Ovaj priručnik je nastao kao rezultat stalnih nastojanja stručnih službi hem. ind. „ZORKA“ da našoj poljoprivredi pruže što detaljnija obaveštenja o vremenu, načinu, dozama primene i najboljem izboru hemijskih sredstava za ishranu i zaštitu poljoprivrednih kultura. Program se zasniva kako na iskustvima stečenim na oglednim površinama laboratorije fabrike tako i na iskustvima proisteklim iz saradnje sa stručnim službama instituta, poljoprivrednih stanica, poljoprivrednih dobara, kombinata i dr.

Priručnik je prilagođen tako da se može koristiti na krupnim gazdinstvima i na malim parcelama naprednih poljoprivrednika. Novija dostignuća u oblasti tehnologije proizvodnje veštačkih đubriva pružaju mogućnost poljoprivrednim proizvođačima da učine svoju proizvodnju racionalnijom i ekonomičnijom. Sa druge pak strane, velika uslovljenost štetnih insekata i parazitnih mikroorganizama od niza faktora na koje većinom nismo u stanju da utičemo, učinila je da se navedeni kompleks mera zaštite mora i na dalje razvijati i u skladu sa ovim stalno dopunjavati i usavršavati.

Od posebnog interesa je sve veća tendencija objedinjavanja operacije đubrenja sa nekim merama zaštite bilja pomoću kombinovanih preparata, tako da proizvodni proces u poljoprivredi postaje jednostavniji i ekonomičniji. U tom smislu se mogu očekivati sve novija rešenja, jer „Zorka“ — Šabac za to ima sve povoljne preduslove.

Puštaju se u pogon novi proizvodni kapaciteti visokokoncentrovanih kompleksnih đubriva, triazinskih herbicida i kombinacija ovih, zatim sredstava za suzbijanje štetočina u domaćiistvu i dr. Hemijska industrija „Zorka“ — Šabac raspolaže sa najvećim brojem sopstvenih sinteza sredstava namenjenih poljoprivredi. Pored tega, sa svojim stručnim službama je u stanju da poljoprivrednim organizacijama i drugim proizvođačima pruži efikasnu pomoć iz oblasti mineralne ishrane i zaštite bilja. Saradnja sa odgovarajućim stručnjacima fakulteta, instituta, poljoprivrednih stanica i dr. omogućava „Zorki“ još efikasnije pružanje pomoći našoj poljoprivredi, uvođenje najsavremenijih mera u ishrani i zaštiti bilja na bazi ekonomske i naučne opravdanosti istih i sl.

Nadamo se, da će ovaj priručnik doprineti daljem produbljivanju saradnje između Hemijske industrije „Zorka“ — Šabac i svih poljoprivrednih organizacija kao i naprednih individualnih proizvođača.

Na kraju da napomenemo, da ovaj priručnik treba prihvatiti kao osnovno uputstvo za orijentaciju, a ne kao čvrst plan koji ne može u skladu sa nizom izmenjenih uslova da pretrpi bilo kakve dopune ili izmene.

Bićemo zahvalni čitaocima ukoliko nam ukažu na neka sopstvena iskustva iz oblasti ishrane i zaštite bilja postignuta kroz višegodišnju praksu, kako bi naredna izdanja bila što potpunija i dopunjena novim dostignućima iz ovih oblasti.

Šabac, juna 1969 god.

Sadržaj

UVOD
ISHRANA BILJA
Čime se biljka hrani
Značaj pojedinih hranljivih materija u ishrani biljaka
Zašto je potrebno đubriti veštačkim đubrivima
Kako se utvrđuju potrebe za đubrenjem veštač. đubrivima
Vreme i način upotrebe veštačkih đubriva
Vrste veštačkih đubriva
Pojam koncentracije veštačkih đubriva
Kombinacije složenih đubriva

Složena đubriva specijalne namene
Čuvanje i rukovanje veštačkim đubrivima
Tabela za preračunavanje količine aktivne materije u odgovarajuću količinu đubriva
Norme đubrenja pojedinih kultura u kilogramima aktivne materije (N, P2O5 i K2O) za 1 hektar Đubrenje pojedinih kultura
Đubrenje pšenice
Đubrenje kukuruza
Đubrenje šećerne repe
Đubrenje suncokreta
Đubrenje krompira
Đubrenje duvana
Đubrenje lucerke i deteline

