Reklama

I Osnovne odredbe

Sadržina zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se uslovi za određivanje javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, uslovi i način izdavanja dozvole za rad javnih skladišta, kao i uslovi i način njihovog korišćenja, način obavljanja delatnosti u javnom skladištu, postupak izdavanja, prometa i zaloge robnog zapisa, prinudna naplata potraživanja po robnom zapisu, odgovornost javnog skladišta, kao i osnivanje Kompenzacionog fonda.

Član 2

Na sva pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99 i 44/99).

Definicije

Član 3

Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:

1) javno skladište jeste pravno lice kome je izdata dozvola za rad javnog skladišta za skladištenje poljoprivrednih proizvoda i koje je upisano u Registar javnih skladišta, u skladu sa ovim zakonom;

2) skladištenje jeste deponovanje poljoprivrednih proizvoda i bezbedno čuvanje na osnovu ugovora o skladištenju, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima;

3) poljoprivredni proizvodi jesu: žitarice, industrijsko bilje, voće i povrće u svežem ili poluprerađenom stanju;

4) robni zapis za poljoprivredne proizvode (u daljem tekstu: robni zapis) je hartija od vrednosti izdata od strane javnog skladišta po osnovu ugovora o skladištenju između ostavodavca i javnog skladišta, a dokazuje vlasništvo nad naznačenom količinom i kvalitetom uskladištenog poljoprivrednog proizvoda, kao i obavezu javnog skladišta da čuva i na zahtev imaoca robnog zapisa izvrši predaju poljoprivrednog proizvoda;

5) imalac robnog zapisa je pravno ili fizičko lice koje je predalo poljoprivredni proizvod radi uskladištenja javnom skladištu i kojem je izdat robni zapis, odnosno na koga je robni zapis prenesen, u skladu sa odredbama ovog zakona;

6) berzanska trgovina, berza, kao i svi ostali pojmovi izvedeni iz ovih pojmova jeste trgovina i aktivnosti koje se odvijaju na robnoj berzi.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje vrste poljoprivrednih proizvoda koji mogu da se skladište u javnim skladištima.

II Dozvola za rad javnog skladišta

Uslovi

Član 4

Skladištenjem poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu u skladu sa ovim zakonom može da se bavi pravno lice koje je registrovano u registar privrednih subjekata i koje je upisano u Registar javnih skladišta koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministarstvo).

Pravno lice iz stava 1. ovog člana upisuje se u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana može da se bavi skladištenjem poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu ako ispunjava uslove u pogledu:

1) skladišnog prostora za prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda na način kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i higijenska ispravnost uskladištenih poljoprivrednih proizvoda u zavisnosti od vrste poljoprivrednih proizvoda koji su predmet uskladištenja;

2) opreme za merenje količine i utvrđivanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji se skladište u zavisnosti od vrste poljoprivrednih proizvoda koji su predmet uskladištenja;

3) vrednosti osnovnih sredstava koja nisu opterećena hipotekom ili drugim založnim pravom u zavisnosti od vrste poljoprivrednih proizvoda koji su predmet uskladištenja;

4) pokazatelja finansijskog poslovanja u prethodnom obračunskom periodu;

5) akta o poslovanju podnosioca zahteva koji naročito sadrži: vrste poljoprivrednih proizvoda za koje je skladište osposobljeno, uslove prijema za uskladištenje, cene uskladištenja (tarife), cene usluga koje skladište pruža ostavodavcima i način, kao i rokove obaveštavanja korisnika usluga, na koji saglasnost daje ministarstvo;

6) odgovornog lica.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana uslov u pogledu odgovornog lica ispunjava, ako odgovorno lice ima visoku stručnu spremu i nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, kao i službene dužnosti.

Ministar bliže propisuje uslove iz stava 3. tač. 1), 2), 3) i 4) ovog člana.

Izdavanje dozvole za rad javnih skladišta

Član 5

Ministarstvo utvrđuje ispunjenost uslova iz člana 4. ovog zakona na zahtev pravnog lica.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana koji sadrži podatke o pravnom licu i šifru delatnosti podnose se i sledeći dokazi:

1) izvod iz registra u kojem je pravno lice registrovano;

2) rešenje ministra o ispunjenosti uslova iz člana 4. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona;

3) podatke o eventualnom hipotekarnom zaduženju i zaduženju po osnovu ručnih zaloga na osnovnim sredstvima;

4) izveštaj o završnom računu i o izvršenoj reviziji za prethodni obračunski period;

5) akt o poslovanju na koji je saglasnost dalo ministarstvo;

6) potvrdu da lice ovlašćeno za vršenje poslovne funkcije podnosioca zahteva nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, kao i službene dužnosti i potvrdu da poseduje visoku stručnu spremu;

7) dokaz o uplati republičke administrativne takse za rešavanje po zahtevu.

Ministarstvo izdaje rešenje o dozvoli za rad javnog skladišta (u daljem tekstu: dozvola) u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno u upravnom postupku.

Dozvola se izdaje za sve ili pojedine poljoprivredne proizvode iz člana 3. stav 1. tačka 3) ovog zakona sa rokom važenja od godinu dana.

