Predmet
Član 1.
Ovim pravilnikom utvrđuju se pravila upotrebe prehrambenih enzima koji se koriste u hrani, uklјučujući enzime koji se koriste kao pomoćna tehnološka sredstva, radi osiguravanja efikasnog funkcionisanja tržišta uz istovremeno obezbeđivanje visokog nivoa zaštite zdravlјa lјudi i zaštite potrošača, uklјučujući zaštitu interesa potrošača, i pravednu praksu u trgovini hranom, uzimajući u obzir, kad je to primenlјivo, zaštitu životne sredine.
Ovaj pravilnik obuhvata:
1) Listu odobrenih prehrambenih enzima;
2) uslove za upotrebu prehrambenih enzima u hrani;
3) pravila označavanja prehrambenih enzima koji se stavlјaju na tržište.
Područje primene
Član 2.
Ovaj pravilnik primenjuje se na prehrambene enzime, definisane u članu 3. ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik ne primenjuje se na prehrambene enzime kada se koriste u proizvodnji:
1) prehrambenih aditiva obuhvaćenih propisom koji bliže uređuje oblast prehrambenih aditiva;
2) pomoćnih tehnoloških sredstava čija je upotreba regulisana propisom koji bliže uređuje oblast pomoćnih tehnoloških sredstava.
Ovaj pravilnik primenjuje se i na upotrebu prehrambenih enzima:
1) u posebnim kategorijama hrane;
2) u svrhe koje nisu obuhvaćene ovim pravilnikom.
Ovaj pravilnik ne primenjuje se na mikrobiološke kulture koje se tradicionalno upotreblјavaju u proizvodnji hrane, a koje se ne koriste specijalno za proizvodnju prehrambenih enzima ali mogu proizvesti enzime kao uzgredne proizvode.
Definicije
Član 3.
Za potrebe ovog pravilnika, primenjuju se definicije utvrđene u Zakonu o bezbednosti hrane, Zakonu o genetički modifikovanim organizmima i propisom koji bliže uređuje oblast prehrambenih aditiva.
Za potrebe ovog pravilnika takođe se primenjuju sledeće definicije:
1) prehrambeni enzim je proizvod dobijen iz bilјaka, životinja ili mikroorganizama ili od njihovih proizvoda, uklјučujući proizvod dobijen procesom fermentacije upotrebom mikroorganizama:
(1) koji sadrži jedan ili više enzima koji mogu da katalizuju specifičnu biohemijsku reakciju;
(2) koji se dodaje hrani za tehnološke namene u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, prevoza ili skladištenja hrane;
2) preparati prehrambenih enzima su formulacije, odnosno proizvodi koji se sastoje od jednog ili više prehrambenih enzima, u koje su uklјučene supstance kao što su prehrambeni aditivi i/ili drugi sastojci hrane, radi lakšeg skladištenja, prodaje, standardizacije, razblaživanja ili rastvaranja.
Lista prehrambenih enzima
Član 4.
Samo prehrambeni enzimi uklјučeni u Listu odobrenih prehrambenih enzima iz Priloga 1. ovog pravilnika, mogu se stavlјati na tržište kao takvi i upotreblјavati u hrani, u skladu sa specifikacijama iz Priloga 2. ovog pravilnika i uslovima upotrebe predviđenim ovim pravilnikom.
Prilozi 1. i 2. odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Zabrana neusaglašenih prehrambenih enzima i/ili neusaglašene hrane
Član 5.
Ne sme se stavlјati na tržište prehrambeni enzim ili hrana u kojoj je prehrambeni enzim upotreblјen, ako upotreba prehrambenog enzima nije u skladu sa ovim pravilnikom.
Opšti uslovi za uklјučenje prehrambenih enzima u listu
Član 6.
Prehrambeni enzim može se uvrstiti u pozitivnu Listu prehrambenih enzima samo ako:
1) na osnovu raspoloživih naučnih dokaza ne ugrožava zdravlјe potrošača na nivou predložene upotrebe;
2) postoji razumna tehnološka potreba;
3) njegova upotreba ne dovodi potrošače u zabludu ni po kojem osnovu (prirodnost proizvoda ili proizvodnog procesa, nutritivna vrednost proizvoda, priroda, svežina i kvalitet upotreblјenih sastojaka i dr.).
Sadržaj liste prehrambenih enzima
Član 7.
Prehrambeni enzim koji ispunjava uslove iz člana 6. ovog pravilnika može se uvrstiti u Listu prehrambenih enzima u skladu s postupkom iz člana 15. ovog pravilnika .
Pri upisu prehrambenog enzima u Listu prehrambenih enzima navodi se:
1) naziv prehrambenog enzima koji može uklјučivati: trivijalni naziv, klasifikacioni naziv i sistemski naziv;
2) nomenklaturni EC broj;
3) poreklo prehrambenog enzima.
Prehrambeni enzimi obuhvaćeni propisom kojim se uređuje oblast genetički modifikovanih organizama
Član 8.
Prehrambeni enzimi obuhvaćeni propisom kojim je uređena oblast genetički modifikovanih organizama mogu se uklјučiti u Listu odobrenih prehrambenih enzima u skladu sa ovim pravilnikom, samo ako su u skladu sa odredbama propisa kojim je uređena oblast genetički modifikovanih organizama.
Ako se prehrambeni enzim koji je već uklјučen u listu odobrenih prehrambenih enzima proizvodi iz različitog izvora obuhvaćenog propisom o genetički modifikovanim organizmima, za njega se ovim pravilnikom ne zahteva novo odobrenje, sve dok je taj novi izvor obuhvaćen odobrenjem u skladu sa propisom kojim je uređena oblast genetički modifikovanih organizama i dok prehrambeni enzim ispunjava zahteve specifikacija utvrđenih u skladu sa ovim pravilnikom.
Odluke o tumačenju
Član 9.
Kada je to neophodno Stručni savet, u skladu sa zakonom, utvrđuje da li:
1) predmetna supstanca odgovara definiciji prehrambenog enzima iz člana 3. ovog pravilnika;
2) se određena hrana može svrstati u kategoriju hrane kojoj se odobreni prehrambeni enzim može dodavati kako je navedeno u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Označavanje prehrambenih enzima i preparata prehrambenih enzima koji nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču
Član 10.
Prehrambeni enzimi i preparati prehrambenih enzima koji nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču, bilo da se prodaju pojedinačno ili međusobno pomešani i/ili s drugim sastojcima hrane, u skladu sa propisom kojim se uređuje oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane, mogu se stavlјati na tržište samo ako su označeni u skladu sa odredbama ovoga pravilnika. Podaci moraju biti lako vidlјivi, jasno čitlјivi i neizbrisivi i lako razumlјivi za korisnika. Sve informacije za označavanje prehrambenih enzima i enzimskih preparata koji nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču navode se na srpskom jeziku.
Ovime se ne isklјučuje navođenje takvih informacija iz stava 1. ovog člana i na drugim jezicima.
Opšti zahtevi za označavanje prehrambenih enzima i preparata prehrambenih enzima koji nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču
Član 11.
Ako prehrambeni enzimi i preparati prehrambenih enzima nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču, a prodaju se pojedinačno ili pomešani međusobno i/ili sa drugim sastojcima hrane, na njihovoj ambalaži ili rezervoaru/kontejneru moraju se nalaziti sledeći podaci:
1) naziv (trivijalni ili klasifikacioni) utvrđen u skladu s ovim pravilnikom za svaki prehrambeni enzim ili trgovački naziv uz koji moraju biti navedeni nazivi svih prehrambenih enzima, ili ako takav naziv ne postoji, sistemski naziv koji je prihvaćeni naziv utvrđen u nomenklaturi Međunarodne unije za biohemiju i molekularnu biologiju (engl. International Union of Biochemistry and Molecular Biology – IUBMB);
2) navod „za hranu” ili navod „ograničena upotreba u hrani”, ili detalјnije upućivanje na hranu za koju je namenjen;
3) ukoliko je potrebno, posebni uslovi skladištenja i/ili upotrebe;
4) oznaka serije ili lota;
5) uputstvo za upotrebu, ako bi njegovo izostavlјanje sprečilo pravilnu upotrebu prehrambenog enzima;
6) naziv i adresa proizvođača ili onog ko enzim ili preparat prehrambenog enzima pakuje ili stavlјa na tržište;
7) maksimalna količina za svaki sastojak ili grupu sastojaka čija količina je ograničena u hrani i/ili odgovarajući podatak iskazan jasnim i lako razumlјivim izrazima koji kupcu omogućava da se uskladi sa ovim pravilnikom ili sa drugim propisima o hrani. Ako isto ograničenje za količinu važi za grupu sastojaka koji se koriste pojedinačno ili u kombinaciji, zajednički udeo/procenat može se iskazati kao pojedinačna vrednost. Količinsko ograničenje izražava se numerički ili po načelu quantum satis;
8) neto količina;
9) aktivnost prehrambenog (prehrambenih) enzima;
10) minimalni rok trajanja ili datum „upotrebiti do”;
11) prema potrebi, podaci o prehrambenom enzimu ili drugim sastojcima iz ovog člana koji mogu da izazovu alergijske reakcije i /ili intolerancije a u skladu sa propisom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
Ako se enzimi i/ili preparati prehrambenih enzima prodaju međusobno pomešani i/ili s drugim sastojcima hrane, na njihovoj ambalaži ili rezervoarima/kontejnerima mora stajati popis svih sastojaka prema opadajućem redosledu njihovog procentnog udela.
Na ambalaži ili rezervoarima/kontejnerima preparata prehrambenih enzima mora stajati popis svih sastojaka prema opadajućem redosledu njihovog procentnog udela.
Izuzetno od st. 1, 2. i 3. ovog člana, podaci iz stava 1. tač. 5)–7) i st. 2. i 3. ovog člana mogu se nalaziti samo u dokumentima koji se odnose na pošilјku, a koji se dostavlјaju pre isporuke ili neposredno s njom pod uslovom da se navod „nije za maloprodaju” nalazi na lako vidlјivom delu ambalaže ili rezervoarima/kontejnerima predmetnog proizvoda.
Izuzetno od st. 1, 2. i 3. ovog člana, kada se prehrambeni enzimi i preparati prehrambenih enzima dostavlјaju u cisternama, svi podaci mogu se nalaziti samo u propratnim dokumentima koji se dostavlјaju pri isporuci pošilјke.
Označavanje prehrambenih enzima i preparata prehrambenih enzima koji su namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču
Član 12.
U skladu sa odredbama propisa koji bliže uređuju oblast deklarisanja i označavanja hrane i propisa koji bliže uređuje oblast genetički modifikovanih organizama, prehrambeni enzimi i preparati prehrambenih enzima koji se prodaju pojedinačno ili pomešani međusobno i/ili s drugim sastojcima hrane, koji su namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču, mogu se stavlјati na tržište samo ako njihova ambalaža sadrži sledeće podatke:
1) naziv (trivijalni ili klasifikacioni) utvrđen u skladu s ovim pravilnikom za svaki prehrambeni enzim ili trgovački naziv uz koji moraju biti navedeni nazivi svih prehrambenih enzima, ili ako takav naziv ne postoji, sistemski naziv koji je prihvaćeni naziv utvrđen u nomenklaturi Međunarodne unije za biohemiju i molekularnu biologiju (engl. International Union of Biochemistry and Molecular Biology – IUBMB);
2) navod „za hranu” ili navod „ograničena upotreba u hrani”, ili detalјnije upućivanje na hranu za koju je namenjen.
Za podatke predviđene u stavu 1. ovog člana, na odgovarajući način primenjuju se odredbe propisa o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
Obaveštavanje
Član 13.
Proizvođač ili korisnik enzima mora odmah obavestiti Ministarstvo o svim novim naučnim ili tehničkim saznanjima koja bi mogla uticati na procenu bezbednosti enzima.
Za enzim koji je odobren u skladu s postupkom propisanim ovim pravilnikom, a proizveden je proizvodnim postupkom ili upotrebom sirovine značajno različitim od onih koji su prijavlјeni u postupku odobravanja, pre stavlјanja enzima na tržište mora dostaviti Stručnom savetu podatke za ponovnu procenu enzima s obzirom na promenjeni postupak proizvodnje ili karakteristike enzima.
Na zahtev Ministarstva proizvođač ili korisnik enzima mora dostaviti podatke o proizvodnji i stvarnoj upotrebi prehrambenih enzima.
Dokumentacija potrebna za postupak odobravanja prehrambenih enzima
Član 14.
Radi stavlјanja prehrambenog enzima na Listu odobrenih prehrambenih enzima potrebno je priložiti sledeću dokumentaciju (podatke):
1) naziv i adresa podnosioca zahteva;
2) specifikaciju enzima koja uklјučuje sledeće podatke: naziv i jasan opis enzima, proizvođača enzima, nomenklaturni broj, poreklo (ako se radi o enzimu dobijenom heterolognom ekspresijom navesti i poreklo gena) i ako postoji način dobijanja, čistoća enzima, specifična aktivnost enzima uz jasnu definiciju jedinice enzimske aktivnosti;
3) kategorija hrane i svrha upotrebe;
4) uslovi upotrebe koji se odnose na količinu prehrambenog enzima koji imaju tehnološki učinak;
5) način primene;
6) ostale podatke i/ili dokumentaciju na zahtev Stručnog saveta.
Prelazne odredbe
Član 15.
Subjekti u poslovanju hranom koji stavlјaju na tržište prehrambene enzime, preparate prehrambenih enzima ili hranu koja sadrži prehrambene enzime, u obavezi su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovoga pravilnika najkasnije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Član 16.
