Velikom broju ljudi nije poznata ova materija uopšte, pa ni kao pčelinji proizvod. Pored meda koji je glavni pčelinji proizvod, propolis je jedan od sporednih pčelinjih proizvoda, pored pčelinjeg otrova, pčelinjeg voska i matičnog mleča. On ipak nalazi dosta značajnu primenu u pčelinjem društvu, kao što će se videti. Reč propolis je grčkog porekla, složenica dve reči: „pro“ što znači „pred“ i „polis“ koja u grčkom ima značajne „grad“. Analogno njegovoj primeni u košnici, odnosna složenica imala bi značenje odbrana grada.

U košnici propolis služi pčelama za zatvaranje pukotina koje se pojavljuju na zidovima košnice, prema čemu predstavlja materijal koji zaštićuje, brani prodor vlage i vetra i obezbeđuje nesmetan rad pčelinjem društvu. Međutim, pored ove zaštite propolis ima još i zadatak higijensko-sanitarni, koji nije za potcenjivanje. Život pčela uslovljava strogu higijenu, primernu čistoću, red.

Propolis ima antibaktericidne i bakteriostatične osobine. Tako, na primer, događa se da u košnicu prodru nepoželjni gosti insekti, puževi i da zaluta čak poneki mali miš. Pčela u svojoj sredini ne podnosi strance i ona ih odmah ubija, a njihove leševe izbacuje iz košnice. Ako bi se dogodio slučaj da ponekog od ovih ne mogu da izbace, sasvim je prirodno da bi došlo do raspadanja leša i zagađivanja vazduha. U tom slučaju veći broj pčela pristupa oblaganju leša propolisom i to tako temeljno da ga potpuno izoluju od dodira s vazduhom, mumificiraju ga. No, pored toga, pčele lepe i ramove saća i glačaju ćelije njime.

Sakupljanje propolisa

Mehanizam sakupljanja propolisa podrobno je sledeći. Svojim usnim organima pčele zahvataju smolu sa pupoljaka i izvlače je u dugačku nit, dok se otkine. Zatim se odvojeno parče smole obrađuje nožicama i meće u korpice nožica kojima se prenosi i polen. Za vreme sakupljanja pčela meša propolis sa sekrecijom mandibularnih žlezda koja joj pomaže u obrađivanju lepljivih smola biljaka. Sakupljanje propolisa traje duže vreme i pčela ga često prekida da bi se vratila i hranila u košnici. Smatra se da se pčela ne oslobađa sama propolisa, nego obično čeka na zidu košnice (ponekad od 1 časa do 2 dana) dok je druge pčele, koje koriste propolis, oslobode tereta. Pčele koje sakupijaju propolis stare su preko 15 dana i relativno ih je malo.

Posle sakupljanja propolisa one učestvuju u radu u košnici i retko se uključuju u sakupljanje nektara. Neposredna merenja pokazuju da jedna pčela jednokratno donosi oko 10 mg propolisa. Ako se prihvati da je prosečna godišnja količina propolisa za jednu porodicu pčela 50 grama i da godišnje ima oko 50 dana povoljnih za sakupljanje propolisa, onda se dnevno prikupi 1 g. Jedna pčela dnevno leti 3-4 puta po propolis.

Lepljive materije koje odvajaju pupoljci sadrže lako isparljive aromatične komponente (terpene), koje deluju na hemoreceptore antena pčela i izazivaju nastajanje i funkcionisanje refleksa za traženje izvorišta i sakupljanje propolisa.

Propolis se sakuplja prevashodno krajem leta i u jesen (kad nema nektara) i vrlo retko u proleće. Sklonost raznih vrsta pčela da sakupljaju propolis nije jednaka. Kavkaska pčela koristi relativno velike količine, italijanska i ukrajinska-manje, a rasprostranjene u Indiji Apis dorsata, Apis indica i Apis florea uopšte ne sakupljaju propolis. Godišnje jedno društvo sakupi 100-150 g, ali postavljanjem pomoćnih sprava u košnici ova količina se može povećati na 250-500 g, a u nekim slučajevima i do 1 kg. Obično se u košnicu stavljaju magacini u čijem su zadnjem delu napravljeni prorezi ili okrugli otvori, pa pčele zatvaraju te veštačke rupe propolisom.

