Bagrem (Robinia pseudoacacia L). potiče iz Severne Amerike (Virdžinija). U Evropu ga je doneo 1601, god. Žan Roben (Jean Robin, 1550-1629), baštovan francuskih kraljeva Anrija IV i Luja XIII. Po imenu tog baštovana bagrem je dobio ime ROBINIA.

Od drveta koje je pre tri i po veka služilo kao ukras u parkovima i baštama, bagrem je danas vrsta drveta rasprostranjena u čitavoj Evropi.

OPIS. Seme bagrema je u mahuni, sitno bubrežastog oblika, tamnosmeđe boje i sjajno.

Izdanci su mu kratki i goli, pa se listići pretvaraju u bodljikave odrvenjene trnove.

Listovi su sitni, eliptični, neparno perasto složeni, raspoređeni na lisnoj dršci u grupi od 7 do 21 zelenog listića. Listići menjaju svoj položaj prema svetlosti sunca.

Cvetovi su beli i nalaze se na kratkim cvetnim drškama sakupljeni po 15 do 20 komada u obliku grozda. Građa cveta kao kod svih mahunarki sastoji se od 5 latica. Bagrem cveta u maju i jako miriše, izlučuje dosta nektara.

Stablo je pravo i raste visoko i do 30 metara.

Koren bagrema se sastoji od glavnog korena i više drugih žila, koje se pružaju horizontalno, te tako vezuju zemljište, usled čega je bagrem pogodan za vezivanje erozivnih terena pored puteva, pruga, nasipa. Železničari ga obilno sade da bi zaštitili pruge od odrona zemljišta. Dužina korena na povoljnom zemljištu je 20 metara.

Sadržaj

I Deo

Od sadnice do bagremove paše
Bagrem kao medonosno drvo
Razmnožavanje bagrema
Činioci koji utiču na lučenje nektara kod bagrema
Medonosnost bagrema
Poznatiji rejoni bagremovih paša
Uticaj košave i severnih vetrova na prolećnu pašu u Podunavlju
Mart
April
Prva polovina maja
Meteorološke prilike

II Deo

Podaci o mestu. vremenu cvetanja i prinosu bagrema
Podaci o mestu. vremenu cvetanja i prinosu bagrema za period od 1938. do 1986

III Deo

Od prvog jajeta do prvih tona meda
Spajanje pčelinjih zajednica
Prolećni razvoj društva za bagremovu pašu
Važnost vode u prolećnom razvoju društva
Priprema društva za iskorišćavanje bagremove paše
Jesenje pripreme
Prihranjivanje suvim šećerom
Korisna daljina leta pčela na pašu
„Dresurom“ pčela do većih prinosa
Važnost rezervnih ramova za iskorišćavanje bagremove paše
Uticaj starosne strukture pčela na prinos meda u bagremovoj paši
Bagremov med

Razmnožavanje bagrema

Bagrem se razmnožava semenom, sadnicama, izdancima iz korena. Kilogram semena ima oko 40.000-50.000 zrna. Klijavost semena je 70-80%. Seme zadržava klijavost pet godina pa i duže. Da bi se povećala klijavost semena, potrebno ga je popariti. Seme se stavi na rešeto i prelije ključalom vodom, zatim se sipa u toplu vodu i ostavi da se hladi 10-12h a potom se sutradan seje u rasadnik. Zemljište u rasadniku treba da je pripremljeno, rastresito, po mogućnosti i peskovito. Dubina sejanja je 2-4 cm. Kada nikne, treba ga zalivati i okopavati. Prve godine naraste 100-200 cm. Sadnice se već iste godine u jesen mogu presađivati na željeno mesto. Bagremove sadnice se lako primaju i već četvrte ili pete godine počinju da cvetaju i donose seme. Posečeni bagrem daje veliki broj izdanaka i tako se pošumljeni delovi ne uništavaju, već se sami obnavljaju. Zato se u narodu i kaže: “I SIKIRA BAGREM RAZMNOŽAVA”. Takođe i ne posečeni bagrem pušta manji broj izdanaka i tako se vrsta samoodržava. Pošumljavanje sečom stabala sa panja iznad zemlje ne daje dobre rezultate, jer stabla koja su izrasla iz panja vrlo se lako pod dejstvom vetrova očenu i obaraju. Seme bagrema dozreva koncem oktobra i početkom novembra, a mahune se otvaraju tokom zime, pa ga vetar raznosi, najčešće u mahunama, 30-50 m.

