Damnjan

Napravljene poruke na forumu

  • Autor
    Članci
  • Član 12.142

    Moram da ispravim kolegu Zdravka, Glavnog urednika, kada je reč o imenu i prezimenu autora najnovije publikacije o OBP-a. On se zove Predrag Vukosavljević, ne Bogosavljević i u zvanju je vanrednog profesora na Poljoprivrednom fakultetu na Odseku za prehrambenu tehnologiju i biohemiju na predmetu Tehnologija voća i povrća. Inače moj lični prijatelj. Ovom prilikom želim da obavestim zainteresovane da je knjiga završena. Trenutno egzistira u elektronskoj formi a očekuje se vrlo brzo i štampano izdanje. Knjiga, zapravo udžbenik se zove „Tehnologija osvežavajućih bezalkoholnih pića“ autori dr Predrag Vukosavljević i dipl. inž. Mile Veljović. Svetlo dana je ugledala novembra 2017. Od pomenutog autora prof. Vukosavljevića dobio sam čvrsto obećanje da će vrlo brzo izaći i udžbenik „Tehnologija voća i povrća“. Jedna savremena  edicija koja je u koraku sa aktuelnim prilikama na globalnom nivou. Svi oni koji se bave ovom problematikom znaju za višedecenijski vakuum kada je reč o odsustvu kvalitetne literature koja se bavi temom voća i povrća i preradom istog. Postojeći udžbenik iz 1988. od autorke prof. Niketić-Aleksić je odavno zastareo i prevaziđen;

    I jedna opaska vezana na gubljenje CO2 u OBP. Do gubitka CO2 dolazi tokom vremena, posebno u PET amabalaži. Najviše zbog poroznosti zidova ambalaže. Zato je i ispis na ambalaži a koji se odnosi na rok trajanja, tj. period u kojem je najbolje iskoristiti proizvod različit za pet boce od 0.5 l, 1 l i 2 litra. Možete i sami proveriti. Naravno da su gubici minimalni kada je reč o staklenoj ambalaži i limenci;

    Član 12.142

    Poštovani,

    Ne znam dokle ste odmakli u razvoju Vašeg novog proizvoda, pizza umaka u velikom pakovanju za picerije, ono što me interesuje izložio bih u nekoliko pitanja Vama upućenim: 1) koja Vam je polazna sirovina za pizza umak  koncentrat paradajza ili,,,? Sa kojom suvom materijom Vam je gotov proizvod koji stavljate u promet? Koju ambalažu koristite? Konkretno imam iskustvo u proizvodnji kečapa. Ako ste zainteresovani za srodne proizvode, npr. chili sos možete se obratiti na e-mail damnjan.miletic@gmail.com.

    Član 12.142

    Štovani stariji kolega tehnolog, gospodin Milivoje ponovo je pogrešio kad je moje ime u pitanju. No dobro! Da ne budem sitničav! Ne bih ulazio u razloge zašto ste zaštitnički nastrojeni prema poslodavcima potencijalnim i stvarnim koji se bave preradom hrane. To je notorna istina, da je najveći broj njih neuk, da ne poznaje osnovne principe pojednih tehnologija, tehnoloških operacija. da su bahati, da tehnologe, ako ih uopšte i imaju u svojim „firmama“ tretiraju kao monete za podkusurivanje, da od istih traže gotovo neverovatne stvari. Ništa novo ja nisam rekao a da kolegama tehnolozima to nije poznato. Prekršio sam lični moratorijum koji sam sam sebi uveo da se oglašavam na ovom sajtu jednostavno nisam mogao da odolim čitajući oglašavanja pojedinih članova od skoro pre jedne decenije. O snalaženju ili nesnalaženju tzv. „zemunskih“ i ostalih đaka koji su završili prehrambenu tehnologiju ne bih komentarisao. Smatram da svaki naš kolega ima dovoljno kvaliteta da se pokaže šta ume i zna. Nisam nikada prihvatao posao koji je neki kolega pre radio a ja doveden ili kontaktiran kao „spasilac“ ili neko ko će da vadi „stvar“! Zavisi, poštovani kolega, gde je svako od nas započeo karijeru. Imao sam sreću da je započnem u velikoj firmi, gde sam mogao da vidim kako to funcioniše proizvodnja, sektor kontrole kvaliteta, sektor razvoja,… I na kraju, čini mi se da ste i vi zemunski đak. Pročitao sam Vaše ime u  spisku diplomiranih studenata koji se našao u Monografiji povodom 50 godina od osnivanja Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju. Ne isključujem mogućnost da su 2 čoveka istog imena i prezimena završili odsek prehrambene tehnologije. Vaše ime je na spisku diplomiranih studenata s kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Opet ću pristupiti automoratorijumu na oglašavanje ali ću povremeno isčitavati tekstove članova. s posebnom pažnjom Vaše. Ima što šta korisnog da se pročita.