Prehrambeni enzimi, preparati prehrambenih enzima ili hrana koja sadrži prehrambene enzime, a koja je stavlјena na tržište u periodu od najviše 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika i čije označavanje nije u skladu sa odredbama čl. 10–12. ovog pravilnika, može se nalaziti na tržištu do isteka deklarisanog roka upotrebe.
Prestanak važenja ranijeg propisa
Član 17.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za enzimske preparate za prehrambene proizvode („Službeni list SRJ”, broj 12/02 i „Službeni list SCG”, br. 56/03 – dr. propis i 4/04 – dr. propis).
Stupanje na snagu
Član 18.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj 110-00-265/2018-10
U Beogradu, 18. juna 2018. godine
Ministar,
ass. dr Zlatibor Lončar, s.r.
Prilog 1. Pozitivna lista enzimskih preparata
1. Prehrambeni enzimi navedeni u Listi moraju odgovarati sledećim kriterijumima čistoće:
– Ne mogu sadržavati više od:
– 3 mg/kg arsena;
– 10 mg/kg olova;
– 40 mg/kg teških metala računatih kao olovo.
– Moraju da zadovolјavaju sledeće mikrobiološke kriterijume:
– Salmonella – odsutna u 25 g;
– Escherichia coli – odsutna u 25 g;
– Koliformne bakterije – najviše 30 g;
– Ukupan broj živih mikroorganizama – najviše 5 x 10 4/g;
– antibiotska aktivnost – odsutna.
– Chloramfenikol: ne više od 0.3 μg/kg
– Bilјni materijali i mikroorganizmi koji se koriste u proizvodnji enzimskih preparata ne smeju da ostavlјaju rezidue štetne po zdravlјe lјudi u prerađenom prehrambenom proizvodu.
– Enzimski preparati ne smeju da sadrže detektibilne količine mikotoksina: aflatoksina B1, ohratoksina A, sterigmatocistina, T-2 toksina ili zeralenona.
2. Prehrambeni enzimi se koriste prema principu „quantum satis” što znači da maksimalno dozvolјena količina nije propisana, odnosno upotreblјava se u skladu sa principima dobre proizvođačke prakse u količini koja nije veća od količine potrebne da se postigne želјeni tehnološki efekat.
Pozitivna lista enzimskih preparata
| Red. broj | Trivijalni naziv | Klasifikacioni naziv1 | Sistematski naziv1 | EC broj1 | Poreklo |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1 | Alfa-acetolaktat-dekarboksilaza | Lijaza | (S)-2-hidroksi-2-metil-oksobutanoat-karboksilaza | 4.1.1.5 | 1) Bacillus brevis express. Bacillus subtilis |
| 2 | Alfa-amilaza | Karbohidraza | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza | 3.2.1.1 | 1) svinjski ili goveđi pankreas 2) Aspergillus niger var. 3) Aspergillus oryzae var. 4) Bacillus lichenofirmis (sadrži modifikovani alfa amilaza gen iz B. Lichenofirmis) 5) Bacillus stearothermophilus 6) Bacillus subtilis var. 7) Bacillus megaterium express. Bacillus subtilis 8) Bacillus stearothermophilus express. Bacillus subtilis 9) Rhizopus delemar 10) Rhizopus oryzae |
| 3 | Alfa-amilaza i Glukoamilaza | Karbohidraza | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza | 3.2.1.1 | 1) Aspergillus oryzae var. |
| 4 | Alfa-galaktozidaza | Karbohidraza | alfa- D -galaktozid-galaktohidrolaza | 3.2.1.22 | 1) Aspergillus niger var. 2) Mortierella vinacea sp. 3) Saccharomyces carlsbergensis |
| 5 | Alkohol-dehidrogenaza | oksidoreduktaza | alkohol: NAD oksidoreduktaza | 1.1.1.1 | 1) Saccharomyces cervisiae |
| 6 | Amiloglukozidaza (Glukoamilaza) | karbohidraza | 1,4-alfa-D-Glukan glukohidrolaza | 3.2.1.3; | 1) Aspergillus Niger, var. |
| 7 | Arabino-furanozidaza | Karbohidraza | alfa- L -arabinofuranozid-arabinofuranohidrolaza | 3.2.1.55 | 1) Aspergillus niger var. |
| 8 | Asparaginaza | Asparaginaza II; L-asparaginaza; alfa-asparaginaza Asparaginaza | L-Asparagin amidohidrolaza | 3.5.1.1 | 1) Aspergillus Niger 2) Aspergillus Oryzae |
| 9 | Beta-amilaza | karbohidraza | 1,4-alfa- D -glukan-maltohidrolaza | 3.2.1.2 | 1) Bacillus cereus 2) Bacillus megaterium 3) Bacillus subtilus var. |
| 10 | Beta-glukanaza | karbohidraza | 1,3-(1,3:1,4)-beta-D-glukan-3(4)-glukanohidrolaza | 3.2.1.6 | 1) Aspergillus niger var. 2) Aspergillus oryzae var. 3) Bacillus circulans 4) Bacillus butilis var. 5) Penicillium funiculosum 6) Rhizopus delemar 7) Rhizopus oryzae 8) Trichoderma longibrachiatum 9) Trichoderma harzianum 10) Disporotrichum dimorphosporum |
| 11 | Smeša Beta-glukanaza i Ksilanaza | karbohidraza | Beta-glukanaza: 3-(1,3:1,4)-beta-D-glukan-3(4)-glukanohidrolaza Ksilanaza: 1,4-beta-D-ksilan ksilanohidrolaza | 3.2.1.6 3.2.1.8 | 1) Disporotrichum dimorphosporum |
| 12 | Branching Glukoziltransferaza | 1,4-α-glucan branching enzim; amilo-(1,4→1,6)- transglicozilaza; α–glucan-branching glcoziltransferaza; branching enzim; Q-enzim | 1,4-α-D-glucan:1,4-α-D-glucan 6-α-D-(1,4-α-D-glucano)- transferase; | 2.4.1.18 | 1) Rhodothermus Obamensis iz Bacillus Subtilis |
| 13 | Bromelin | proteaza | Nema | 3.4.22.4 | 1) Ananas comotus 2) Ananas bracteatus |
| 14 | Celobiaza (beta-glukozidaza) | karbohidraza | beta- D -glukozid-glukohidrolaza | 3.2.1.21 | 1) Aspergillus niger var. 2) Trichoderma harzianum 3) Trichoderma longibrachiatum |
| 15 | Celulaza | karbohidraza | 1,4-(1,3;1,4)-beta-D-glukan-4-glukanohidrolaza; 1,3-(1,3;1,4)-beta-D-glukan-3(4)-glukanohidrolaza; 1,4-beta-D-ksilan ksilanhidrolaza 1,4-beta-D-glukozid glukohidrolaza 1,4-beta-D-glukan celobiohidrolaza | 3.2.1.4 3.2.1.6 3.2.1.8 3.2.1.74 3.2.1.91 | 1) Aspergillus niger var. 2) Aspergillus oryzae var. 3) Rhizopus delemar 4) Rhizopus oryzae 5) Sporotrichum dimorphosporum 6) Trichoderma longibrachiatum 7) Trichoderma reesei 8) Thielavia terrestris 9) Penicillium funiculosum |
| 16 | Dekstranaza | karbohidraza | alfa-1,6- D -glukan-6-glukanohidrolaza | 3.2.1.11 | 1) Aspergillus sp. 2) Bacillus subtilis var. 3) Klebsiella aerogenes 4) Penicillium funiculosum 5) Penicillium lilacinum |
| 17 | oksidoreduktaza | L -malat; NAD oksidoreduktaza | 1.1.1.39 | 1) Leuconostoc oenos | |
| 18 | Esteraza | karboksil-Estar-hidrolaza | 3.1.1.1 | 1) Mucor miehei | |
| 19 | Ficin | proteaza | nema | 3.4.22.3 | 1) Ficus sp. |
| 20 | Fitaza | Mio-inozitol heksakisfosfat 3-fosfohidrolaza | 3.1.3.8 | 1) Aspergillus niger | |
| 21 | Fosfolipaza Fosfolipaza A1 Fosfolipaza C | lipaza | fosfatodilholin-2-acilhidrolaza fosfatodiholin-1-acilhidrolaza fosfatidilholin holinfosfohidrolaza | 3.1.1.4 3.1.1.32 3.1.4.3 | 1) Životinjsko pankreasno tkivo 2) Fusarium venenatum express. Aspergillus oryzae 3) Pichia pastoris |
| 22 | Glukoamilaza (amiloglukozidaza) | karbohidraza | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza Glukan 1,4-alfa-glukozidaza | 3.2.1.3 | 1) Aspergillus avamori 2) Aspergillus niger var. 3) Aspergillus oryzae var. 4) Rhizopus arrhizus 5) Rhizopus delemar 6) Rhizopus niveus 7) Rhizopus oryzae 8) Trichoderma longibrachiatum 9) Trichoderma reesei |
| 23 | Glukoza-izomeraza | izomeraza | D -ksiloza-ketol-izmoeraza | 5.3.1.5 | 1) Actinoplanes missuriensis 2) Arhrobacter sp. 3) Bacillus coagulans 4) Streptomyces albus 5) Streptomyces olivaceus 6) Streptomyces olivochromogenes 7) Streptomyces rubiginosus 8) Streptomyces violaceoniger |
| 24 | Glukoza-oksidaza | oksidereduktaza | beta- D -glukoza:oksigen-1-oksidoreduktaza vodonik peroksid: vodonik peroksid okdidoreduktaza | 1.1.3.4 1.11.1.6 | 1) Aspergillus niger var. |
| 25 | Hekso-oksidaza | oksidoreduktaza | D-hekso:oksigen-1-oksidoreduktaza | 1.1.3.5 | 1) Chondrus crispus express. Hansenula polymorpha |
| 26 | Hemicelulaza | karbohidraza | 1) alfa- L -arabinofuranozid-arabinofuranohidrolaza 2) 1,4-beta- D -ksilan-ksilohidrolaza 3) 1,4-beta- D -ksilan-ksilanohidrolaza 4) 1,4-[1,3;1,4]-beta-D-glukan 4-glukanohidrolaza 5) 1,4-beta- D -galaktan-4-manonohidrolaza | 3.2.1.55 3.2.1.37 3.2.1.8. 3.2.1.4 | 1) Aspergillus niger var. 2) Aspergillus oryzae var. 3) Bacillus subtilis 4) Rhiozpus delemar 5) Rhizopus oryzae var. 6) Sporotrichum dimorphosporum 7) Trichoderma longibrachiatum |
| 27 | Himozin A Himozin B Himozin B | proteaza | nema | 3.4.23.4 | 1)* Escherichia coli K 12 d -goveđi prohimozin A gen 2)* Aspergillus niger var. awamori d-goveđi prohimozin B gen 3)* Kluveromyces lactis d -goveđi prohimozin B gen |
| 28 | Inulinaza | karbohidraza | beta-2,1- D -fruktan-fruktanohidrolaza | 3.2.1.7 | 1) Aspergillus niger var. 2) Kluzveromyces fragilis 3) Sporotrichum dimorphosporum 4) Streptomyces sp. |
| 29 | Invertaza2 | karbohidraza | beta- D -fruktofuranozid-fruktanohidrolaza beta-fruktofuranozidaza | 3.2.1.26 | 1) Aspergillus niger var. 2) Bacillus subtilis var. 3) Kluzveromyces fragilis 4) Saccharomyces carlsbergensis 5) Saccharomyces cerevislae |
| 30 | Izomilaza | karbohidraza | glikogen-a-1,6-glukanohidrolaza | 3.2.1.68 | 1) Bacillus cereus 2) Pseudomonas amyloderamosa |
| 31 | Karbohidraza | Diastaza, ptijalin, glukogenaza | 1,4-alfa-D-glukan glukan-hidrolaza Poli (1,4-alfa D-galakto-uronid) glicanohidrolaza 1,4-alfa D-glukan gluko-hidrolaza) beta-D-fruktofuranozid fruktohidrolaza beta-D-galaktozid galaktohidrolaza | 3.2.1.1 3.2.1.15 3.2.1.3 3.2.1.26 3.2.1.23 | 1) Bacillus licheniformis 2) Rhizopus oryzae, var. 3) Saccharomyces sp. |
| 32 | Katalaza | oksidoreduktaza | vodonik-peroksid:vodonik-peroksid-oksidoreduktaza | 1.11.1.6 | 1) goveđa ili konjska jetra 2) Aspergillus niger var. 3) Micrococcus lysodeicticus |
| 33 | Ksilanaza | karbohidraza | 1,4-beta- D -ksilan-ksilanohidrolaza | 3.2.1.8 | 1) Aspergillus niger var. 2) Sporotrichum dimorphosporum 3) Streptomyces sp. 4) Trichoderma longibrachiatum 5) Bacillus subtilis (sa modifikovanim ksilanaza genom iz Bacillus subtilis) 6) Bacillus subtilis express. Bacillus subtilis 7) Thermomyces lanuginosus express.Fusarium venenatum |
| 34 | Lakaza | oksidoreduktaza | Benzendiol:oksigen oksidoreduktaza | 1.10.3.2 | 1) Myceliophthora termophila express. Aspergillus oryzae |
| 35 | Laktaza | karbohidraza | beta- D -galaktozid-galaktohidrolaza | 3.2.1.23 | 1) Aspergillus niger var. 2) Aspergillus oryzae var. 3) Kluzveromyces fragilis 4) Kluzveromyces lactis 5) Saccharomyces sp. |
| 36 | Lipaza | lipaza | triacilglicerol-acilhidrolaza | 3.1.1.3 | 1) Goveđi želudac 2) Salivarne žlezde ili teleći, jareći ili jagnjeći preželudac 3) Svinjski ili goveđi pankreas 4) Aspergillus flavus 5) Aspergillus niger var. 6) Aspergillus oryzae var. 7) Brevibacterium lineus 8) Candida lipolytica 9) Fusarium heterosporum express. Ogataea polymorpha 9) Mucor javanicus 10) Mucor miehei 11) Mucor pusillus 12) Rhizopus arrhizus 13) Rhizopus delemar 14) Rhizopus nigrican 15) Rhizopus niveus |
| 37 | Lizozim hidrohlorid | ||||
| 38 | Maltaza (alfa-glukozidaza) | karbohidraza | alfa- D -glukozid-glukanohidrolaza | 3.2.1.20 | 1) Aspergillus niger var. 2) Aspergillus oryzae var. 3) Rhizopus oryzae var. 4) Trichoderma longibrachiatum |
| 39 | Karbohidraza ječmenog slada | karbohidraza | 1,4-alfa- D –glukan-glukanohidrolaza 1,4-alfa- D –glukan-malthidrolaza | 3.2.1.1 3.2.1.2 | 1) Ječmeni slad, ječam |
| 40 | Maltogena amilaza | karbohidraza | glukan-1,4-alfa- D -maltohidrolaza | 3.2.1.133 | 1)* Bacillus subtilis d-Bacillus stearothermophilus |
| 41 | Maltotetrahidrolaza | karbohidraza | 4-alfa-D-glukan maltotetrahidrolaza | 3.2.1.60 | 1) Pseudomonas stutzeri express. Bacillus licheniformis |
| 42 | Melibiaza (alfa-galaktozidaza) | karbohidraza | alfa- D -galaktozid-galaktohidrolaza | 3.2.1.22 | 1) Aspergillus niger var. 2) Mortierella vinacea sp. 3) Saccharomyces carlsbergensis |
| 43 | Papain | proteaza | nema | 3.4.22.2 3.4.22.6 | 1) Carica papaya |