Upis u Registar javnih skladišta

Član 6

Upis u Registar javnih skladišta vrši se na osnovu:

1) zahteva pravnog lica koje je dobilo dozvolu;

2) dokaza o osiguranju osnovnih sredstava od požara, poplave, zemljotresa, obijanja i krađe;

3) dokaza o uplati članarine u Kompenzacioni fond;

4) garancije banke izdate u korist Kompenzacionog fonda.

Ministar donosi rešenje o dozvoli upisa u Registar javnih skladišta koje je konačno u upravnom postupku.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana upisano u Registar javnih skladišta (u daljem tekstu: javno skladište) je dužno da svaku promenu podataka prijavi ministarstvu u roku od pet dana od dana nastale promene.

Ostale obaveze javnog skladišta

Član 7

Javno skladište je dužno da:

1) posle dobijanja dozvole, a pre upisa u Registar javnih skladišta uplati u korist Kompenzacionog fonda članarinu u jednokratnom godišnjem iznosu;

2) uplati Kompenzacionom fondu dinarski iznos po svakoj toni uskladištenih poljoprivrednih proizvoda.

Javno skladište je dužno da obavezu iz stava 1. tačka 2) ovog člana izvršava mesečnim uplatama za sve vreme obavljanja delatnosti u skladu sa postojećom dozvolom za rad javnog skladišta i to od 1. do 5. u tekućem mesecu za uskladištenu robu u prethodnom mesecu.

Visinu članarine i dinarski iznos po toni poljoprivrednih proizvoda iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministarstvo.

Obnavljanje dozvole

Član 8

Javno skladište može da obnovi dozvolu za obavljanje delatnosti javnog skladišta, podnošenjem zahteva najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja postojeće dozvole.

Obnavljanje dozvole iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima i na način propisan za njeno izdavanje.

Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za obnavljanje dozvole, a najkasnije do dana isteka roka važenja postojeće dozvole, odluči po zahtevu.

Ako ministarstvo ne odluči po zahtevu u roku iz stava 3. ovog člana javno skladište ima pravo da nastavi da obavlja delatnost javnog skladišta u skladu sa postojećom dozvolom do donošenja rešenja ministarstva po zahtevu javnog skladišta.

Registar javnih skladišta

Član 9

Registar javnih skladišta naročito sadrži:

1) redni broj javnog skladišta;

2) naziv i sedište javnog skladišta;

3) broj dozvole za rad javnog skladišta;

4) datum izdavanja dozvole za rad javnog skladišta;

5) vrste i količine poljoprivrednih proizvoda za koje se izdaje dozvola za rad javnog skladišta;

6) informacije o povredama zakona koje učini javno skladište.

Podaci iz Registra javnih skladišta su javni.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra javnih skladišta.

Brisanje iz Registra javnih skladišta

Član 10

Javno skladište se briše iz Registra javnih skladišta, ako donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti javnog skladišta ili ako prestane da ispunjava utvrđene uslove za obavljanje delatnosti javnog skladišta.

Ministar donosi rešenje o brisanju javnog skladišta iz Registra javnih skladišta.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno u upravnom postupku.

Član 11

Ministar utvrđuje spisak upisanih odnosno brisanih javnih skladišta iz Registra javnih skladišta koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Član 12

Ako se javno skladište briše iz Registra javnih skladišta, isto je dužno da nastavi rad po izdatim robnim zapisima do isteka ugovora o uskladištenju.

U slučaju iz stava 1. ovog člana javno skladište je dužno da u roku od sedam dana obavesti sve imaoce robnih zapisa o nastalim promenama, koji mogu jednostrano da raskinu ugovor o skladištenju.

III Obavljanje delatnosti u javnom skladištu

Uskladištenje poljoprivrednih proizvoda i izdavanje robnih zapisa

Član 13

Javno skladište može da skladišti i izda robni zapis samo za one vrste i količine poljoprivrednih proizvoda za koje ima dozvolu.

Javno skladište može da pomeša primljeni poljoprivredni proizvod sa proizvodima iste vrste i kvaliteta, ako je ostavodavac na to pristao ili ako se radi o poljoprivrednim proizvodima koji se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete za ostavodavca.

Javno skladište može da ugovori sa ostavodavcem da poljoprivredne proizvode uskladišti odvojeno od drugih poljoprivrednih proizvoda i u tom slučaju je dužno da naznači gde se poljoprivredni proizvod nalazi, a imaocu robnog zapisa da izvrši povraćaj istog poljoprivrednog proizvoda koji je bio predmet uskladištenja.

Javno skladište ne sme da odbije uskladištenje poljoprivrednih proizvoda, ako poseduje slobodne kapacitete, a poljoprivredni proizvod je pogodan za skladištenje.

Pregledanje robe i uzimanje uzoraka

Član 14

Javno skladište je dužno da dozvoli imaocu robnog zapisa, založnom poveriocu po osnovu robnog zapisa, odnosno ovlašćenom licu da pregleda prostorije, pregleda robu i da uzima uzorke od nje.

U slučaju spora u pogledu kvalitet robe vrši se zajedničko uzorkovanje, a uzorak se predaje na analizu akreditovanoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta ovlašćenoj od strane ministarstva.

Izdavanje poljoprivrednog proizvoda po osnovu robnog zapisa

Član 15

Imalac robnog zapisa može da podiže iz javnog skladišta poljoprivredne proizvode na koje se robni zapis odnosi, kvaliteta i u količini koji su naznačeni na robnom zapisu, uz predaju priznanice i založnice robnog zapisa.

