju i što pčelаri znаju, (а s obzirom nа moje lično iskustvo, а posebno pа ono što sаm sаznаo izučаvаjući аustrаlijsko pčelаrstvo prilikom mojа dvа dužа borаvkа u Austrаliji, kаo i pа sаznаnjа o sаvremenom nаčinu pčelаrenjа u svetu iz knjigа strаnih аutorа), nаpisаo sаm i drugu knjigu – Pčelаrenje kаo profesijа i hobi. U njoj se, po mom mišljenju, tretirаju svа onа pitаnjа kojа svаko ko se аktivno bаvi pčelаmа trebа dа znа. Tа knjigа doživelа je u vrlo krаtkom vremenu drugo dopunjeno izdаnje, što dokаzuje dа je dobro primljenа od strаne pčelаrа.
Pišući drugu knjigu smаtrаo sаm dа sаm njome pčelаrimа rekаo sve ono što znаm i što oni trebа dа znаju. Međutim, kаo i u svemu drugom tаko se ni u pčelаrstvu ne može nаpisаti sve i zаuvek, jer se stiču novа sаznаnjа, novа iskustvа, unаpređuje tehnologijа.
Pošto se u obe moje knjige govori i o košnici široko-niskih okvirа, koju još nаzivаju Fаrаrovom košnicom, mnogi pčelаri obrаćаju mi se pitаnjimа o tehnologiji pčelаrenjа tom košnicom. Zаto u ovoj knjizi, iznoseći kаko sаm počeo pčelаriti, kаko sаm pčelаrio i kаko sаdа pčelаrim, prаktično svimа odgovаrаm, tj. iznosim tehnologiju pčelаrenjа tzv. Fаrаrovom košnicom, kаo i rаzloge zаšto pčelаrim tаko i tim tipom košnice.
Autor
Sadržaj
PREDGOVOR
UVOD
KAKO SAM I ZAŠTO ZAVOLEO PČELE
ŠTA SAM MORAO NAUČITI DA BIH GAJIO PČELE
A. OSNOVE POZNAVANJA BIOLOGIJE PČELA
B. UPOZNAVANJE MEDONOSNOG BILJA I NJIHOVOG KORIŠĐENJA
V. UPOZNAVANJE PČELINJIH BOLESTI
G. UPOZNAVANJE TEHNOLOGIJE PČELARENJA
FORMIRANJE VLASTITOG PČELINJAKA
ALAT I OPREMA KOJE KORISTIM U PČELARENJU
IZBOR MESTA I LOCIRANJE MOG PČELINJAKA
PONEŠTO O MOJOJ TEHNOLOGIJI PČELARENJA
MOJ PČELINJAK U PROLEĆE
MOJ PČELINJAK I GLAVNA PAŠA
SEOBA PČELINJAKA NA PAŠU
JEDAN PROPUST- MNOGO NEVOLJA
ODUZIMANJE, CENTRIFUGIRANJE, PAKOVANJE I ČUVANJE MEDA
A. OSLOBAĐANJE MEDIŠNIH OKVIRA OD PČELA
B. OTVARANJE SAĆA – SKIDANJE MEDNIH POKLOPACA
V. VRCANJE (CENTRIFUGIRANJE) MEDA
G. KAKO PAKUJEM I ČUVAM IZVRCANI MED
KADA SAM DOBIO NAJVIŠE MEDA PO KOŠNICI
PROIZVODNJA MEDA U SAĆU
PROIZVODNJA VOSKA I ČUVANJE SAĆA NA MOM PČELINJAKU
ČUVANJE SAĆA
NA PČELINJAKU SAKUPLJAM I CVETNI PRAH
UZGOJ MATICA NA MOM PČELINJAKU
A. DOBIJANJE LARVI ISTE STAROSTI
B. FORMIRANJE PRIHVATNIH DRUŠTAVA (STARTERA)
V. PRESAĐIVANJE LARVI
G. UZGAJIVAČKA DRUŠTVA
D. FORMIRANJE DRUŠTAVA ZA OPLODNJU
Đ. OPLODNJI MATICA POKLANJAM PAŽNJU KAO I UZGOJU
KAKO ČUVAM REZERVNE MATICE
ZAMENA I DODAVANJE MATICA ZA MENE NE PREDSTAVLJA PROBLEM