| 44 | Pektinaza | Esteraza karbohidraza lijaza | 1) pektin-pektil-hidrolaza 2) poli-(1,4-alfa- D -galaktorunid) glikonohidrolaza 3) poli-(metoksi- L -galakturonid) lijaza | 3.1.1.11 3.2.1.15 4.2.2.10 | 1) Aspergillus awamori 2) Aspergillus foetidus 3) Aspergillus niger var. 4) Aspergillus oryzae var. 5) Penicillum simplicassium 6) Rhizopus oryzae var. 7) Trichoderma longibrachiatum |
| 45 | Pepsin | proteaza | nema | 3.4.23.1 3.4.23.2 3.4.23.3 | 1) Svinjski želudac |
| 46 | Pepsin, Avian | proteaza | nema | 3.4.23.1 | 1) Proventrikulum živine |
| 47 | Poligalakturonaza | karbohidraza | poli-(1,4-alfa- D -galaktoronid)glikanohidrolaza | 3.2.1.15 | 1) Aspergillus niger var. |
| 48 | Proteaza (generalno) | proteaza | Aminopeptidasa Serin endopeptidaza Aspartik endopeptidaza | 3.4.11 3.4.21 3.4.23 3.4.99 | 1) Aspergillus melleus 2) Aspergillus niger var. 3) Aspergillus oryzae var. 4) Bacillus licheniformis 5) Bacillus licheniformis 6) Bacillus subtilis var. 7) Brevibacterium lineus 8) Endothia parasitica 9) Lactobacillus casei 10) Micrococcus caseoliticus 11) Mucor miehei 12) Mucor pusillus 13) Streptococcus cremoris 14) Streptococcus lactis 15) Streptomyces fradiae |
| 49 | Pululanaza | karbohidraza | alfa-dekstrin-6-glukanohidrolaza Pululan 6-alfa-glukanohidrolaza | 3.2.1.41 | 1) Bacillus acidopullulyticus 2) Bacillus subtilis 3) Klebsiella aerogenes 4) Bacillus deramificans express. Bacillus licheniformis |
| 50 | Serin proteaza | nema | 3.4.21.1 3.4.21.4 | 1) sa Chymotripsyn specificity iz Nocardiopsis prasina express. Bacillus licheniformis 2) sa Trypsin specificity iz Fusarium oxysporum express. Fusarium venenatum | |
| 51 | Sirilo (Rennet) | proteaza | nema | 3.4.23.4 3.4.23.6 3.4.23.23 | 1) Goveđi, teleći, koziji, jareći, ovčiji ili jagnjeći preželudac 2) Bacillus cereus 3) Endothia parasitica 4) Rhizomucor sp. |
| 52 | Tanaza | Esteraza | tanin-acil-hidrolaza | 3.1.1.20 | 1) Aspergillus niger var. 2) Aspergillus oryzae var. |
| 53 | Tripsin | proteaza | nema | 3.4.21.4 | 1) Svinjski ili goveđi pankreas |
| 54 | Smeša Beta glukanaze i Ksilanaze iz Disporotrichum dimorphosporum | Beta glukanaza: 3-(1,3;1,4)-beta-D-glukan 3(4)-glukanohidrolaza Ksilanaza: 1,4-beta-D-ksilan ksilanohidrolaza | 3.2.1.6 3.2.1.8 | ||
| 55 | Smeša mikrobne karbohidraze i proteaze iz Bacillus subtilis | 1) 1,4-alfa-D-glukan glukanohidrolaza 2) Nema 3) Nema | 3.2.1.1 3.4.21.14 3.4.24.4 | ||
| 56 | smeša ksilanaze, enzimskog preparata beta-glukanaze, dobijenih iz Humicola insolens | beta-Glucanase: 1,3-(1,3;1,4)-beta-D-glucan 3(4)-glucanohydrolase Xylanase: 1,4-beta-D-xylan xylanohydrolase | 3.2.1.6 3.2.1.8 | ||
| 57 | smeša beta-glukanaze, celulaze i ksilanaze iz Rasamsonia emersonii | beta-glukanaza: 3-(1,3;1,4)-β-D-glukan 3(4)-glukanohidrolaza Celulaza: 4-(1,3;1,4)- beta-D-glukan 4-glukanohidrolaza Ksilanaze: 1,4-beta-D-ksilan ksilanohidrolaza | 3.2.1.6 3.2.1.4 3.2.1.8 |
1 Klasifikacija i nomenklatura enzima data je prema preporukama Odbora za nomenklaturu Međunarodne Unije za biohemiju i molekularnu biologiju (Nomenclature Committee of the International Union of Biochemistry and Molecular Biology (NC-IUBMB)). 2 Invertaza se pored svojih enzimskih svojstava koristi i kao aditiv za prehrambene proizvode (E 1103) i njena upotreba, kao takve, može da bude regulisana drugim propisima. * Genetski modifikovan organizam. Organizam donor ima oznaku „d –” ispred imena.
Prilog 2. Specifikacije prehrambenih enzima
POSEBNI USLOVI ZA IDENTIFIKACIJU I ČISTOĆU PREHRAMBENIH ENZIMA alfa-ACETOLAKTAT-DEKARBOKSILAZA IZ BACILLUS BREVIS EKSPRIMIRANA U BACILLUS SUBTILIS
| Izvori | Proizvodi se ekstracelularno fermentacijom netoksigenog i nepatogenog soja Bacillus subtilis (npr. UW 193) koji sadrži gen za alfa-dekarboksilazuiz Bacillus brevis. Posle završene fermentacije bujon se prečišćava filtriranjem, stabilizuje i ponovo filtrira. |
| Aktivni principi | alfa-acetolaktat-dekarboksilaza |
| Sistematsko ime i broj | (S)-2-hidroksi-2-metil-oksobutanoat-karboksilaza (EC 4.1.1.5) |
| Katalizovane reakcije | Dekarboksilacija alfa-acetolaktata u acetion |
| Osobine | Braon tečnost; ukupne organske čvrste materije: oko 2% |
| Upotreba | Fermentacija piva i proizvodnja alkohola |
| Ispitivanja | Aktivnost alfa-acetolaktat-dekarboksilaze |
alfa-AMILAZA I GLUKOAMILAZA IZ ASPERGILLUS ORYZAE, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus oryzae. |
| Aktivni principi | 1. alfa-amilaza (diastaza, ptijalin, glikogenaza) |
| 2. glukan-1,4-alfa-glukozidaza (amiloglukozidaza, kisela maltaza, lizozomalna alfa-glukozidaza, egzo-1,4-alfa-glukozidaza) | |
| Sistematska imena i broj | 1. 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| 2. 1,4-alfa- D -glukan-glukohidraza (EC 3.2.1.3) ? | |
| Katalizovane reakcije | 1. Endohidroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida do dekstrina, oligo- i monosaharida |
| 2. Hidroliza 1,4-alfa- i 1,6-alfa-glukozidne veze polisaharida uz odvajanje glukoze | |
| Sekundarna enzimska aktivnost | lipaza (EC 3.1.1.3) |
| Tanaza EC 3.1.1.20) | |
| Celulaza (EC 3.2.1.4) | |
| endo-1,3-beta-glukonaza (EC 3.2.1.6) | |
| Pektinaza (EC 3.2.1.15) | |
| Maltaza (EC 3.2.1.20) | |
| Laktaza (EC 3.2.1.23) | |
| endo-1,4-beta-mananaza (EC 3.2.1.78) | |
| proteaza | |
| Osobine | Žutobraon amorfan prašak ili žutobraon do tamnobraon tečnost; može da bude dispergovan u rastvaračima dozvoljenim za hranu i može da sadrži stabilizatore i konzervanse; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanol i etru. |
| Upotreba | Hidroliza skroba, priprema proizvoda od voća i povrća, u proizvodnji pića, šećera, slatkiša, meda i pekarskih proizvoda |
| Ispitivanja | 1. aktivnost fungalne alfa-amilaze |
| 2. aktivnost fungalne glukomilaze | |
alfa-AMILAZA IZ ASPERGILLUS ORYZAE, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus oryzae. |
| Aktivni princip | alfa-amilaza (diastaza, ptijalin, glikogenaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Enodhidroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida, do dekstrina, oligo- i monosaharida |
| Sekundarna enzimska aktivnost | amiloglukozidaza |
| – | proteaza |
| – | ksilanaza |
| Osobine | Žutobraon amorfan prašak ili žutobraon do tamnobraon tečnost može da bude dispergovan u rastvaračima dozvolјenim za hranu i može da sadrži stabilizatore i konzervanse; rastvorlјiv u vodi, gotovo nerastvorlјiv u etanolu i etru. |
| Upotreba | Hidroliza skroba, proizvodnja skrobnog sirupa, pekarskih i dijetetskih proizvoda, piva i alkohola. |
| Ispitivanja | Aktivnost fungalne alfa-amilaze |
alfa-AMILAZA (termostabilna) IZ BACILLUS LICHENIFORMIS sadrži modifikovani alfa amilaza gen iz B. LICHENIFORMIS
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom netoksigenog i nepatogenog genetski modifikovanog soja Bacillus licheniformis. |
| Aktivni princip | alfa-amilaza (sinonim: glikogenaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Enodhidroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza amilaze i amilopektina, do dekstrina, oligosaharida |
| Sekundarna enzimska aktivnost | amiloglukozidaza |
| – | proteaza |
| – | ksilanaza |
| Osobine | Braon tecnost može da sadrži stabilizatore i antimikrobne sastojke; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru. |
| Upotreba | Hidroliza skroba, proizvodnja zasladivaca, etanola i piva. |
| Ispitivanja | Aktivnost alfa-amilaze |
alfa-AMILAZA IZ BACILLUS MEGATERIUM EKSPRIMIRANA U BACILLUS SUBTILIS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenog i nepatogenog soja Bacillus subtilis -a (npr. ATSS 39,701) koji sadrži gen za alfa-amilazu iz Bacillus megaterium. Posle završene fermentacije bujon se prečišćava centrifugiranjem ili filtracijom i dovodi do želјene enzimske aktivnosti utrafiltracijom. |
| Aktivni princip | alfa-amilaza (glikogenaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Endohidroliza 1,4-alfa-D-glikozidnih veza polisaharida, koji sadrže tri ili više D-glukoza povezanih 1,4-alfa-glikozidnim vezama |
| Sekundarna enzimska aktivnost | glukozol-trasferaza |
| – | proteaza |
| Osobine | Žutobraon do tamnobraon tecnost |
| Upotreba | Hidroliza skroba |
| Ispitivanja | Aktivnost bakterijske alfa-amilaza |
alfa-AMILAZA IZ BACILLUS STEAROTHERMOPHILUS
| Izvori | Proizvodi se ekstracelularno kontrolisanom fermentacijom Bacillus stearothermophilus |
| Aktivni principi | alfa-amilaza (glikogenaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Endohidroliza alfa-1,4- D -glikozidnih veza polisaharida, koji sadrže tri ili više D -glukoza povezanih alfa -1,4- glikozidnim vezama |
| Osobine | Žutobraon do tamnobraon tečnost |
| Upotreba | Hidroliza skroba |
| Ispitivanje | Aktivnost bakterijske alfa-amilaze |
alfa-AMILAZA IZ BACILLUS STEAROTHERMOPHILUS EKSPRIMIRANA U BACILLUS SUBTILIS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom iz netoksigenog i nepatogenog soja Bacillus subtilis (npr. ATSS 39,709) koji sadrži gen za alfa-amilazu iz Bacillus stearothermophilus. Posle završene fermentacije, bujon se prečišćava kalcijum-hloridom, odvaja se ćelija filtriranjem sa diatomejskom zemljom, filtrira i koncentriše do željene aktivnosti ultrafiltracijom. |
| Aktivni principi | alfa-amilaza (glikogenaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Endohidroliza alfa-1,4- D -glikozidnih veza polisaharida, koji sadrže tri ili više D -glukoznih jedinica povezanih alfa-1,4- glikozidnim vezama. |
| Osobine | Žutobraon do tamnobraon tečnost |
| Upotreba | Hidroliza skroba |
| Ispitivanja | Aktivnost bakterijske alfa-amilaze |
alfa-AMILAZA IZ BACILLUS SUBTILIS
| Izvori | Proizvodi se ekstracelularno kontrolisanom fermentacijom Bacillus subtilis |
| Aktivni princip | Alfa-amilaza (glikogenaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Endohidroliza alfa-1,4- D -glikozidnih veza polisaharida, koji sadrže tri ili više D -glukoznih jedinica povezanih alfa-1,4- glikozidnim vezama |
| Osobine | Braon tečnost, granule ili prašak |
| Upotreba | Hidroliza skroba |
| Ispitivanja | Aktivnost bakterijske alfa-amilaze |
AMILOGLUKOZIDAZA (GLUKOAMILAZA) IZ ASPERGILLUS NIGER, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus niger. |
| Aktivni principi | Glukan-1,4-alfa-glukozidaza (glukoamilaza, kisela maltaza, lizozomalna-alfa-glukozidaza, egzo-1,4-alfa glukozidaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan glukohidraza (EC 3.2.1.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza 1,4-alfa-, 1,6-alfa- i 1,3-alfa-glukozidnih veza uz odvajanje glukoze |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Alfa-amilaza (EC 3.2.1.1) |
| Celulaza (EC 3.2.1.4) | |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili žutobraon do tamnobraon tečnost; može da bude standardizovan dozvoljenim nosačima ili rastvaračima; može da sadrži stabilizatore i konzervanse; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru. |
| Upotreba | Hidroliza skroba, proizvodnja skrobnog sirupa, dekstroze, voćnih sokova i sira (niskokalorično pivo) |
| Ispitivanja | Aktivnost amiloglukozidaze |
ASPARGINAZA IZ ASPERGILLUS NIGER EKSPRIMIRANA U A. NIGER
| Izvori | Asparaginaza se proizvodi fermentacijom genetski modifikovanog soja Aspergillus niger koji sadrži gen asparaginaze izvedenog iz A. Niger. Enzim se izoluje iz fermentacionog bujona filtriranjem, kako bi se uklonila biomasa, i koncentruje ultrafiltracijom. |
| Aktivni principi | Asparaginaza |
| Sistematsko ime i broj | L-Asparagine amidohydrolase; (EC 3.5.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza L-asparagina do L-aspartanske kiseline i amonijaka |
| Osobine | Žuta do braon bistra tečnost ili sivobelo žućkasti granulati |