U poslednje vreme su konstruisane mnoge pomoćne sprave za efikasnije prikupljanje propolisa. To su specijalne rešetke (od žice ili drveta) sa prečnikom otvora 3-5 mm. Postavljaju se iznad okvira u košnicama u oba kraja gnezda ili umesto normalnih pregradnih dasaka. Pčele odmah počinju da zatvaraju otvore propolisom koji se periodično skida.

U košnici pčele koriste smolu za glačanje voštanih ćelija, zatvaranje pukotina i rupa, izglađivanje hrapavosti, za smanjivanje otvora košnice u jesen, pričvršćivanje okvira, a takođe i da se spreči truljenje (za mumificiranje) sitnih životinja i insekata koji su dospeli u košnicu.

Ranije se smatralo da propolis služi samo kao „građevinski“ materijal, ali se u poslednje vreme razjasnilo da ima i dezinfekciona svojstva i igra ulogu dezinfekcionog sredstva za voštane ćelije i uopšte u košnici. Propolis sadrži lako isparljiva eterična ulja koja imaju jasno izraženu antimikrobnu aktivnost, zaštićujući društvo od patogene mikroflore. Ona uveliko prelaze i atmosferu košnice kad sunce zagreje njene zidove. Na zidovima, pogotovu u gornjem delu košnice ima tankog sloja propolisa koji pčele stalno zamenjuju. Kad je relativno veća površina unutrašnjih zidova, količina isparljivih materija je znatna. O ulozi propolisa u tom pogledu svedoči činjenica da društva pčela čije se košnice nalaze na osunčanom mestu ređe oboljevaju od nozematoze i varooze. Evropska trulež ima sezonski karakter i pojavljuje se obično u proleće i početkom leta, kad nema dovoljno propolisa. Sadržani u propolisu naftalin ima akaricidno dejstvo, a benzoeva kiselina, koja je takođe lako isparljiva-antibakterijska svojstva. Eto zašto pčelari uvek treba da posvećuju posebnu pažnju da košnice imaju dovoljne rezerve svežeg propolisa, jer je on izvorište prirodnih zaštitnih materija.

Osobine propolisa

Fizičke osobine propolisa

Propolis je smolasta materija žutozelene do mrke ili tamnocrvene boje. Ako se duže čuva, postaje tamniji, a pod uticajem sunca gubi plastičnost. Na temperaturi iznad 30°C je mekana lepljiva masa, a ispod 15°C krha i čvrsta. Prilikom lomljenja se mrvi. Ima karakterističan smolasti miris i nagorak ukus, a po strukturi je gust i nehomogen. Relativna gustina mu je iznad 1,0 (1,112-1,136, prosečno 1,127), topi se na 80-105°C, ali zbog prisutnosti više komponenata u njemu, nema oštro određenu tačku topljenja. Razni rastvarači rastvaraju pojedine njegove komponente, ali ga nijedan ne rastvara u potpunosti na hladnom. U vrućoj vodi se slabo rastvara. Alkohol rastvara propolis na hladnom 60-70%, a pri vrenju u potpunosti (prirodno, izuzev mehaničkih primesa). Najbolja rastvorljivost se postiže kad se koristi mešavina rastvarača etar-alkohol; hloroform-alkohol, toluol-falkohol i dr. Rastvorljivost propolisa u različitim rastvaračima je sledeća u etaru na temperaturi 23°C do 66%, a na 34°C do 80%; u etilalkoholu u zavisnosti od temperature 50-75%; u vodi 7-11%; u acetonu 20-40%. Rastvorljivost zavisi od temperature i trajanja ekstrakcije.

Hemijski sastav propolisa

Korišćenjem raznih rastvarača i destilacijom vodenom parom utvrđeno je da propolis sadrži do 30% pčelinjeg voska, oko 20% mehaničkih primesa, 40-60% smola i balzama, 5-10% eteričnih ulja, 5-15% tanina, polen i dr. Međutim sa hemijske tačke gledišta termini kao smola, balzami i eterična ulja potpuno su neodređeni, ukoliko ništa ne govore o hemijskoj prirodi sastavnih komponenata.
Osnovna komponenta propolisa su flavonoidi, ali pored njih on sadrži i niz organskih kiselina, terpena, aldehida, estera, alkohola, etera, mineralnih materija, aminokiselina i dr.