    Član 12.142

    Čitajući komentre, zapažanja predloge itd. kako započeti proizvodnju matičnog soka jabuke koji se jednom od učesnika foruma dopao jer ga je pio negde u unutrašnjosti Srbije, moram priznati da sam se slatko smejao sa sadašnje vremenske distance. Prošlo je prilično vremena, bezmalo jedna decenija, otkako su ovi komentari objavljeni dovoljno da se u ljudskom životu rodi dete i završi nekoliko razreda osnovne škole. Smešno je jer čovek ne zna kako da započne biznis, takođe je smešno da li angažovati tehnologa ili ne? Za jednog učesnika nema ama baš nikakvih prepreka, Može i ad hoc objekat, tehnolog ne dolazi u obzir bitno je kako sam reče ići napred ne osvrćući se na teškoće. Jedan od učesnika predlaže domaćinstvima koja imaju nameru pokretanja proizvodnje da jednog člana porodice pošalju da se školuje za tehnolga. Nisam siguran da li je ovo dobar vic ili nešto drugo? Da li je mislio da se taj clan porodice regularno školuje za zvanje tehnologa ili da ode na neki „tečaj“?! I to je moguće. Završe danas ljudi u trećem dobu fakultete za jedno poslepodne. Šalu na stranu, ovde bih se zadržao na komentaru gospođe/gospođice Katarine, član 6551. S dotičnom se u potpunosti slažem u svemu što je iznela, počev od lepog objašnjenja o tome kako se školuju prehrambeni tehnolozi na Odseku prehrambene tehnologije i biohemije Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ja sam od onih diplomiranih studenata, diplomirao sam sredinom devedesetih, koji je studirao grupu biljnih proizvoda gde je bilo 12 tehnologija. Na žalost kako gospođa/gospođica Katarina napisa teško je neukom, često i nepismenom poslodavcu objasniti da zvanje prehrambeni tehnolog nema dodirnih tačaka sa agronomima sem što su instituti, laboratorije i sale za predavanja na Poljoprivrednom fakultetu. Krajem 60-ih godina prošlog veka odsek prehrambene tehnologije je premešten sa TMF u Beogradu na Poljoprivredni fakultet. Prilikom konkurisanja za posao veliku konkurenciju nam predstavljaju svršeni studenti TMF-a odseka Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija (tzv. „bibovci“) a i drugi uzimaju svoje učešće. Npr. svršeni mašinci Odsek procesno inženjerstvo, ne posustaju ni svršeni studenti tzv. Visokih elektro ili mašinskih škola, a i veterinari bi da se ubace. O svršenim studentima Visokih tehnoloških škola po unutrašnjosti ne vredi trošiti reči. Posla nema na žalost. I sam sam u prilici već nekoliko godina da radim van struke. Zanimanje prehrambenog tehnologa je prelepo no u zemlji Srbistanu potcenjeno i uniženo. U socijalnom eksperimentu zvanom država Srbija nema referentne nacionalne laboratorije za ispitivanje namirnica. Iako to preporučuje i EU. Razlog po meni je što to ne dozvoljava izuzetno jak uvoznički lobi, naročito oni koji se bave uvozom prehrambenih artikala. Da postoji ovakva laboratorija, gotovo sigurno bi se u njoj našli i uzorci matičnog soka jabuke koji se dopao jednom od učesnika foruma sa početka mog komentara. Na kraju, i sam sam se nosio idejom pokretanja sopstvene proizvodnje. Konkretno proizvodnje alkoholnog sirćeta postupkom Frings-a. Mnogo novaca treba za bilo kakvu manju proizvodnju a ne za ovu koju sam nameravao da započnem. Za početak sama izgradnja Fringsovog generatora, sa za tu priliku već postojećim i opremljenim objektom košta između 20-25 000 eura!!! U ovo nisam računao brdo dozvola, papira i svega ostalog.  Nedavno sam na Agro TV gledao prilog o proizvodnji matičnog soka jabuke u jednom mestu u okolini Čačka. Naravno objekat je ad hoc. Svud pršti od teške manualije na „liniji“ proizvodnje. A tek kakav užas od punilice soka u staklenu ambalažu i kakav im je „sud“ za pasterizaciju. Dvadeset prvi vek!!

    Član 12.142

    Poštovani kolega Milivoje,

    ne vidim razlog za užasavanje; Ako se užasavate činjenica koje sam izneo u svom komentaru a tiču se trenutnog preseka stanja u malim domaćim firmama koje se bave proizvodnjom i stavljanjem u promet prehrambenih proizvoda to je notorna istina. Trenutno slabo se šte preduzima da se stanje menja a po mom mišljenju još zadugo neće. Zašto? To je tema za jednu diskusiju drugačijeg karaktera. A ako se užasavate što mesto dešavanja loše proizvodne prakse i sumnjive poslovne etike nazivam Serbistanom – Serbistan je turska reč za Srbiju, a srpski jezik ima velik broj tuđica – reči stranog porekla. Između ostalih i turskih reči. Jasne su istorijske činjenice zašto baš turskih reči ima u tolikom broju. Inače turski naziv za Hrvatsku je Hrvatstan, Bugarsku – Bugarstan,…

    Član 12.142

    Poštovana gđo/gđice Jelena, član 33 575!