| Upotreba | Koristi se u preradi prehrambenih proizvoda kako bi se smanjilo stvaranje akrilamida iz asparagina i za redukciju šećera tokom pečenja ili prženja |
| Ispitivanja | Aktivnost asparginaze |
ASPARGINAZA IZ ASPERGILLUS ORYZAE EKSPRIMIRANA U A. ORYZAE
| Izvori | Asparaginaza se proizvodi fermentacijom genetski modifikovanog soja Aspergillus oryzae koji ima smanjenu sposobnost za proizvodnju sekundarnih metabolita i sadrži gen asparaginaze izvedenog iz A. Niger. Enzim se izoluje iz fermentacionog bujona filtriranjem, kako bi se uklonila biomasa, i koncentruje ultrafiltracijom i isparavanjem. Ostaci proizvodnog mikroorganizma se uklanjaju iz koncentrata enzima mikrobnom filtracijom. Konačni proizvod se formuliše pomoću sredstava za stabilizaciju i konzerviranje hrane i standardizuje se do želјene aktivnosti. |
| Aktivni principi | Asparaginaza |
| Sistematsko ime i broj | L-Asparagine amidohydrolase; (EC 3.5.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza L-asparagina do L-aspartanske kiseline i amonijaka |
| Osobine | Svetlobraon tečnost |
| Upotreba | Koristi se u preradi prehrambenih proizvoda kako bi se smanjilo stvaranje akrilamida iz asparagina i za redukciju šećera tokom pečenja ili prženja |
| Ispitivanja | Aktivnost asparginaze |
AVIAN PEPSIN
| Izvori | Preparat sadrži proteolitičke enzime dobijene iz kokošijeg ili ćurećeg želuca (proventriculum). |
| Aktivni principi | Pepsin (asparagin-proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | Nema (EC 3.4.23.1) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida do peptida nižih molekulskih masa; zgrušava mleko |
| Osobine | Bistra tečnost boje ćilibara, žutobraon suspenzija ili svetložutobraon prašak |
| Upotreba | Za zgrušnjavanje mleka u proizvodnji sireva |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušavanja mleka |
beta-GLUKANAZA IZ ASPERGILLUS NIGER, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus niger. |
| Aktivni principi | Endo-1,3(4)-beta-glukanaza |
| Sistematsko ime i broj | 1,3-(1,3;1,4)-beta- D -glukan-3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza 1,3-beta- i 1,4-beta-glukozidnih veza beta D -glukana uz odvajanje oligosaharida i glukoze. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Hemicelulaza |
| Pektinaza (EC 3.2.1.15) | |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili žutobraon do tamnobraon tečnost; može da bude standardizovan dozvoljenim nosačima ili rastvaračima; može da sadrži stabilizatore i konzervanse; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru. |
| Upotreba | Proizvodnja voćnih sokova, piva i sira |
| Ispitivanja | Aktivnost beta-glukanaze |
beta-GLUKANAZA IZ TRICHODERMA HARZIANUM
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Trichoderma harzianum. |
| Aktivni principi | Egzo-1,3-beta-glukanaza (laminarijaza) |
| Endo-1,3-beta-glukanaza | |
| Sistematsko ime i broj | 1,3-(1,3;1,4)-beta- D -glukan-3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) glukan 1,3-beta-glukozidaza (E.C. 3.2.1.58) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza beta-1,3 ili beta-1,4 veze 1,3(1,4)-beta-D -glukana uz odvajanje glukoza. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Hemicelulaza |
| Celulaza (EC 3.2.1.4) | |
| Pektinaza (EC 3.2.1.15) | |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili žutobraon do tamnobraon tečnost; standardizovan dozvoljenim rastvaračima ili nosačima (npr. maltodekstrin, skrob, glukoza); rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja voćnih sokova, vina, piva i biljnih ulja |
| Ispitivanja | Aktivnost beta-glukanaze |
BROMELIN
| Izvori | Prečišćene proteolitičke supstance dobijene iz Ananas comosus i Ananas bracteatus (L). |
| Aktivni principi | Bromlin (cistein-proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | Nema (EC 3.4.22.4) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida, amida i estara, uglavnom na vezama baznih aminokiselina, leucina ili glicina dp peptida nižih molekulskih masa |
| Osobine | Beo do svetložutobraon amorfan prašak rastvorljiv u vodi (bezbojan do svetložut opalescentan rastvor), gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | Za omekšavanje mesa, pripremu polukuvanih cerealija, u proizvodnji piva i proteinskih hidrolizata |
| Ispitivanja | Biljna proteolitička aktivnost |
KARBOHIDRAZA IZ ASPERGILLUS AWAMORI, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Aspergillus awamori, var. |
| Aktivni princip | Glukan-1,4-alfa-glukozidaza (glukoamilaza, miloglukozidaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D- glukan-glukozidaza (EC 3.2.1.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza terminalnih 1,4 (i 1,6 kada je sledeća veza u sekvenci 1,4)-alfa- D -glukozidnih ostataka sukcesivno od neredukujućih krajeva polisaharida (skrob, glikogen i sl.) uz odvajanje beta- D -glukoze (dekstroza). |
| Sekundarna enzimska aktivnost | alfa-amilaza (EC 3.2.1.1) |
| Osobine | Bistra žutobraon do tamnobraon tečnost; gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja glukoze |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoamilaze |
KARBOHIDRAZA IZ ASPERGILLUS NIGER, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Aspergillus niger, var. |
| Aktivni princip | 1. alfa-amilaza (glikogenaza) |
| – | 2. pektinaza: obično mešavina sledeća dva enzima: |
| – | 2-a. poligalakturonaza (pektin-depolimeraza) |
| – | 2-b. pektin metilesteraza |
| – | 3. celulaza |
| – | 4. glukoamilaza (amiloglukozidaza, glukan-1,4-alfa-glukozidaza |
| – | 5. beta-galaktozidaza (laktaza) |
| Sistematska imena i brojevi | 1. 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidroliza (EC 3.2.1.1) |
| – | 2-a. poli-(1,4-alfa- D -galaktouronid) -glikanohidrolaza (EC 3.2.1.15) |
| – | 2-b. pektin-pektilhidrolaza (EC 3.1.1.11) |
| – | 3. 1,4-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.4) |
| – | 4. 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.3) |
| – | 5. beta- D -galaktozid-galaktohidrolaza (EC 3.2.1.23) |
| Katalizovane reakcije | 1. Hidroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida (skrob, glikogen) do dekstrina, oligo- i monosaharida |
| – | 2-a. Hidroliza 1,4-alfa-galakturonidnih veza pektina |
| – | 2-b. Demetilacija pektina |
| – | 3. Hidroliza 1,4-beta-glikozidnih veza celuloze do beta-dekstrina |
| – | 4. Hidroliza 1,4-alfa- i 1,6-alfa-glikozidnih veza polisaharida (skrob, glikogen) uz odvajanje glukoze |
| – | 5. Hidroliza laktoze do glukoze i galaktoze |
| Osobine | Beličast do žutobraon prašak ili žutobraon do tamnobraon tečnost; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja skrobnog sirupa, alkohola, svetlog piva, voćnih sokova, čokoladnog sirupa, pekarskih proizvoda, tečne kafe, vina, glukoze i dijetetskih proizvoda |
| Ispitivanja | Aktivnost fungalne alfa-amilaze |
| – | Aktivnost pektinaze |
| – | Aktivnost celulaze |
| – | Aktivnost glukoamilaze |
| – | Aktivnost beta-galaktozidaze |
KARBOHIDRAZA IZ BACILLUS LICHENIFORMIS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Aspergillus licheniformis. |
| Aktivni principi | alfa-amilaza (diastaza, ptijalih, glikogenaza) |
| Sistematsko ime i broj | 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| Katalizovane reakcije | Endohidrolaza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida do dekstrina, oligo- i monosaharida |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Mikrobna serin-proteaza (EC 3.4.21.14) |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili braon tečnost, rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru |
| Upotreba | Priprema žitarica i skroba, proizvoda od voće i povrća, pića, šećera i meda, slatkiša i pekarskih proizvoda. |
| Ispitivanja | Aktivnost bakterijske alfa-amilaze |
KARBOHIDRAZA IZ RHIZOPUS ORYZAE, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Rhizopus oryzae, var. |
| Aktivni principi | 1. alfa-amilaza (glikogenaza) |
| – | 2. pektinaza |
| – | 3. glukoamilaza (amiloglukozidaza, glukan-1,4-alfa-glukozidaza) |
| Sistematska imena i brojevi | 1. 1,4-alfa- D -glukan-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| – | 2. poli-(1,4-alfa- D -galaktouronid)-glukohidrolaza (EC 3.2.1.15) |
| – | 3. 1,4-alfa- D -glukan-glukohidrolaza (EC 3.2.1.3) |
| Katalizovane reakcije | 1. Hidroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida (skrob, glikogen) do dekstrina i oligo- i monosaharida |
| – | 2. Hidroliza 1,4-alfa-galakturonidnih veza pektina |
| – | 3. Hidroliza 1,4-alfa- i 1,6-alfa-glikozidnih veza polisaharida (skrob, glikogen) uz odavanje glukoze |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja skrobnih sirupa, voćnih sokova i glukoze |
| Ispitivanja | Aktivnost fungalne alfa-amilaze |
| – | Aktivnost pektinaze |
| – | Aktivnost glukoamilaze |
KARBOHIDRAZA IZ SACCHAROMYCES species
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom vrsta Saccharomyces koje se tradicionalno koriste u proizvodnji hrane |
| Aktivni princip | 1. beta-fruktofuranozidaza (invertaza, saharaza) |
| – | 2. beta-galaktozidaza (laktaza) |
| Sistematska imena i brojevi | 1. beta- D -fruktofuranozid-fruktohidrolaza (EC 3.2.1.26) |
| – | 2. beta- D -galaktozid-galaktohidrolaza (EC 3.2.1.23) |
| Katalizovane reakcije | 1. Hidroliza saharoze do mešavine glukoze i fruktoze |
| – | 2 Hidroliza laktoze do mešavine glukoze i galaktoze |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja slatkiša i sladoleda, modifikacija dijetetskih preparata. |
| Ispitivanja | Aktivnost invertaze |
| – | Aktivnost beta-galaktozidaze |
KATALAZA IZ GOVEĐE JETRE
| Izvori | Preparat je delimično prečišćen ekstrakt goveđe jetre |
| Aktivni principi | Katalaza |
| Sistematska imena i brojevi | Vodonik-peroksid; vodonik-peroksid oksidoreduktaza (EC 1.11.1.6) |
| Katalizovane reakcije | H2O2 + H2O2 → H2O + O2 |
| Osobine | Braon prašak ili braon tečnost (prašak ili tečnost) |
| Upotreba | U proizvodnji pojedinih vrsta sireva |
| Ispitivanja | Aktivnost katalaze |
KATALAZA IZ MICROCOCCUS LYSODEICTICUS
| Izvori | Dobija se kontrolisanom fermentacijom Micrococcus lysodeicticus i delimičnim prečišćavanjem |
| Aktivni principi | Katalaza |
| Sistematsko ime i broj | Vodonik-peroksid: vodonik-peroksid oksidoreduktaza (EC 1.11.1.6) |
| Katalizovane reakcije | H2O2 + H2O2 = H2O + O2 |
| Osobine | Braon prašak ili tečnost |
| Upotreba | U proizvodnji pića, salata, mlečnih proizvoda i proizvoda od jaja |
| Ispitivanja | Aktivnost katalaze |
CELULAZA IZ PENICILLIUM FUNICULOSUM
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Penicillium funiculosum. |
| Aktivni princip | 1. celulaza (endo-1,4-beta-glukanaza) |
| – | 2. endo-1,3(4)-beta-glukanaza |
| – | 3. endo-1,4-beta-ksilanaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. 1,4-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-4-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.4) |
| – | 2. 1,3-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) |
| – | 3. 1,4-beta- D -ksilan-ksilohidrolaza (EC 3.2.1.8) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza 1,4-beta-glukozidnih veza polisaharida (celuloza i dr.) do beta-dekstrina. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | alfa- N -arabinofuranozidaza |
| – | celuloza-1,4-beta-celobiozidaza |
| – | beta-glukozidaza |
| – | ksilan-1,4-beta-ksilozidaza |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost dispergovan u nosačima ili rastvaračima dozvoljenim za hranu; rastvorljiv u vodi; gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja voćnih sokova, vina, piva i biljnih ulja. |
| Ispitivanja | Aktivnost celulaze |