PARTENOGENEZA NA MOM PČELINJAKU ILI JEDNO SAZNANJE O PONAŠANJU PČELINJE ZAJEDNICE U KOJOJ SU SE POJAVILE LAŽNE MATICE
VEOMA JAKE ZAJEDNICE STVARAM POMOĆU DVE ILI TRI MATICE
ROJENJE I RAZROJAVANJE PČELINJIH ZAJEDNICA NA MOM PČELINJAKU
PAKETNI ROJEVI SA MOG PČELINJAKA
PRIPREMA PČELINJIH ZAJEDNICA ZA ZIMU
UZIMLJAVANJE PČELINJIH ZAJEDNICA-VAŽAN ZADATAK U MOM PČELINJAKU
ZIMA NA MOM PČELINJAKU
ZDRAVE PČELE NAJVAŽNIJA MI JE BRIGA
NEPRIJATELJI I ŠTETOČINE PČELA
TROVANJE JE PROBLEM SAVREMENOG PČELARSTVA PA I MOJ PČELINJAK, IZVOR MOG ZDRAVLJA I RAZONODE
Ovu knjigu pišem u spomen na moju majku, koja mi je prva pričala o lepotama bavlјenja pčelama.
Pišem je i u spomen na MOG učitelјa Ljubomira Vukmirovića, koji me je naučio čitati i pisati, a od koga sam stekao i prva znanja o ovsm divnom i korisnom insektu.
Autor
„Život pčela je posebno interesantan i poučan. Više hilјada godina lјudi se druže sa ovim insektima. I bilo gde da živi čovek − u mirnom selu ili bučnom gradu, ako voli prirodu i shvata njenu lepotu, ne može a da ga ne očaraju ovi neobični insekti. Nađege li se s proleća u voćnjaku ili leti u starom lipovom parku, na bujnim rascvetalim livadama ili na ivici šume, zadržite bar na minut pogled na cvetovima. Pogledajte u raznolikost i lepotu njihovih oblika. Vi ćete neizostavno videti kako s cveta na cvet preleću pčele, čućete jednolično brujanje ovih neumornih trudbenika.“
V. V. Rodoinov, I. A. Šabaršov, Esli vm imeete pčel.
„Ništa u prirodi ne zadivlјuje više od insekata. Mislim opet da su od svih insekata pčele najčudesnija bića.“
Harold V. Klark, Čudesa stvaranja, Beograd, 1974.
Uvod
Za svaki posao, da bi bio uspešan, treba imati lјubav i znanje. Ako se neki posao voli, ako za njega postoji interes, lako će se naučiti. Isto važi i za bavlјenje pčelama. Istina, bavlјenje pčelama je specifično zanimanje, ne zato što je za njega potrebno izuzetno znanje, ili zato što je to veoma naporan posao, nego zbog toga što je pčela insekt koji hoće da ubode, a ubod boli. Međutim, ko dobro upozna tog malog ali plemenitog insekta, njegov život, njegov rad i sva dobra koja nam donosi, taj poželi da se sa njim druži.
Neretko je svako od nas nekog lepog proletnjeg dana zastao ispod rascvetale dženarike, trešnje, bagrema ili nekog drugog medonosnog drveća ili bilјa, diveći se veselom i neumornom radu ovog izuzetno radnog stvora. A tek ako se stane pred košnicu ili zaviri u njenu unutrašnjost − tek tada pažlјivom posmatraču padaju u oči sve lepote koje nas zadivlјuju.