    Pokretanje proizvodnje medenjaka je moguća misija i u Vašem stanu! Zašto da ne! Potrebno Vam je dobro poznanstvo kod inspekcije ili neka druga „šema“ i poslić može da se zahukta! Kad može proizvodnja ručno pravljenih kolača u suterenu stambene zgrade, kao i pravljenje plastičnih kutija za pakovanje istih tih kolača na mašini smeštenoj u podrumu iste stambene zgrade. A firma je imala Ugovor za snebdevanje sitnim kolačima svih maloprodajnih objekata jednog veletrgovinskog lanca. Kažem firma je imala Ugovor jer je u međuvremenu „posao“ prepustila jednom drugom „podizvođaču“ posla van Beograda da za nju ispunjava obaveze iz Ugovora. To je još jedan dokaz da inspekcijske služnbe ne rade svoj posao. Zato draga Jelena samo jako i samo hrabro dok se Inspekcija seti da Vas poseti može se desiti da „namlatite“ dovoljno novca i započnete neki drugi biznis koji nema baš ikakve veze sa ovim koji nameravate započeti! Devedesete i užasi koji su rađeni u njima a odnosi se na proizvodnju hrane, nisu prošle. No sada se manifestuju u drugom obliku. Većina vajnih domaćih biznismena koji imaju registrovane firme za proizvodnju hrane opremu za proizvodnju nabavlja kao polovnu. Ređe u inostranstvu češće u Serbistanu, Naravno takva „oprema“ je tehnološko kameno doba i njen amotizacioni ciklus je davno zatvoren, drugim rečima sebe je davno otplatila kod mnogih vlasnika. Kad sam šefici proizvodnje u gore pomenutoj firmi napomenuo da u  bezbedonosno rizičnoj situaciji baci zames iz mešača u kojem je rađen zames testa jer je puklo „sidro“, deo mašine koji meša sastojke i to na varu gde je već nekoliko puta vareno, njen odgovor je bio ustavri pitanje za mene da li sam ja normalan. Da baci zames u koji je stavljena „Puratos“ smeša za kolače!!!!???? Na moju sugestiju da će tek biti problema ako krajnji korisnik reklamira opiljke gvožđa u proizvodu ona je bez mnogo razmišljanja radnicama na liniji naredila da nastave posao. Ja sam se ogradio u navedenoj situaciji a korisnocima poželeo da Bog bude sa njima. Zato Jelena, rekoh samo hrabro, ako Vaše medenjake konzumenti prežive, dobro i jeste, a ako se neko malo i otruje nije imao sreće. Verovatno ste gledali film „Čaruga“? Ima scena u filmu kada se  Mali, hajduk i desna Čarugina ruka, obraća zarobljenim žandarmima koje su skinuli nage pre toga rečima:“Žandari sad ćete trčati ispred kuršuma. Ako vas promaše dobro i jeste a ako ne: j….a!“ Tako je i sa našim potrošačima, korisnicima prozvoda proizvedenih u za proizvodnju neadekvatnim objektima, u malim pogonima, sa sumnjivom poslovnom etikom. Hoću reći da domaći potrošači trče ispred kuršuma te ako ne dobro i jeste, a ako da j….a!!!

    Član 12.142

    Poštovani kolega Mitre,

    Verujte da nam inspekcijski organi ne mogu pomoći a nemaju ni dobre volje da to rade u slučajevima kada se utvrdi da neki proizvod ne odgovara deklaraciji. Možda padne neka novčana kazna i tu je obično end of story. I same pojedine naše kolege tehnolozi doprinose svojim delima, stavovima i usuđujem se reći, nakaradnim pristupom prizvodnji pojedinih proizvoda. Ne samo da bi našli načina da izigraju Pravilnik, često gledajući ih i slušajući stekao sam utisak da bi našli i rupu u Zakonu gravitacije! Imao sam prilike da lično upoznam neke od njih a zajednička karakteristika im je da su najvećem broju penzioneri i da su dobar period svoje radne karijere proveli u sektorima razvoja firmi gde su bili upošljeni. I onda kada se njima obrati lice koje hoće da pokrene „proizvodnju“ nečega obično da bi smanjilo troškove proizvodnje, čitajte da bi ga jeftinije izneo „projekat“ obavezno idu pitanja a da li bi mogla da se skupa sirovina zameni nekim surogatom ili da li bi moglo ovo ili ono a tehnolog kojem se obrati naravno kaže ma može naravno. I tu sve počinje vezano za proizvod koji ne odgovara deklaraciji, prozvod lošeg do osrednjeg kvaliteta ali ono što je najvažnije jeftin proizvod. Eto, možda ovih nekoliko redova čine i deo odgovora na Vaše postavljeno pitanje. Iskoristiću priliku da Vas pitam za mišljenje koje se odnosi na nepostojanje literature koja bi se odnosila neposredno na proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih piča i sokova. Naime vidim da ste u ranijem periodu karijere bili dugogodišnji Šef proizvodnje u renomiranoj firmi i verujem da delite moje mišljenje da je što se literature tiče potrebna neka vrsta priručnika u proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića i sokova (nektara). Otprilike nešto slično što je krajem osamdesetih godina prošlog veka Zajednica pivara ondašnje SFRJ izdala svoj Pivarski priručnik. Ja sam se obratio u međuvremenu ljudima od nauke i pitao njih za mišljenje. Išao sam na Poljoprivredni fakultet u Zemunu na Katedru za voće i povrće i pitao ih hoće li možda u skorije vreme neki takav „materijal“ ugledati svetlo dana? Odgovor je bio da neće, da u potpunosti razumeju problem odsustva takve jedne knjige koja bi prvenstveno zadovoljavala potrebe lica u neposrednoj proizvodnji ali da je trenutno glavni akcenat na pisanju udžbenika Tehnologija voća i povrća jer postojeći udžbenik je zastareo, davno prevaziđen i ni izbliza ne odgovara aktuelnom trenutku. Ja sam takođe podržao njihove napore u pisanju udžbenika iz Tehnologije voća i povrća u nadi da će takva knijiga što pre ugledati svetlo dana no na žalost do danas ona se nije pojavila. A onda sam samom sebi postavio pitanje zašto taj eventualni „materijal“ ili priručnik u proizvodnji osvežavajućih pića i sokova (nektara) ne bi napisali mi, inženjeri prehrambene tehnologije sa dugogodišnjim iskustvom u radu u prozvodnim pogonima?? I zaista zanima me šta Vi cenjeni kolega mislite o ovome što sam izneo?? Lično spreman sam da uzmem učešća u takvom jednom zadatku. U nadi da će ovo moje obraćanje na Forumu primetiti i ostale kolege sa iskustvom u ovom ogranku prehrambene tehnologije očekujem mišljenja i kontakte. Do tada veliki pozdrav! damnjan.miletic@gmail.com;

