Subvencije države su izuzetno visoke, ali one ipak nisu čarobni štapić niti rešenje koje će oporaviti stočarstvo, kaže u razgovoru za RTS profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragan Glamočić. Rešenje je, smatra, u većem investicionom ulaganju po uzoru na Evropsku uniju. Uvođenje kvota za uvoz mesa je protekcionistička mera koja dovodi do šverca, smatra profesor Glamočić. Malim proizvođačima savetuje da se udruže kako im mlekare ne bi „skidale kajmak“.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragan Glamočić kaže za RTS su subvencije izuzetno visoke, ali da one ipak nisu čarobni štapić niti rešenje koje će oporaviti stočarstvo.
Pravi paralelu sa Holandijom koja ima manje subvencije po grlu i hektaru, a ima 30 odsto bolji izvozni rezultat od Srbije.
„Meni daje optimizam to je što je naš predsednik pre 20 dana u selu Pambukovica izjavio da mora investiciono da se pristupi stočarstvu. Od 2012. do 2018. godine budžet za poljoprivredu je bio tri puta manje nego što je danas, ali je daleko veći deo tih sredstava odlazio za investicije. I u tom dobu je mnogo više podignuto i farmi, i voćnjaka, i svega u poljoprivredi. Imali smo padove u stočarskoj proizvodnji od svega 1-2 procenta. Nakon 2018. godine mi smo smanjili sredstva za investicije, tako da u ovoj godini one dolaze na nivo od ispod 9 procenta. Mi smo 2019. godine imali preko 22 procenta. U Evropskoj uniji je to oko 25, a plan im je da u narednom periodu bude 35 procenta to investiciono ulaganje“, objašnjava Glamočić.
Uvođenje kvota za uvoz mesa dovodi do šverca
Na pitanje da li je dobro ograničiti uvoz mesa kroz uvođenje kvota za manji broj uvoznika, kaže da je to protekcionistička mera koja neće dati dobre rezultate.
„Mi smo došli do apsurda, da mi ograničavamo određen broj uvoznika i određene količine. Šta se onda desi? Ja živim blizu Bačke Palanke. Imate dve prodavnice sa dve strane mosta. Imate isti proizvod koji je uvezen iz iste države iz Španije, u Srbiju i Hrvatsku. Svinjsko meso u Srbiji sa jedne strane mosta je skoro duplo skuplje u odnosu na Hrvatsku. I celo selo u kom ja živim, Begeč, prelaze preko mosta, kupuju meso u Hrvatskoj i švercuju“, navodi profesor Glamočić.
Kajmak sa mleka skidaju mlekare i trgovci
Na pitanje ko sakuplja kajmak na otkupnoj ceni mleka koje se poljoprivrednicima plaća oko 50 dinara, dok se jogurt u marketima prodaje za oko 190 dinara, kaže da je to problem usitnjene proizvodnje koja preko noći nestaje.
„Pa fabrike uzimaju kajmak, naravno, uzimaju i trgovci, uzimaju i mlekare i tako dalje, ali dok mi ne budemo jačali s jedne strane farmere da zajedno sednu i dogovore se sa mlekarama i sa trgovinskim lancima, koliko će kome pripasti tog kolača, mi tu sreće nećemo imati. Uvek su jače klanice i mlekare s jedne strane i trgovački lanci, nego farmeri koji su razjedinjeni, s druge strane. Znači, mi moramo da ih ujedinjujemo institucionalno, a ne da se rešavaju problemi na ulici“, naglašava profesor Glamočić.
Napominje i da su stočari destimulisani u odnosu na ratare.
„Evo vam primer sa direktnim davanjima vezanim za biljnu proizvodnju. Kod nas je najavljeno ove godine da ćemo dobiti po hektaru čak do nekih 40.000 dinara. To je skoro za 50 odsto više nego što se daje u zemljama Evropske unije. S druge strane, davanja u stočarstvu nisu toliko stimulativna. Onaj ko se bavi stočarstvom, on mora da radi 365 dana u godini. Ko radi čistu biljnu proizvodnju, on radi možda dva do tri meseca godišnje. Može da ide na more, da se odmara“, zaključio je profesor Glamočić.