Imalac robnog zapisa podmiruje troškove skladištenja pre podizanja uskladištenog proizvoda po osnovu robnog zapisa u ugovorenom roku.

Posle izdavanja uskladištenog poljoprivrednog proizvoda javno skladište zadržava robni zapis i na isti stavlja oznaku „poništeno“. Robni zapis sa oznakom „poništeno“ više ne može da se koristi.

Evidencija robnih zapisa koje vodi javno skladište

Član 16

Javno skladište je dužno da vodi evidenciju o izdatim robnim zapisima u Registru robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, kao i njegov izgled.

Ostale obaveze javnih skladišta

Član 17

Javno skladište je dužno da cene svojih usluga (tarife) istakne u poslovnom prostoru svog skladišta na vidnom mestu.

Član 18

Javno skladište je dužno da posle brisanja iz Registra javnih skladišta ministarstvu izvrši povraćaj svih neiskorišćenih robnih zapisa u roku od sedam dana.

IV Robni zapisi

Elementi robnog zapisa

Član 19

Robni zapis se izdaje u pisanoj formi i sastoji se od dva dela „Priznanice“ i „Založnice“.

Robni zapis iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1) naziv: „Robni zapis za poljoprivredne proizvode“;
2) naziv: „Priznanica“ koja sadrži napomenu da je istovremeno izdata „Založnica“ i obratno;
3) naziv, sedište i broj dozvole za rad javnog skladišta;
4) broj robnog zapisa i datum izdavanja;
5) datum važenja robnog zapisa;
6) naziv/ime imaoca robnog zapisa;
7) sedište/prebivalište imaoca robnog zapisa;
8) vrstu, količinu, godinu proizvodnje, kvalitet proizvoda koji je uskladišten;
9) troškove skladištenja i iznos datog avansa;
10) podatke o objektu u kojem je poljoprivredni proizvod uskladišten;
11) napomene o drugim podacima važnim za uskladištenje;
12) potpis ovlašćenog lica i pečat javnog skladišta.

Ministar bliže propisuje sadržinu robnog zapisa, način izdavanja robnog zapisa, način vođenja evidencije o izdatim robnim zapisima, kao i obrazac robnog zapisa.

Robni zapis može da bude izdat i u elektronskoj formi i u tom slučaju može da sadrži i druge podatke neophodne za vođenje ove vrste evidencije.

V Postupak izdavanja, prometa i zaloge robnog zapisa

Izdavanje robnog zapisa

Član 20

Javno skladište je dužno da izda robni zapis sa svim propisanim podacima na osnovu zaključenog ugovora o uskladištenju po prijemu poljoprivrednog proizvoda na uskladištenje.

Imalac robnog zapisa može da od javnog skladišta naknadno zatraži da se robni zapis podeli na više robnih zapisa u zamenu za već izdati robni zapis.

Imalac više robnih zapisa može da od javnog skladišta zatraži objedinjavanje više robnih zapisa.

Robni zapis se izdaje na period do jedne godine, odnosno na period koji ne može biti duži od roka trajanja poljoprivrednog proizvoda.

Imalac robnog zapisa može da produži period uskladištenja putem izdavanja novog robnog zapisa, a prethodni robni zapis se sa istekom roka važenja stavlja van snage.

Evidencija izdatih robnih zapisa koje vodi Ministarstvo

Član 21

Ministarstvo vodi jedinstvenu evidenciju o izdatim robnim zapisima.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja jedinstvene evidencije o izdatim robnim zapisima.

Ministarstvo može da ovlasti za vođenje evidencije robnih zapisa u elektronskoj formi pravno lice koje je osposobljeno za obavljanje tih poslova.

Prenos robnog zapisa

Član 22

Robni zapis, odnosno pojedinačno priznanica i založnica mogu biti predmet trgovine, uključujući i berzansku trgovinu.

Prenos robnog zapisa vrši se izjavom o prenosu zabeleženom na poleđini priznanice i overen je potpisom prenosioca. Izjava o prenosu u kojoj primalac nije definisan, smatra se blanko prenosom.

Priznanica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.

Primalac robnog zapisa ili primalac odvojeno priznanice ili založnice obaveštava bez odlaganja javno skladište, koje je emitent robnog zapisa, da je izvršen prenos prava podnošenjem pisane prijave za upis promene.

Javno skladište je dužno da na dan prijema prijave upiše prenos prava po osnovu robnog zapisa u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.

Šteta koja nastane neunošenjem promena u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode prouzrokovana neblagovremenim ili nepotpunim prijavljivanjem nastalih promena od strane primaoca, pada na njegov teret.

Zaloga na robnom zapisu

Član 23

Imalac robnog zapisa može da koristi robni zapis, kao predmet zaloge za obezbeđenje potraživanja poverioca.

Prenos založnice bez priznanice daje primaocu pravo zaloge na robi.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, izjava o prenosu založnice bez priznanice naročito sadrži:

1) naziv/ime, sedište/prebivalište i broj računa založnog poverioca;
2) naziv/ime, sedište/prebivalište i broj računa založnog dužnika;
3) iznos glavnice, kamatnu stopu i ukupan iznos duga;
4) datum početka i datum dospeća obaveze;
5) naziv/ime, sedište/prebivalište prvog prijemnika – indosatara založnice robnog zapisa;
6) potpis i pečat zalogodavca.

