U proteklim danima, talas protesta poljoprivrednika preplavio je Evropu. Poljoprivredni proizvođači podižu glas, ujedinjeni u pozivu za radikalnijom reformom agrarne politike i većom podrškom Evropske unije. Frustrirani nizom izazova, od ekonomske neizvesnosti do ekoloških problema, farmeri zatevaju mere koje će im pružiti veću finansijsku sigurnost. Fluktuirajuće cene roba, povećani troškovi proizvodnje i trgovinske neizvesnosti ostavile su mnoge u teškoj finansijskoj situaciji

Usvajanje zahteva nazadovoljnih poljoprivrednika zahtevalo bi izmenu kompleksnog zakonodavnog okvira kojim je regulisana poljoprivreda EU. Centralni deo protesta upravo je zajednički zahtev za reformama u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (ZPP), a to je temelj sistema podrške poljoprivredi Evropske unije. Poljoprivrednici zagovaraju pravičniju raspodelu subvencija, veću transparentnost u alokaciji sredstava i povećanu fleksibilnost u prilagođavanju promenama na tržištu.

Analiza koju su prošle godine objavili evropski mediji, skupljajući podatke iz osam zemalja, pokazala je da svake godine Evropska komisija dodeli 50 milijardi evra agrarnih subvencija. Najviše od toga profitiraju Francuska, Španija i Nemačka. Međutim, problem je u tome što najviše profitiraju koncerni i to je ključni problem, smatraju nezadovoljni poljoprivrednici.

Iz ugla naših poljoprivrednika, koji dobijaju neuporedivo manju pomoć iz budžeta, možda se situacija u EU ne čini alarmantnom. Mi se po visini subvencija svakako ne možemo meriti sa evropskom poljoprivredom ali bi valjalo da se upoznamo sa sistemom subvencija i načinom funkcionisanja evropske agrarne politike budući da smo u procesu pridruživanja toj zajednici.

Šta je Zajednička poljoprivredna politika?

Sistem subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji je kompleksan i podložan promenama. Ključne karakteristike sistema uključuju Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) i Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EPFRR). Iznos subvencija po hektaru može značajno varirati i zavisi od različitih faktora, uključujući tip poljoprivredne proizvodnje, region, specifične politike zemlje članice i promene koje su uvedene kroz reforme ZPP.

ZPP se sastoji od dva stuba – direktnih plaćanja i ruralnog razvoja. U evropskim uredbama direktna plaćanja tretiraju se kao podrška dohotka poljoprivrednicima. Direktna plaćanja se dodeljuju poljoprivrednicima po hektaru obrađene zemlje. Obuhvataju različite šeme kao što su osnovna plaćanja, zelena plaćanja, plaćanja za mlade poljoprivrednike i druge specifične podrške. Koliko se dobija u kojoj kategoriji – zavisi od toga kako je koja zemlja ispregovarala.

Kada je o merama ruralnog razvoja reč, sredstva iz EPFRR koriste se za finansiranje investicija u poljoprivrednu infrastrukturu, diverzifikaciju ruralnih ekonomija, očuvanje životne sredine i podrška malim poljoprivrednicima. Različite zemlje članice razvijaju programe ruralnog razvoja koji odgovaraju njihovim specifičnostima i potrebama.

Primer Hrvatske: Od 200 do 800 evra po hektaru

S obzirom na to da se u procesu pridruživanja i usaglašavanja poljoprivrede sa standardima i pravilima EU umnogome oslanjamo na Hrvatsku, vodimo se njihovim primerom i učestvujemo u zajedničkim projektima, najjednostavnije je da kroz sistem subvencionisanja u toj susednoj zemlji sagledamo sliku evropske poljoprivrede.

U suštini, svaki poljoprivrednik upisan u registre dobija osnovnu podršku dohotku (direktna, odnosno izravna plaćanja) ali ona se nadograđuje na osnovu evropskih uredbi takozvanim razradama. Ta razrada može biti za zelena plaćanja, odnosno za eko šeme. U Hrvatskoj je osnovni deo 200 evra po hektaru. A ostatak zavisi od toga šta je poljoprivrednik prijavio da će raditi i koje će pozitivne zelene prakse koristiti. Prosek u Hrvatskoj je 350 evra po hektaru, a najveći iznosi podsticaja su u sektoru voća i povrća. Ako je reč o ekološkoj proizvodnji, ti poljoprivrednici mogu po hektaru imati i 800 evra.

Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju javno je telo nadležno za operativno sprovođenje mera direktne podrške, mera ruralnog razvoja, mera za pomorstvo i ribarstvo i mera zajedničke organizacije tržišta. Takođe, za vođenje registara te održavanje i korišćenje Integriranog administrativnog i kontrolnog sistema (IAKS-a) preko kojeg se primaju, obrađuju i kontrolišu direktna plaćanja poljoprivrednicima.

Kako su u ovoj agenciji objasnili za naš portal, u koordinaciji sa Ministarstvom poljoprivrede sprovode mere Zajedničke poljoprivredne politike koje se finansiraju iz državnog budžeta Republike Hrvatske i budžeta Evropske unije. To znači da je Agencija za plaćanja deo sistema upravljanja i kontrole sledećih fondova: Evropskog fonda za jamstva u poljoprivredi (EFJP) iz kojeg se finansiraju mere direktne podrške i mere zajedničke organizacije tržišta; Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EPFRR) iz kojeg se finansiraju mere ruralnog razvoja te Evropskog fonda za pomorstvo i ribarstvo (EFPR) iz kojeg se finansiraju mere za pomorstvo i ribarstvo.

