Naš moto je ”Zdrava hrana za sve“ i zbog toga je naš cilj da obezbedimo tehnologiju koja će poljoprivrednicima omogućiti da se bave organskom proizvodnjom uz iste troškove kao kod konvencionalne poljoprivrede, kaže Samo Login, direktor kompanije Login Eko koja se bavi organskom proizvodnjom na 4.000 hektara u Srbiji

Iza Sia i Samo Login iz Slovenije, posle četiri godine od prodaje kompanije Outfit7, koja se bavi razvojem mobilnih aplikacija, novac ulažu u različite projekte, a jedan od njih je i organska proizvodnja u Srbiji. Oni su pre četiri godine osnovali kompaniju Login Eko, koja je u Vojvodini kupila oko 4.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

”Razvoj ekološki ispravnih i održivih metoda proizvodnje useva za ljudsku ishranu, koji će služiti kao model koji može da se primeni u poljoprivrednoj proizvodnji na velikim površinama bilo gde širom sveta, je baš ono što smo postavili sebi da uradimo na naših 4.000 hektara plodne poljoprivredne zemlje u Srbiji”, kaže Samo Login.

”Odlučili smo se za organsku proizvodnju jer je to jedini održiv način proizvodnje hrane. Stvarno se nadam da će za 15 godina sva proizvodnja biti organska, jer je poljoprivreda najveći razlog za smanjenje biodiverziteta i baš u toj oblasti smo najviše prekoračili granicu održivosti naše planete. Malo ljudi zna da je od svih industrija poljoprivreda najveći zagađivač. Koliko godina već nema vode za piće u Zrenjaninu i zbog čega? Baš zbog poljoprivrede. A šta se lokacije tiče: zašto ne u Srbiji? Srbija ima povoljne uslove za poljoprivredu. Obradivog zemljišta ima dovoljno i kada je pogodno za konvencionalnu proizvodnju, nema razloga da ne bude i za organsku”, odgovara Samo Login na pitanje agronews-a zašto su se odlučili za organsku proizvodnju i zašto u Srbiji.

Vaša organska proizvodnja se odvija na velikoj površini, da li obuhvata samo ratarsku ili i druge vidove poljoprivredne proizvodnje (organsko voćarstvo, stočarstvo..)?

Danas već više od 50 odsto ljudi živi u gradovima a do 2035. godine projekcije su da će ih u gradovima biti barem 70 odsto. To znači da je jedini način da veliki poljoprivrednici, koji proizvode osnovne, ratarske kulture, rade na održiv način. Danas je organska proizvodnja skupa i zdrava hrana nije pristupna svima. Naš moto je ”Zdrava hrana za sve“ i zbog toga je naš cilj da obezbedimo tehnologiju koja će poljoprivrednicima omogućiti da se bave organskom proizvodnjom uz iste troškove kao kod konvencionalne poljoprivrede. Želimo da obezbedimo organske osnovne prehrambene sirovine za isti novac. Kasnije će doći na red povrtarstvo i voćarstvo. Stočarstvom ne želimo da se bavimo jer je baš stočarstvo razlog što je poljoprivredna proizvodnja najveći zagađivač od svih industrija.

Koji su izazovi sa kojima ste se susretali do sada u proizvodnji?

Dva najveća izazova su kako obezbediti azot, koji će biti pristupačan biljkama i kontrola korova.

Za azot je potrebno đubrenje mineralnim đubrivima i ona koja se upotrebljavaju u konvencionalnoj proizvodnji su naročito najveći problem poljoprivrede.

Neki proizvođači u organskoj proizvodnji upotrebljavaju stajnjak, ali i to nije održivo, jer je teoretski nemoguće stajnjakom đubriti sva polja – njega nema dovoljno ni za polja na kojim se proizvodi stočna hrana.

Po meni je jedini održiv način zelenišno đubrenje, gde svaki poljoprivrednik sam proizvodi svoje đubrivo – u obliku pokrovnih useva, uz pomoć kojih se zemljište ne ostavlja golo preko zime, međuuseva, gde se uz kulturu za žetvu gaji i druga za zelenišno đubenje, pa i plodoreda, u kojem se gaji i kultura, koja će poslužiti samo za zelenišno đubrivo.

Zbog porasta cena mineralnih đubriva u poslednje vreme razvoj tehnologija zelenišnog đubrenja stavili smo kao prvi prioritet, jer se može desiti da zelenišno đubrenje bude neophodno i u konvencionalnoj proizvodnji. I to bio mogao biti prvi i najbitniji korak konvencionalnih proizvođača u pravcu organske proizvodnje.

Šta se kontrole korova tiče, mi ne možemo da upotrebljavamo herbicide kao u konvencionalnoj proizvodnji. U borbi sa korovima bitan je plodored, kvalitetna priprema zemljišta, mehanička kontrola korova i na kraju mehaničko uništavanje semena korova u žetvi gajenih useva. Testiramo sve tehnologije da bi ustanovili koja kombinacija daje najbolji rezultat a da je ekonomsko prihvatljiva.