| – | Aktivnost glukanaze |
| – | Aktivnost ksilanaze |
CELULAZA IZ TRICHODERMA LONGIBRACHIATUM
| Izvori | Proizvodi se ekstracelularno kontrolisanom fermentacijom Trichoderma longibrachiatum. |
| Aktivni principi | 1. celulaza (endo-1,4-beta-glukanaza) |
| – | 2. egzo-1,4-beta- D -glukozidaza (glukan-1,4-beta-glukozidaza) |
| – | 3. egzo-celobiohidrolaza (celuloza-1,4-beta-celobiozidaza) |
| – | 4. beta-glukanaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. 1,4-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-4-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.4) |
| – | 2. 1,4-beta- D -glukan-glukohidrolaza (EC 3.2.1.74) |
| – | 3. 1,4-beta- D -glukan-celobiohidrolaza (EC 3.2.1.91) |
| – | 4. 1,3-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza 1,4-beta-glukozidnih veza polisaharida (celuloza i dr.) do beta-dekstrina. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | amiloglukozidaza (EC 3.2.1.3) |
| – | hemicelulaza |
| – | celobiaza |
| – | lipaza (EC 3.1.1.3) |
| – | ksilanaza (EC 3.2.1.32) |
| – | pektinaza (EC 3.2.1.15) |
| – | proteaza |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost može da bude dispergovan u dozvoljenim nosačima ili rastvaračima; rastvorljiv u vodi; gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja voćnih sokova, vina, piva i biljnih ulja |
| Ispitivanja | Aktivnost celulaze |
CELULAZA IZ TRICHODERMA REESEI
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Trichoderma reesei. |
| Aktivni principi | 1. celulaza (endo-1,4-beta-glukanaza) |
| – | 2. egzo-1,4-beta- D -glukozidaza (glukan-1,4-beta-glukozidaza) |
| – | 3. egzo-celobiohidrolaza (celuloza-1,4-beta-celobiozidaza) |
| – | 4. beta-glukanaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. 1,4-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-4-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.4) |
| – | 2. 1,4-beta- D -glukan-glukohidrolaza (EC 3.2.1.74) |
| – | 3. 1,4-beta- D -glukan-celobiohidrolaza (EC 3.2.1.91) |
| – | 4. 1,3-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza 1,4-beta-glukozidnih veza polisaharida kao što je celuloza do beta-dekstrina. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | ksilanaza (EC 3.2.1.32) |
| – | Beta-glukozidaza (EC 3.2.1.21) |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost može da bude dispergovan u dozvoljenim nosačima ili rastvaračima; rastvorljiv u vodi; gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru |
| Upotreba | Proizvodnja voćnih sokova, vina, piva i biljnih ulja |
| Ispitivanja | Aktivnost celulaze |
FICIN
| Izvori | Dobija se iz lateksa tropksih smokava Ficus sp. |
| Aktivni principi | Ficin (cistein-proteaza) |
| Sistematsko ime i broj | Nema (EC 3.4.22.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida, amida i estara, naročito na vezama baznih aminokiselina, leucina ili glicina do peptida manjih molekulskih masa. Široko specifičan za proteinske supstrate. |
| Osobine | Beo do beličast prašak; rastvorljiv u vodi (tečni koncentrati lateksa smokve su svetlobraon do tamnobraon boje) |
| Upotreba | Za pripremanje mesa, u proizvodnji pića i u pekarskoj industriji |
| Ispitivanja | Biljna proteolitička aktivnost |
FOSFOLIPAZA A1 IZ FUSARIUM VENENATUM EKSPRIMIRANA U ASPERGILLUS ORYZAE
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom čiste kulture genetski modifikovanog soja Aspergillus oryzae koji sadrži gen fosfolipaze A1 iz Fusarium venenatum. Enzim se izoluje iz fermentacionog bujona filtracijom da bi se uklonila biomasa i koncentruje se filtracijom i / ili isparavanjem. Proizvod se konačno formuliše pomoću sredstava za stabilizaciju i konzervansima. |
| Aktivni principi | Fosfolipaza A1 |
| Sistematsko ime i broj | Fosfatidilholin 1-acilhidrolaza; (EC 3.1.1.32) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza SN-1 estarske veze diacilfosfolipida u obliku 2-acil-1- lizofosfolipida i slobodnih masnih kiselina. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Nema |
| Osobine | Braon tečnost |
| Upotreba | Koriste se u proizvodnji sira kako bi smanjili gubitak masti i čvrstih materija i povećali prinos sira |
| Ispitivanja | Aktivnost fosfolipaze A1 |
FOSFOLIPAZA C EKSPRIMIRANA U PICHIA PASTORIS
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom čiste kulture genetski modifikovanog soja Pichia pastoris koji sadrži gen fosfolipaze C koji se dobija iz uzorka crnice. Enzim se obnavlja iz fermentacionog bujona uz odvajanje biomase. Proizvod se konačno formuliše pomoću sredstava za stabilizaciju i konzervansima. |
| Aktivni principi | Fosfolipaza C |
| Sistematsko ime i broj | Fosfatidilholin holinfosfohidrolaza; (EC 3.1.4.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza fosfodiestarskih veza na poziciji SN-3 u glicerofosfolipidima uključujući fosfatidilholin, fosfatidiletanolamin i fosfatidilserin, dajući 1,2-diacilglicerol i odgovarajuće estre fosfata |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Nema |
| Osobine | Žuta do braon tečnost |
| Upotreba | Koristi se u rafinisanju biljnih ulja namenjenih za ljudsku upotrebu |
| Ispitivanja | Fosfolipaza C katalizuje hidrolizu fosfatidilholina u 1,2-diacilglicerol i fosforilholin. Fosforilholin se zatim titrira kalijum hidroksidom. Aktivnost fosfolipaze C se određuje merenjem brzine potrošnje kalijum hidroksida potrebnog za održavanje pH 7.3 na 37 °C |
FITAZA IZ ASPERGILLUS NIGER EKSPRIMIRANA U A. NIGER
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom nepatogenog i netoksičnog genetički modifikovanog soja Aspergillus niger koji sadrži gen za kodiranje fitaze koja je izvedena od A. niger. Enzim se izdvaja i izoluje iz fermentacionog bujona filtracijom kako bi se uklonila biomasa i enzim se dalje koncentriše ultrafiltracijom. Enzimski koncentrat se formuliše i standardizuje prema željenoj aktivnosti pomoću prehrambenih jedinjenja. |
| Aktivni principi | 3-fitaza |
| Sistematsko ime i broj | Mio-inozitol heksakisfosfat 3-fosfohidrolaza; (EC 3.1.3.8) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza mio-inozitol hexakisfosfate (fitate) do inozitol pentafosfate (IP5), i daju smešu mio-inozitol di-fosfata (IP2), mio-inozitol mono-fosfata (IP1) i slobodnog ortofosfata. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Nema |
| Osobine | Smeđa tečnost ili žuti do svetlo smeđi prah |
| Upotreba | Koristi se za degradaciju fitata koji se nalazi u hrani biljnog porekla, posebno žitaricama i mahunarkama, kako bi se poboljšala mineralna bioraspoloživost. |
| Ispitivanja | Aktivnost fitaze |
GLUKOAMILAZA IZ TRICHODERMA REESEI EKSPRIMIRANA U TRICHODERMA REESEI
| Izvori | Proizvodi fermentacijom genetski modifikovanog soja netoksigenih i nepatogenih sojeva Trichoderma reesei koji sadrži gen glukoamilaze iz T. Reesei. Enzim se izlučuje u fermentacioni bujon. Masa ćelije, zajedno sa čvrstim otpadom koji nosi rezidualni mikroorganizam, odvaja se od enzima centrifugiranjem i / ili filtracijom. Tečni enzimski filtrat se koncentriše ultrafiltracijom praćenom dijafiltracijom radi uklanjanja boje. Proizvod se dodatno filtrira sredstvima za poliranje pomoću sredstava za stabilizaciju hrane i standardizuje do željene aktivnosti. |
| Aktivni principi | Glukoamilaza |
| Sistematsko ime i broj | Glukan 1,4-alfa-glukohidraza (EC 3.2.1.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza terminala (1 – 4)-povezanih ostataka alpha;-D-glukoze sukcesivno sa neredukovanim krajevima lanaca uz oslobađanje beta-D-glukoze. |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Nema |
| Osobine | Tečnost boje ćilibara |
| Upotreba | Koriste se u proizvodnji kukuruznih zaslađivača, kao što su visoki fruktozni kukuruzni sirup, proizvodnji peciva, piva i alkohola |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoamilaze |
GLUKOZA-IZOMERAZA IZ ACTINOPLANES MISSOURIENSIS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Actinoplanes missouriensis |
| Aktivni principi | Ksiloza-izomeraza (glukoza-izomeraza) |
| Sistematsko ime i broj | D-ksiloza-ketol-izomeraza (EC 5.3.1.5) |
| Katalizovane reakcije | Konverzija D -ksiloze i D -glukoze u D -ksilozu i D -fruktozu. |
| Osobine | Beličaste do braon granule (imobilizovani preparati) ili tečnosti; nerastvorljiv u vodi (granule), etanolu, hloroformu i etru. Imobilizovani preparati (nerastvorljivi u vodi) dobijaju se tretmanom sa želatinom (nosač) i glutaraldehidom (imobilizacioni agens). |
| Upotreba | Za pripremanje kukuruznog i skrobnog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. |
| Ispitivanja | Aktivnost glukozo-izomeraze |
| Čistoća | |
| Glutardehid | Pozitivno ispitivanje na glutaraldehid iz imobilizovane glukoza-izomeraze umrežene sa glutaraldehidom. |
GLUKOZA-IZOMERAZA IZ BACILLUS COAGULANS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Bacillius coagulans. |
| Aktivni principi | Ksiloza-izomeraza (glukoza-izomeraza) |
| Sistematsko ime i broj | D -ksiloza-ketol-izomeraza (EC 5.3.1.5) |
| Katalizovane reakcije | Konverzija D -ksiloze i D -glukoze u D -ksilozu i D -fruktozu. |
| Osobine | Beličaste do braon granule (imobilizovani preparati) ili tečnost nerastvorljiv u vodi (granule), etanolu, hloroformu i etru. Imobilizovani preparati (nerastvorljiv u vodi) dobijaju se tretmanom sa želatinom (nosač) i glutardehidom (imobilizacioni agens). |
| Upotreba | Za pripremanje kukuruznog i skrobnog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoza-izomeraze |
| Čistoća | |
| Glutardehid | Pozitivno ispitivanje za gluteraldehidiz imobilizovane glukoza-izomeraze umrežene sa glutardehidom. |
GLUKOZA-IZOMERAZA IZ STREPTOMYCES OLIVACEUS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Streptomyces olivaceus |
| Aktivni princip | Ksiloza-izomeraza (glukoza-izomeraza) |
| Sistematsko ime i broj | D -ksiloza-ketol-izomeraza (EC 5.3.1.5) |
| Katalizovane reakcije | Konverzija D -ksiloze i D -glukoze u D -ksilozu i D -fruktozu. |
| Osobine | Beličaste do braon granule (imobilizovani preparati) ili tečnost, nerastvorljiv u vodi (granule), etanolu, hloroformu i etru. Imobilizovani preparati (nerastvorljiv u vodi) dobijaju se tretmanom sa želatinom (nosač) i glutardehidom (imobilizacioni agens). |
| Upotreba | Za pripremanje kukuruznog i skrobnog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoza-izomeraze |
| Čistoća | |
| Glutardehid | Pozitivno ispitivanje za gluteraldehidiz imobilizovane glukoza-izomeraze umrežene sa glutardehidom. |
GLUKOZA-IZOMERAZA IZ STREPTOMYCES OLIVOCHROMOGENES
| Izvori | Proizvodi se kontrolisano fermentacijom Streptomyces olivochromogenes |
| Aktivni princip | Ksiloza-izomeraza (glukoza-izomeraza) |
| Sistematsko ime i broj | D -ksiloza-ketol-izomeraza (EC 5.3.1.5) |
| Katalizovane reakcije | Konverzija D -ksiloze i D -glukoze u D -ksilozu i D -fruktozu. |
| Osobine | Beličaste do braon granule (imobilizovani preparati) ili tečnosti; nerastvorljiv u vodi (granule) etanolu, hloroformu i etru. Imobilizovani preparati (nerastvorljiv u vodi) dobijaju se tretmanom sa želatinom (nosač) i glutardehidom (imobilizacioni agens). |
| Upotreba | Za pripremanje kukuruznog i skrobnog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoze-izomeraze |
| Čistoća | |
| Glutardehid | Pozitivno ispitivanje za gluteraldehidiz imobilizovane glukoza-izomeraze umrežene sa glutardehidom. |
GLUKOZA-IZOMERAZA IZ STREPTOMYCES RUBIGINOSUS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisano fermentacijom Streptomyces rubiginosus |
| Aktivni principi | Ksiloza-izomeraza (glukoza-izomeraza) |