Za poslednjih 40-50 godina u mnogim mestima u Srbiji podignute su nove bagremove šume. U selu Gradojević, opština Koceljevo, 88-godišnji Svetomir Milošević pričao mi je da je on prvo seme bagrema doneo u selo. Sada u selu ima tridesetogodišnji zabran bagremove šume na desetine hektara, ne računajući one međaše i krajputaše.

Uporedimo li bagrem sa hrastom, grabom, brestom, pa donekle i sa bukvom, koji uspevaju na istom zemljištu na kojem uspeva i bagrem, videćemo da bagrem do svoje zrelosti, koja se kreće oko 40 godina, ima prosečni godišnji prirast 2-4 puta veći nego navedene vrste drveta.

Dok je bagrem zreo za seču u 30-40, godini, jasen, brest i grab zreli su tek u 80-120. godini. Hrast i bukva tek u 120-160. godini. To znači da se bagrem seče dva do pet puta, dok se navedene vrste drveta seku tek jedanput,

Prosečan godišnji prirast bagrema na dobrom zemljištu je od 9,5 do 14,0 m3 po 1 ha.

Ukupna drvna masa zrelih bagremova, od oko 40 godina starosti, iznosi preko 400 m3 po 1 hektaru.

Bagrem kao građevinsko drvo ima široku primenu, zahvaljujući svojim opštim karakteristikama (velika čvrstoća, elastičnost, tvrdoća i trajnost). Bagrem se rado upotrebljava za sve domaće potrebe, od kolca za vinograd, direka za ogradu, do izrade kola, burića i držaljica za sve vrste poljoprivrednih alatki. Pošto je dugotrajan, upotrebljava se za hmeljarske, telefonske i električne stubove, kao i za rudarske podupirače. Takođe se bagrem upotrebljava u mostogradnji i stolariji. Kao ogrevno drvo je odličan, gori i sirov. Po kaloričnoj vrednosti je odmah iza bukve. Skresane grane sa lišćem, suvim ili svežim, služe kao odlična hrana za ovce i slabija za goveda.

Da se ne shvati kao pčelarska propaganda da je bagrem u svemu “naj”, navešću stručni šumarski ZAKLjUČAK, objavljen u listu “NARODNI ŠUMAR”, br. 7/48, str. 207:

  1. Bagrem je drvo koje se lakše i brže uzgaja od svih vrsta šumskog drveća;
  2. Bagrem raste nekoliko puta brže od svih vrsta tvrdih lišćara;
  3. Bagrem je drvo koje ima širu primenu od svih vrsta drveća;
  4. Bagrem je na vlazi i na suši trajniji od svih domaćih šumskih lišćara, pa se po trajnosti šta više takmiči i sa impregnisanim četinarima,
  5. Bagrem je najrentabilnije domaće šumsko drvo i približuje se rentabilnosti poljoprivrednih kultura;
  6. Bagrem svojim žilama odlično vezuje zemljište kraj puteva, železničkih pruga i na bujičnim područjima, i
  7. Bagremov cvet, kao sporedni produkt, vrlo je koristan, jer daje odličnu pašu pčelama i služi i kao lek.

Zbog navedenih svojstava bagrem je najkorisnije drvo, pa ga treba uzgajati svuda i na svakom mestu, pre ostalih vrsta drveća, gde mu zemljište i klima odgovaraju i pogoduju.

Autor

Stevan S. Kupusinac

Stevan S. Kupusinac (1925-1987) rođen je u Ašanji Sremu. Njegovi preci vode poreklo iz Hercegovine.

Završio je Više vojne škole i radio kao oficir do penzionisanja.

Pčelarstvom se intenzivno bavio više od 25 godina imao je sto košnica. Posedovao je stručnu pčelarsku literaturu i objavljivao članke o inovacijama u praktičnom radu u listovima Pčelar i Pčela.

Uveo je više novina i vršio eksperimente sa pčelama. Ostali su u rukopisu tekstovi „Život pčela“ i „Med kao idealan lek“.

Ove godine, kad se navršava 80 godina od njegovog rođenja, izlazi iz štampe ovo knjiga u znak sećanja i zahvalnosti za njegov predani rad i ostvarenje u pčelarstvu.

Njegov doprinos pčelarstvu je srazmeran njegovoj ljubavi prema pčelama. To su osetili svi koje je uveo u tajne pčelarstva.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">