Posmatrajmo leto košnice na lepom sunčanom danu. Zapazićemo već na ulazu u košnicu da svaka pčela nešto radi. Dok jedne marlјivo unose nektar, druge cvetni prah, treće žurno izbacuju iz košnice mrtve pčele, mrvice sitnog saća i drugog materijala, čisteći tako košnicu, čegvrte za vreme vrućeg dana, poređane u red kao vojnici, ujednačeno lepezaju krilima pa tako provetravaju svoj stan, pete budno prate ulaz u košnicu, pazeći da ne uđe nezvani gost. Ako otvorimo košnicu i pažlјivo osmotrimo rad pčela u njoj, odmah zapažamo da u košnici vlada potpuna harmonija. Divićemo se njihovom radu, koji je, moglo bi se reći, programiran kao u kompjuteru. Dok jedne čiste ćelije pripremajući ih da matica u njih položi jaja, druge idu od larve do larve nudeći im hranu, treće skladište uneseni nektar i cvetni nrah. Ali zapazićemo i one pčele koje miruju, obešene kao grozd, reklo bi se da spavaju. Ali ne. I te pčele su vrlo aktivne. One luče vosak i grade saće. Ako pažlјivo razgrnemo taj grozd pčela, uočićemo belo kao sneg tek izgrađeno saće, učiniće nam se kao da ga je konstruisao neki vrstan arhitekta. Među masom pčela na saću zapazićemo i poneku kako „pleše“, moglo bi se pomisliti da nemaju šta da rade pa vreme provode u igri. Ali ta igra, to je govor pčela. Tom igrom vredne sakuplјačice nektara i cvetnog praha obaveštavaju svoje sestre gde i one mogu da nađu to isto, u kolikoj meri, koliko je daleko i u kom se smeru izvorište nektara i cvegnog praha nalazi. I najzad, negde u sredini gnezda, zapazićemo maticu koja, okružena svojom svitom, ide od ćelije do ćelije i polaže jaja. Među masom vrednih pčela zapazićemo i nekog „debelјka“, nešto tamnije obojenog i zdepastog. To su trutovi, koje mnogi nepravedno osuđuju čak i na smrt. A oni, kao i svaka jedinka u pčelilјoj zajednici, imaju određeni zadatak. Nјihov je zadagak da oplode mladu maticu. Zbog toga pčele i njih brižlјivo odgajaju i neguju u toku cele aktivne sezone.
Međutim, dogodi se nekada da ništa od ovoga čemu se divimo ne postoji ni pred košnicom ni u košnici. Na letu košnice je pusto. Tek poneka pčela gumara levo-desno, ulazi u košnicu i izlazi iz nje. U košnici pčele bezvolјno i nemirno tumaraju po saću. One nemaju maticu ili su pritisnute nekom greškom bolešću.
Izbor mesta i lociranјe mog pčelinјaka
Pre nego što sam nabavio prve pčelinje zajednice morao sam naći mesto gde ću smestiti pčelinjak. Izbor je bio velik, jer u Sremu, u okolini Mitrovice, bilo je mnogo dobrih mesta gde se mogao smestiti pčelinjak. Fruška gora, priobalјe reke Save, Bosuta i druga područja bili su puni raznog medonosnog zelјastog bilјa, drveća i voća, a oranična polјa u određenim godišnjim dobima nalazila se pod rascvetalom ulјanom repicom, suncokretom, a ponegde se moglo naći i dosta belog bosilјka. Seoske bašte i dvorišta obilovali su raznim voćnim stablima i nekim medonosnim povrtarskim kulturama.
Na tako bogatim pašnim terenima nije bilo teško naći dobro mesto za postavlјanje pčelinjaka. Ali nedostajalo mi je iskustva, i već pri postavlјanju pčelinjaka, iako je teren bio izuzetno bogat medonosnim bilјem, napravio sam veliku grešku. Slušajući neke „iskusne“ pčelare, postavio sam košnice u hladovinu, pa da zlo bude veće, pod gustu krošnju oraha.
Čim sam naselio prve D. B. košnice, odselio sam ih u polјe gde je obilno cvetala gorušica, a posle nje razno bilјe po brojnim kanalima i uvratinama (polјskim putevima), te kasnije suncokret i beli bosilјak. U jesen preselio sam pčelinjak u priobalјe reke Save, bogato metvicom, koja je dala dobre zalihe meda za zimu. Međutim, već sledećeg proleća doselјeni pčelinjak nije mi davao neke naročite viškove meda. Istina, zajednice su se dosta dobro razvijale, jer su imale velike zalihe hrane, pčele su donosile obilјe cvetnog praha, a matice su bile dobre. Već pred cvetanje bagrema zapazio sam da nešto nije u redu. Zajednice jake, mnogo legla, ali meda veoma malo, iako je okolina obilovala medonosnim bilјem, a ja zajednice stalno prihranjivao. Kasnije, negde juna meseca, pošto su se nove zajednice dobro razvile, u polјu je bilo obilјe rascvetale gorušice, ali nekih većih zaliha meda u košnicama nije bilo. Pčele nisu masovno izletale, iako su plodišta bila puna pčela.