Podaci iz stava 3. ovog člana obavezno se unose u založnicu i na poleđinu priznanice robnog zapisa.

Založni poverilac obaveštava bez odlaganja javno skladište koje je emitent robnog zapisa da je na njega izvršen prenos založnice, podnošenjem pisane prijave za upis promene.

Javno skladište je dužno da na dan prijema prijave nastalu promenu upiše u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.

Šteta koja nastane neunošenjem promena u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, a prouzrokovana je neblagovremenim ili nepotpunim prijavljivanjem nastalih promena od strane založnog poverioca, pada na njegov teret.

Javno skladište ima založno pravno na uskladištenim poljoprivrednim proizvodima, kao obezbeđenje naplate svojih potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostalih potraživanja nastalih u vezi sa čuvanjem robe.

VI Prinudna naplata potraživanja po robnom zapisu

Pokretanje postupka

Član 24

Postupak prinudne naplate potraživanja po osnovu robnog zapisa vrši se vansudskom prodajom uskladištenih poljoprivrednih proizvoda bez podizanja protesta prema Zakonu o menici i isti može pokrenuti poverilac u roku od pet dana i to:

1) imalac založnice bez priznanice, od dospelosti potraživanja obezbeđenog založnicom;
2) javno skladište koje je emitent robnog zapisa za nepodmirene troškove usluge skladištenja, od dana isteka roka važenja robnog zapisa;
3) prenosilac koji je isplatio imaocu založnice potraživanje obezbeđeno založnicom od dana izvršene isplate.

Imalac založnice može zahtevati isplatu od prenosioca u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana uz dostavljanje dokaza da prodajom nije mogao postići potpuno namirenje potraživanja.

O pokrenutom postupku prinudne naplate, kao i o svim promenama u ovom postupku, poverilac iz stava 1. ovog člana je dužan da u roku od dva dana od dana nastale promene obavesti javno skladište, dužnika i zalogodavca, kada to nije isto lice. Javno skladište je dužno da na dan prijema obaveštenja izvrši upis pokretanja postupka prinudne naplate, kao i upis svih promena u ovom postupku u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.

U obaveštenju o pokretanju postupka prinudne naplate poverilac je dužan da obračuna ukupno potraživanje i da odredi rok do kada se obaveza može izmiriti da bi se izbegla prinudna prodaja založenih poljoprivrednih proizvoda.

Sprovođenje postupka prinudne naplate

Član 25

Ako se poljoprivredni proizvod koji je predmet prodaje kotira na berzi poverilac je dužan da radi naplate potraživanja pokrene postupak berzanske prodaje.

Prodaja poljoprivrednog proizvoda će se izvršiti u skladu sa pravilima trgovanja berze, pri čemu cena u nalogu prodaje ne može biti niža od postignute trodnevne ponder cene ostvarene na berzi pre podnošenja naloga za proizvod koji je predmet prodaje.

Nalog se izdaje sa rokom važenja od tri berzanska radna dana.

Član 26

Ako u roku iz člana 25. stava 3. ovog zakona ne dođe do zaključenja berzanskog posla, poverilac zadržava pravo da i dalje sprovodi berzansku prodaju po proceduri propisanoj u članu 25. stav 2. ovog zakona ili da prodaju nastavi vanberzanskim putem metodom javne aukcije, odnosno putem neposredne pogodbe.

Vanberzanska prodaja može se izvršiti po tržišnoj ceni. Tržišna cena je cena po kojoj se određeni poljoprivredni proizvodi redovno prodaju pod uobičajenim okolnostima na mestu i u vreme sprovođenja prinudne naplate.

Ako u mestu i u vreme sprovođenja prinudne naplate predmet prodaje nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu.

Ako predmet prodaje nema tržišnu cenu ili ako ova cena ne može da bude dostignuta, prodaja se može sprovesti po ceni i na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv prodavac.

Sprovođenje postupka prodaje poverilac može poveriti licu koje obavlja ovu delatnost kao zanimanje, u skladu sa zakonom.

Berzanska i vanberzanska prodaja se sprovodi primenom načela hitnosti postupanja sa prilagođavanjem svih radnji u postupku prema vrsti i osobinama poljoprivrednih proizvoda koji su predmet prodaje.

Član 27

Aukcijsku prodaju poverilac mora blagovremeno i vidno objaviti u dnevnom listu koji se prodaje na području gde se aukcija sprovodi, navođenjem u oglasu: naziva i karakteristike predmeta prodaje, početne cene, naziva odnosno imena poverioca, dužnika i založnog dužnika, kada to nije isto lice, javnog skladišta kod koga se roba nalazi, vremena i mesta održavanja aukcije, kontaktne i druge informacije koje poverilac smatra da su od značaja za aukciju.

O zakazanoj aukciji sa svim neophodnim podacima, javno skladište može da obavesti ostavodavce koji kod njega skladište poljoprivredne proizvode.

Član 28

Aukcija se održava radnim danom u toku radnog vremena.

Početna cena na prvoj aukciji ne može biti niža od 90% tržišne vrednosti poljoprivrednih proizvoda utvrđene u skladu sa članom 26. ovog zakona. Na prvoj aukciji prodaja se ne može izvršiti ispod utvrđene početne cene.

Ako prva aukcija ne uspe, na narednim aukcijama prodaja se može izvršiti i po nižoj ceni, ali ne manjoj od najviše ponuđene cene na prethodnoj aukciji.

