Srbija ima šansu da poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda na tržište Rusije sa sadašnjih 117 miliona na 300 miliona dolara do kraja godine, a ukoliko bismo iskoristili kapacitete, izvoz bi mogao da bude i veći, izjavio je danas Tanjugu ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. …
„Od početka ove godine, imamo značajno povećanje izvoza, pre svega hrane, na rusko tržište i to za nekih 68 odsto, na oko 117 miliona dolara, imajući u vidu da smo za celu prošlu godinu izvezli ukupno 172 miliona dolara poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“, naveo je Ljajić.

Posle odluke zvanične Moskve da na godinu dana zabrani uvoz voća, povrća i druge hrane iz EU, Srbija je dobila šansu da poveća svoj izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na minimalno 300 miliona dolara do kraja 2014. godine, mada bi to moglo da bude i više ukoliko bismo iskoristili svoje proizvođačke kapacitete.

Komentarišući ocene nekih domaćih analitičara da Srbija nema dovoljno proizvođačkih kapaciteta da zadovolji tražnju Rusije za hranom i drugim poljoprivrednim proizvodima, Ljajić je rekao da „nije nikakva mudrost“ ako kažemo da nemamo dovoljno niti potencijala, niti proizvođačkih kapaciteta da možemo da zadovoljimo ogromno, ne samo rusko tržište, već tržište ukupne Carinske unije, dakle i Rusije i Belorusije i Kazastana.

„Ali, druga činjenica je da mi nismo iskoristili sve kapacitete koje nam, s jedne strane, pruža ovaj Sporazum o slobodnoj trgovini koji imamo sa Ruskom federacijom, a s druge strane jedna nova okolnost koja se stvara. Mi se ne radujemo toj okolnosti i želimo da se što pre normalizuju odnosi između EU i Ruske federacije, ali u situaciji u kojoj se sada nalazimo, svakako da treba da pokušamo da iskoristimo šansu koja se ukazuje“, naglasio je ministar trgovine.

Podsećajući na ranije danas održan sastanak u Privrednoj komori Srbije sa predstavnicima agrara i prehrambene industrije, Ljajić je rekao da će biti formirano jedno zajedničko koordinaciono telo koje će raditi 24 sata dnevno i biti na usluzi svim izvoznicima, da praktično rešavamo probleme.

„Zato smo dogovorili da imamo zajedničku radnu grupu, u koju će biti priključeni i predstavnici ekonomskog i trgovinskog odeljenja ruske Ambasade, koji su danas bili na sastanku sa nama. Svakih 15 dana ćemo da sednemo i razgovaramo o problemima, i načinima da se oni prevaziđu. Jer ovo je šansa koja se jednom ukazuje, i to nije šansa koja će trajati samo dok traje ova zabrana“, kazao je ministar Ljajić.

Ljajić je naglasio da Vlada Srbije želi da se rat trgovinskim sankcijama između EU i Ruske federacije što pre reši.

„Ali je bitno da, kad jednom uđete na ovo tržište, na tom tržištu i duže ostanete“, rekao je i dodajući da neće biti rešeni svi ekonomski problemi Srbije izvozom za tih godinu dana, poručio je da je „u svakom slučaju ovo prilika da se dugotrajno ostane na tržištu sa više od 170 miliona ljudi, uključujući celu Carinsku uniju“.

Carinska unija će biti još veća, podsetio je, jer će joj od 1. januara 2015. godine pristupiti i druge zemlje.

Sprečiti da roba iz EU preko Srbije stiže do Rusije

Na pitanje kako sprečiti zloupotrebe u izvozu na rusko tržište i reeksport iz EU preko Srbije u Rusiju, ministar trgovine je rekao da su na današnjem sastanku bili predstavnici Uprave carine, predstavnici Uprave za zaštitu bilja, i da je dogovoreno da se pojačaju i povećaju kontrole fitosanitarne inspekcije, u smislu evidentiranja svega onoga što uđe u zemlju, ali i u smislu kretanja te robe kad uđe na granicu.

„Dakle, mora da se zna tačno gde ta roba završava, iz razloga da ne bude reeksporta. Tu će svoju ulogu dakle imati Uprava carina, imaće i druge državne institucije – pre svega inspekcije, ta kontrola će biti dakle pooštrena, pojačana upravo da se spreče eventualne malverzacije i pokušaji zloupotrebe“, naglasio je Ljajić.

„Srbija ne sme da dozvoli nikakvu vrstu zloupotreba reeksporta, ne sme da se dogodi da zbog nečijih trista do četiri stotine tona izvezenih jabuka, ugrozimo, recimo, izvoz 150.000 tona tog voća, koliko bismo mogli da izvezemo u ovoj godini“, rekao je Ljajić.