     

     

     

    Član 12.142

    Poštovani,

    Ne znam da li je potrebno registrovano gazdinstvo ili je potrebno prijavljivanje firme ali tehnolog Vam NIJE potreban, Vi već  znate sve ili gotovo sve o proizvodnji džema, verovatno ste nabavili ili „izguglali“ recepturu te stoga samo jako i samo hrabro. Nužno zlo u liku prehrambenog tehnologa Vam zaista nije potrebno!!!

    Član 12.142

    Poštovani stariji kolega Milivoje,

    najpre u vezi mog imena. Zovem se Damnjan a ne Damjan, koje je inače češće naše muško ime! Bez izrazite namere da se upuštam u nadmudrivanje sa Vama i ostalim kolegama kad su u pitanju pojmovi, termini u ovom slučaju Pravilnik, koji izazivaju nedoumice, evo još nekoliko redaka a bez suvišnog icrpljivanja i bespotrebnog rasipanja energije. Pravilnici koji se tiču hrane, znate i sami, imaju u razvijenim društvima snagu zakona. Samim tim  veća je obaveza da ih se proizvođači hrane pridržavaju. Taman posla u zemlji Srbistanu kad bi se poštovali čak i Pravilnici mogla bi da nam se desi „neprijatnost“ da se nađemo na koloseku koji bi nas doveo do normalnog društva. Zato u slučaju čuvenog Nectar-ovog  „Milky Juice“-a, neka bude kako Vi kažete higijenski, hemijski i mikrobiološki ispravan proizvod, a što nije po Pravilniku to je manje bitno, rekao bih nebitno. Neka bude po onoj Orvelovoj: da su svi ravnopravni samo su neki ravnopravniji čak kad je i Pravilnik u pitanju. Moram i ovo da kažem: proizvodi Nectar-a iz Bačke Palanke iz palete voćnih sokova, nektara i osvežavajućih napitaka osrednjeg su kvaliteta; Iz programa sokova i nektara i njihovih čuvenih „linija“: premium, family i classic konzumirajući ih nije mi pažnju zadžao nijedan proizvod kojeg bi često poželeo da popijem ili nekome ponesem u goste. U ovakvim firmama tehnologiju ionako kreiraju mladići i devojke u skupocenim odelima i toaletama, hipsterskim bradam ili besprekorno isfeniranim frizurama koji se baš mnogo ne razumeju ni u organoleptiku, tehnološki postupak, kontrolu kvaliteta,… Da ne budem zao pa da samo kritikujem, moram ovom prilikom i da pohvalim pojedine Nectar-ove proizvode. Na prvom mestu koncentrat paradajza. Svaka čast, bolji je od uvoznog, zatim proizvodi od paradajza a ni alkoholno sirće im nije loše. Naprotiv! Mogao bih malo da im pomognem kada je boja sirćeta u pitanju! Što se pozvanih koji pišu Pravilnike tiče, ne smatram da bi oni da sve drže zacementirano i da budu kočničari. Oni samo nedovoljno ili uopšte ne rade zadat im posao. Potrebno je češća revizija, dopuna i držanje koraka sa svetom. Jeste da je posao obiman, naporan ali u pisanje su uključeni najstručniji, pa gospodo izvolite. Ovaj naš, fenomenalni sajt Tehnologija hrane, trebao je se znatno ranije pojaviti. Dobro je što uopšte postoji. Zapravo sjajno. Ponekad mi se čini da su se pojedine teme na Forumu svele na puko moljakanje tipa: da li neko ima receturu za ovo ili ono, bi li neko bio dobar i poslao mi kako da…..; Iz takvih pisanija jasno je da sajt prate mnogi koji su van struke naše potcenjene, a hteli bi neki pokušaj u privatnoj izvedbi pa ako uspe uspe; Kad to pročitam dobijem želju da se uopšte  ne oglašavam na pojedine teme; O inspekcijskim službama i njihovom „radu“ ne želim da bilo šta napišem. Nije vredno. Samo dokle će još ovaj narod koristiti prehrambene proizvode iz ad hoc proizvodnih pogona? Odgovor jako težak istovremeno i lagan;

    Poštovani kolega Milivoje, u uverenju da će ovo moje obraćanje Vama biti prihvaćeno u smislu najbolje namere ja Vas pozdravljam i želim svako dobro u daljem radu i životu! Srdačan pozdrav!!!!

    Član 12.142

    Sve zavisi u čemu se kuva marmelada i u kojoj količini. U principu se ne dodaje kalcijum – hlorid, dovoljan je pektin. Zavisi i od pripreme pektina prilikom dodavanja.