“Svi naši korisnici moraju biti upisani u Upisnik poljoprivrednika, a resursi kojima raspolažu provedeni u postojeće evidencije i registre”, kažu u Agenciji za plaćanja.

Kada je reč o “izravnim plaćanjima i IAKS merama ruralnog razvoja” svake se godine donosi Pravilnik koji propisuje sprovođenje proizvodno nevezanih izravnih plaćanja i proizvodno vezanih izravnih plaćanja (direktnih plaćanja).

“Zahtevi za izravna plaćanja podnose se svake godine unutar rokova koji su propisani Pravilnikom o sprovođenju direktne podrške poljoprivredi i IAKS mera ruralnog razvoja, a to je obično u razdoblju od 1. marta do 15. maja. Jedinstveni zahtev korisnici mogu samostalno popuniti u AGRONET aplikaciji. Kod ispunjavanja Jedinstvenog zahteva pomoć im pružaju zaposleni u Agenciji za plaćanja, Upravi za stručnu podršku razvoju poljoprivrede Ministarstva poljoprivrede i Hrvatskoj agencije za poljoprivredu i hranu” objašnjavaju u Agenciji za plaćanja.

Za ruralni razvoj i milionski iznosi

U okviru Zajedničke poljoprivredne politike 2023 – 2027. u Hrvatskoj sprovode se i intervencije za ruralni razvoj. Niz je mera, odnosno intervencija koje su aktuelne u ovom programskom periodu. Recimo, aktuelna je intervencija za obnovu poljoprivrednog potencijala. Cilj ove intervencije je da se obnovi poljoprivredni potencijal narušen prirodnim nepogodama i katastrofalnim događajima i na taj način osigura održivost poljoprivredne proizvodnje i izvor prihoda stanovništvu ruralnih prostora čime se sprečava propadanje poljoprivrednih domaćinstava, iseljavanje iz ruralnih područja i omogućava nastavak poljoprivredne delatnosti.

Poljoprivredni potencijal čine poljoprivredno zemljište, višegodišnji zasadi, plastenici, staklenici, oprema za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivredna mehanizacija, objekti i domaće životinje. Iz budžeta se daje pomoć za ulaganja u sanaciju poljoprivrednog zemljišta, izgradnju i opremanje objekata za poljoprivrednu proizvodnju, nabavku domaćih životinja, podizanje plastenika i staklenika… Intezitet podrške iznosi sto posto, najmanji iznos koji se može dobiti je 1.000 evra a najveći 1.000.000 evra.

Među merama koje se sprovode je i podrška nepoljoprivrednim ulaganjima u poljoprivredi za prirodu i ekosistem. Cilj intervencije je da se sačuva pejzaž, revitalizuju staništa, uklone invazivne vrste na poljoprivrednom zemljištu, zaštite domaće životinje na područjima rasprostranjenosti divljih životinja, osigura zaštita od erozije… Tako se za sadnju žive ograde, građenje terasastih parcela, kupovinu električnog pastira, kupovinu autohtonog pastirskog psa (tornjaka ili hrvatskog ovčara), kupovinu zemljišta… može dobiti od 400 do 150.000 evra.

Tu su i mere: izgradnja šumske infrastrukture, korišćenje obnovljivih izvora energije, podrška ulaganju u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, podrška javnoj infrastrukturi u ruralnim područjima, podrška za sisteme javnog navodnjavanja…

U Agenciji za plaćanja za naš portal dodaju da se u Hrvatskoj sprovode i sektorske intervencije, koje se odnose na voće i povrće, pčelarstvo i vino. Takođe, Zajednička organizacija tržišta (ZOT) predstavlja niz instrumenata i mera regulisanih EU zakonskim okvirom koje se koriste na EU tržištu kako bi se stabilizovale cene i ponuda poljoprivrednih proizvoda. Predstavljaju brz odgovor na neravnoteže na tržištu i krizne situacije jer kroz interventna plaćanja u slučaju poremećaja na tržištu ili u slučaju određene nestabilnosti ublažavaju posledice za poljoprivrednike.

Pomenimo, Hrvatska je puni opseg direktnih plaćanja iz EU fondova dobila tek 2022. godine. Od 2013. do 2022. godine bio je tranzicijski period i svake godine povećavao se udeo iz evropskog budžeta a smanjivao udeo iz nacionalne kase.

Mladima koji žele da se bave poljoprivredom 75.000 evra

Zanimljiva je i mera “Uspostava mladih poljoprivrednika”, u okviru intervencija za ruralni razvoj. Cilj ove intervencije je podsticanje razvoja obnovljenog i inovativnog poljoprivrednog sektora. Mladi ljudi, navodi se u obrazloženju ove intervencije, treba da budu motivisani za život i rad u ruralnom prostoru, stvarajući nova radna mesta za sebe i svoje porodice, a hrvatskom selu neophodna je strukturna transformacija i generacijska obnova poljoprivrednika. Podrška se daje mladima od 18 do 40 godina (dan pre navršavanja 41. godine) koji prvi put osniva poljoprivredno gazdinstvo. Iznos podrške je 75.000 evra po korisniku.

Ovaj tekst je realizovan u okviru projekta ”Digitalno osnaživanje mladih poljoprivrednika“, kojeg sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije zajedno sa medijskim partnerom – Agronews-om.

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">