Flavonoidi

Flavonoidi čine preko 25% svih komponenata. Flavonoidi propolisa proizvodi su flavona (a) i flavonona (b) ii čijim su jezgrima neki vodonični atomi zamenjeni hidroksilnim (OH) ili metoksi (OCH3) grupama. Tako se flavonoidi u propolisu mogu razmatrati kao polifenoli i njihovi metilovi eteri.

Smole

Mnoge komponente propolisa nalaze i u smolastoj materiji na pupoljcima breze i topole. Pošto insekti nemaju biosintetički aparat koji je u stanju da sintetizuje flavonoide, jasno je da osnovni delovi propolisa imaju biljno poreklo. Dok su u biljkama flavonoidi obično u obliku glikozida, u pčelinjoj smoli oni su u slobodnom stanju. Verovatno se primarni biljni materijal podvrgava uticaju enzima pčela, tj. odvajaju se šećerni ostaci i otkidaju se flavonoidi u slobodnom stanju.

Propolis sadrži i predstavnike drugih grupa organskih jedinjenja (tabela 1). Pored navedenih jedinjenja propolis sadrži estere, terpene, pterostilben, fenolne trigliceride, naftalin i dr. Količina pojedinih materija varira u širokim granicama, a neke od njih nalaze se samo u određenim vrstama propolisa.

Mineralne materije

Propolis sadrži znatne količine mineralnih materija. Utvrđeno je prisustvo mangana, cinka, barijuma, titana, bakra, kalaja, nikla, kobalta, vanadijuma, hroma, olova (od 0 do 11.060 µg/100 g), a identifikovani su i elemenata našli i kalcijum, fosfor, kalijum, sumpor, natrijum, hlor, gvožđe, magnezijum, molibden, silicijum, živu, selen, cirkonijum, aluminijum, fluor i antimon. U poređenju sa drugim elementima vrlo velika je količina cinka i mangana.

Tabela 1. Hemijski sastav propolisa

Organske kiseline	Alkoholi i fenoli	Aldehidi	Esteri
Kanelena	kanelen	vanilin	ferulat benzilovog alkohola
Kafena	benzilovi	izovanilin	ferulat koniferilovog alkohola
Ferulova	evgenol	benzaldehid	p-kumarat koniferilovog alkohola
Benzoeva	koniferilov	koniferilov	benzoat koniferilovog alkohola
p-oksibenzoeva	3,5- di meto-ksibenzilov	p- kumarov	p-kumarat benzilovog alkohola
Vanilinova			vanilat p-kumarovog alkohola
Sorbinska			ester kafene kiseline sa aromatičnim alkoholom
Miristinska			cikloheksibenzoat
Više masne kiseline (C7-Cis)			esteri kafene kiseline sa benzilovim, fenileti lovim i kanelenim alkoholom

Vitamini
Količina vitamina je mala i prilično promenljiva. Propolis sadrži vitamine: B1, B2, B6, C, E, nikotinsku i pantotensku kiselinu. Vitamina B, ima oko 4,5 µg/g, vitamina A od 6,1 do 8,1 Ul/g, riboflavina od 20 do 28 µg/g, i vitamina B6 5 µg.

Poznato je da se pčelinji vosak sastoji od oko 70% estera viših masnih kiselina i viših masnih alkohola, 10-15% ugljovodonika, slobodnih masnih kiselina, alkohola itd.

Poreklo komponenata

Većina komponenata propolisa ima biljno poreklo. To se odnosi na flavonoide, organske kiseline, terpene, alkohole i estere, čiji se veliki deo nalazi u sokovima pupoljaka biljaka. Ova jedinjenja imaju određenu fiziološku ulogu kod biljaka. Poznato je da većina flavonoida i organskih kiselina sadržanih u smoli pupoljaka, s jedne strane, zadržavaju rastenje biljaka, a s druge-imaju veoma izraženu antimikrobnu aktivnost. Za vreme mirovanja pupoljaka oni sprečavaju razvoj i istovremeno služe kao zaštita od fitopatogenih mikroorganizama. U tom periodu količina komponenata koje zaustavljaju rast je velika. U proleće i leto (za vreme razvoja) te komponente se smanjuju ili nestaju (nisu više neophodne) i ostaju sastojci koji imaju zaštitnu ulogu, tako da su pupoljci pod složenom biohemijskom kontrolom.

