Na skupu u PKS razgtovaralo se o zbrinjavanju ambalažnog otpada i otpadnog jestivog ulja iz ugostiteljskih objekata.
Privredna komora Srbije (PKS), odnosno njeno Udruženje za turizam i ugostiteljstvo i Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, organizovali su skup o zbrinjavanju ambalažnog otpada i otpadnog jestivog ulja iz ugostiteljskih objekata. Cilj sastanka bio je da se u otvorenom dijalogu izmedju predstavnika ugostiteljskih objekata (koji su generatori otpada), Ministarstva, inspekcije, operatera i ovlašćenih reciklera razmene informacije i potraži rešenje za što efikasnije ispunjavanje zakonskih obaveza.
Skup je otvorila sekretar Udruženja za turizam PKS Dragana Šabić koja je istakla da je donet set zakona za uredjivanje ponašanja u ovoj oblasti, a cilj je da se valjano upravlja otpadom. Sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS Dušan Stokić je naglasio da ako se Srbija uporedi sa okolnim zemljama u ovim oblastima, da u njoj nije loše stanje. Moderator skupa, savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović, je naglasio da je asocijacija privrede pokrenula ova pitanja i da stalno prati primenu i sprovodjenje propisa u ovoj oblasti.U Srbiji se, prema procenama, godišnje proizvede oko 16 litara jestivog ulja po glavi stanovnika, ali se nakon upotrebe prikupi i preradi manje od jedan odsto. To je, pored ostalog, posledica manje sakupljačke mreže otpadnog jestivog ulja od kapaciteta za njegovu preradu, naglasio je Mitrović. On je podsetio da su Zakonom o upravljanju otpadom predvidjene kazne za preduzeća i preduzetnike koji na nepropisan način tretiraju otpadna jestiva ulja. Kazna za firme je predvidjena od 250.000 do milion dinara, odnosno za odgovorna lica od 25.000 do 50.000 dinara. Po njegovim rečima iz Srbije se otpadno ulje i izvozi, uglavnom u Austriju, gde košta oko 500 evra po toni, jer je kvalitetna sirovina za proizvodnju biodizela. Mitrović smatra da bi i u Srbiji trebalo povećati procenat proizvodnje biodizela od otpadnog jestivog ulja, koji bi mogla da koriste gradska saobraćajna ili komunalna preduzeća, poput onih u Beogradu i Somboru. Novi zakon o javnim nabavkama, koji će imati kategoriju ,,zelenmih javnih nabavki“, trebalo bi da značajno unapredi ovaj proces, kazao je on i naglasio da je važno zakonskom regulativom podsticati jačanje kapaciteta reciklažne industrije.
Šefica Odseka za upravljanje komunalnim i posebnim tokovima otpada Radmila Šerović iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je naglasila da je u zemlji doneta sva potrebna zakonska regulativa o upravljanju otpadom. Po njenim rečima u Srbiji je do sada izdato 35 dozvola za sakupljanje i transport otpadnog jestivog ulja, od čega je pet registrovano i za tretman tih ulja. Ona je podsetila na obavezu propisnog zbrinjavanja otpadnih jestivih ulja, prema Zakonu o upravljanju otpadom, svih javnih preduzeća, kompanija ustanova, preduzetnika koji dnevno proizvode više od 50 obroka. Po njenim rečima, do sada nije bilo prijava inspekciji za kršenje zakona u oblasti zbrinjavanja otpadnih jestivih ulja. Šerovićeva je još kazala i da je do sada u Srbiji izdato 906 dozvola za upravljanje svim tokovima otpada i izrazila očekivanja da će do kraja 2012. godine biti izdato više od 1.000 dozvola. Sistem upravljanja tokovima otpada u Srbiji je uspostavljen i u stalnom je usponu“, rekla je ona.
O upravljanju ambalažnim otpadom govorio je Luka Starčević iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. U toku rada skupa razgovaralo se o neopasnom i ambalažnom otpadu.
Izvor: PKS