Jednom prilikom na pčelinjak mi je došao rođak, na čijem su salašu prethodne godine bile moje pčele. Iako nije bio pčelar, videvši moje košnice ispod oraha, reče mi: „Pa, burazeru, to ti ne valјa kako si stavio pčele.“ Na njegov salaš često su doselјavali pčele stari i iskusni pčelari iz sela Erdevika. „Znaš li ti“ − produži on − „da Janko iz Erdevika nikada nije hteo da stavi pčele u voćnjak, gde ima hladovine, a od belog bosilјka nekada je i tri puta vadio med.“ Ja se zamislih, te nakon kraćeg vremena setih se da je i moja majka pričala da deda nije držao pčele u hladu, a setih se da i učitelјev pčelinjak nije bio u hladu. Zatim rođak nastavi: „Znaš, ja Janka pitam zašto ne stavi pčele u šlјivik (šlјivov voćnjak), u hladovinu, a on mi odgovori da je pčela kao muva, ona voli toplotu i sunce a ne hladovinu.“
Nekoliko dana posle razgovora sa rođakom spakujem svoje košnice i preselim pa njegov salaš, postavivši ih na ivicu šlјivika, ali sa južne strane, gde nema hladovine. Tek tada u košnicama nastade živost, pčele su, čini mi se, sve do jedne izletale da bi donosile nektar. Kako već napred rekoh, te godine, nakon preselјenja na salaš i postavlјanja na sunce, pčele su izgradile sve saće u oba polumedišta, spremile dobru zimnicu i dale oko petnaest kilograma viška meda. To mi je bila dobra pouka.
Posle mnogo godina, kada sam prvi put posetio Australiju, video sam da i oni postavlјaju pčele na sunce, iako su tamo dnevne temperature vazduha u hladu veoma visoke, čak pređu i četrdeseti podelak.
Tokom duže prakse, kao i na osnovu saznanja stečenih u kontaktima sa iskusnim pčelarima i čitajući pčelarsku literaturu, shvatio sam da za uspešan boravak pčelinjih zajednica treba obratiti pažnju i na druge faktore pri izboru mesta i postavlјanja pčelinjaka.
Pored paše i dobrog osunčavanja, iz iskusgva sam shvatio da je posebnu pažnju potrebno obratiti na uslove zimovanja pčelinjih zajednica. Na pčelinjaku treba da je tiho, mirno, bez stoke i živine, a pčelinjak zaštićen od vetrova, a isto tako i da nije na podvodnom, vlažnom terenu. O tim uslovima vodio sam računa uvek i bilo na kom terenu da mi je pčelinjak zimovao. U toku zime, leta košnice uvek okrećem prema jugu ili jugoistoku, vodeći računa da ih sunčevi zraci u toku zime obasjavaju.
O uređenju pčelinjaka vodim brigu tokom cele godine. U prvim godinama pčelarenja veliki problem predstavlјalo mi je čišćenje korova oko košnica, jer kopanje ili košenje ispred košnica, pa čak i iza njih, izaziva pčele, razdražuje ih, pa one masovno ubadaju. Zato sam se kasnije opredelio da travu i korov na pčelinjaku uništavam herbicidima neotrovnim za pčele. Najčešće sam koristio preparat šabačke fabrike „Zorka“, tzv. totalcid (totalni herbicid), a nekada i druge selektivne herbicide u povećanoj dozi, ali koji takođe nisu otrovni za pčele. Posle primene tih preparata na pčelinjaku nema korova niti visoke trave.
Sl. 9. Moj pčelilјaku jesen. Oko košnica je sav korov uništen herbicidima.