| Sistematsko ime i broj | D-ksiloza-ketol-izomeraza (EC 5.3.1.5) |
| Katalizovane reakcije | Konverzija D -ksiloze i D -glukoze u D -ksilozu i D -fruktozu. |
| Osobine | Beličaste do braon granule (imobilizovani preparati) ili tečnosti; nerastvorljiv u vodi (granule) etanolu, hloroformu i etru. Imobilizovani preparati (nerastvorljiv u vodi) dobijaju se tretmanom sa želatinom (nosač) i glutardehidom (imobilizacioni agens). |
| Upotreba | Za pripremanje kukuruznog i skrobnog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoze-izomeraze |
| Čistoća | |
| Glutardehid | Pozitivno ispitivanje za gluteraldehidiz imobilizovane glukoza-izomeraze umrežene sa glutardehidom. |
GLUKOZA-IZOMERAZA IZ STREPTOMYCES VIOLACEONIGER
| Izvori | Proizvodi se kontrolisano fermentacijom Streptomyces violaceoniger. |
| Aktivni principi | Ksiloza-izomeraza (glukoza-izomeraza) |
| Sistematsko ime i broj | D -ksiloza-ketol-izomeraza (EC 5.3.1.5) |
| Katalizovane reakcije | Konverzija D -ksiloze i D -glukoze u D -ksilozu i D -fruktozu. |
| Osobine | Beličaste do braon granule (imobilizovani preparati) ili tečnosti; nerastvorljiv u vodi (granule) etanolu, hloroformu i etru. Imobilizovani preparati (nerastvorljiv u vodi) dobijaju se tretmanom sa želatinom (nosač) i glutardehidom (imobilizacioni agens). |
| Upotreba | Za pripremanje kukuruznog i skrobnog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoze-izomeraze |
| Čistoća | |
| Glutardehid | Pozitivno ispitivanje za gluteraldehidiz imobilizovane glukoza-izomeraze umrežene sa glutardehidom. |
GLUKOZA-OKSIDAZA I KATALAZA IZ ASPERGILLUS NIGER VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Aspergillus niger var. |
| Aktivni principi | 1. glukoza-oksidaza (glukoza-oksihidraza, glukoza-aerodehidrogenaza, notatin, aero-glukozadehidrogenaza) |
| – | 2. katalaza |
| Sistematsko ime i broj | 1. beta- D -glukoza: oksigen-1-oksidoreduktaza (EC 1.1.3.4) |
| – | 2. vodonik-peroksid: vodonik-peroksid-oksidoreduktaza (EC 1.11.1.6) |
| Katalizovane reakcije | 1. beta- D -glukoza + O2 ® D -glukono-delta-lakton + H2O2 |
| – | 2. H2O2 + H2O2 = 2 H2O + O2 |
| Sekundarna enzimska aktivnost | Invertaza (EC 3.2.1.26) |
| Osobine | Beličasta do braon tečnost rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | Za pripremanje proizvoda od mleka, sira i jaja; u proizvodnji pića i salata |
| Ispitivanja | Aktivnost glukoza-oksidaze |
| – | Aktivnost katalaze |
HEMICELULAZA IZ ASPERGILLUS NIGER VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus niger. |
| Aktivni principi | 1. endo-1,4-beta-ksilanaza |
| – | 2. ksilan-1,4-beta-ksilozidaza |
| – | 3. alfa- L -arabinofuranozidaza |
| – | 4. celulaza |
| – | 5. galaktomananaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. 1,4-beta- D -ksilan-ksilanohidreolaza (EC 3.2.1.8) |
| – | 2. 1,4-beta- D -ksilan-ksilohidreolaza (EC 3.2.1.37) |
| – | 3. alfa- L -arabinofuranozid-arabino-furanohidrolaza (EC 3.2.1.55) |
| – | 4. 1,4-(1,3; 1,4)-beta- D -glukan-4-glukano-hidrolaza (EC 3.2.1.4) |
| – | 5. 1,4-beta- D -galaktan-4-manano-hidrolaza |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza veza između različitih šećernih grupa u polisaharidnim lancima |
| Sekundarna enzimska aktivnost | glukomilaza (EC 3.2.1.3) |
| – | maltaza (EC 3.2.1.20) |
| – | laktaza (EC 3.2.1.23) |
| – | invertaza (EC 3.2.1.26) |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili žutobraon do tamnobraon tečnost može da bude razblažen i standardizovan laktozom, kukuruznim skrobom ili maltodekstrinom; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | U proizvodnji instant kafe i hleba |
| Ispitivanja | Aktivnost celulaze |
| – | Aktivnost galaktomananaze |
| – | Aktivnost ksilanaze |
HEKSO-OKSIDAZA IZ CHONDRUS CRISPUS EKSPRIMIRANA U HANSENULA POLYMORPHA
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom čiste kulture nepatogenog i netoksigenog genetski modifikovanog soja Hansenula polimorpha koji sadrži hekso-oksidazu, izvedenu iz Chondrus crispusa. Enzim se proizvodi intracelularno i nakon razbijanja ćelija, oslobađa se u fermentacioni bujon i zatim se odvaja od ćelija kvasca i podvrgava ultrafiltraciji i dijafiltraciji kako bi se dobila koncentrovana hekso-oksidaza. Zatim se suši na odgovarajućem nosaču hrane, kao što je pšenični skrob. |
| Aktivni principi | Hekso-oksidaza |
| Sistematska imena i brojevi | D-heksoza:oksigen 1-oksidoreduktaza (EC 1.1.3.5) |
| Katalizovane reakcije | Oksidacija heksoznih šećera u njihove odgovarajuće laktone i vodonik-peroksid |
| Osobine | Belosivkasto – žućkaste do smeđe mikro granule |
| Upotreba | Koristi se u hlebnom testu za ojačavanje mreže glutena; u proizvodima kao što su iseckani sir, čips od krompira, belance u prahu i izolati proteina surutke kako bi se smanjila Mailardova reakcija; u švapskom siru kako bi se olakšalo formiranje surutke i u proizvodima kao što su kečap, majonez i salatni prelivi za uklanjanje kiseonika. |
| Ispitivanja | aktivnost hekso-oksidaze |
HIMOZIN A IZ ESCHERICHIA COLI K-12 SA PROHIMOZIN A GENOM
| Izvori | Dobija se intercelularno kontrolisanom fermentacijom netoksigenog i nepatogenog soja Escherichia coli K-12 (npr. JA 198) koji sadrži goveđi prohimozin A gen. Prohimozin se oslobađa razaranjem ćelija i odvaja centrifugiranjem ili membranskim koncentrisanjem i ispiranjem puferom. Rezidualne produkujuće ćelije se inaktiviraju zakišeljavanjem, prohimozin se rastvara u puferu i posle dopterivanja pH filtrira. Prohimozin se aktivira prevođenjem u himozin kiselim tretmanom i prečišćava anjonskom izmenjivačkom hromatografijom. |
| Aktivni princip | Himozin (renin, himozin A, aspargin aspartil-proteaza) |
| Sistematsko ime i broj | Nema (EC 3.4.23.4) |
| Katalizovane reakcije | Specifična hidroliza jedne peptidne veze kapa-kazeina dajući para-kapa-kazein. |
| Osobine | Bistar, bezbojan ili slabo obojen vodeni rastvor; može da sadrži boju karamel da bi se omogućila njegova identifikacija u proizvodnji sira. |
| Upotreba | Za zgrušnjavanje mleka u proizvodnji sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
HIMOZIN B IZ ASPERGILLUS NIGER var. AWAMORI SA PROHIMOZIN B GENOM
| Izvori | Dobija se ekstracelularno kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus niger var. awamori (npr. NRRL 3112) koji sadrži goveđi prohimozin B gen. Posle inaktivacije produkujućih organizama, ćelijski materijal se uklanja centrifugiranjem ili filtracijom. Enzim se prečišćava ekstrakcijom sa polietilenglikolom, bistri sa aktivnim ugljem i odvaja od rastvarača katjon izmenjivačkom hromatografijom. |
| Aktivni princip | Himozin (renin, himozin B, aspragin aspartil -proteaza) |
| Sistematsko ime i broj | Nema (EC 3.4.23.4) |
| Katalizovane reakcije | Specifična hidroliza jedne peptidne veze kapa-kazeina dajući para-kapa-kazein. |
| Osobine | Bistar, bezbojan ili slabo obojen vodeni rastvor koji sadrži aktivan enzim. |
| Upotreba | Za zgrušnjavanje mleka u proizvodnji sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
HIMOZIN B IZ KLUYVEROMYCES LACTIS SA PROHIMOZIN B GENOM
| Izvori | Dobija se ekstracelularno kontrolisanom fermentacijom Kluyveromyces lactis koji sadrže goveđi prohimozin B gen. Fermentacioni bujon se dotera na rN 2 da se prohimozin konvertuje u himozin pri čemu se ubijaju produkujuće ćelije. Himozin se odvaja od ćelijskog materijala filtracijom i prečišćava filtriranjem sa diatomejskom zemljom, ćelijskim filtracijama i ultrafiltracijom. |
| Aktivni princip | Himozin (renin, himozin B, aspragin aspartil -proteaza) |
| Sistematsko ime i broj | nema (EC 3.4.23.4) |
| Katalizovane reakcije | Specifična hidroliza jedne peptidne veze kapa-kazeina dajući para-kapa-kazein. |
| Osobine | Bistar, bezbojan ili slabo obojen vodeni rastvor koji sadrži aktivan enzim. |
| Upotreba | Za zgrušnjavanje mleka u proizvodnji sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
INVERTAZA SACCHAROMYCES CEREVISIAE
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom aerobnom fermentacijom nepatogenog i netoksigenog soja Saccharomices cerevisiae i ekstrakcijom iz ćelija kvasca nakon pranja i autolize. |
| Aktivni principi | Beta-fruktofuranozidaza (invertaza, karbohidraza, saharaza) |
| Sistematska imena i brojevi | Beta-fruktofuranozidaza (EC 3.2.1.26) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza saharoze do glukoze i fruktoze |
| Osobine | Beo do žutomrk amorfni prah ili tečnosti koji se mogu dispergovati u razblaživačima za hranu i mogu sadržati stabilizatore; rastvorljiv u vodi i praktično nerastvorljiv u etanolu i etru. |
| Upotreba | U proizvodnji konditorskih i pekarskih proizvoda |
| Ispitivanja | aktivnost invertaze |
IZOAMILAZA IZ PSEUDOMONAS AMYLODERMANOSA
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom čistekulture Pseudomonas amiloderamosa. Enzim se izoluje iz fermentacionog bujona filtriranjem kako bi se uklonila biomasa i koncentrisao ultrafiltracijom. Konačni proizvod je formulisan pomoću sredstava za stabilizaciju i konzerviranje hrane. |
| Aktivni principi | Izoamilaza |
| Sistematska imena i brojevi | Glikogen alfa-1,6-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.68) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza alfa-1,6-D-glukozidnih veza u glikogen, amilopektin i njihove beta dekstrine |
| Osobine | Žuta do braon tečnost. |
| Upotreba | U proizvodnji prehrambenih sastojaka od skroba |
| Ispitivanja | aktivnost izoamilaze |
KARBOHIDRAZA JEČMENOG SLADA
| Izvori | Slad je proizvod kontrolisane geminacije ječma. |
| Aktivni principi | 1. alfa-amilaza (diastaza, glikogenaza) |
| – | 2. beta-amilaza (diastaza, glikogenaza) |
| Sistematska imena i brojevi | 3. 1,4-alfa- D -glukan glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| – | 4. 1,4-alfa- D -glukan maltohidrolaza (EC 3.2.1.2) |
| Katalizovane reakcije | 1. Endohidroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida (skrob, glikogen) do dekstrina, oligo- i monosaharida |
| – | 2. Hidroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida (skrob, glikogen) uz sukcesivno odvajanje maltoznih jedinica od neredukujućih krajeva lanaca |
| Osobine | Bistra žućkasta do tamnobraon tečnost ili beo do žutobraon prašak |
| Upotreba | U proizvodnji piva, alkoholnih pića, sirupa i pekarskih proizvoda |
| Ispitivanja | 1. aktivnost alfa-amilaze |
| – | 2. aktivnost alfa- i beta-amilaze (diastatička moć) |
LAKAZA IZ MYCELIOPHTHORA THERMOPHILA EKSPRIMIRANA U ASPERGILLUS ORYZAE
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom čiste kulture genetski modifikovanog soja Aspergillus orizae koja sadrži gen lakaze dobijen iz Miceliophthora thermophila, koristeći tehnike rekombinantne DNK i tradicionalne mutageneze. Enzim se izoluje iz fermentacionog bujona filtriranjem, kako bi se uklonila biomasa, i koncentrisao ultrafiltracijom i / ili isparavanjem. Mikroorganizmi rezidualne proizvodnje uklonjeni su iz enzimskog koncentrata filtracijom klica. Konačni proizvod je formulisan pomoću sredstava za stabilizaciju i konzerviranje hrane. |
| Aktivni principi | lakaza (para-difenol oksidaza) |
| Sistematsko ime i broj | Benzendiol:oksigen oksidoreduktaza (EC 3.1.1.3) |
| Katalizovane reakcije | Oksidacija niza fenolnih supstanci sa pratećom redukcijom kiseonika u vodi |
| Osobine | Braon tečnost. |
| Upotreba | Koristi se u fermentaciji piva kako bi se sprečilo stvaranje jedinjenja bez ukusa kao što su trans-2-nonenal. Sakuplja kiseonik koji bi u suprotnom reagovao sa masnim kiselinama, aminokiselinama, proteinima i alkoholima i formirali bi se prekursori bez ukusa |