    Član 12.142

    Poštovani  stariji kolega Milivoje,

    narodski rečeno da se razumemo! Gospoda iz „Nectar“-a svoj proizvod su deklarisala kao „Milky Juice„, osvežavajuće bezalkoholno piće sa voćnim sokom i mlekom!!  Nikako ne može da se ovde konstruktivno polemiše o soku! Znamo da je sok viša kategorija pića od ovog „Nectar“-ovog! Znači radi se o osvežavajućem piću gde određen procenat zauzima voćni sok a jedan deo otpada na dodato mleko! OK, ako smatrate da je u redu da se takav proizvod radi po „Proizvođačkoj specifikaciji“ i da ima odredbu „sličnog proizvoda“??!! Jednostavo javlja se situacija da u jednom te istom slučaju  Pravilnik se najpre „slobodnije“ tumači a kasnije važe njegove striktne odredbe! Ja sam to tako razumeo! Nemam problem da ponovim da „Nectar“-ov novi proizvod ne zadovoljava kriterijume trenutno važećeg Pravilnika! Kao što nemam problem da ponovim da Je „Nectar“ monopilistička firma na domaćem tržištu i u regionu! Veliki pozdrav!!

    Član 12.142

    Poštovani,                                                                                                                                                                              U „Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za osvežavajuća bezalkoholna pića“, „Sl. glasnik RS“ br. 43/2013 – dr. pravilnik u delu Posebne odredbe piše:                                                                                                                “ Član 5

    Osvežavajuća bezalkoholna pića su proizvodi dobijeni posebnim tehnološkim postupkom od vode za piće ili prirodne mineralne vode ili prirodne izvorske vode, kojima se mogu dodavati: arome, šećeri, hidrolizati skroba, voćni sok, koncentrisani voćni sok, sok od povrća, žita i proizvodi od žita, soja i proizvodi od soje, hmelj i proizvodi od hmelja, surutka i druge namirnice, sa ili bez dodatka ugljen-dioksida, mineralnih soli i vitamina.“ Kompanija „Nectar“ iz Bačke palanke, najveći proizvođač voćnih sokova i prerađivač voća i povrća u jugoistočnoj Evropi predstavila je novu proizvodnu liniju za proizvodnju „Milky Juicea„, osvežavajućeg bezalkoholnog pića sa voćnim sokom i mlekom!! Da li je na pomolu nova izmena Pravilnika ili je već učinjena na „mala vrata“ pod pritiskom monopolističke kompanije na domaćem i regionalnom tržištu? „Nectar“-ov novi proizvod ne zadovoljava kriterijume trenutno važećeg Pravilnika! Molim komentare stručne javnosti!! Hvala!

    Član 12.142

    Poštovane kolege,

    sa pažnjom sam čitao vaše komentare i zapažanja! Završio sam Odsek za prehrambenu tehnologiju i biohemiju, grupa biljnih proizvoda, na Poljoprivrednom fakultertu u Zemunu davne 1996, godine. Sva iskustva su individualna stvar a zavise od toga kako se kome posrećilo po završetku studija. Najveći broj mojih kolega iz generacije ne radi u struci ili se bavi potpuno drugim zanimanjima ispalo je da su se školovali zbog VSS-e. Dok mi se prva firma, inače državna, u kojoj sam radio nije na nakaradan način privatizovala, radio sam ono za šta sam se školovao a za to vreme naučio koliko sam naučio. Smatram prilično toga. Trebalo je tu imati sreće da ti starije kolege posvete pažnje i naravno lično interesovanje kao motiv. Firme u kojima sam posle toga radio u manjoj ili većoj meri su bile u dodiru sa strukom ali i u njima sam sticao znanja, Danas kada se čini nemogućom misijom naći posao prehrambenog tehnologa da sam u situaciji privođenja studija kraju rekao bih sledeće: da kojim slučajem privodim studije kraju nastavio bih da se usavršavam kao specijalizant ili bih odlučio da se bavim naukom; da sam u prilici da upisujem fakultet NE BIH upisivao Odsek prehrambene tehnologije na Polj. fakultetu. Razlozi su sledeći: nalaženje posla je fantastično teško, u privatnom sektoru od kandidata se očekuje da je „multitasking“, veliku konkurenciju za pozicije u firmama tipa rukovodioci proizvodnje predstavljaju svršeni studenti drugih fakulteta: svršeni studenti TMF-a (Odsek BiB), mašinskog fakulteta (Odsek procesno inženjerstvo), Visokih elektrotehničkih škola itd,…

    Član 12.142

    Poštovana/i kolega/inice Tiki,

    pročitao sam ovih vaših nekoliko redova! Neko univerzlno uputstvo šta mlad tehnolog koji je tek završio studije da radi prilikom traženja posla ne postoji! Bukvalno sve zavisi od slučaja do slučaja! No ogromna većina prehrambenih tehnologa u Srbiji je u nezavidnom položaju, uglavnom su bez posla, i sam sam nezaposlen trenutno. Da sam na Vašem mestu ostao bih na fakultetu i bavio se naučnim radom, probao bih da se zaposlim u nekoj državnoj instituciji po već poznatim „recepturama“ a najpre bih potražio posao u inostranstvu!!! Ja ne znam da li ste iz Vojvodine ili nekog drugog kraja zemlje ali situacija u privatnom sektoru kad je proivodnja hrane u pitanju je plač majke Božije! Obično na intervjuu sve ono što se dogovorite sa vlasnikom pada u vodu kada Vam stavi na potpis Ugovor o radu koji je najobičnija smejurija jer u 9 od 10 slučajeva nigde ne piše iznos plate za koju treba da radite! A da treba da ste multipraktik to je nešto što se podrazumeva. No kažem sve je to individualno i nemojte da vas obeshrabre ove moje rečenice! Znači između dobre udaje/ženidbe, državnog posla odaberite inostranstvo! Pozdrav!!!