Mada su dosad izolovana mnoga jedinjenja iz propolisa većina njegovih komponenata ostaje nepoznata. Izolovana je i proučena većina materija koje se nalaze u vodenim i organskim rastvorima. Međutim, deo propolisa se ne rastvara u vodi niti i organskim rastvaračima. Verovatno se sastoji od prirodnih polimernih produkata, čije proučavanje traži dugotrajan istraživački rad.

U poređenju sa drugim pčelinjim produktima propolis i dalje ostaje najslabije proučen. Njegov varijabilni sastav koji zavisi od biljnih vrsta sa kojih je sakupljan, komplikuje razjašnjavanje vrste i količine komponenata i definisanje njegovih svojstava.

Antimikrobno delovanje propolisa

Antimikrobne osobine propolisa naučnici su eksperimentalno potvrdili. Propolis uništava čak i one mikrobe koji se nalaze u okolnom vazduhu. Na osnovu toga nameće se zaključak da u propolisu postoji proces samosterilizacije. Treba napomenuti da u odnosu na propolis ipak postoje neke vrste bakterija na koje propolis nejednako deluje. Tako, na primer, deluje uništavajuće na izvesne, dok na neke deluje samo bakteriostatički, tj. sprečava njihov razvoj. Na osnovu ispitivanja dokazano je da propolis bakteriostatički deluje na hemolitičke streptokoke, stafilokoke (bele, zlatne i limunastožute), kao i na izazivače crvenog vetra kod svinja, prostrela nekih domaćih životinja i nekih paratifusnih bacila, izazivača crevnih oboljenja, bacila dizenterije, raznih oblika spororastućih mikroba, pigmentnih bakterija, plavih gnojnih bakterija, bacilus proteusa, američkog uzročnika truljenja pčela i dr.

O antimikrobnom delovanju propolisa postoji mnogo eksperimentalnih radova, koji su razvrstani u dve grupe: od kojih jedni obuhvataju delovanje na gram-pozitivne, a drugi obuhvataju gram-negativne.

Delovanje propolisa u veoma malim količinama je mnogo jače na gram-pozitivne nego na gram-negativne bakterije kada je potrebna daleko veća koncentracija propolisa, čak i do 5%.

Biološka svojstva propolisa

Propolis ispoljava raznovrsna biološka svojstva. Poznato je da deluje protiv mikroba, gljivica, virusa, protiv zapaljenja, ima i anestetički uticaj, sprečava rastenje biljaka i klijanje semena, stimuliše regeneraciju tkiva, povećava imunološku reaktivnost organizma.

Različite vrste mikroba nisu podjednako osetljive prema propolisu. Osetljivije su gram-pozitivne bakterije u poređenju sa gram-negativnim. Bakteriostatična koncentracija propolisa za gram-pozitivne bakterije je 0,62-2,5 mg/cm3, a za grupu crevnih bakterija (gram-negativne mikrobe) 40 mg/cm3 i više. Baktericidne doze su od 2 do 8 puta veće od bakteriostatičnih.

Utvrđeno je da razne vrste bakterija umiru za različito vreme pod dejstvom propolisa, pasterele za 15-20 minuta, prouzrokovač crvenog vetra svinja za 1-2 časa, stafilokoke za 2-4 časa itd. Najotpornije su spore bacila, one ne umiru čak ni posle 48 časova.

Čuvanje propolisa 3-4 godine ne smanjuje njegova antimikrobna svojstva. Antimikrobne materije su termostabilne.

Važno svojstvo propolisa je njegova aktivnost protiv bakterije tuberkuloze. Propolis u jačim koncentracijama inhibira razvoj mnogih sojeva Salmonella patogenih gram-negativnih bakterija, uzročnika paratifinih oboljenja i toksikoinfekcija, sojeva Proteus i Pseudomonas aeruginosa, uzročnika infekcija rana koje se teško leče antibioticima.