Član 29

Kod vanberzanske prodaje može se prihvatiti ponuda za kupovinu dela založene robe pod uslovom da nije bilo ponuda za kupovinu celokupne količine, kao i da je istu moguće podeliti bez negativnog uticaja na cenu preostalog dela.

Ako je samo deo robe prodat, javno skladište će u založnici i na poleđeni priznanice, kao i u Registru robnih zapisa za poljoprivredne proizvode upisati ovu promenu sa napomenom koji deo potraživanja je izmiren.

Član 30

Poverilac je dužan da obavesti javno skladište, dužnika i zalogodavca, kada to nije isto lice, o mestu i vremenu održavanja vanberzanske prodaje, a ako je prodaja sprovedena bez njihovog prisustva, poverilac je dužan da ih o tome obavesti narednog radnog dana od dana izvršene prodaje, kao i o postignutoj prodajnoj ceni, troškovima i drugim okolnostima od značaja za sprovedeni postupak.

Član 31

Poverilac i lice kome je poverena prodaja dužni su da u sprovođenju postupka prodaje postupaju sa povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima, u zavisnosti od vrste poljoprivrednih proizvoda koji su predmet prodaje i solidarno su odgovorni dužniku i zalogodavcu, kada to nije isto lice, ako im u ovom postupku prouzrokuju štetu.

Ako poverilac i lice kome je poverena prodaja u okviru svoje redovne delatnosti ne raspolažu stručnim znanjem u vezi sa poljoprivrednim proizvodima koji su predmet prodaje za sprovođenje ovog postupka, kada je to neophodno dužni su da angažuju stručno lice.

Član 32

U slučaju da se u postupku prodaje poljoprivrednih proizvoda učini šteta dužniku odnosno zalogodavcu zbog toga što je sproveden postupak za potraživanje koje ne postoji, ili nije dospelo za naplatu, ili je dug isplaćen usled propusta u postupku prodaje, ili iz bilo kog drugog razloga, oštećeno lice može svoje pravo na naknadu štete ostvarivati podnošenjem tužbe sudu protiv lica koje je odgovorno za nastalu štetu.

Podnošenje tužbe sudu u skladu sa stavom 1. ovog člana, kao i pokretanje bilo kog drugog postupka od strane dužnika, zalogodavca ili drugog lica u vezi sa skladištenjem poljoprivrednih proizvoda ili datom zalogom, ne sprečava sprovođenje započetog postupka namirenja poverioca vansudskim putem. Ovaj postupak može se prekinuti ili odložiti njegovo sprovođenje, samo ako se sa time saglasi poverilac u delu svog potraživanja.

Član 33

Savesni kupac u postupku prinudne naplate potraživanja stiče pravo svojine bez tereta na kupljenim poljoprivrednim proizvodima i ovo pravo ne može se osporiti zbog eventualnih propusta u postupku prodaje.

Član 34

U slučaju propasti uskladištenih poljoprivrednih proizvoda koji su osigurani, uspostavlja se zakonsko založno pravo u korist poverioca po robnom zapisu na potraživanje u visini iznosa naknade po ugovoru o osiguranju.

Član 35

U sprovođenju postupka prinudne naplate poslata pismena se smatraju urednim i uručenim ako su upućena preporučenom poštom na adrese sedišta, odnosno prebivališta lica navedenih u Registru robnih zapisa za poljoprivredne proizvode posle isteka pet dana od datuma slanja preporučene pošiljke.

Redosled izmirenja

Član 36

Kod prinudne prodaje uskladištenog poljoprivrednog proizvoda, prvo se podmiruju troškovi prodaje, zatim obaveze prema javnom skladištu, a posle toga obaveze prema založnom poveriocu po osnovu robnog zapisa.

Eventualni ostatak od prodajne cene isplatiće se imaocu priznanice. Ako tu isplatu nije moguće, izvršiti preostali iznos se uplaćuje na njegovo ime u depozit suda koji je mesno nadležan prema sedištu javnog skladišta, o čemu je javno skladište dužno da bez odlaganja obavesti imaoca priznanice.

Član 37

U slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad imaocem robnog zapisa ili nad imaocem priznanice, poverioci po robnom zapisu imaju status razlučnih poverioca u odnosu na založene poljoprivredne proizvode.

VII Odgovornost javnog skladišta

Povećana pažnja i naknada štete

Član 38

Javno skladište je dužno da u obavljanju delatnosti u skladu sa ovim zakonom postupa sa povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima, odnosno sa pažnjom dobrog stručnjaka.

Javno skladište je dužno da imaocu robnog zapisa, odnosno imaocu odvojeno založnice ili priznanice naknadi štetu nastalu na uskladištenoj robi zbog propusta u svom radu po kom osnovu odgovara i jamči celokupnom svojom imovinom.

Član 39

Ako javno skladište ne isplati štetu u skladu sa članom 38. stav 2. ovog zakona nastalu štetu isplatiće Kompenzacioni fond iz svojih sredstava u kom slučaju Kompenzacioni fond ima pravo regresnog zahteva prema javnom skladištu do punog iznosa isplaćene štete sa svim sporednim potraživanjima.