Odgovarajući na pitanje koji se poljoprivredni artikli iz Srbije najviše traže u Rusiji, ministar trgovine je naveo da se iz naše zemlje najviše traži sveže i zamrznuto voće i povrće, svinjsko i goveđe meso, mesne prerađevine, voćni sokovi, sve vrste sira, sladoled, alkoholna pića, vino, seme suncokreta, kalemovi ruža, kukuruz…

Formira se koordinacioni centar za pomoc pri izvozu u Rusiju

Ministarstvo trgovine saopštilo je danas da će biti formiran koordinacioni centar za pružanje pomoći srpskim preduzećima prilikom izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, a koji će funkcionisati pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

Koordinacioni centar će biti dostupan izvoznicima 24 sata dnevno i u stalnom kontaktu sa Trgovinskim predstavništvom Ruske Federacije u Srbiji, kako bi odmah bile rešene sve eventualne nesuglasice i problemi oko izvoza na rusko tržište.

U sastav ovog centra ući će predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i Uprave carina.

Takođe, Ljajić i predsednik PKS Željko Sertić sastali su se sa predstavnicima udruženja „Plodovi Srbije“, sa kojima su razgovarali o mogućnostima za povećanje izvoza voća i povrća iz Srbije na rusko tržište, nakon što je Vlada Ruske Federacije uvela jednogodišnju zabranu uvoza pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU.

Predstavnici Uprave carina i Uprave za zaštitu bilja, koji su prisustvovali sastanku, istakli su da će u narednom periodu sprovoditi pojačane kontrole srpskog voća i povrća koje odlazi na tržište Rusije, ali i uvoza na naše tržište iz EU i drugih zemalja, u cilju sprečavanja mogućih zloupotreba, a posebno reeksporta.

Predstavnici Ambasade Ruske Federacije su tokom sastanka naglasili da je kvalitet voća i povrća iz Srbije na ruskom tržištu dobar i izrazili očekivanje da će i ubuduće biti ispunjeni svi standardi koje propisuju, kako bi se uvoz pomenutih proizvoda iz Srbije nesmetano odvijao i povećao.

Dogovoreno je i da na mesečnom nivou bude javno isticana lista svih privrednih subjekata koji su otkriveni u pokušajima nedozvoljenog izvoza u Rusiju.

Ljajić i Sertić će nastaviti razgovore sa domaćim izvoznicima, a izrazili su i spremnost države da dodatno podstakne njihovo učešće na predstojećim jesenjim sajmovima u Moskvi „World food“ i „Zlatna jesen“.

Srbija jedna od zemalja sa liste prioritetnih

Srbija je jedna od zemalja sa liste prioritetnih iz kojih će Rusija uvoziti poljoprivredne i prehrambene proizvode nakon što je dosadašnjim snabdevačima uvela sankcije.

„Za nas su za uvoz voća i povrća perspektivni Azerbejdžan, Uzbekistan, Jermenija, Tadžikistan, u izvesnoj meri Kirgizija. Uz njih su Turska, Iran, Srbija. Veoma obećavajuće zemlje su Iran, Maroko, Egipat. Njima su potrebni naši proizvodi – žito, biljno ulje, a nama njihovo voće, povrće, jagode i citrusi“, rekao je kanalu Rosija 1 ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov.

Prema njemu, veoma jako tržište koje „kuca na naša vrata“ su zemlje Latinske Amerike – Čile, Argentina, Paragvaj, Ekvador, Peru.

„Pregovaramo sa njima, a oni su se postrojili da nam povećaju isporuke svojih proizvoda“, kazao je ministar.

On je dodao da će isporuke norveške ribe zameniti sama Rusija.

Rusija je prošle godine izvezla skoro dva miliona tona ribe i proizvoda od ribe, dok je uvezeno nešto manje od milion tona, podsetio je Fjodorov i ukazao da zemlja ima veliki potencijal za proizvodnju ribe, samo je potrebno da se dogovori s trgovačkim lancima, da produkciju sa izvoza preusmere na domaće tržište.

Fjodorov je takođe izrazio uverenje da u vezi sa uvođenjem sankcija na uvoz prehrambene robe iz EU, SAD, Australije, Kanade i Norveške u Rusiji neće doći do deficita ili rasta cena.

On je naveo da u početku može da bude problema sa „veoma skupim sirevima iz Italije i Francuske, ostrigama i školjkama, ali to nije segment koji može da izazove teškoće u zemlji. To je premijum klasa i zanemarljiva je, a naš zadatak je prvenstveno da podržimo ruske poljoprivrednike“, naglasio je Fjodorov.