Razni autori su utvrdili antimikrobno dejstvo propolisa na uzročnika bruceloze, uzročnika crvenog vetra svinja, neke prouzrokovače bolesti pčela i legla i dr. Propolis deluje slabije od antibiotika, ali je manje toksičan i ne izaziva rezistentnost u organizmu. Za razliku od antibiotika propolis ne oštećuje normalnu crevnu mikrofloru, tj. ne izaziva disbakteriozu.

Antibakterijska svojstva propolisa dolaze uglavnom od dejstva flavonoida, kao i estera p-kumarove kiseline i estera kafene kiseline. Ova jedinjenja su bila manje efikasna protiv mikroorganizama u poređenju sa antibiotočkim i hemioterapeutskim sredstvima. Ovom spisku komponenata propolisa sa antibakterijskim dejstvom treba dodati i ferulovu kiselinu, benzoevu kiselinu i terpene.

Propolis pokazuje antigljivično dejstvo protiv različitih nižih gljiva koje su većinom uzročnici bolesti na koži i kosi. Ima podataka o njegovoj aktivnosti protiv tipova iz vidova Trychophyton, Candida, Trychosporon, Achorion shonleini, Epidermophiton, Microsporum.

S obzirom na dosadašnja saznanja o biološkoj aktivnosti komponenata propolisa, pretpostavlja se da njegovo antigljivično (anti-mikotično) dejstvo dolazi od: pinocembrina i njegovog acetata, od p-kumarove kiseline, estera kafene kiseline, benzoeve kiseline i stilbena.

Ima podataka i o antivirusnom dejstvu propolisa. Pretpostavlja se da antivirusno dejstvo propolisa dolazi od nekih flavonoida koje sadrži.

Odavno je poznat lokalni anestetički efekat propolisa. Pretpostavlja se da to dolazi od eteričnih ulja u propolisu.

Antioksidaciona svojstva propolisa neki autori ističu kao činilac njegove biološke aktivnosti.
Pristupačnost propolisa i u poslednje vreme pojačana tendencija da se neregularno primenjuje kao lek oštro postavljaju problem njegovih nepoželjnih pratećih pojava. Opšteprihvaćeno je da nije toksičan.

U poslednje vreme su sve češća saopštenja o alergičnim reakcijama izazvanim propolisom. U jednom istraživanju je utvrđeno da od ukupno 2000 pčelara jedan je preosetljiv prema propolisu i bolest se obično izražava kao alergičan dermatitis. Veruje se da alergeni propolisa potiču uglavnom od smolastih materija topole.

Lečenje propolisom

Propolis se primenjuje u lečenju širokog spektra bolesti u humanoj međicini i veterini. Ovo omogućuju njegova raznovrsna farmakološka svojstva čiji su nosioci mnogobrojne prirodne materije koje sačinjavaju njegov biološki-aktivni kompleks.

Široka lepeza njegove terapeutske aktivnosti ima neosporne prednosti, ali i nedostatak, kad se traži visoka aktivnost u užem terapeutskom dijapazonu. U takvim slučajevima neophodno je njegovo kombinovanje sa drugim, jačim aktivnim lekovima.

Terapeutske mogućnosti propolisa kod mnogih oboljenja još nisu upoređene sa lekovitim dejstvom savremenih propisanih preparata. To traži rezervisanost spram njegove primene u lečenju bolesti za koje nije dokazano da je on najbolje terapeutsko sredstvo.

Istorijski spomenici pokazuju da je propolis primenjivan u kurativi još u drevna vremena. Antimikrobna, antiupalna, anestetička i trofična svojstva propolisa su njegov farmakološki mehanizam terapijskog uticaja na zapaljenja sluznice nosa, usta, okonosnih duplji, disajnih puteva, srednjeg uva, probavnog trakta, urogenitalnog sistema i na koži.

Propolisom uspešno se leči:

• Atrofični oblik hroničnog faringitisa.
• Bronhitis, kombinovanom primenom antibiotika i propolisa.
• Antimikrobna i antiupalna svojstva propolisa jasno se ispoljavaju pri lečenju hroničnih gnojnih zapaljenja srednjeg uva.
• Antimikrobno dejstvo propolisa protiv prouzrokovača tuberkuloze.
• Lečenje upalnih procesa u usnoj šupljini rastvorom pčelinje smole koristi se u narodnoj medicini. Preporučuje se propolis kao najpogodnije sredstvo za lečenje monilijaze odojčadi.
• Kombinovani preparati od rastvora propolisa i biljnih ekstrakata korišćeni su lokalno i kroz usta za lečenje nekrotičnog stoinatitisa sa ranama.