Đubrenje livada
Đubrenje vinograda
Đubrenje voćnjaka
Asortiman veštačkih đubriva H.I. „Zorka“ — Šabac ZAŠTITA BILJA
Hemijska sredstva za zaštitu bilja
Klasifikacija pesticida
Oblik pesticida
Specifikacija pesticida „Zorka“ — Šabac
Insekticidi
Fungicidi
Herbicidi
Ostali proizvodi
Priprema pesticida za primenu i aparati za njihovu aplikaciju
Obračunavanje potrebne količine tečnosti i količina pesticida po jedinici površine
Predviđanje pojave mraza
Mešanje pesticida

Tabela mešanja
Otrovnost pesticida
Rokovi poslednje primene pesticida (karenca)
Mere predostrožnosti pri radu sa pesticidima
Uticaj uslova sredine na kvalitet pesticida
Utvrđivanje momenta nastajanja infekcije od parazita Venturia spp. kod jabuke i kruške
Zaštita jabuke
Zaštita kruške
Zaštita breskve
Zaštita šijive

Zaštita višnje i trešnje
Zaštita kajsije
Zaštita vinove loze
Zaštita jagode
Zaštita šećerne repe
Zaštita hmelja
Zaštita duvana
Zaštita suncokreta
Zaštita povrtarskih biljaka
Zaštita crvenog patlidžana
Zaštita paprike
Zaštita krompira
Zaštita kupusa, kelja i karfiola

Zaštita luka
Zaštita graška i pasulja
Doza fungicida za tretiranje semena nekih povrtarskih biljaka
Zaštita pšenice, ječma, ovsa i raži
Zaštita kukuruza i sirka
Zaštita lucerke i crvene deteline
Štetočine u skladištima
Suzbijanje štetočina skladišta
Štetni pregljevi u voćarstvu
Herbicidi
Tabela doze primene herbicida

1. Čime se biljka hrani

Za svoju ishranu biljka koristi različite materije, a koje se nalaze u zemljištu i vazduhu. U zemljištu ona naliazi vodu i mineralne materije. Vodom i mineraliim materijama biljka se snabdeva preko korena. Svojim zelenim delovima, a naročito lišćem, ona uzima iz vazduha ugljendioksid, koji je glavni sastojak organske materije. Uz učešće sunčeve energije od ovih hranljivih sastojalca bil’jka izgrađuje svoje organe i obrazuje plodove radi kojih je gajimo.

Sve materije koje biljka koristi za ishranu nazivamo hranljivim materijama, a pojedine hemijske elemente-hranljivim elementima. Svi hranljivi elementi nisu zastupljeni u podjednakim količinama, pa i njihov značaj za ishranu bilja nije podjednak. Zbog toga se govori o makroelementima i mikroelementima.

Elementi koji su glavni sastojci biljUgljenik (C) nog tela, a poreklom su iz vazduha Vodonik (H) (kao CO2) ili vode. Kiseonik (O)

Podela hranjivil elemenata

Grupa i elemenat

Makroelementi

Elementi koji su biljci potrebni u velikim količinama, ali ih u zemljištu nema uvek u đovoljnim količinama, pa ih treba unositi u zemljište u vidu đubriva.

  • Azot (N)
  • Fosfor (P)
  • Kalijum (K)
  • Kalcijum (Ca)
  • Magnezijum (Mg)

Elementi koje biljka takođe treba u većim količinama, ali ih zemljište ili đubriva kao sporedne sastojke sadrže u znatnim količinama.

  • Sumpor (S)
  • Gvožđe (Fe)
  • Natrijum (Na)
  • Hlor (Cl)
  • Silicijum (Si)

Mikroelementi

Biljke ih trebaju u malim količinama, ali su neophodni u ishrani bilja i njihov nedostatak prouzrokuje sma njenje prinosa ili različita obolenja kod stoke.