    Član 12.142

    U potpunosti se slažem sa koleginicom Radmilom, član 10.660. Iz javljanja na Forumu na zadatu temu vidi se da „znalci“,  osobe koje nisu po vokaciji tehnolozi ili nude recepture koje imaju ili traže da bi „unapredili“ postojeće, dok osobe koje su po vokaciji školovani tehnolozi nude zaokružen tehnološki postupak shodno opremi koju poseduje zainteresovana strana!  Sve se svodi na jedno: prva grupa bi da ne plati tehnologa, jer bože moj, marmeladu od šipurka znaju i bake, bitna im je receptura, nebitno da li će je iskoristiti na pravi način jer ako ne iskoriste, preći će se na neki drugi posao a druga grupa bi to da naplati; I opet se dolazi na osnovno pitanje: ko u ovoj zemlji može da se bavi proizvodnjom hrane i pod kojim uslovima? Čim postoji odsustvo zakonske regulative i nezainteresovanost države da to uredi eto prilike za razno razne „znalce“! Udžbenik prof. dr Gordane Niketić-Aleksić „Tehnologija voća i povrća“ iz 1982, godine je u vreme dok sam ja bio student, pre više od četvrt veka, bio prevaziđen. Nažalost nepostojanje savremene literature koja obrađuje aktuelni trenutak iz ove oblasti prehrambene industrije je veliki problem kako sadašnjoj generaciji studenata tako i stručnoj javnosti; Sa Poljoprivrednog fakulteta dobio sam uveravanja da se radi na pisanju novog, savremenog udžbenika međutim isti nikako da ugleda svetlost dana; Ipak postoje pomaci kad su druge tehnologije u pitanju; 2013. godine izašao je dugo, dugo očekivan udžbenik „Tehnologija jakih alkoholnih pića“ u izdanju autora prof. dr  Ninoslava Nikićevića i prof. dr  Radoslava Paunovića; Kritike su bile više nego povoljne a jednu sam posebno zapamtio i kaže: ono što je trenutno Novak Đoković u svetu tenisa to je udžbenik „Tehnologija jakih alkoholnih pića“ za temu kojom se bavi u regionu a i šire! Možda je poređenje malo nezgrapno ali poruka je više nego jasna!

    Član 12.142

    Poštovani kolega Milivoje,

    sa pažnjom sam pročitao Vaš komentar. Impresioniran sam Vašim profesionalnim iskustvom; Naravno to dolazi sa nakupljenom životnom esencijom. I dobro je što je došlo do kako kažete prekida velikog kola slaganja oko teme na Forumu; U protivnom vladalo bi tehnološko jednoumlje, barem Vi znate kakav su uticaj jednoumlja ma koje vrste imala na ovim prostorima; Sa našim mladim kolegom Nikolom, član 28.944, sam samo razmenjivao iskustva s kojima smo se sretali u našim domaćim, privatnim firma koje proizvode hranu. Verujte mi na reč da u svim tim firmama u kojima sam radio nisam stigao da ističem svoju diplomu u prvi plan čak mi nisu tražili fotokopiju originala iste da priložim uz dokumentaciju. U takvim firmama pravila su unapred postavljena a na tehnologu je da li da ih prihvati ili ne; Teško je čuvati gazdu (vlasnika) od zakona i zakon od gazde kako kažete; Evo i zašto: teško je sa gazdom koji kad vas angažuje i pre nego što potpišete tzv. Ugovor o radu, prvi dokument koji potpišete je blanko otkaz  kojeg on može da aktivira kad god poželi, a o smejuriji zvanoj Ugovor o radu ne vredi trošiti reči; Teško je sa gazdom kojem sugerišete da  zbog loše sirovine koju je nabavio u inostranstvu preti opasnost po gotov proizvod pogotovo ako se ista koristi za nekoliko vrsta proizvoda; Umesto toga gazda kaže da sam ja tehnolog i da vidim šta ću a on je našao to što je našao jer je sirovina povoljna a hoće da krajnji proizvod bude zadovoljavajući organoleptikom i što je najvažnije cenom više nego konkurentan! Dakle jeftin! Teško je kod gazde gde nisi tehnolog nego si multipraktik, jer u sezoni prerade voća si i tehnolog i smenovđa, često i operater na liniji! Moraš da prekineš svoj posao i daš hitan odgovor na e-mail kolegi iz službe nabavke da li je tekst štampe za etikete, foliju, transportne kutije dobar; Da li su transportne kutije u koje je upakovan gotov proizvod korektno označene… Mogao bih ovako do sutra! Ne želim da mračim! Vi cenjeni kolega, se sećate onih davno prošlih vremena, kada su tehnolozi bili direktori fabrika, kada je Glavni tehnolog u pogon ulazio u odelu sa kravatom, i naravno u belom mantilu. Danas su direktori obično u privatnim firmama mašinski  ili elektro inžinjeri (i vrlo dobro poznaju „tehnologiju“ dok se ne javi problem) a tehnolozi su tehnolozi onako sami za sebe a ako firma ima sektor Kontrole kvaliteta onda su oni iz tog Sektora; Manje više doživljavani kao nužno zlo da bi pro forme bio ispoštovan Zakon; I na kraju poštovani kolega, pošto pomažete ovom našem tehnološkom bratstvu savetima, oko nalaženja posla, itd, a ja sam već 4. mesec bez posla imate li neku ideju u vezi toga?! Bio bih Vam zahvalan. Moj e-mail: damnjan.miletic@gmail.com; Srdačan pozdrav!!!

