Sremsko selo Divoš nekada je bilo poznato po proizvodnji njivskog paradajza. Trošen je svež, bio prerađivan u domaćinstvima, a kupovala ga je i prehrambena industrija. Raspad države, pa sankcije, a poslednjih godina i uvoz koncetrata paradajza doveli su je do smanjenja proizvodnje, da bi danas ona u Divošu bila pred nestajanjem.
Radivoj Krstić nekada je u Divošu imao 6 jutara pod njivskim paradajzom, a dogodine namerava da prestane da ga proizvodi. Sa setom se seća 80-ih godina prošlog veka, kada je proizvodnja njivskog paradajza bila na vrhuncu u njihovom selu.
“Divoš je imao nekih 400-500 jutara paradajza. U selu je bilo opšte blagostanje. Kamioni su nam dolazili iz Gradačca. Svaki dan je na utovaru bilo 30-40 kamiona. Paradajz je plasiran i u Split. Osim Hrvatske, dosta su ga kupovali Slovenci.”, kaže Krstić.
Posle raspada zajedničke države, Divošani su paradajz prodavali prehrambenim industrijama “Srbijanki” u Valjevu, “Zori” u Molu i “Nektaru” u Bačkoj Palanci. Krstić kaže da je za smanjenje proizvodnje kriv prekomeran uvoz koncentrata pardajza.
“Kao i prošle, i ove godine se nudimo svim fabrikama. Kažu da neće da se gnjave sa našim paradajzom. Koncentrat paradajza se uvozi sa svih strana. Iz Kine, a u Novim Banovcima sam video koncentrat paradajza iz Velike Britanije.”, konstatuje Krstić.
A kod prerađivača su, kao što smo i očekivali, svi nadležni “bili poslovno odsutni”, tako da nismo močli da čujemo njihovu stranu priče. Nezavisno mišljenje smo potržili na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Naučna savetnica u toj kući Jasna Mastilović kaže da su naše tržište koncentrata paradajza osvojile bolje organizovane ekonomije.
“Zemlje koje izvoze koncentrat paradajza imaju uspostavljen sistem proizvodnje na velikim plantažama. Osim toga, imaju pogone za preradu paradajza velikih kapaciteta. Shodno zahtevu svedskog tržišta, imaju proizvod standardizovanog, ujednačenog kvaliteta. To znači proizvod koji je u svakoj šarži istih pokazatelja kvaliteta. Za prerađivača koji će praviti ljute i blage kečape, vrlo je važno da je sirovina homogena.”, konstatuje Mastilovićeva.
Naši proizvođači imaju usitnjenu proizvodnju, različit sortiment, ali i različit kvalitet ubranog paradajza koji je, često, neupotrebljiv za prehrambenu industriju. Mastilovićeva kaže da postoji rešenje.
“Ići na to da se formiraju asocijacije proizvođača paradajza. One bi trebalo da se dogovore: koja je to sorta koja će nama dati najveće prinose, a prerađivaču najbolji kvalitet. Treba da se dogovore koje će pesticide koristiti, da ih nabave po jeftinijim cenama. Morali bi angažovari i savetodavca koji bi pratio svetske trendove u toj proizvodnji. Tako bi dobili veliku količinu paradajza standardizovanog kvaliteta.” zaključuje Mastilovićeva.
Nakon toga poljoprivrednici bi, udruženi, trebalo na naprave pogon za primarnu preradu paradajza. Tako bi bili zanimljivi i domaćoj prehrambenoj industriji, ali i stranim kompanijama.
Autor: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info