  • Bor (B)
  • Mangan (Mn)
  • Bakar (Cu)
  • Cink (Zn)
  • Molibden (Mo)

Da bi se biljka normalino razvijala i dala dobru žetvu, mora biti obezbeđena svim potrebnim hranljivim materijama. Zato poljoprivrednik mora znati šta biljci treba, pa i nedostaje u njenoj ishrani, kako bi joj obezbedio sve potrebne uslove za njen razvitak.

2. Značaj pojedinih hranljivih materija u ishrani biljaka

AZOT. Elemenat azot je neophodan u ishrani biljaka, jer je sastavni deo različitih jedinjenja koja su sastavni deo pojedinih biljnih organa, od kojih su najznačajnije belančevine. On ulazi u građu jednog vrlo važnog jedinjenja za biljke-hlorofila, od koga potiče zelena boja lišća i drugih delova biljaka. Zato biljke koje nisu dovoljno ishranjene azotom imaju svetlo zelenu boju. Ukoliko je nedostatak azota veliki, dolazi do izumiranja liišća, što izaziva smanjenje prinosa. Biljke koje su dobro snabdevene azotom brže rastu, a žita su sklona poleganju. Obilno ishranjene biljke azotom imaju dužu vegetaciju, a plodovi sporije sazrevaju. Iz ovoga proizilazi da azot ima znatnog uticaja na prinos, te da se ishrani biljaka ovim elementom mora posvetiti velika pažnja. Međutim, prevelike količine azota mogu da izazovu i štetne posledice: prelcrana bujnost i poleganje, pogoršanje kvaliteta proizvoda, smanjena otpornost biljaka prema bolestima i dr. Ovo sve ukazuje na značaj pravilne ishrane biljaka azotom.

Za svoju ishranu biljke nalaze azot u zemljištu, dok samo jedan manji broj biljnih vrsta (IZ porodice leptimjača) može korititi azot iz vazduha. Zbog toga, ukoliko zemljište ne obezbeđuje biljkama dovoljne količine azotne hrane, neophodno je to učiniti putem đubrenja azotnim đubrivima.

FOSFOR. Kao i azot, ovaj elemenat ulazi u građu velikog broja organskih jedinjenja koja predstavljaju osnovni sastojak žive materije. Naročito su zrnasti plodovi bogati fosforom. On ubrzava cvetanje i doprinosi ranijem sazrevanju plodova. Žitarice u početku svog razvoja ako nemaju dovoljno fosfora imaju sivo zeleno lišće koje je usko i stoji uspravno. Kanije se boja menja u crveno-violetnu. Zrno se slabo razvija i ostaje šturo. Pri dovoljnoj is

Izvor fosfora za biljke je zemljište. U njemu se on nalazi u obliku različitih jedinjenja od kojih su neka teško rastvorna te ga biljke ne mogu koristiti. Otuda je čest slučaj da je potrebno dodavati zemljištu fosfor u vidu veštačkih đubriva.

KALIJUM. I ovo je važan elemenat u ishrani biljaka. On je najviše zastupljen u mladim biljnim delovima, odnosno gde se odvijaju procesi rasta. Kalijum učestvuje u stvaranju šećera i belančevina. Naročito je zapaženo njegovo delovanje na primanje vode, a smanjenje transpiracije. Otuda biljke koje su dobro snabdevene kalijumom bolje podnose sušu. Nedostatak kalijuma najbolje se zapaža na lišću. Vrhovi i ivice lišća najpre postaju žuto-zelene boje, a kasnije mrke ili purpurne i izumiru. Dobra ishrana kalijumom se naročito ispoljava na kvalitet proizvoda. Kod šećerne repe, grožđa i voća povećava se sadržaj šećera. Plodovi voća imaju lepšu boju i bolje se čuvaju. Zapažena je i veća otpornost biljaka prema bolestima.

Biljke se obezbeđuju kalijumom iz zemljišta, gde se on naiazi u obliku različitih jedinjenja. Kod nekih zemljišta količina pristupačnog kalijuma za biljke nije dovoljna te ga je potrebno dodavati u vidu đubriva.

KALCIJUM. Uloga ovog elementa u biljci je da neutrališe organske kiseline u biljiom tkivu. On takođe utiče na jačanje ćelijske opne. Kalcijuma ima najviše u listu, zatim stablu i korenu.