Garancije ispunjenja obaveza javnih skladišta

Član 40

Za obezbeđenje naplate potraživanja iz člana 39. ovog zakona, kao i za druga potraživanja Kompenzacionog fonda prema javnom skladištu koja nastanu u vezi sa skladištenjem poljoprivrednih proizvoda, javno skladište je dužno da preda Kompenzacionom fondu neopozivu, bezuslovnu i plativu na prvi poziv garanciju banke na iznos koji je ekvivalentan dinarskoj protivvrednosti 10% robe koju javno skladište može da primi na skladištenje u odnosu na ukupni registrovani kapacitet javnog skladišta. Garancija se izdaje sa rokom važenja od 60 dana dužim od isteka dozvole za rad javnog skladišta.

Garancija iz stava 1. ovog člana glasi na iznos izražen u evrima, a plativa je u dinarskoj protivvrednosti evra po srednjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije koji važi na dan plaćanja po garanciji. Metodologiju za utvrđivanje iznosa po garanciji banke utvrđuje ministarstvo.

Kompenzacioni fond može u određenim slučajevima, kada proceni da je to neophodno, zatražiti od javnog skladišta pored garancije iz stava 1. ovog člana i dodatne instrumente obezbeđenja za svoja potraživanja prema javnom skladištu.

Član 41

U slučaju smanjenja iznosa po garanciji banke usled njenog aktiviranja, javno skladište je dužno da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva od strane ministarstva dostavi dodatnu garanciju banke do visine određenog iznosa.

Ako javno skladište ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana ministarstvo može da mu oduzme dozvolu odnosno briše iz Registra javnih skladišta.

Obaveza osiguranja

Član 42

Javno skladište je dužno da osigura osnovna sredstva od požara, poplave, zemljotresa, obijanja i krađe.

Javno skladište je dužno da osigura uskladištenu robu od požara, poplave, zemljotresa i krađe u roku od tri dana od dana prijema poljoprivrednog proizvoda.

Za prodaju osnovnih sredstava, davanje u zakup, uspostavljanje hipoteke i ručne zaloge nad osnovnim sredstvima, kao i za davanje jemstava trećim licima, javno skladište je dužno da prethodno pribavi saglasnost ministarstva.

VIII Kompenzacioni fond

Osnivanje

Član 43

Radi isplate štete po osnovu robnih zapisa koja je nastala u vezi sa uskladištenjem poljoprivrednih proizvoda u skladu sa ovim zakonom osniva se Kompenzacioni fond.

Član 44

Kompenzacioni fond ima svojstvo pravnog lica.

Kompenzacioni fond posluje pod sledećim imenom: Kompenzacioni fond Republike Srbije.

Sedište Kompenzacionog fonda je u Beogradu.

Kompenzacioni fond može imati organizacione delove van sedišta koji nemaju svojstvo pravnog lica.

Sredstva za osnivanje i rad Kompenzacionog fonda

Član 45

Sredstva za osnivanje i početak rada Kompenzacionog fonda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Sredstva za rad Kompenzacionog fonda obezbeđuju se iz:

1) sredstava budžeta Republike Srbije;

2) uplata koje vrši javno skladište u korist Kompenzacionog fonda;

3) prihoda Kompenzacionog fonda;

4) donacija:

5) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Član 46

Kompenzacioni fond odvojeno vodi sredstva koja javna skladišta uplaćuju na osnovu člana 7. stav 1. tačka 2) ovog zakona za pojedine vrste poljoprivrednih proizvoda.

U slučaju nastanka štete na određenim poljoprivrednim proizvodima Kompenzacioni fond će ovu štetu isplaćivati poveriocima po robnim zapisima iz sredstava koja se odvojeno vode za tu vrstu poljoprivrednih proizvoda u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Član 47

U cilju zaštite realne vrednosti kapitala Kompenzacionog fonda, ministar finansija preneće ovlašćenje za zaključenje ugovora o investiranju slobodnih novčanih sredstava na odgovorno lice u Kompenzacionom fondu.

Član 48

Sredstva Kompenzacionog fonda koriste se u skladu sa zakonom, statutom, pravilima poslovanja i programom rada Kompenzacionog fonda.

Kompenzacioni fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.

Delatnost

Član 49

Delatnost Kompenzacionog fonda je utvrđivanje postojanja i isplata štete koja je nastala u vezi sa uskladištenjem poljoprivrednih proizvoda po robnom zapisu u skladu sa ovim zakonom za koju je odgovorno javno skladište.

Organi

Član 50

Organi Kompenzacionog fonda su: Upravni odbor, direktor i Nadzorni odbor.

Članove Upravnog i Nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada na period od četiri godine i ista lica mogu ponovo biti birana.

Član 51

Upravni odbor ima pet članova i to: predsednika, zamenika predsednika i tri člana.

Član 52

Upravni odbor:

1) donosi statut, pravila poslovanja, akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i druge opšte akte Kompenzacionog fonda;
2) donosi program rada;
3) utvrđuje poslovnu politiku;
4) usvaja finansijski plan;
5) usvaja izveštaj o poslovanju;
6) usvaja završni račun;
7) donosi poslovnik o svom radu;
8) utvrđuje postojanje i visinu obaveze naknade štete koju Kompenzacioni fond isplaćuje;
9) određuje poslovne banke na osnovu javnog oglasa kod kojih će Kompenzacioni fond plasirati sredstva;
10) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom Kompenzacionog fonda.