Da li planirate i preradu organskih proizvoda?

U našoj viziji je promena celog lanca proizvodnje hrane. Već sada se u Sloveniji bavimo sa razvojem prototipnih proizvoda.

Rezultate našeg razvoja u organskoj poljoprivredi i proizvodnji finalnih proizvoda želimo da besplatno podelimo sa svima. I nadam se da ćemo uspeti da zainteresujemo proizvođače hrane da nam se pridruže. Nama nije bitan profit, već da se rezultati našeg razvoja upotrebe u praksi. Ali naravno postoji mogućnost da ćemo biti primorani barem prve faze prerade da pokrijemo sami.

Dokle ste stigli sa razvojem IT tehnologije u službi održive poljoprivredne proizvodnje (softvera)?

U grubo možemo podeliti naš razvoj na razvoj tehnologija gajenja organskih proizvoda i razvoj IT tehnologija, koje im pružaju podršku za ubrzan i moderan način razvoja. Za razvoj tehnologija gajenja nam trebaju agronomi, mehanizatori, stručnjaci za preradu, mikrobiolozi i ekolozi. Već smo okupili dobre kadrove ali uvek smo u potrazi za novim i zainteresovani smo za saradnju sa naučnim institucijama u Srbiji i u svetu.

Naš razvoj IT tehnologija bazira se na razvoju vođenom podacima. Takva metoda se primenjuje u skoro svim drugim industrijama, ali u poljoprivredi je skoro da nema. I baš iz tih razloga smo počeli sa razvojem vlastitih alata za IT podršku. Polovina LoginEKO tima radi na tom razvoju i većina je za sada izvan Srbije ali i naš srpski IT tim svakog dana jača.

Najbitnija stvar oko našeg softvera je da mora biti jednostavan za upotrebu. Ako je nešto komplikovano, trebamo ga napraviti jednostavnijim. Sakupljanje podataka mora na kraju da predstavlja minimalnu količinu dodatnog rada, koji se isplati – jer je na bazi toga moguće bolje planiranje, lakše promene u planu, razumevanje razloga koji su doveli do lošeg ili dobrog rezultata. Sve to omogućava brzo reagovanje i donošenje pravih odluka za promene već u istoj sezoni.

Za razvoj tehnologija gajenja mi sakupljamo sve pristupačne podatke: dron snimke kroz sve faze rasta, podatke iz vlastitih vremenskih stanica, izveštaje agronoma sa terena, analize zemljišta, analize biljnog materijala, analize proizvoda, tačne podatke o svim operacijama, gde znamo koji traktor je radio šta na kojem polju i to skoro u centimetar tačno.. Za poljoprivrednike, koji će naša IT rešenja upotrebljavati za gajenje, toga će biti puno manje a najveća korist za njih će biti smanjenje troškova proizvodnje.

Takođe, pominjete i razvoj tehnologija prerade hrane. Šta taj razvoj podrazumeva?

Najbitniji nusproizvod našeg razvoja je da postignemo potpunu sledljivost: od semena, svih operacija u toku proizvodnje pa do konačnog proizvoda za potrošača i sa time ćemo postići transparentnost. Transparentnost je bitna i stvara poverenje.

Već danas kupci traže od nas podatke o analizama zemljišta i biljnog materijala. Ali mi smo u stanju da im ponudimo puno više od toga. Mi možemo da pokažemo na kojoj njivi se gajio baš taj proizvod kojeg su kupili, i sve što što je rađeno na njemu kroz celu sezonu uzgoja. U budućnosti će to pogotovo biti neophodno za svakog poljoprivrednika, ako želi postići dobru cenu za svoje proizvode.

Ali sledljivost ne treba da se završi kod prodaje useva. Ona omogućava da i kupac konačnog proizvoda može da dobije sve informacije o proizvodu kojeg je kupio. I to će po meni biti najveća promena u proizvodnji hrane, jer će kupac biti siguran da je kupio dobar proizvod.

Ne razvijamo same tehnologije prerade, ali radimo na finalnim proizvodima. Najlakši način da ubedite potrošača da kupe neki proizvod je ako je je taj jednostavno bolji: ukusniji, zdraviji i jeftiniji. Onda dodatno obrazovanje potrošača nije potrebno. I prvi takav proizvod, koji se bazira i na sirovinama iz naše proizvodnje, već je u razvoju.

Primetan je vaš širi angažman koji se odnosi na lokalnu zajednicu i animiranje lokanog stanovništa za bavljenje održivom poljoprivrednom proizvodnjom

Naš cilj je promena proizvodnje hrane globalno. Za 10 ili najviše 15 godina sva proizvodnja treba da bude održiva, jer je to jedina opcija za čovečanstvo. A najlakše je početi lokalno. Već sada će neke naše komšije da počnu sa primenom nekih od naših praksi, jer žele da ostave deci zemlju u boljem stanju, od one u kojem su je oni dobili. To nam pričinjava najveće zadovoljstvo i spremni smo da podelimo i naše preliminarne rezultate i iskustva.