Znaci nedostataka kalcijuma ogledaju se u naboranosti lišća. Ove pojave su češće kod mlađeg lišća. Višak kalcijuma takođe negativno utiče na neke biljke. U ovom slučaju dolazi do pojave hloroze (žutica). Većina naših zemljišta ima dovoljno kalcijuma za ishranu bilja, te ga nije potrebno’ unositi u zemljište. Međutim, đubrenje kalcijumom se vrši radi smanjenja kiselosti zemljišta. Ova mera naziva se kalcifikacija,

MAGNEZIJUM. On je sastavni deo hlorofila i zbog toga ima važnu ulogu u ishrani biljaka. Njegov nedostatak se ispoljava na lišću koje ima svetlo-zelenu boju, a kasnije dolazi do njegovog stušenja. Nedostatak magnezijuma je ređa pojava, jer ga naša zemljišta imaju u dovoljnim količinama. Izuzetno, na lakim i kiselim zemijištima može se javiti nedostatak magnezijuma, što se otklanja upotrebom đubriva koja sadrže magnezijum.

GVOŽĐE. Gvožđe je neophodno u stvaranju hlorofila, te je zato njime bogato zeleno lišće. Iako u zemljištu ima dovoljno gvožđa, njegov nedostatak u ishrani bilja nije redak slučaj. To se naročito događa kod zemljišta koja su bogata u kalcijumu. (pojava hloroze). Nedostatak gvožđa se otklanja prskanjem lišća zelenom galicom, ili unošenjem kristala ove soli pored korena.

BOR. Iako ga biljke koriste u malim količinama, njegov nedostatak može dovesti do nepovoljnih posleđica u porastu i razvoju biljaka. Nedostatak bora usporava cvetanje i smanjuje oplodnju. Kod šećeme repe đolazi do truleži srca korena. Zbog toga se kod ove kulture koriste boma đubriva, odnosno upotrebljava se bor sa drugim đubrivima.

MANGAN. Sadržaj mangana u biljkama je mali, ali je ipak ovaj elemenat neophodan za normalan rast biljaka. Nedostatak mangana se ispoljava u vidu hloroze (nervi lista su zelem, a ostali deo lista je žuto-zelene boje). Posle određenog vremena na nekim mestima lista dolazi do izumiranja tkiva. Nedostatak mangana nije raširena pojava kod naših zemljišta. Međutim, neki usevi zahtevaju veće količine mangana, pa ga treba dođavati sa ostalim đubrivima.

3. Zašto je potrebno đubriti veštačkim đubrivima

Pošto useve gajimo iz godine u godinu na jednom istom zemIjištu, a znamo da se biljka iz zemljišta snabdeva određenim hranljivim elementima, to se žetvom iznose određene količine ovih materija. Obzirom da zemljište, odnosno njegov oranični sloj iz koga uglavnom biljke uzimaju hranjive materije, raspolaže određenom zalihom iste, sasvim je razumljivo da se ta zaliha smanjuje.

Količina hranljivih materija koje se iznose žetvom zavise od vrste kulture i prinosa koji se postiže. Navodimo podatke za neke važnije kulture o iznošenju makro i mikroelemenata.

Iznošenje hranljivih elemenata žetvom

Prinos 1 mc iznosi kg (sa sporednim proizvodom)

