Pšenica se na području srednjeg Banata svake godine zaseje na oko 50. 000 hektara, a stručnjaci kažu da je temeljniji pristup proizvodnji strnih žita neophodan, i da zdravstveno stanje useva zavisi od momenta kada je locirana infekcija, njenog intenziteta, pravovremene i adekvatne primene fungicida i meteoroloških uslova.
„Prve signale i prva opasnost koju smo mi locirali bila je još februaru, kada dobar deo proizvođača nije smatrao da je potrebno da se obilazi pšenica. Rđa koju sad registrujemo nije više ona od pre. Radili smo molekularnu detekciju i ustanovili da dolazi do pojave različitih sojeva nečega što mi do sada nismo imali“, kaže Snežana Parađenović, diplomirani inženjer zaštite bilja u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin, koja je organizovala i predavanje za poljoprivedne proizvođače na tu temu.

Prvog maja lociran je kraj klasanja i početak cvetanja, kaže naša sagovornica, napominjući da je zaštita klasa jedna od obaveznih mera, a period iza nas, sa varijabilnim meteorološkim uslovima, imao je optimalne uslove za razvoj bolesti. Na teritoriji srednjeg Banata strna žita trenutno su u fazi mlečne zrelosti.

„Pogotovu rđa je opasna jer ona ide po spratovima. Imamo trenutno inficirane zastavičar i dva lista ispod, koji su nosioci prinosa“, objasnila je Parađenović.

Koliki će prinosi pšenice biti još uvek je rano prognozirati, ali neke procene poljoprivrednika je da neće dostići prošlogodišnje.

Ivica Cukić iz Elemira kaže da je sejao domaće sorte pšenice „Zvezdana“ i „Simonida“, koje su se, prema njegovim rečima, pokazale kao neotporne na bolesti, iako su urađena dva tretmana na vreme.

„Što se tiče useva odgovarala im je kiša u prethodnom periodu. U dobroj su kondiciji. Prošle godine imali smo oko 3,5 tone po jutru u proseku. Ne verujem da ćemo ove godine to dostići“, rekao je Cukić.

„Nismo imali problema sa rđom na našem imanju, ali je zato mnogo problema na privatnim njivama gde se nije radilo dva do tri tretmana fungicidima, što je ove godine bilo neophodnmo. Po nekoj mojoj proceni biće sigurno smnjenje prinosa na celokupnom terenu oko 25 do 30%“, smatra Jugoslav Lazić iz Zemljoradničke zadruge „Veljko Lukić Kurjak2 u Lukićevu.

Prema podacima Regionalne privredne komore Zrenjanin prošle godine prosečan prinos pšenice bio 5,8 tona po hektaru što je najviše od kada se u Srednjebanatskom okrugu prate rezultati žetve. Pre toga rekord je držala 1988. godina sa 5, 38 tona po hektaru.