Kompleks farmakoloških osobina propolisa zajedno sa njegovom sposobnošću da trajno, tokom desetina časova, stvara plastično pokriće na desnima, neki stomatolozi uspešno koriste u lečenju paradontoze-hroničnih oboljenja sa gnojnim zapaljenjima tkiva oko zuba koja izazivaju rasklimavanje i ispadanje zuba.

Gnojna zapaljenja srednjeg uva propolisom i primetio da njegov alkoholni rastvor otklanja neprijatan zadah gnojnih sekrecija. To je dalo razloga da se stvori aerosolni dezodorans i paste za zube sa propolisom.

Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu je bolest u lečenju koje su od velikog značaja lokalno delujuća terapeutska sredstva. Anestetički i trofično-granulirajući efekat propolisa neposredno utiču: smanjuje se bol i stimuliše zaceljivanje grizlica.

Antimikrobno i antiupalno dejstvo propolisa je korišćeno i u ginekologiji-kod upalnih atrofičnih oboljenja vagine i grlića materice.

Alkoholni 3-15%-ni rastvori propolisa primenjivani su lokalno sa dobrim rezultatom u lečenju ektopija, erozija i zapaljenja grlića materice.

Propolis se koristi i u lečenju opekotina kože:

1. Kožna oboljenja su ta na koja dobro utiče kompleksnost terapeutskih svojstava propolisa. Propolisovom mašću sa salicilnom kiselinom ili bez nje lečili su kožnu tuberkulozu. Dobri rezultati lečenja pokazali su da propolisova mast može da bude dopunsko, a pri rezistentnosti prema protivtuberkuloznim antibioticima i jedno sredstvo za lečenje kožne tuberkuloze.
2. Propolis se može koristiti i za Iečenje opekotina. Preparat je pokazuje ne samo antiseptička svojstva nego je i stimulisao regenerisanje tkiva.
3. Svojstvo propolisa da stimuliše granulaciju rana veoma je korisno u tretiranju hroničnih rana koje loše granulišu.

Značajna iskustva u primeni propolisa kao lekovitog sredstva nagomilana su i u veterini. Propolis je sa uspehom korišćen kao biostimulator rastenja jagnjadi slabo razvijenih zbog bolesti pluća i probave a takođe i prasadi i teladi zaostalih u razvoju.

Kvaliteti propolisa variraju u vezi s njegovim poreklom. Karakterisanje propolisove sirovine prema njenim biološkim svojstvima, kao i izrada naučno obrazloženih tehnologija i recepata za pripremanje propolisovih preparata, važan je preduslov njihove uspešne primene. Na žalost, još nisu precizirane i propisane metode i norme standardizacije sirovine i preparata.

Propolis nije toksičan i to mu daje određene prednosti prema drugim lekovima. Međutim, činjenica je da još nije u potpunosti dokazana njegova neškodljivost što neopravdano podstiče samolečenje njegovim preparatima. To može izazvati opasne komplikacije u stanju nekih bolesnika zbog propuštanja mogućnosti za blagovremeno lečenje na najpogodniji način. Zbog poraslog interesovanja za propolis u mnogim zemljama razvija se intenzivan eksperimentalni klinički naučno istraživački rad na proučavanju njegovih svojstava i primenljivosti kao leka. Ovo daje razloga da očekujemo da će u bliskoj budućnosti biti dovoljno naučne informacije i biće stvoreni neophodni uslovi za rešavanje postavljenih problema.

Kontrola kvaliteta propolisa

Zbog korišćenja sve većih količina propolisa u raznim oblastima medicine i privrede, iskrsava pitanje standardizacije i kontrolisanja njegovog kvaliteta kao sirovine. Za razliku od meda i voska, standardizacija propolisa je znatno teža, ali ne i nemoguća. Teškoće dolaze od složenog, nedovoljno proučenog sastava pčelinje smole i zbog nedostatka odgovarajućih metoda analize.

