Zahvalјujući publikaciji „Voćarstvo”, načinjenoj na osnovu podataka iz popisa polјoprivrede 2012. godine, prvi put posle pola veka Srbija je dobila tačne podatke o ukupnoj površini pod voćnjacima,

Kako se ističe u toj publikciji, čiji su autori prof. dr Zoran Keserović, doc. dr Nenad Magazin, dipl. inž. master Marko Dorić, dipl. inž. master Aleksandar Kurjakov i dipl. inženjer Jovica Gošić, voćnjaci zauzimaju 4,8 odsto površina polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove u Srbiji, ali je kvalitet proizvedenog voća i prerađevina od voća visok, tako da su naši proizvodi veoma cenjeni na svetskom tržištu.

– Cilј ove publikacije je da stručna javnost stekne realnu predstavu o stanju voćarske proizvodnje u Srbiji, da identifikuje sve probleme koji utiču na oscilacije u proizvodnji i da ponudi konkretna rešenja i mere za njihovo prevazilaženje u narednom periodu – kaže jedan od autora publikacije prof. dr Zoran Keserović. – Voćarstvo je veoma važna delatnost u oblasti polјoprivredne proizvodnje, a Srbija je vodeći proizvođač voća u regionu, u čemu šlјiva i jabuka prednjače.

Po njegovim rečima, Srbija beleži stalni rast u voćarskoj proizvodnji u poslednjem desetleću: od 2002. godine, kada je proizvedeno 600.000 tona, do lane, kada je produkcija voća iznosila 1.523.000 tona, ona je uvećana gotovo dva i po puta. Keserović očekuje da će se trend rasta nastaviti i u narednom periodu, za šta realne osnove pružaju i podaci o podizanju novih zasada.

– Voćarstvo ima veliku perspektivu u Srbiji i, što je voma važno, postoji i veliko interesovanje za podizanje novih zasada – smatra Keserović. – Za pohvalu je to što se kapital iz drugih delatnosti ulaže u voćarstvo.

Najviše površina u Srbiji – 67 odsto – je pod koštunjavim vrstama, 20 odsto pod jabučnim, na osam do deset odsto površina gaji se jagodičasto voće, a na pet odsto jezgrasto. Analizirajući raspored površina pod voćnjacima, autori publikacije navode da je razvoju voćarstva na najvećim površinama pod voćnjacima, u Grockoj i Valјevu, osim odličnih klimatskih uslova, doprinela i blizina beogradskog tržišta. U drugim opštinama, kao što su Prokuplјe, Smederevo i Čačak, za razvoj voćarstva presudnu ulogu imali su povolјni agroekološki faktori, ali i nemogućnost gajenja drugih kultura.

Govoreći o problemima prisutnim u srpskom voćarstvu, Keserović ističe da je navodnjavanje jedna od većih bolјki, uz napomenu da se svega 11 odsto površina pod voćem navodnjava. Navodi i da je mehanizacija dosta zastarela, pri čemu se u prvom redu misli na traktore i atomizere, a popis je pokazao i da u nekim krajevima gde se gaje voćne vrste nema hladnjača. Po njegovom mišlјenju, treba stimulisati udruživanje u toj grani jer je to klјuč za rešavanje mnogih od problema.

Z. Milosavlјević

Kruške deficitarne

Na pitanje koje su to voćne vrste koje bi preporučio za sadnju u Srbiji, prof. dr Zoran Keserović ističe da bi, osim jabuke, domaći proizvođači trebalo da podižu zasade krušaka, jer je to deficitarna vrsta, zatim dunje, trešnje, borovnice. Naveo je i da treba nastaviti proizvodnju malina, kupina, šlјiva i višanja.