Firme u mesnoj i klaničnoj industriji Srbije u septembru će nastaviti razgovore o eventualnom formiranju udruženja i usklađivanju nastupa na rusko tržište, koje traži sve više mesa i mesnih proizvoda iz Srbije, izjavio je danas generalni direktor Industrije mesa „Topola“ Vukoje Muhadinović.
„To pitanje je već pokrenuto kada smo imali problem sa jednim izvoznikom, koji je navodno prepakivao meso, i dogovarali se da napravimo klaničarski lobi ili udruženje, u kojem bi se dogovarali oko nastupa na tržištu i cena, to jest, da ne dampigujemo jedni drugima cenu“, rekao je Muhadinović Tanjugu.

On je kaže da bi te firme mogle da imaju kvalitetno razmenjivanje informacija o distributerima i lancima, jer su to problemi koji sve njih čekaju pre ili kasnije, tako da bi trebalo da naprave strategiju kako zajednički da nastupe na ruskom tržištu.

„To znači da isfiltriramo kupce i dođemo do onih kvalitetnih, jer sigurno za sve ima mesta na ruskom tržištu. Ako je cela Evropa izvozila na rusko tržište 1,4 milijardi evra godišnje, pa sigurno ima mesta i za naših pet – šest fabrika, koje su trenutno na listi za Rusiju“, naglasio je Muhadinović nakon što je Rusija uvela jednogodišnje kontrasankcije na uvoz iz SAD, EU, Australiji, Kanadi…

On kaže da je „Topola“ povećala ove godine izvoz na rusko tržište za desetak puta, u odnosu na isti period lane i naveo da ta firma ima iz Rusije sve više upita za saradnju.

Kako je rekao, ova godina je specifična zbog kontrasankcija koje Rusija uvela EU, što je uticalo na povećanje izvoza iz Srbije, pa „Topola“ sada izvozi oko milion evra mesečno i od septembra planira još veće količine.

Tranzit do Rusije traje čak oko 45 dana, čim Rusija bude obustavila kontrasankcije, posao više neće biti isplativ

Muhadinović ističe da je sada problem kako nabaviti dovoljne količine sirovine, da bi ispoštovali ruske partnere i dodaje da su sada aktuelne svinjske polutke.

U prethodnom periodu, prema njegovim rečima, Rusi nisu imali interesa da kupuju polutke od nas, pošto su ih jeftinije nabavljali iz evropskih zemalja.

On je objasnio da sada roba za rusko tržište mora da kruži i da se utovara na kontejnere, koji idu kamionom za Bar, a odatle za Sankt Peterburg i taj tranzit traje čak oko 45 dana.

Muhadinović je naveo da jedan deo proizvoda, koji su termički tretirani na temperaturi većoj od 70 stepeni, može da tranzitira zemljama EU i može da se preveze u Rusiju kamionom.

On je dodao da „Topola“ svoje skuplje proizvode, koji su fermentisani, kao čajna, kulen, izletnička, piknik, sremska, Njeguška kobasica, do sada slati u Rusiju avionom.

Prema njegovim rečima, tranzit i jeste najveći problem u izvozu na rusko tržište i čim Rusija bude obustavila kontrasankcije, taj posao više neće biti toliko isplativ i izvoz polutki će prestati, osim ako se ne nađu pravi kupci.

„Ograničeni smo stočnim fondom, koji je u prethodnom periodu prepolovljen, kao i tranzitom koji traje 45 dana“, napomenuo je Muhadinović dodajući da meso koje ide za Rusiju mora da bude 100 odsto srpskog porekla.

Za izvoznike mesa nisu predviđene nikakve izvozne beneficije

On je, takođe, ukazao da za izvoznike mesa nisu predviđene nikakve izvozne beneficije, istakavši da bi trebalo više stimulisati poljoprivredni sektor i stočarstvo.

Muhadinović je primetio da je srpska inspekcija pooštrila kontrole, što je dobro i izrazio očekivanje da će Srbija uspeti da se trajno pozicionira na ruskom tržištu.

„Topola“ ima svoja dva poljoprivredna dobra, gde trenutno obrađuje 4.200 hektara zemlje i ima godišnje 50.000 tovljenika sa svojih farmi.

(Ni) za izvoz piletine u Rusiju nismo spremni

Sa druge strane, direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara“ Srbije Rade Škorić, takođe, ističe da Srbija trenutno nije spremna za izvoz pilećeg mesa na rusko tržište, jer nema dovoljno veliku proizvodnju, ali ni farme i klanice koje bi zadovoljile standarde koji se traže u Rusiji.

„Budući izvoz pilećeg mesa na rusko tržište nije nemoguć, ali treba proceniti koliko će sankcije zapravo trajati, da li može da se investira za tako kratko vreme i šta će se dešavati sa cenom živinskog mesa na ruskom tržištu“, rekao je Škorić agenciji Beta.

On je istakao da domaći proizvođači pilećeg mesa na tržištu Rusije „poslednih godina nisu imali šanse ni sa cenom, čak i da su ispunjavali sve druge uslove“.