Standardizacija i kontrolisanje kvaliteta propolisa zasnivaju se na činjenici da on uvek sadrži određene grupe jedinjenja-fiavonoide (polifenole), kiseline, nezasićena jedinjenja, estere, vosak i mehaničke primese. Te materije su u određenim, makar i varijabilnim količinama i određuju kako fizičko-hemijske konstante, tako i biološka svojstva propolisa. Za kontrolisanje kvaliteta i čistoće tog pčelinjeg proizvoda koriste se organoleptička svojstva (izgled, boja, miris, struktura i konzistencija), određivanje nekih konstanta (kiselinski, esterski, saponifikacioni i jodni broj, pokazatelj oksidacionosti, pH). Znatno variranje u vrednostima pojedinih pokazatelja proističe od porekla, načina sakupljanja i prerade, od čuvanja i mesta košnice odakle su uzeti uzorci.

Tabela 2. Parametri kvaliteta propolisa

Pokazatelji	Prosek	Granice
Vosak, %	18,75	7,40- 34,85
Mehaničke primese, %	9,53	4,40- 19,00
Suma voska i mehaničkih primesa, %	28,05	17,75- 46,05
Saponifikacioni broj	197,45	160,60-228,60
Esterski broj	148,65	130,43-180,15
Kiselinski broj	47,88	39,27- 56,10
Jodni broj	124,11	100,30-152,40
pH	4,26	3,85- 4,70
Pokazatelj oksidacionosti, s	8,10	4,80- 16,30

Upravo se ove uže granice mogu uzeti kao normalne u procenjivanju kvaliteta propolisa. Količina voska ne sme da bude veća od 25-28% i mehaničkih primesa od 13-15%. Između komponenata i fizičko-hemijskih konstanta propolisa ima korelacione veze. Posebno je jasno izražena korelacija između količine voska i mehaničkih primesa, s jedne strane, i ostalih pokazatelja, s druge.

Povećanje količine voska i mehaničkih primesa vodi smanjenju kiselinskog, saponifikacionog, esterskog i jodnog broja i povećanju pokazatelja oksidacije. To je prirodno, pošto su sve konstante mehaničkih primesa jednake nuli, a konstante voska su mnogo niže od propolisovih, tako da ukoliko je manja količina voska i mehaničkih primesa i niži pokazatelj oksidacije i ukoliko su veći kiselinski, saponifikacioni esterski i jodni broj (ne izlazeći, međutim, iznad graničnih vrednosti) utoliko je i kvalitet propolisa bolji.

Predložena je šema određivanja kvaliteta propolisa, prema kojoj se ekstrakcijom alkoholom odvajaju vosak i mehaničke primese, a u ekstraktu se određuju: količina ekstrahovanih sastojaka fenola, kiselih i neutralnih jedinjenja, i jodni broj. Osim toga primenjuju se specijalne kvalitativne obojene reakcije za flavonoidna jedinjenja (sa olovnim i bakarnim acetatom, kalijum-permanganatom, natrijumovom bazom i gvozdevim hloridom.

Ispitivanje propolisa omogućuje da se otkriju i eventualne falsifikacije, tj. dodaci drugih materija. Svako odstupanje od normalnih granica nekih pokazatelja čistog propolisa bez sumnje pokazuje da je reč o falsifikatu.

Pri kontrolisanju kvaliteta propolisa posvećuje se neophodna pažnja njegovoj biološkoj aktivnosti. Kao biološki test koristi se ispitivanje antibakterijskog delovanja prema nizu mikroorganizama, uključujući i infuzorije.

Zbog specifičnosti sastava propolisa, u određivanju niza konstanta nailazi se na izvesne teškoće. Čak i takve poznate metode kao što je određivanje kiselinskog i saponifikacionog broja koje se lako obavljaju u ispitivanju, na primer, voska i masti, ne mogu se primenjivati u klasičnom vidu prema propolisu. Stoga je neophodno da se ukratko osvrnemo na specifične osobenosti metoda analize propolisa.

Zbog nejednorodnosti propolisa od velikog značaja je pravilno uzimanje prosečnog uzorka koji karakteriše celokupnu partiju. Količina pčelinje smole koja čini jednu partiju mnogo manja je u poređenju sa pčelinjim medom i voskom. Određena količina za odgovarajuću analizu najlakše se uzima struganjem propolisa ohlađenog do temperature 0° C.