Na statut Kompenzacionog fonda, pravila poslovanja, program rada, finansijski plan i akt o sistematizaciji saglasnost daje Vlada.

Na odluke iz stava 1. tačka 8) ovog člana saglasnost daje ministar.

O pitanjima iz svog delokruga Upravni odbor Kompenzacionog fonda odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.

Član 53

Nadzorni odbor Kompenzacionog fonda ima tri člana i to: predsednika i dva člana.

Nadzorni odbor:

1) vrši nadzor nad poslovanjem Kompenzacionog fonda i zakonitošću rada direktora i Upravnog odbora;

2) pregleda završni račun i izveštaje o poslovanju i utvrđuje da li su sačinjeni u skladu sa propisom;

3) donosi poslovnik o radu;

4) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

O pitanjima iz svog delokruga Nadzorni odbor Kompenzacionog fonda odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.

O rezultatima izvršenog nadzora Nadzorni odbor Kompenzacionog fonda najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaj Vladi.

Član 54

Direktora Kompenzacionog fonda imenuje i razrešava Vlada na predlog ministarstva.

Direktor se imenuje na period od četiri godine i isto lice može biti ponovo izabrano na ovu funkciju.

Direktor:

1) predstavlja i zastupa Kompenzacioni fond;

2) organizuje i rukovodi radom Kompenzacionog fonda;

3) odlučuje o plasiranju sredstava Kompenzacionog fonda;

4) predlaže akte koje donosi Upravni odbor;

5) izvršava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje;

6) stara se i odgovara za zakonitost rada, korišćenje i raspolaganje imovinom Kompenzacionog fonda;

7) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom Kompenzacionog fonda.

Opšti akti

Član 55

Opšti akti Kompenzacionog fonda su: statut, pravila poslovanja, akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i drugi opšti akti.

Statut Kompenzacionog fonda sadrži odredbe o: nazivu i sedištu, organima i njihovoj delatnosti, načinu odlučivanja organa, zastupanju, postupku izmene statuta i drugim pitanjima od značaja za rad Kompenzacionog fonda.

Pravilima poslovanja Kompenzacionog fonda uređuje se: postupak utvrđivanja postojanja i visine obaveze naknade štete koju Kompenzacioni fond isplaćuje, postupak regresiranja potraživanja Kompenzacionog fonda prema javnim skladištima, postupanje sa sredstvima Kompenzacionog fonda, kao i druga pitanja od značaja za poslovanje Kompenzacionog fonda, u skladu sa ovim zakonom.

Izveštavanje i nadzor

Član 56

Kompenzacioni fond podnosi Vladi godišnji izveštaj o svom poslovanju, a vanredni izveštaj po zahtevu Vlade ili ministarstva.

Vlada podnosi godišnji izveštaj o poslovanju Kompenzacionog fonda Narodnoj skupštini.

Član 57

Poslovanje Kompenzacionog fonda podleže reviziji u skladu sa zakonom.

Izveštaj o obavljenoj reviziji iz stava 1. ovog člana Kompenzacioni fond dostavlja Vladi.

Član 58

Nadzor nad radom Kompenzacionog fonda obavlja ministarstvo.

Ministarstvo podnosi Vladi najmanje jedanput godišnje izveštaj o rezultatima izvršenog nadzora.

Član 59

Kompenzacioni fond počinje sa radom, u skladu sa ovim zakonom danom upisa u Registar kod Agencije za privredne registre.

IX Troškovi postupka

Član 60

Troškove upravnog postupka snosi podnosilac zahteva i to za izdavanje rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti javnog skladišta.

Sredstva iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva uplaćuje na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Visina troškova utvrđuje se u skladu sa propisima o naknadama troškova u upravnom postupku.

X Nadzor

Član 61

Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona preko poljoprivrednih inspektora.

Član 62

Privredno društvo odnosno drugo pravno lice koje podleže nadzoru po odredbama ovog zakona dužno je da inspektoru omogući vršenje inspekcijskog nadzora i da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasni se o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora.

Član 63

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li su javna skladišta upisana u Registar javnih skladišta;

2) ispunjenost uslova iz člana 4. st. 1, 2, 3. i 4. ovog zakona;

3) da li je javno skladište prijavilo, odnosno prijavilo u roku nastale promene saglasno članu 6. stav 2. ovog zakona;

4) da li javno skladište izvršava mesečne uplate u Kompenzacioni fond u skladu sa članom 7. stav 2. ovog zakona;

5) da li je javno skladište koje je brisano iz Registra javnih skladišta nastavilo da radi do isteka svih ugovora o uskladištenju;

6) da li je javno skladište prijavilo, odnosno prijavilo u roku imaocu robnih zapisa da je brisano iz Registra javnih skladišta;

7) da li javno skladište vrši skladištenje poljoprivrednih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom;

8) vođenje evidencije o izdatim robnim zapisima u Registru robnih zapisa;

9) da li je javno skladište istaklo cene usluga na vidnom mestu;

10) da li je javno skladište posle isteka ili oduzimanja dozvole Ministarstvu vratilo sve neiskorišćene robne zapise, odnosno da li je robne zapise vratilo u propisanom roku;

11) da li je javno skladište izdalo robni zapis, u skladu sa ovim zakonom;

12) da li javno skladište evidentira nastale promene u Registru robnih zapisa u skladu sa članom 23. stav 6. ovog zakona;

13) prenos robnog zapisa;

14) prinudnu naplatu potraživanja po osnovu robnog zapisa;

15) da li je javno skladište osiguralo osnovna sredstva i uskladištenu robu od požara, poplave, zemljotresa i krađe, odnosno da li je uskladištenu robu osiguralo u propisanom roku;

16) prodaju, davanje u zakup osnovnih sredstava, uspostavljanje hipoteke i ručne zaloge na osnovnim sredstvima, kao i davanje jemstva trećim licima od strane javnih skladišta;

17) izvršenje mera po ovom zakonu.