  • Kultura N P2O5
    Pšenica 2,70 1,35
    Raž 2,32 1,32
    Ječam 2,00 0,90
    Ovas 2,97 1,25
    Kukuruz 3,00 1,35
    Šećerna repa 0,40 0,15
    Krompir 0,50 0,20
    Soja* 6,30 1,50
    Duvan 6,50 2,00
    Lucerka* 2,80 0,70
    Crv. detelina* 2,43 0,62
    Livada 1,70 0,80
    Pašnjak 1,40 0,50
    Vinova loza 0,80 0,30
    Voće koštič. 0,40 0,15
    Voće jabučas. 0,20 0,10
  • Kultura K2O CaO
    Pšenica 2,00 0,60
    Raž 2,64 0,62
    Ječam 2,61 0,95
    Ovas 3,03 0,59
    Kukuruz 3,10 0,85
    Šećerna repa 0,55 0,15
    Krompir 0,85 0,50
    Soja* 1,80 2,80
    Duvan 14,00 7,55
    Lucerka* 1,95 3,00
    Crv. detelina* 2,12 2,50
    Livada 1,90 0,95
    Pašnjak 1,50 0,70
    Vinova loza 1,00 0,65
    Voće koštič. 0,55 0,55
    Voće jabučas. 0,30 0,45
  • Kultura MgO
    Pšenica 0,40
    Raž 0,43
    Ječam 0,33
    Ovas 0,37
    Kukuruz 0,75
    Šećerna repa 0,17
    Krompir 0,12
    Soja* 0,60
    Duvan 1,70
    Lucerka* 0,30
    Crv. detelina* 0,60
    Livada 0,40
    Pašnjak 0,30
    Vinova loza —
    Voće koštič. —
    Voće jabučas. —

* Deo azota potiče iz vazduha iskorišćen simbioznom fiksacijom.

Količina hranjivih materija koje povrće iznese iz zemljišta za 100 kg proizvoda

  • Kultura N
    Zob 2,80
    Boranija 0,65
    Grašak 1,25
    Dinja 0,15
    Endivija 0,30
    Karfiol 0,40
    Keleraba 0,50
    Kelj 1,00
    Kupus 0,36
    Krastavci 0,17
    Luk crni 0,30
    Luk beli 0,40
    Luk prazi 0,28
    Mrkva 0,31
  • Kultura P2O5
    Zob 0,48
    Boranija 0,20
    Grašak 0,45
    Dinja 0,31
    Endivija 0,08
    Karfiol 0,16
    Keleraba 0,40
    Kelj 0,34
    Kupus 0,13
    Krastavci 0,13
    Luk crni 0,13
    Luk beli 0,12
    Luk prazi 0,12
    Mrkva 0,14
  • Kultura K2O
    Zob 1,04
    Boranija 0,55
    Grašak 0,80
    Dinja 1,56
    Endivija 0,66
    Karfiol 0,50
    Keleraba 0,80
    Kelj 1,12
    Kupus 0,50
    Krastavci 0,27
    Luk crni 0,40
    Luk beli 0,30
    Luk prazi 0,33
    Mrkva 0,50
  • U s e v N
    Paprika 1,35
    Patl. crveni 0,27
    Patl. plavi 0,27
    Paštrnak 0,60
    Peršun 0,33
    Rabarbara 0,26
    Rotkva 0,60
    Rotkvica 0,50
    Salata 0,20
    Spanać 0,50
    Tikvica 0,15
    Cvekla 0,16
    Celer 0,60
    Spargla 1,20
  • U s e v P2O5
    Paprika 0,25
    Patl. crveni 0,06
    Patl. plavi 0,06
    Paštrnak 0,38
    Peršun 0,17
    Rabarbara 0,10
    Rotkva 0,30
    Rotkvica 0,20
    Salata 0,10
    Spanać 0,17
    Tikvica 0,16
    Cvekla 0,20
    Celer 0,25
    Spargla 0,31
  • U s e v K20
    Paprika 1,41
    Patl. crveni 0,37
    Patl. plavi 0,37
    Paštrnak 1,25
    Peršun 0,53
    Rabarbara 0,60
    Rotkva 0,50
    Rotkvica 0,51
    Salata 0,54
    Spanać 0,28
    Tikvica 0,16
    Cvekla 0,50
    Celer 1,00
    Spargla 1,00

Iznošenje mikroelemenata žetvom

Za prosečne prinose u g/ha

  • Kultura B
    Žita 50— 70
    Šećerna 300—500
    Krompir 50— 70
    Crvena detelina 200—300
    Lucerka 500—700
    Livade 70— 90
    Pašnjaci 80—100
  • Kultura Mn
    Žita 350—450
    Šećerna 300—500
    Krompir 120—160
    Crvena detelina 300—400
    Lucerka 400—500
    Livade 250—360
    Pašnjaci 350—400
  • Kultura Zn
    Žita 50— 70
    Šećerna 80—120
    Krompir 40— 60
    Crvena detelina 70— 90
    Lucerka 70— 90
    Livade 30— 60
    Pašnjaci 50— 70

Iz sledećeg primera jasno se vidi koliko se žetvom iznosi azota, fosfora i kalijuma sa jedne njive u trogodišnjoj plodosmeni.

