O metodama genetskog inženjeringa koje mogu da dovedu do nestanka cele jedne vrste ili spreče neku vrstu da prenosi bolesti, sve se više govori u naučnom svetu kao mogućnosti za spasavanje pojedinih vrsta. Istovremeno, raste bojazan zbog razornih posledica koje bi takva metoda mogla da ima na živi svet. To je bila i tema kongresa Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) koji se održava od 1. do 10. septembra u Honoluluu.

Oblast genetskog inženjeringa se razvija velikom brzinom, i sve se više govori o ulozi koju te metode mogu imati za poboljšanje ljudskog zdravlja ali i o posledicama na floru i faunu.

Najviše kontroverzi nesumnjivo izaziva metoda stimulacije prenosa određenih gena kao dominantnih, što za posledicu može imati promenu genetskog indentiteta cele vrste ili čak i njen nestanak. Prenošenje dominantnih gena je prirodnan mehanizam, a ljudi su nedavno otkrili da mogu da ovladaju njime i utiču.

U naučnim krugovima već se vodi rasprava o tome da li bi ova metoda mogla da se koristi za očuvanje vrsta.

Na kongresu IUCN na Havajima neki naučnici su tvrdili da bi to moglo da pomogne spasavanju autohtonih vrsta ptica na tom arhipelagu, kojima preti izumiranje zbog ptičje malarije.

Naučnici su rekli da se tehnologija “editovanja gena” može upotrebiti kako komarci ne bi više prenosili maraliju: imunološki sistem insekta izmenio bi se tako da se bori protiv parazita izazivača malarije.

Drugi koncept predviđa dovođenje na ostrva genetski modifikovanih komaraca koje je razvila biotehnološka kompanija Oksitek (Oxitec), a koji se trenutno koristi u borbi protiv virusa zika u Brazilu.

Muške jedinke komarca su modifikovane tako da sadrže gen “samouništenja” zbog koga njihovo potomstvo ne može da dosegne zrelo doba. Ti komarci jesu genetski modifikovani, ali nije korišćena metoda stimuplacije prenošenja dominantnog gena.

Metoda “forsiranja” gena mogla bi da se upotrebi i za iskorenjavanje nekih vrsta, poput štetočina. Naučnici predlažu da se ova metoda iskoristi za uništavanje invazivnih populacija pacova i miševa na ostrvima, tako što bi se “dizajnirale” jedinke koje mogu da rađaju samo muške primerke.

Pristalice metode ističu da će ova tehnika omogućiti da se planeta oslobodi pesticida i da je to najbolji način borbe protiv invazivnih vrsta. Protivnici pak strahuju od nepovratnih posledica koje bi mogla da ima na vrste i ekosisteme.

Kevin Esvelt, asistent na prestižnom Tehnološkom inistitutu u Masačusetsu (MIT) među prvima je zagovarao korišćenje metode modifikacije gena CRISPR, ali je ujedno i obazriv po pitaju njenog korišćenja.

“Kao naučnik koji je radio na tome, vrlo sam zabrinut jer smo mi, naučnici, na kraju moralno odgovorni za sve posledice našeg rada”, rekao je on na okruglom stolu održanom u okviru kongresa na Havajima.

On je dodao da bi morala da se zabrani mogućnost rada na genima i tehnikama modifikacija, ako se prethodno o tome ne obavesti javnost.

“Ako nešto krene po zlu u laboratoriji, to bi moglo da utiče na ljude van nje”, rekao je on i dodao da nije dobro to što stanovništvo nema mogućnost da se izjasni o odluci koja bi mogla da ih se tiče i što sadašnji propisi nisu stroži.

Drugi naučnici su pozvali da se brzo deluje kako bi se sačuvale ugrožene vrste.

“Jedna od stvari koja nas najviše plaši, jeste da ne bude rešenja za spasavanje ptica na Havajima od malarije”, rekao je Kris Farmer, direktor programa za Havaje Američkog udruženja za očuvanje ptica.

Na tom arhipelagu, već je nestalo 39 vrsta šumskih ptica zbog ptičje malarije, a 21 od preostale 32 vrste je ugrožena, upozoravaju stručnjaci.

Farmer je rekao da će se, ako se odustane od proučavanja novih tehnologija, dozvoliti da ta vrsta nestane.

Naučnik na Univerzitetu na Havajima Flojd Rid koji je radio na projektu modifikacije komarca Kuleks (Culex), prenosnika ptičje malarije, smatra da genetski inženjering ima više strana.

Metode koje teoretski mogu da izmene DNK celokupne vrste moraju se uzeti u obzir sa velikom rezervom, rekao je Rid.

“Postoje i druge vrste genetske modifikacije koje su bezbednije, geografski ograničene i mogu se poništiti”, dodao je on.

Članovi IUCN su se saglasili da ne treba podržavati ili podsticati naučna istraživanja, uključujući eksperimente u prirode, u vezi sa “forsiranjem” gena u cilju očuvanja vrsta ili druge ciljeve dok do 2020. ne bude završena evaluacija.

Ovaj stav međutim nije obavezujući.

Stručnjak za primate DŽej Gidal i više desetina aktivista za zaštitu životne sredine i naučnika potpisali su ove nedelje otvoreno pismo u kome su izrazili zabrinutost zbog korišćenja tih metoda u oblasti bezbednosti, poljoprivredi i očuvanju prirode.

U pismu se poziva da se obustave svi projekti u vezi s tim “s obzirom na očigledne opasnosti od puštanja genocidnih gena u prirodu”.