| Ispitivanja | Aktivnost lakaze |
LIPAZA ŽIVOTINјSKA
| Izvori | Proizvodi iz dva glavna izvora: 1) jestivog telećeg, jarećeg ili jagnjećeg preželuca i 2) životinjskog pankreasnog tkiva. Preparati mogu da budu delimično prečišćena jestiva tkiva ili vodeni ekstrakti. |
| Aktivni principi | triacilglicerol-lipaza (lipaza, triglicerin-lipaza, tributiraza) |
| Sistematsko ime i broj | triacilglicerol-acilhidrolaza (EC 3.1.1.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza triglicerida ili jednostavnih estara masnih kiselina do di- ili monoglicerida i masnih kiselina. |
| Osobine | Disperzibilan u vodi, nerastvorljiv u etanolu. |
| Upotreba | U proizvodnji sira i za modifikaciju masti |
| Ispitivanja | Aktivnost pregastrične esteraze |
LIPAZA IZ ASPERGILLUS ORYZAE, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Aspergillus oryzae, var. |
| Aktivni principi | triacilglicerol-lipaza (lipaza, triglicerin-lipaza, tributiraza) |
| Sistematsko ime i broj | triacilglicerol-acilhidrolaza (EC 3.1.1.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza triglicerida ili jednostavnih estara masnih kiselina do di- ili monoglicerida i masnih kiselina prvenstveno u ulje-voda sredini u nerastvorljivim ili heterogenim sistemima |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | U proizvodnji sira |
| Ispitivanja | Aktivnost lipaze |
LIPAZA IZ FUSARIUM HETEROSPORUM EKSPRIMIRANA U OGATAEA POLYMORPHA
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom genetski modifikovanog nepatogenog, netoksigenog soja Ogataea polimorpha koji sadrži sintetički gen lipaze iz Fusarium heterosporum. Enzim se obnavlja iz fermentacionog bujona. Ovaj proces podrazumeva odvajanje ćelijske mase i čvrstih otpadnih materija koje nose rezidualne mikroorganizme od enzima centrifugiranjem i / ili filtracijom. Tečni enzimski filtrat je koncentrovan ultrafiltracijom nakon čega sledi poliranje. Sredstva za konzerviranje hrane se dodaju koncentratu tečnog enzima pre sušenja ili raspršivanja, a proizvod se formuliše do željene aktivnosti sa sastojcima hrane. |
| Aktivni principi | triacilglicerol-lipaza |
| Sistematsko ime i broj | triacilglicerol-acilhidrolaza (EC 3.1.1.3) |
| Katalizovane reakcije | Nema |
| Osobine | Beličast do svetložut prašak. |
| Upotreba | Koristi se kao pomoćno sredstvo u proizvodnji pekarskih proizvoda, testenina i rezanaca, u žumancima i degumiranju ulja |
| Ispitivanja | Aktivnost lipaze |
MALTOGENA AMILAZA IZ BACILLUS STEAROTHERMOPHILUS EKSPRIMIRANA U BACILLUS SUBTILIS
| Izvori | Priprema se fermentacijom genetski modifikovanih netoksigenih i nepatogenih sojeva Bacillus subtilis (soj DN 252 derivat soja Bacillus subtilis 168, soj QB 1133, BGSC1A289) koji, kroz tehnike rekombinantne DNK, sadrže gen maltogenu amilazu dobijen iz Bacillus stearothermophylus. |
| Aktivni principi | egzo-alfa-amilaza |
| Sistematska imena i brojevi | glukan-1,4-alfa-maltohidrolaza (EC 3.2.1.133) |
| Katalizovane reakcije | Egzohiroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza amiloze, amilopektina i sličnih polimera glukoze pri čemu se sukcesivno odvajaju maltozne jedinice neredukujućih krajeva polimernog lanca do potpune degradacije molekula, ili, u slučaju amilopektina do mesta grananja lanca. |
| Osobine | Tečnost, granule ili prašak |
| Upotreba | U pekarskim proizvodima i pripremi glukoznog sirupa sa visokim sadržajem maltoze |
| Ispitivanja | Aktivnost maltogene amilaze |
MALTOTETRAHIDROLAZA IZ PSEUDOMONAS STUTZERI EKSPRIMIRANA U BACILLUS LICHENIFORMIS
| Izvori | Priprema se fermentacijom genetski modifikovanih netoksigenih i nepatogenih sojeva Bacillus licheniformis koji sadrže gen iz Pseudomonas stutzeri. Enzim se obnavlja iz fermentacionog bujona. Ovaj proces podrazumeva odvajanje ćelijske mase i čvrstih otpadnih materija koje nose rezidualne mikroorganizme od enzima centrifugiranjem i / ili filtracijom. Tečni enzimski filtrat je koncentrovan ultrafiltracijom nakon čega sledi poliranje. Sredstva za konzerviranje hrane se dodaju koncentratu tečnog enzima pre sušenja ili raspršivanja, a proizvod se formuliše do željene aktivnosti sa sastojcima hrane. |
| Aktivni principi | Maltotetrahidrolaza |
| Sistematska imena i brojevi | 4-alfa-D-glukan maltotetrahidrolaza (EC 3.2.1.60) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza (1 → 4) -alfa-D-glukozidnih veza u skrobnim polisaharidima, pri čemu se sukcesivno odvajaju maltozne jedinice neredukujućih krajeva polimernog lanca, koristeći amilocitni polisaharidi poput skroba kao supstrat. |
| Osobine | Tečnost boje ćilibara ili beličasti do sivožućkasti granulati |
| Upotreba | U proizvodnji pekarskih proizvoda i kod obrade skroba |
| Ispitivanja | Aktivnost maltotetrahidrolaze |
SMEŠA MIKROBNE KARBOHIDRAZA I PROTEAZE IZ BACILLUS SUBTILIS, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Bacillus subtilis var. |
| Aktivni principi | 1. alfa-amilaza |
| – | 2. proteaze; obično sadrži sledeća dva enzima |
| – | 2-a. mikrobna serin-proteinaza |
| – | 2-b. mikrobna metaloproteinaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. 1,4-alfa- D -glukan glukanohidrolaza (EC 3.2.1.1) |
| – | 2-a. nema (EC 3.4.21.14) |
| – | 2-b. nema (EC 3.4.24.4) |
| Katalizovane reakcije | 1. Endohiroliza 1,4-alfa-glukozidnih veza polisaharida do dekstrina i oligosaharida. |
| – | 2. Hidroliza polipeptida uz odvajanje peptida malih molekulskih masa. Neutralna proteinaza (2-b) prvenstveno raskida veze hidrofobnih aminokiselinskih ostataka) |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost rastvorljiv u vodi (svetložut do tamnobraon rastvor), gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. Preparati mogu da imaju različite relativne koncentracije aktivnih principa. |
| Upotreba | Priprema skobnog sirupa, alkohola, piva, glukoze, pekarskih proizvoda, jela od ribe, za omekšavanje mesa i pripremanje proteinskih hidrolizata |
| Ispitivanja | aktivnost bakterijske alfa-amilaze |
| – | aktivnost bakterijske proteinaze |
SMEŠA KSILANAZE, BETA-GLUKANAZE ENZIMSKOG PREPARATA, proizvedenog iz soja HUMICOLA INSOLENS
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom nepatogenog i netoksigenog soja Humicole insolensa. Proces proizvodnje se sastoji iz fermentacije, prečišćavanja, formulacije i kontrole kvaliteta gotovog proizvoda. Ćelijska masa i druge čvrste materije se odvajaju od bujona filtriranjem kroz vakuumske bubnjeve ili centrifugiranjem. Ultrafiltracija i / ili isparavanje primenjuju se za koncentraciju i dalje prečišćavanje. Ostaci mikroorganizma se uklonjaju mikrobnom filtracijom. |
| Aktivni principi | Beta-glukanaza i ksilanaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. beta-glukanaza: 1,3-(1,3;1,4)-beta-D-glukan 3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) |
| – | 2. ksilanaza: 1,4-beta-D-ksilan ksilanohidrolaza (EC 3.2.1.8) |
| Katalizovane reakcije | Endohidroliza 1,3- ili 1,4-veze u beta-D-glukansima Endohidroliza 1,4-beta-D-ksilozidnih veza u ksilanima. |
| Osobine | Smeđa tečnost. Enzimski koncentrat u proizvodnji se stabilizuje dodavanjem sorbitola, glicerola i kalijum sorbata. |
| Upotreba | Koristi se u fermentaciji piva i drugim fermentacijama radi hidrolize beta-glukana, pentozana i drugih guma. |
| Ispitivanja | Aktivnost beta-glukanaze |
SMEŠA BETA-GLUKANAZE, CELULAZE I KSILANAZE IZ RASAMSONIA EMERSONII
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom nepatogenog i netoksigenog soja Rasamsonia emersonii. Enzim se obnavlja iz fermentacionog bujona. Proces oporavka obuhvata razdvajanje ćelijske mase filtriranjem kroz vakuumske bubnjeve ili centrifugiranjem. Enzim se koncentriše ultrafiltracijom i / ili isparavanjem. Mešani enzimski koncentrat zatim se formuliše glicerolom i kalijum sorbatom koji se dodaje kako bi se standardizovao i stabilizovao preparat.. |
| Aktivni principi | Beta-glukanaza, celulaza i ksilanaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. beta-glukanaza: 1,3-(1,3;1,4)-beta-D-glukan 3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) |
| – | 2. celulaza: 4-(1,3;1,4)-beta-D-glukan 4-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.4) 3. ksilanaza: 1,4-beta-D-ksilan ksilanohidrolaza (EC 3.2.1.8) |
| Katalizovane reakcije | Beta-glukanaza: Endohidroliza veza (1 → 3) ili (1 → 4) u beta-D-glukansima Celulaza: Endohidroliza (1 → 4) -beta-D-glukozidnih veza kod celuloze, žitarica, beta-D-glukana. Ksilanaza: Endohidroliza 1,4-beta-D-ksilozidnih veza u ksilanima. |
| Osobine | Svetlo smeđa do tamno braon tečnost. Enzimski koncentrat u proizvodnji se stabilizuje dodavanjem sorbitola, glicerola i kalijum sorbata. |
| Upotreba | Smeša enzimskih preparata beta-glukanaze, celulaze i ksilanaze se koristi kao pomoćno sredstvo u pripremi žitarica, preradi zrna i proizvodnji alkoholnih pića. Delovanje ovih enzima omogućava smanjenje viskoziteta, što poboljšava filtriranje, prinos i konzistentnost kvaliteta proizvoda. Enzimski preparat se takođe koristi u preradi zrna radi razgradnje komponenti ćelijskih zidova, kako bi se poboljšali mehanički tretmani. |
| Ispitivanja | Aktivnost beta-glukanaze, celulaze i ksilanaze |
SMEŠA BETA-GLUKANAZE I KSILANAZE IZ DISPOROTRICHUM DIMORPHOSPORUM
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom nepatogenog i netoksigenog soja Disporotrichum dimorphosporum. Enzim se obnavlja iz fermentacionog bujona. Proces oporavka obuhvata razdvajanje ćelijske mase filtriranjem kroz vakuumske bubnjeve ili centrifugiranjem. Enzim se koncentriše ultrafiltracijom i / ili isparavanjem. U koncentrat tečnog enzima se dodaje 40-45% glicerol, kako bi se standardizovao do željene aktivnosti. Natrijum benzoat se dodaje kao sredstvo za stabilizaciju, a preparat tečnog enzima se ponovo filtrira pre pakovanja |
| Aktivni principi | Beta-glukanaza, celulaza i ksilanaza |
| Sistematska imena i brojevi | 1. beta-glukanaza: 3-(1,3;1,4)-beta-D-glukan 3(4)-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.6) |
| – | 2. ksilanaza: 1,4-beta-D-ksilan ksilanohidrolaza (EC 3.2.1.8) |
| Katalizovane reakcije | Beta-glukanaza: Endohidroliza veza (1 → 3) ili (1 → 4) u beta-D-glukansima Ksilanaza: Endohidroliza 1,4-beta-D-ksilozidnih veza u ksilanima. |
| Osobine | Svetlo smeđa do tamno braon tečnost. |
| Upotreba | Smeša enzimskih preparata beta-glukanaze i ksilanaze se koristi kao pomoćno sredstvo u proizvodnji piva i alkoholnih pića za razgradnju beta-D-glukana i ksilana radi smanjenja viskoznosti i poboljšanja stabilnosti. Enzimski preparat se takođe koristi u preradi zrna radi razgradnje komponenti ćelijskih zidova, kako bi se poboljšali mehanički tretmani. |
| Ispitivanja | Aktivnost beta-glukanaze i ksilanaze |
PAPAIN
| Izvori | Prečišćene proteolitičke supstance dobijene iz voća Carica papaja (L) (Fam. Caricaceae) |
| Aktivni principi | 1. papain (papaja peptidaza I, cistein-proteinaza) |
| – | 2. himopapain (cistein-proteinaza) |
| Sistematska imena i brojevi | 1. nema (EC 3.4.22.2) |
| – | 2. nema (EC 3.4.22.6) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida, amida i estara, naročito veza baznih aminokiselina, leucina ili glicina, do peptida nižih molekulskih masa. |
| Osobine | Beo do žutobraon amorfan prašak ili tečnost rastvorljiv u vodi (bezbojan do svetložut opalescentan rastvor), gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | U proizvodnji piva, za omekšavanje mesa, pripremu polukuvanih cerealija i pripremanje proteinskih hidrolizata |
| Ispitivanja | Biljna proteolitička aktivnost |
PEKTINAZA IZ ASPERGILLUS NIGER, VAR.