Iznošenje hranljivih materija u trogodišnjoj plodosmeni

  • Useva Azota kg ha
    Pšenica (25 mc (ha zrna 67
    Šećerna repa (300 mc/ha korena) 120
    Kukuruz (35 me/ha zrna) 105
  • UKUPNO za 3 godine: 292
    Useva Fosfora kg/ha
    Pšenica (25 mc (ha zrna 34
    Šećerna repa (300 mc/ha korena) 45
    Kukuruz (35 me/ha zrna) 48
  • UKUPNO za 3 godine: 127
    Useva Kalijuma kg/ha
    Pšenica (25 mc (ha zrna 50
    Šećerna repa (300 mc/ha korena) 165
    Kukuruz (35 me/ha zrna) 110
  • UKUPNO za 3 godine: 325

Kada imamo u vidu da se samo jedan deo od ovih količina vraća zemljištu kroz stajsko đubrivo, onda se sa sigurnošću može reći da se zalihe u hranjivim materijama stalno smanjuju. U našem primeru u toku tri godine može se izvršiti jedno đubrenje sa stajskim đubrivom (200 m.c/ha) i na taj način uneti u zemljište 100 kg. azota, 50 kg. fosfora i 90 kg. kalijuma. To znači da je zemljište u trogodišnjem periodu osiromašeno za 192 kg. azota, 77 kg. fosfora i 235 kg. kalijuma. Ovo jasno pokazuje da se pri ovakvom načinu iskorišćavanja zemljišta ne može računati sa dobrom žetvom. Naprotiv, može samo doći do opadanja prinosa. Da bismo stalno dobijali dobre prinose ili ih pak i povećavali neophodno je unositi u zemljište veće količine hranljivih materija no što se to postiže upotrebom stajskog đubriva. A to možemo postići upotrebom veštačkih đubriva. Zato se u naprednoj poljoprivredi ne mora unvočiti da li treba đubriti stajskim ili veštačkim đubrivom ne i sa stajskim i veštačkim.

4. Kako se utvrđuju potrebe za đubrenjem veštačkim đubrivima

Potreba za đubrenjem useva može se utvrditi na više načina: prema izgledu biljke, na osnovu ogleda sa đubrenjem i na osnovu analize zemljišta i biljnog materijala. Izgled biljke, boja zelenih delova, uzrast, sušenje pojedinih delova i razne deformacije, najočigledniji su dokazi nedostataka hranjivih materija u zemljištu. Samo ove pojave su znak krajnje iscrpljenosti zemljišta u hranjivim materijama. U narednom, pregledu navedeni su znaci nedostatka nekih važnijih hranljivih elemenata (azot, fosfor, kalijum, kalcijum) kod kulturnih biljaka.

Vizuelni znaci nedostatka nekih hranjivih elemenata

Elemenat znaci nedostatka

Azot
Listovi žućkastozelene boje, uski i izdu-ženi. Koren se razvija više u dužinu. Stabljike zakržljale, slabo razvijene. Klas kod žita kratak a zrna retka i sitna.

Fosfor
Listovi plavozelene boje, koja postepeno prelazi u crvenu nijansu. Lišće se vremenom suši i opada. Kod šećerne repe lišće ima bronzanu nijansu, a kod krompira se kovrdža i počev od. lvica dobija tamnosme-đe pege, posle čega se list suši i opada. Biljke zaostaju u porastu. Cvetanje i oplodnja slabiji.

Kalijum
Lišće žita dobija žućkastomrke pege. Listo vi se uvijaju i suše od vrha. Stabljike žita su slabe i lako poležu, sazrevanje je usporeno. Klipovi kukuruza nisu dobro završe-ni. Plodovi voća su mali i deformisani.

Kalcijum
Slab razvitak korenovog sistema i zakržlja nje korenovog vrha. Najmlađi list izlazi uvijen i tanak (sabljast list) sa osušenim vrhom. Listovi su prekriveni hlorotičnim žutim pegama.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">