    Član 12.142

    Pošto već duži vremenski period tražim kakav takav „normalan“ posao u struci a svakim danom šanse za to su sve manje ponajviše zbog mojih godina života a i katastrofalnog položaja prehrambenih tehnologa u zemlji Srbiji, ovog proleća otišao sam do matičnog fakulteta da se raspitam baš o svom zvanju dipl. inženjer prehrambene tehnologije grupa biljnih proizvoda; Diplomirao sam sada već davne 1996. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na Odseku za prehrambenu tehnologiju i biohemiju; Na fakultetu sam od zvaničnih lica dobio sledeći odgovor: u Republici Srbiji pred domaćim i stranim poslodavcima zvanje diplomirani inženjer prehrambene tehnologije je u potpunosti izjednačen sa zvanjem master prehrambene tehnologije; I na osnovu toga Poljoprivredni fakultet mi je izdao Uvernje o izjednačenosti; Ukoliko bih  kao dipl. ing. prehrambene tehnologije hteo master diplomu morao bih da upišem master studije u trajanju od 1 (jedne) godine, da položim određen broj ispita. Po položenom poslednjem ispitu iz programa masters studija Poljoprivredni fakultet bi mi izdao master diplomu; U mom slučaju potpuno je suludo razmišljati o master studijama; E sad, u razgovoru sa pojedinim kolegama iz generacije na matičnom fakultetu koji su u zvanju docenata i a neki već i vanredni profesori sugerisali su mi ako posao tražim u inostranstvu da je  najbolje angažovati sudskog tumača koji bi dobro preveo ovo Uverenje o izjednačenosti koje bi mogao da pokažem eventualnom stranom poslodavcu zajedno sa prevedenom diplomom; Jedino baš ako strani poslodavac insistira na master diplomi onda ovakva ideja ne bi mogla da pije vodu;

    Član 12.142

    Ne bih mogao da se do kraja složim sa gospodinom Nenadom da tu nema ama baš nikakve kontrole! Što se problematike aditiva i njihove primene tiče preporučio bih knjigu koja može da se smatra i udžbenikom, od 2 autorke iz Hrvatske. One su Ivana Vinković – Vrček i Dada Lerotić a knjiga se zove „Aditivi u hrani – vodič kroz E – brojeve“ gde su pobrojani svi važniji aditivi po grupama, koji se najčešće koriste u prehrambenoj industriji; Po meni, trenuno najbolja edicija u regionu koja se bavi ovim problemom; Ako je neko zainteresovan za ovu knjigu preporučujem predstojeći beogradski međunarodni Sajam knjiga i štand „Školske knjige“ gde se može sa velikom sigurnošću pronaći ovo izdanje; Sajam knjiga u Beogradu je zadnje sedmice u oktobru, po tradiciji; Pozdrav Damnjan

    Član 12.142

    Poštovani kolega Nikola,

    nisam hteo u svom komentaru da „mračim“, tj.  „trolujem“ kako bi u žargonu rekle ove mlađe generacije, mislim na sve mlade ljude rođene posle 1990. godine. Hvala Vam što mislite da sam u komentaru upotrebio prave reči. Samo sam nabrojao neka svoja „iskustva“ u radu u domaćim firmama koje se bave proizvodnjom hrane. Inače sam tehnolog sa iskustvom od skoro 2 decenije i na moju žalost u ovom trenutku bez posla; Trenutno sam na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje! Svakako da je potrebno uključivanje šire javnosti po ovom pitanju i da je potrebno da naše kolege što hrabrije i češće diskutuju o ovom problemu; Teško je opisati mentalne sklopove i tu vrstu „biohemije“ kada su u pitanju domaći vlasnici „fabrika“ za proizvodnju hrane! Često se ovim poslom bave „avanturisti“ bez ikakvog prethodnog znanja, koji ne žele angažovanje stručnog kadra. Osnovni, primarni motiv svakog onog ko iole ima novca a želi ga utrošiti na način tako što će proizvoditi neki prehrambeni artikal je bukvalno „zgrtanje“ novca preko noći, u što kraćem vremenu i u iznosu koji bi finansijski obezbedio i njega kao pokretača „proizvodnje“ i njegove potomke. Ovakav nakaradan pristup ideji preduzetništva u zemlji kao što je Srbija daje neslućene mogućnosti za najneverovatnije mahinacije! Ovo nije samo prisutno kad je proizvodnja hrane u pitanju već se odnosi na bilo kakav posao koji se radi u privatnoj režiji. Ima specifičnu težinu kad je hrana u pitanju jer se tiče zdravlja najvećeg broja populacije. Zakonska regulativa Republike Srbije služi da bi se izvrdavala i u krajnjoj liniji obesmislila. Problem je veliki i kompleksan a zadire kako  u status prehrambenih tehnologa, tako i u izdavanje dozvola za rad firmama koje proizvode hranu, drugim rečima ko sve može da se time bavi. Za početak, mišljenja sam da bi bilo dobro da se napravi „Katalog pokušaja“ koji bi podrazumevao evidenciju svih privatnih firmi u zemlji koje se bave proizvodnjom hrane; Ovaj, nazvaću ga „Katalog“ bi služio u situacijama kada neki privatnik iz ovih ili onih razloga prekine svoju delatnost i htedne da se bavi nekom drugom. E onda takvima onemogućiti da se bave ne samo delatnošću proizvodnje hrane nego i srodnim delatnostima; I to kako vlasnicima tih firmi tako treba onemogućiti i članove njihove najuže porodice da registruju firmu; Nažalost opet se vraćamo na početak, a to je volja države da se ovim bavi ozbiljno; I nažalost to će za kratko da dođe na dnevni red kad se desi neki „incident“ a dotle… Dotle, nama prehrambenim tehnolozima ostaju samo Forumi da ukazujemo, opominjemo i koliko toliko delujemo sa pozicije zdravog razuma;