Škorić smatra da šansu koja se otvorila pošto je Rusija pre nekoliko dana zabranila uvoz nekih prehrambenih proizvoda iz EU, SAD i drugih zemalja jer su joj uvele sankcije zbog ukrajinske krize, treba iskoristiti, ali da ne postoje uslovi da se tako nešto uradi brzo.

Prema njegovim rečima, više se ne može računati na Agroživ, koji je nekada bio najveći proizvođač u zemlji, dok su dve sledeće velike kompanije koje posluju u Srbiji – Vindija i Perutnina, s matičnim kompanijama u Hrvatskoj i Sloveniji.

Škorić je naveo da ne može da komentariše najave Perutnine da će piletinu izvoziti u Rusiju preko Srbije, jer ne zna na koji bi način to bilo realizovano, odnosno da li bi piletina iz ovdašnjih pogona bila slata na to tržište, a manjak za srpsko tržište bio nadomeštavan mesom iz slovenačkih pogona.

On je podsetio kako je nakon preuzimanja Agroživa od strane Srbijagasa bilo nagoveštavano da će ta firma proizvoditi za rusko tržište, ali da sada, kako je kazao, od toga nema ništa, jer je pogone nekada najveće nacionalne kompanije za proizvodnju piletine kupilo pet firmi.

„Srbija trenutno izvozi živinsko meso u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. To su simbolične količine. Sve to kad saberemo godišnje ne pređe 2.000 tona, što ne prelazi dva procenta ukupne produkcije koja iznosi od 85.000 do 90.000 tona“, kazao je Škorić.

On je rekao da domaći proizvođači piletine još ne mogu da izvoze ni u Evropsku uniju, jer živinski proizvodi iz Srbije još nisu na listi dopuštenih, a zabranjen je i prolaz živinskog mesa i jaja iz Srbije preko njihove teritorije za treća tržišta.

Škorić je istakao da je država ta koja mora da se pobrine kako bi omogućila preduslove za izvoz na to tržište.

„EU tržište traži visoke standarde. Nama to nije neostvarivo. Imamo kapacitete, ljude, farme, stočnu hranu, naučne institute, ali nedostaje nam bolja organizovanost i mnogo novca koji nemamo da bi obezbedili tražene standarde kako bi bili konkurentni na evropskoj pijaci“, rekao je Škorić.

Govoreći o proizvodnji pilećeg mesa u Srbiji, on je naveo da je poslednjih nekoliko godina ona uravnotežena, odnosno da je obim proizvodnje u skladu s potražnjom.

„U poslednjih nekoliko godina proizvodnja iznosi od 85.000 do 90.000 tona, što je potrošnja od 12 do 13 kilograma po glavi stanovnika godišnje“, kazao je Škorić, ali je naglasio da je to i dalje manje od potrošnje u zemljama EU gde ona u proseku iznosi od 23 do 25 kilograma godišnje.

Škorić je naveo da veliki problem domaćoj industriji živinarstva predstavlja to što je, prema procenama proizvođača, između 30 i 35 odsto ukupne produkcije u sivoj zoni.

Kako je dodao, problem je i to što su interesi proizvođača pilića, onih koji tove i klanica, različiti, a proizvodnja je registrovana u stotinama farmi.

„To je masovna proizvodnja čiji su ukupno sabrani kapaciteti veliki, ali onemogućuju i ponudu za izvoz jer su usitnjeni“, kazao je Škorić.

Knežević:Rusko tržište ozbiljna šansa za srpsko meso

Rusija ozbiljno računa na uvoz srpskog mesa, ali naša zemlja još nije prepoznala rusko tržište kao ozbiljnu priliku za srpski izvoz, izjavio je danas generalni direktor „Zlatiborca“ Dušan Knežević.

„Rešenje globalne političke krize u vezi sa Ukrajinom se i ne nazire, pa Rusija pribegava alternativnim tržištima drugih zemalja, među kojima se na Srbiju ozbiljno računa“, rekao je Knežević Tanjugu.

On je istakao da se sve veći broj ruskih kompanija interesuje za proizvode Zlatiborca i izrazio očekivanje da će to preduzeće ostvariti ozbiljan rast plasmana na to respektabilno tržište, na kojem se Zlatiborac već pozicionirao kao ozbiljan partner.

„Rekao bih da je ovo ogromna i neočekivana šansa, ne samo za našu kompaniju već i za celokupnu srpsku privredu i ako to ne prepoznamo propustićemo neponovljivu priliku da oživimo proizvodnju, inteziviramo izvoz i osetno potisnemo naš spoljnotrgovinski deficit“, smatra Knežević.

Govoreći o ruskom tržištu, on kaže da je dosta toga strateškog do sada propušteno i da se stiče utisak da nismo prepoznali ozbiljnu priliku u ruskom tržištu i njegovom ogromnom potencijalu.

„Bojim se da ovom neočekivanom šansom ne ostanemo zatečeni i nespremni da pravovremeno i odgovarajuće odgovorimo budućim zahtevima ruskog tržišta“, naveo je Knežević.

On je naglasio da je država ta od koje se očekuje da stvara pozitivan privredni ambijent i kroz određene projekte i regulative sa raznim izvoznim stimulacijama i subvencionisanim kreditima podstiče privredne subjekte na izvoz, podiže njihovu konkurentnost i izvozne šanse.