Izostavljen iz prikaza
Moj pčelinjak se može smatrati stacioniranim, jer ga na paše retko selim, budući da se uglavnom bavim uzgojem matica i paketnih rojeva. Ali ranije, kada sam pčelario na med, pčele sam selio na pašu lipe i suncokreta. Prilikom postavlјanja pčelinjaka na linovoj paši u Fruškoj gori uvek sam vodio računa da mi bude bliže lipovoj šumi, po mogućnosti u podnožju strane nagnute prema istoku, kako bi pčele ranije izlazile na pašu i lakše dolegale sa teretom, leteći naniže. Prilikom seobe na suncokret nastojao sam da pčelinjak smestim u središte kompleksa suncokreta, podalјe od puteva. Ako je na paši bilo mnogo košnica, tj. ako je teren njima bio prenatrpan, ja ili nisam selio pa gu pašu ili sam pčelinjak smeštao na suprotnu stranu, uglavnom dalјe od puta i od ostalih pčelara.
O autoru
Branko Relić, autor knjige Moj pčelinјa, rođen je 1923. godine u Martincima, opština Sremska Mitrovica.
Pčele je zavoleo u najranijem detinjstvu slušajući priče svoje majke o dedi Aleksi Bakiću, koji je do svoje smrti (1921. godine) imao najveći pčelinjak u zapadnom delu Srema (250 košnica).
Još kao đaka osnovne škole, u svet pčela i u osnovna znanja o košnici i medonosnom bilјu, s lјubavlјu koje se autor i danas seća, uveo ga je njegov učitelј Ljubo Vukmirović. Ta znanja su mogla biti i zaboravlјena, ali lepota tog posla ostala je u sećanju autora uvek povezana sa dobrotom učitelјa i to su bili temelјi, još tada postavlјeni, na kojima će autor, posle dosta vremena (u svojoj 34. godini života), početi na svom pčelinjaku da se bavi pčelarenjem i da nadziđuje znanja iz sve znalačkiji birane literature, iz sopstvenog iskustva i, naročito, iz onih pčelarskih iskustava koja je otkrio u toku svoja tri tromesečna boravka u Australiji.
Za vreme tih boravaka susreo se sa najpoznatijim pčelarskim naučnicima i pčelarima (A. Klemson, doktor bioloških nauka i pomoćnik ministra polјoprivrede zadužen za pčelarstvo; T. Ričard direktor Instituta za pčelarstvo u Ričmondu; g-đa G. Venn genetičar u istom Institutu; E. Vilson, predsednik uzgajivača matica; T. Braun drugi u Australiji po broju uzgojenih matica − 30.000 godišnje; R. Blekvel, koji poseduje najsavremeniju pčelarsku opremu u svetu − uređaji za otvaranje okvira u nastavku odjednom, centrifuga u koju stane 72 kompletnih nastavaka sa okvirima koji se vrcaju). Takođe je posetio i najveću firmu za proizvodnju pčelarske opreme “Pender” u Majtlandu.
Posle svog prvog boravka u Austaliji (1980./1981. godine) napisao je prve članke koji su objavlјeni u časopisima “Slovenski čebelar” i “Pčelar”. Posle toga sledi redovno objavlјivanje njegovih radova gotovo u svakom broju časopisa “Pčelar”, zatim u reviji “Dobro jutro” i “Moć prirode”.
Po pozivu, držao je zapažena predavanja pčelarima u preko 50 gradova Jugoslavije.
Prvu knjigu “Pčelarenje i ekonomika pčelarenja”, koju je pripremao šest godina, objavio je 1988. godine u tiražu od 5000 primeraka. Recenzenti knjiga bili su prof. dr J. Kulinčević i prof. dr Jovan Babović.
Drugu knjigu − “Pčelarenje kao profesija i hobi”, prvi put je objavio Nolit, a drugo izdanje, 1995. godine, Nolit i Partenon.
Prvo izdanje autorove treće knjige “MOJ PČEJ1INјAK” objavio je Partenon početkom 1999. godine, a drugo izdanje ove knjige objavlјuju zajedno Savez pčelarskih organizacija Srbije i Partenon, u decembru 1999. godine.
U svojim predavanjima pčelarima, kao i u brojnim stručnim radovima i napisanim knjigama, Branko Relić svoja ukupna znanja iz pčelarstva, s radošću mladog i sigurnošću iskusnog pčelara, nesebično prenosi onima koji to znanje cene, pa se njegovo ime među pčelarima izgovara s poštovanjem, a njegovo iskustvo i saveti prihvataju s najvećim poverenjem.
Mihailo Filipović