    Veliki pozdrav!!!

    Član 12.142

    Poštovani,

    što se neprimenjivanja HACCP standarda tiče, to je stara priča! Masa problema dolazi iz nepostojanja ili nepoštovanja zakonske regulative! Ovo drugo direktno se tiče monitoringa firmi koje se bave proizvodnjom hrane a koji ne sprovode inspekcijske službe. Ima raznih primera divljaštava u domaćim firmama koje „proizvode hranu“! Najpre nešto o samim proizvodnim „pogonima“. Ovaj narod se navikao na konzumiranje hrane proizvedene u garažama, podrumima ili drugim ad hoc prostorijama koje su začudo uredno dobile HACCP standard. Ovde se postavlja pitanje ko sve može da odobrava HACCP standard, BRC i sl. A sad nešto o ličnom iskustvu u domaćim firmama za proizvodnju „hrane“; Radio sam jedan vremenski period u firmi koja se bavi proizvodnjom kečapa i pasterizovanog voća i povrća! Puni kečape za veletrgovinske lance pod PL markama za iste. Od Ugovora do ugovora razlikuje se i tretman robe koja je pred istekom roka. Ako veletrgovinski lanac vrati veću količinu neprodate robe koja je još uvek u roku, ta se roba naravno ne uništava nego ide na „preradu“. „Prerada“ podrazumeva korišćenje tog gotovog proizvoda kao zamenu za jedan deo sirovine, u slučaju kečapa, zamena za koncentrat paradajza. Te se ponovo jednom već iskorišćene sirovine ponovo podvrgavaju termičkoj obradi. Tehnolozi su ovde nemoćni jer su u većini domaćih firmi tretirani kao „nužno zlo“ a proizvodnju vode mašinski ili elektro inžinjeri. Firma proizvodi i marmelade gde za iste koristi pulpu voća. Iako ne postoje uslovi da se unutar same firme vrši sulfitiranje voćne pulpe to se ipak čini na krajnje primitivan način. Prilikom kuvanja „marmelade“ nepostoji uređaj kojim bi se mogao odrediti sadržaj sumpor-dioksida u gotovom proizvodu!!?? Uređaj je naravno skup i nabavlja se u inostranstvu. Nemali broj kupaca zbog niske cene ovakve „marmalade“ će posegnuti rukom ka rafu u trgovini i istu dati deci za jelo! O ovome bi se moglo pisati i pričati unedogled! Javnost nažalost reaguje samo kad se desi veći incident sa ljudskim žrtvama. Prisetimo se slučaja „Zozovača“ od pre nekih 20 godina gde je tehnolog bio prisiljen od strane vlasnika firme da 80% metil-alkohol inače otrov I kategorije razblažuje na 40 volumnih % i da ga deklariše kao žestoko alkoholno piće! Na pravdi Boga odležao je 6 godina! Mnogo je problema u sektoru prehrambene industrije naročito u srednjim i malim domaćim preduzećima. U državi niko ne želi da se time ozbiljno bavi a mnogo posla ima. Da nije diletantizma koji vlada kad bi se sad krenulo u dovođenje stvari u kakav takav red trebala bi jedno decenija ipo. Ovako….

    Član 12.142

    U potpunosti se slažem sa kolegom Aleksandrom! Posle skoro 20 godina radnog staža prošle godine u martu dobio sam otkaz u jednoj privatnoj firmi i od tada do danas bio sam ukupno na 2 intervju za posao: jedan nije imao mnogo dodirnih tačaka sa strukom drugi da! Ništa naravno! Trebalo bi da država stane iza nas i naše struke ili da se stavi neka vrsta moratorijuma na upis novih studenata u onim visokoškolskim ustanovama koje „štancuju“  prehrambene tehnologe: Poljoprivredni fakultet Zemun (Odsek prehrambena tehnologija i biohemija), Tehnološki fakultet Novi Sad i Tehnološko-metalurški fakultet Beograd (Odsek biohemijsko inžinjerstvo i biohemija)! A o tzv. Visokim prehrambeno tehnološkim školama širom Srbije da i ne govorim! Teška i skoro bezizlazna situacija za struku!