Član 64

U vršenju poslova iz člana 63. ovog zakona poljoprivredni inspektor je ovlašćen da:

1) zabrani rad javnom skladištu, ako je nastavilo da vrši uskladištenje poljoprivrednih proizvoda posle isteka dozvole za rad;

2) naredi otklanjanje nedostataka odnosno upotrebu prostorija i opreme ako ti nedostaci utiču na kvalitet ili higijensku ispravnost uskladištenih poljoprivrednih proizvoda;

3) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.

Mere iz stava 1. ovog člana nalažu se rešenjem poljoprivrednog inspektora u upravnom postupku.

Član 65

Protiv rešenja poljoprivrednog inspektora može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja poljoprivrednog inspektora rešava ministar.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.

XI Kaznene odredbe

Član 66

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, ako:

1) obavlja delatnost javnog skladišta, a nije upisano u Registar javnih skladišta (član 4. stav 1);

2) vrši delatnost javnog skladišta, a neispunjava uslove iz člana 4. st. 3. i 4. ovog zakona;

3) ne vrši uplatu dinarskih iznosa po svakoj toni uskladištenih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa odredbama člana 7. stav 2. ovog zakona;

4) je brisan iz Registra javnih skladišta, a nije nastavio rad po izdatim robnim zapisima do isteka ugovora o uskladištenju (član 12. stav 1);

5) ako ne obavesti sve imaoce robnih zapisa u propisanom roku o nastalim promenama (član 12. stav 2);

6) vrši uskladištenje poljoprivrednih proizvoda u količini ili vrsti za koje nije dobio dozvolu, odnosno izdaje robne zapise za količinu i vrstu poljoprivrednih proizvoda za koje nije dobio dozvolu (član 13. stav 1);

7) pomeša primljene poljoprivredne proizvode bez pristanka ostavodavca, odnosno pomeša poljoprivredne proizvode koji se ne mogu mešati zbog opasnosti od nastanka štete za ostavodavca (član 13. stav 3);

8) odbije uskladištenje poljoprivrednih proizvoda koji su podesni za uskladištenje, a ima slobodne kapacitete (član 13. stav 4);

9) posle izdavanja uskladištenog poljoprivrednog proizvoda koristi robni zapis izdat za taj poljoprivredni proizvod (član 15. stav 3);

10) ne vodi evidenciju o izdatim robnim zapisima u registru robnih zapisa za poljoprivredne proizvode (član 16. stav 1)

11) posle isteka ili oduzimanja dozvole ministarstvu ne vrati neiskorišćene robne zapise, odnosno ne vrati ih u propisanom roku (član 18);

12) vrši izdavanje, odnosno zamenu robnih zapisa suprotno odredbama člana 20. ovog zakona;

13) na dan prijema prijave za upis promene ne upiše prenos prava po osnovu robnog zapisa u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode (član 22. stav 5);

14) na dan prijema prijave nastalu promenu ne upiše u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode (član 23. stav 6);

15) ne osigura osnovna sredstva od požara, poplave, zemljotresa, obijanja i krađe (član 42. stav 1);

16) ne osigura uskladištenu robu od požara, poplave, zemljotresa, obijanja i krađe (član 42. stav 2);

17) preduzme radnje iz člana 42. stav 3. ovog zakona bez saglasnosti ministarstva;

18) ne postupi po rešenju inspektora, u skladu sa ovim zakonom.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene privredne delatnosti za pravno lice, kao i odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.

Član 67

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, ako:

1) ne prijavi promenu podataka, odnosno ne prijavi ih u propisanom roku u skladu sa članom 6. stav 2. ovog zakona;

2) odbije da dozvoli imaocu robnog zapisa, poveriocu, odnosno ovlašćenom licu da pregleda prostorije, robu i da uzima uzorke od nje (član 14. stav 1);

3) ne istakne cene usluga na vidnom mestu (član 17);

4) u postupku prinudne naplate potraživanja po osnovu robnog zapisa postupi suprotno odredbama člana 24. ovog zakona;

5) ne pokrene postupak berzanske prodaje, a poljoprivredni proizvod koji je predmet prodaje se kotira na berzi (član 25. stav 1);

6) ne postupi u skladu sa odredbama čl. 26, 27, 28. i 29. ovog zakona;

7) ne obavesti javno skladište, dužnika i zalogodavca o mestu i vremenu održavanja vanberzanske prodaje, odnosno postupi suprotno odredbi člana 30. ovog zakona;

8) u sprovođenju postupka prodaje postupa suprotno odredbama člana 31. ovog zakona;

9) ne obavesti bez odlaganja imaoca priznanice da je u njegovo ime u depozit suda uplaćen ostatak novca ostvaren od prodajne cene (član 36. stav 2);

10) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa odredbama člana 64. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

XII Završna odredba

Član 68

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.