Objavljeno
Broj pregleda
7.175

Mikološko društvo Srbije

Pre izlaska na teren:

Prvo gljivarsko pravilo: Sakupljajte za jelo samo one vrste gljiva koje sa sigurnošću možete da odredite. Ako niste sigurni u ono što ste pronašli, odvojte u neku kutiju, namenjenu sakupljanju nepoznatih vrsta. Kasnije možete konsultovati literaturu i potražiti pomoć u nekom gljivarskom udruženju. Sve što sakupljate radi ishrane nakon branja dobro očistite i nosite u korpama pletenim od pruća, u platnenim i papirnatim kesama. Ne berite gljive u blizini prometnih saobraćajnica ili u industrijskim zonama grada. Otrovaćete se teškim metalima i ostalim otrovima koji će se usisani iz zagađene životne sredine naći u plodnim telima. Ako je šuma blizu puta, udaljite se najmanje 100 metara pre no što počnete da sakupljate gljive radi konzumiranja.

Drugo gljivarsko pravilo: Gljive secite nožem samo ako rastu na stablu i to tik uz samu koru. Ako rastu na zemlji lagano ih zavrćite u smeru kretanja kazaljke na satu dok gljivu ne uberete. Sitnije vrste, kao na primer lisičarke, borovog mišića i slično, čije su micelije veoma blizu površine zemlje ili u samoj stelji, bolje odrežete nožem što bliže zemlji, nego da prilikom branja pokidate i samu miceliju. Ne čupajte ih i ne šutirajte. One su samo plodovi gljivače (micelije), koja živi skrivena od vašeg pogleda u stablu, zemlji ili šumskoj stelji i koju treba čuvati i negovati, da bi nam i sledeće sezone podarila svoje plodove u obliku gljiva. Nikada ne berite previše mlade niti previše stare primerke. Uvek ostavite dovoljan broj zrelih primeraka koji će pustiti spore iz kojih će se razviti novi živi organizam. Berite samo onoliko koliko vam je potrebno.

Treće gljivarsko pravilo: Otpatke industrijskog porekla ne bacajte po šumi, posebno ne plastiku. Nju bakterije i gljive ne mogu da razgrade jer nije prirodnog porekla.

Četvito gljivarsko pravilo: Gljive nakon povratka sa terena preradite što pre. Njihovi proteini su lako razgradljivi. Ako ih ostavite da stoje više od 12 sati nakon branja, a da ih termički niste obradili, počeće proces kvarenja. Ako konzumirate takvu gljivu imaćete iste simptome kao da ste se trovali pokvarenim mesom. U termičku obradu spada i odlaganje u zamrzivač.

Peto gljivarsko pravilo: Svaku novu gljivu koju želite da uvrstite u svoj jelovnik prvo probajte. Ako nakon 24 sata ne dođe do pojave bilo kakve alergijske reakcije, sigurno je možete konzumirati. Ne jedite gljive svakodnevno niti u preteranim količinama, to vodi zasićenju organizma. Gljive su pre svega začin i dodatak jelima. Sedmično možete pojesti 1/2 – 1 kg različitih vrsta, ali povremeno pravite i pauze. Proteini iz gljiva su svarljivi samo 70%, a hitin, koji gradi njihov ćelijski zid u našem organizmu razgrađuju bakterije koje žive u tankom crevu. Zato veće količine gljiva izazivaju neprijatna nadimanja. Ako niste sigurni šta ste ubrali, bolje je baciti i dobru, jestivu gljivu, nego nasumično pojesti neku otrovnu iz čiste lakomosti. Zapamtite: U SVET GLJIVA SE ULAZI POLAGANO.

Napravi novu temu u “Literatura”



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">

Registrujte se na TH

Tehnologija hrane trenutno okuplja 14.976 članova, mahom inženjera tehnologije ali i svih ljudi zainteresovanih za proizvodnju hrane.

Registracija je besplatna. Članovima svake nedelje na e-mail šaljemo naš Nedeljnik sa novostima iz prehrambene industrije, stručnim tekstovima, obaveštenjima o novim pravilnicima i stručnoj literaturi, seminarima i konkursima. Članovi mogu da koriste i naš forum. Naravno, uvek se možete odjaviti.

Obrazac za registraciju