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus niger. |
| Aktivni princip | 1. pektinesteraza (pektin-metilesteraza) |
| – | 2. poligalakturonaza |
| – | 3. pektin-lijaza (pektin-depolimeraza) |
| Sistematska imena i brojevi | 1. pektin-pektilhidrolaza (EC 3.1.1.11) |
| – | 2. poli-(1,4-alfa- D -galakturonid) glikanohidrolaza (EC 3.2.1.15) |
| – | 3. poli-(metoksi- L -galakturonid) lijaza (EC 4.2.2.10) |
| Katalizovane reakcije | 1. demetilacija pektina |
| – | 2. hidroliza 1,4-alfa-galakturonidnih veza u pektinu |
| – | 3. eliminativna hidroliza pektina do oligosaharida |
| Sekundarne enzimske aktivnosti | alfa-amilaza (EC 3.2.1.1) |
| – | beta-glukanaza (EC 3.2.1.6) |
| – | beta-glukozidaza (EC 3.2.1.21) |
| – | celulaza (EC 3.2.1.4) |
| – | ksilanaza (EC 3.2.1.32) |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. Preparat se obično razblažuje i standardizuje glicerolom, vodom i kalijum-hloridom dozvoljene čistoće. |
| Upotreba | Za smanjenje viskoziteta, poboljšavanje filtracije i bistrenja i sprečavanje formiranja pektinskog gela u proizvodnji voćnih sokova i vina. |
| Ispitivanja | Aktivnost pektinaze |
PEPSIN IZ SVINјSKOG ŽELUCA
| Izvori | Dobija se iz glandularnog sloja svinjskog želuca |
| Aktivni principii | Pepsin (kisela proteinaza) sastoji se iz pepsina A (glavna komponenta), pepsina B i pepsina C |
| Sistematska imena i brojevi | 1. nema (EC 3.4.23.1) |
| – | 2. nema (EC 3.4.23.2) |
| – | 3. nema (EC 3.4.23.3) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida, do peptida nižih molekulskih masa. |
| Osobine | Beo do žutobraon amorfan prašak rastvorljiv u vodi, žućkasta pasta ili bistra žućkasta do braon tečnost |
| Upotreba | Pripremanje jela od ribe, proteinskih hidrolizata, za zgrušnjavanje mleka u proizvodnji sira u kombinaciji sa nekim od sirila. |
| Ispitivanja | Proteolitička aktivnost |
PROTEAZA IZ ASPERGILLUS ORYZAE, VAR.
| Izvori | Dobija se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Aspergillus oryzae |
| Aktivni principi | endo- i egozopeptidaze |
| Sistematska imena i brojevi | 1. aminopeptidaza (EC 3.4.11) |
| – | 2. serin-endopeptidaza (EC 3.4.21) |
| – | 3. asparaginska endopeptidaza (EC 3.4.23) |
| Katalizovane reakcije | 1. hidroliza proteina sa N-terminalnog kraja uz odvajanje aminokiselina |
| – | 2. hidroliza proteina na mestu peptidnih veza serina |
| – | 3. hidroliza proteina na mestu peptidnih veza asparaginske kiseline |
| Sekundarne enzimske aktivnosti | Alfa-amilaza (EC 3.2.1.1) |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak dispergovan u dozvoljenim rastvaračima ili nosačima; može da sadrži stabilizatore i kozervanse; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru. |
| Upotreba | Pripremanje proizvoda od mesa i ribe, pića, supa i čorba, mlečnih i pekarskih proizvoda |
| Ispitivanja | Fungalna proteolitička aktivnost |
PROTEAZA IZ STREPTOMYCES FRADIE
| Izvori | Dobija se kontrolisanom fermentacijom Streptomyces fradie |
| Aktivni principi | proteinaza (peptid-hidrolaza, proteinaza nepoznatog katalitičkog mehanizma) |
| Sistematska imena i brojevi | Nema (EC 3.4.9.9) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza proteina i peptida bez jasne specifičnosti, do peptida malih molekulskih masa. |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak; rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | Priprema pića |
| Ispitivanja | Aktivnost proteinaze |
PULULANAZA IZ KLEBSIELLA AEROGENES
| Izvori | Dobija se kontrolisanom fermentacijom Klebsiella aerogenes |
| Aktivni principi | pululanaza (alfa-dekstrin-endo-1,6-alfa-glukozidaza, amilopektin-6-glukanohidrolaza, R-enzim, granična dekstrinaza) |
| Sistematsko ime i broj | alfa-dekstrin-6-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.41) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza 1,6-alfa-glikozidne veze amilopektina, glikogena i graničnih dekstrina dajući linearne polisaharide |
| Sekundarne enzimske aktivnosti | Alfa-amilaza (EC 3.2.1.1) |
| – | Mikrobna serin-proteinaza (EC 3.4.21.14) |
| – | Mikrobna aspartil-proteinaza (EC 3.4.23.6) |
| Osobine | Žutobraon fin prašak ili beličasta tečnost, rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | Priprema žitarica, skroba, pića, šećera i meda |
| Ispitivanja | Aktivnost pululanaze |
PULULANAZA IZ BACILLUS DERAMIFICANS EKSPRIMIRANA U BACILLUS LICHENIFORMIS
| Izvori | Dobija se fermentacijom genetski modifikovanog soja Bacillus licheniformis koja sadrži gen koji kodira pululanazu iz Bacillus deramificans. Enzim se obnavlja iz fermentacionog bujona. Proces oporavka uključuje odvajanje ćelijske biomase i koncentraciju ultrafiltracijom. Konačni proizvod se formuliše pomoću stabilizatora i konzervanasa. |
| Aktivni principi | pululanaza (alfa-dekstrin-endo-1,6-alfa-glukozidaza, amilopektin-6-glukanohidrolaza, R-enzim, granična dekstrinaza) |
| Sistematsko ime i broj | Pululan 6- alfa-glukanohidrolaza (EC 3.2.1.41) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza (1 → 6) -alfa-D -glukozidnih veza u pululanu, amilopektinu i glikogenu, i u alfa i beta graničnim dekstrinima amilopektina i glikogena |
| Sekundarne enzimske aktivnosti | Nema |
| Osobine | Ćilibarna tečnost. |
| Upotreba | Koristi se u hidrolizi ugljenih hidrata u proizvodnji hidrolizata skroba (maltodekstrinima, maltozama i glukozama), visokog fruktoznog kukuruznog sirupa, piva i alkoholnih pića |
| Ispitivanja | Aktivnost pululanaze |
SIRILO IZ ENDOTHIA PARASITICA
| Izvori | Vodeni ekstrakti dobijeni iz telećeg, jarećeg ili jagnjećeg želuca |
| Aktivni principi | Himozin (renin, lab-ferment, asparaginska proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | nema (EC 3.4.23.4) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida (kazein), dajući peptide nižih molekulskih masa. Specifično raskida jednu peptidnu vezu kapa-kazeina dajući para-kapa-kazein. Zgrušava mleko |
| Osobine | Bistra žućkasta do tamnobraon tečnost ili beo do svetložutobraon prašak |
| Upotreba | Proizvodnja sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
SIRILO GOVEĐE
| Izvori | Vodeni ekstrakti dobijeni iz goveđeg, kozijeg ili ovčijeg želuca |
| Aktivni principi | Himozin (renin, lab-ferment, asparaginska proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | nema (EC 3.4.23.4) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida (kazein), dajući peptide nižih molekulskih masa. Specifično raskida jednu peptidnu vezu kapa-kazeina dajući para-kapa-kazein. Zgrušava mleko |
| Osobine | Bistra žućkasta do tamnobraon tečnost ili beo do svetložutobraon prašak |
| Upotreba | Proizvodnja sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
SIRILO IZ BACILLUS CEREUS
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom Bacillus cereus |
| Aktivni principi | Mikrobna asparaginska proteinaza (kisela proteinaza, kisela karboksil-proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | nema (EC 3.4.23.6) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida (kazein), dajući peptide nižih molekulskih masa. Zgrušava mleko. |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | Proizvodnja sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
SIRILO IZ ENDOTHIA PARASITICA
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom nepatogenih vrsta Endothia parasitica |
| Aktivni principi | Mikrobna asparaginska proteinaza (kisela proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | nema (EC 3.4.23.6) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida (kazein), dajući peptide nižih molekulskih masa. Zgrušava mleko. |
| Osobine | Beličast do žutobraon amorfan prašak ili tečnost rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u etanolu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | Proizvodnja sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
SIRILO IZ RHIZOMUCOR SPECIES
| Izvori | Proizvodi se kontrolisanom fermentacijom netoksigenih i nepatogenih sojeva Rhizomucor miehei ili Rhizomucor pusillus |
| Aktivni principi | Mikrobna asparaginska proteinaza (kisela proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | nema (EC 3.4.23.23) |
| Katalizovane reakcije | Hidroliza polipeptida (kazein), dajući peptide nižih molekulskih masa |
| Osobine | Beo do žutobraon amorfan prašak; rastvorljiv u vodi (rastvor je obično svetložut); gotovo nerastvorljiv u etanolu i etru. |
| Upotreba | Za zgrušavanje mleka u proizvodnja sira |
| Ispitivanja | Aktivnost zgrušnjavanje mleka |
SERIN PROTEAZA SA SPECIFIČNIM HIMOTRIPSINOM IZ NOCARDIOPSIS PRASINA EKSPRIMIRANA U BACILLUS LICHENIFORMIS
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom genetski modifikovanog nepatogenog i netoksigenog soja Bacillus licheniformis koja sadrži gen koji kodira serin proteazu sa specifičnim himotripsinom iz Nocardiopsis prasina. Enzim se izlučuje u bujon. Masa ćelija i druge čvrste supstance se odvajaju od bujona filtriranjem preko vakuum bubnjeva ili centrifugiranjem. Ultrafiltracija i / ili isparavanje se primenjuju za koncentraciju i dalje prečišćavanje. Preostali mikroorganizmi se uklanjaju mikrobnom filtracijom. Konačni proizvod se formuliše pomoću stabilizatora i konzervanasa do željene aktivnosti. |
| Aktivni principi | Serin proteaza i specifični himotripsin |
| Sistematska imena i brojevi | (EC 3.4.21.1) |
| Katalizovane reakcije | Prioritetno cepanje: Tyr, Trp, Phe, Leu |
| Sekundarne enzimske aktivnosti | Nema |
| Osobine | braon tečnost |
| Upotreba | Koristi se u hidrolizi proteina kao što su kazein, surutka, soja-izolat, koncentrat soje, pšenični gluten i kukuruzni gluten u proizvodnji delimično ili ekstenzivno hidrolizovanih proteina biljnog i životinjskog porekla |
| Ispitivanja | aktivnost serin proteaze sa specifičnim himotripsinom |
SERIN PROTEAZA SA SPECIFIČNIM TRIPSINOM IZ FUSARIUM OXYSPORUM EKSPRIMIRANA U FUSARIUM VENENATUM
| Izvori | Proizvodi se fermentacijom genetski modifikovanog nepatogenog i netoksigenog soja Fusarium venenatum koji sadrži gen koji kodira serin proteazu sa specifičnim tripsinom iz Fusarium oxysporum. Enzim se izlučuje u bujon. Masa ćelija i druge čvrste supstance se odvajaju od bujona filtriranjem preko vakuum bubnjeva ili centrifugiranjem. Ultrafiltracija i / ili isparavanje se primenjuju za koncentraciju i dalje prečišćavanje. Preostali mikroorganizmi se uklanjaju mikrobnom filtracijom. Konačni proizvod se formuliše pomoću stabilizatora i konzervanasa do željene aktivnosti. |
| Aktivni principi | Serin proteaza i specifični tripsin |
| Sistematska imena i brojevi | (EC 3.4.21.4) |
| Katalizovane reakcije | Prioritetno cepanje: Arg, Lys |
| Sekundarne enzimske aktivnosti | Nema |
| Osobine | braon tečnost |
| Upotreba | Koristi se u proizvodnji delimično ili ekstenzivno hidrolizovanih proteina biljnog i životinjskog porekla. Ovi hidrolizovani proteini mogu se koristiti za različite primene kao sastojci u hrani i pićima, za utvrđivanje proteina ili kao sastojci koji pružaju funkcionalne efekte kao što su emulzija ili poboljšanje ukusa |
| Ispitivanja | aktivnost serin proteaze sa specifičnim tripsinom. |
TRIPSIN
| Izvori | Dobija se iz prečišćenog ekstrakta svinjskog ili goveđeg pankreasa |
| Aktivni principi | Tripsin (serin-proteinaza) |
| Sistematsko ime i broj | nema (EC 3.4.21.4) |
| Katalizovane reakcije | Hidrolizuje polipeptide, amide i estre, naročito veze karobksilnih grupa, L -arginina i L -lizina dajući peptide nižih molekulskih masa |
| Osobine | Beo do žutobraon amorfan prašak rastvorljiv u vodi, gotovo nerastvorljiv u alkoholu, hloroformu i etru. |
| Upotreba | Koristi se pri prečenju, za omekšavanje mesa i proizvodnju proteinskih hidrolizata |
| Ispitivanja | Proteolitička aktivnost |
Lična karta propisa Struktura propisa Pregled glasila u PDF-u Osnovni tekst i h