Na području srednjeg Banata završena je žetva strnih žita i uljane repice, saopštila je danas Privredna komora Zrenjanin.
Kako se navodi, vremenske prilike nisu bile naklonjene tim kulturama jer su od novembra do kraja marta gajene kulture „patile od nedostatka vlage“, dok su u aprilu i maju zabeležene natprosečne padavine, što je uslovilo pojavu bolesti, pre svega rđe.

Žetva je često bila prekidana kišama, što je uticalo na kvalitet ovogodišnjeg roda.

Pšenicom je bilo zasejano 59.800 hektara, i ostvaren je prosečan prinos od 4,7 tona po hektaru. U odnosu na prošlu godinu, kada je ostvaren najviši prosečan prinos od 5,8 tona po hektaru, od kada se prati žetva, 1976. godine, ove godine ostvaren je za dvadesetak procenata niži prinos i nešto slabiji kvalitet.

„Ipak, ovogodišnji prosečan prinos je nešto viši od proseka u zadnjih pet godina koji iznosi 4,66 tona po hektaru, kao i višegodišnjeg proseka koji iznosi 4,14 tona po hektaru“, ukazuju iz zrenjaninske privredne komore.

Ozimim ječmom je bilo zasejano 4.200 hektara, a ostvaren je prosečan prinos od četiri tone po hektaru, što je niži prinos nego prošle godine kada je ostvareno 4,6 tona po hektaru, na takođe 4.200 hektara.

Jarim ječmom je bilo zasejano 600 hektara, i ostvaren je prosečan prinos od 3,5 tona po hektaru. Prošle godine na površini od 350 hektara ostvaren je prosečan prinos od 4,7 tona po hektaru.

Uljana repica je bila zasejana na 1.600 hektara i ostvaren je prosečan prinos od 3 tone po hektaru, što je slabije od prošle godine kada je na 1.000 hektara ostvaren prosečan prinos od 3,2 tone po hektaru.