Ova knjiga predstavlja nastavak knjige HEMUA ŽIVOTNE SREDINE, Deo 1. u kojoj se razmatraju osnovni elementi nauke o hemiji životne sredine, ali s naglaskom na problematiku vazduha. Međutim, problematika zagađivanja vazduha, kao i hemijski procesi u vazduhu ne mogu se odvojiti od problematike celokupne životne sredine (sastav voda i procesi u površinskim i podzemnim vodama i sedimentima, zagađivanje hrane, kisele kiše, globalno zagrevanje, pa sve do funkcionisanja najskrivenijeg ekosistema). Zbog pomenute uske povezanosti procesa u celokupnoj životnoj sredini, u Delu 1, kao i u ovoj knjizi (Deo 2) nužno se dotiču svi segmenti životne sredine, a ne samo vazduh, koji jeste glavni predmet izučavanja.

U Delu 2, IZVORIZAGAĐIVANJA VAZDUHA, sistematski se prikazuju i anali- ziraju svi danas poznati prirodni i antropogeni izvori zagađivanja vazduha, pri čemu se ulazi i u osnovne uzroke zagađivanja.

Sadržaj

2.5.4. Prirodni izvori zagađivanja troposfere
2.5.4.1. Vasiona
2.5.4.2. Viši slojevi atmosfere
2.5.4.3. Hemijski procesi u troposferi
2.5.4.4. Emisije iz unutrašnjosti zemlje
2.5.4.5. Hemijski procesi u zemljištu i u drugim površinskim sedimentima
2.5.4.6. Eolska erozija
2.5.4.7. Pustinjski vetrovi
2.5.4.8. Šumski i stepski požari
2.5.4.9. Prirodni radioaktivni procesi
2.5.4.10. Okeani i mora
2.5.4.11. Biosfera
2.5.4.12. Zadaci, istraživanja
2.5.4.13. Literatura
2.5.5. Najzastupljeniji antropogeni izvori zagađivanja i najzastupljeniji antropogeni zagađivači troposfere
2.5.5.1. Glavni antropogeni izvori zagađivanja vazduha u Evropskoj uniji
2.5.5.2. Podela izvora zagađivanja prema njihovom položaju u prostoru.
2.5.5.3. Opšta podela emisija zagađivača pri istraživanju i modelovanju.
2.5.5.4. Zadaci, istraživanja
2.5.5.5. Literatura
2.5.6. Zagađivanje vazduha sagorevanjem organskih materijala – opšte karakteristike sagorevanja
2.5.6.1. Stvaranje letećeg pepela
2.5.6.2. Mehanizam sagorevanja
2.5.6.3. Stvaranje oksida ugljenika
2.5.6.4. Stvaranje crnog ugljenika, čađi i nanočestica ugljenika i „mrkog ugljenika”
2.5.6.4.1. Crni ugljenik
2.5.6.4.2. Čađ
2.5.6.4.3. Fulereni, ugljenične nanocevčice
2.5.6.4.4. „Mrki ugljenik”
2.5.6.5. Stvaranje azotnih oksida
2.5.6.5.1. Stvaranje azot-monoksida
2.5.6.5.2. Stvaranje azot-dioksida
2.5.6.5.3. Stvaranje azot-suboksida
2.5.6.6. Stvaranje oksida sumpora
2.5.6.7. Stvaranje halogena, halogenovodonika i halogen-organskih jedinjenja
2.5.6.8. Zadaci, istraživanja
2.5.6.9. Literatura
2.5.7. Sagorevanje goriva u stacionarnim postrojenjima za proizvodnju toplote
2.5.7.1. Sagorevanje uglja
2.5.7.1.1. Organska supstanca uglja
2.5.7.1.2. Emisija organskih supstanci pri sagorevanju uglja
2.5.7.1.3. Mineralne primese uglja
2.5.7.1.4. Pepeo i leteći pepeo
2.5.7.1.5. Zadaci, istraživanja
2.5.7.1.6. Literatura
2.5.7.2. Sagorevanje drveta i drugih vrsta biomase
2.5.7.2.1. Sagorevanje drveta
2.5.7.2.2. Sagorevanje slame
2.5.7.2.3. Zadaci, istraživanja
2.5.7.2.4. Literatura
2.5.7.3. Sagorevanje ulja za loženje
2.5.7.3. Zadaci, istraživanja
2.5.7.3.2. Literatura
2.5.7.4. Sagorevanje gasovitih goriva
2.5.7.4.1. Sagorevanje zemnog gasa
2.5.7.4.2. Sagorevanje tečnog naftnog gasa
2.5.7.4.3. Sagorevanje biogasa
2.5.7.4.3. L Primena biogasa i perspektiva
2.5.7.4.4. Zadaci, istraživanja
2.5.7.4.5. Literatura
2.5.8. Sagorevanje goriva u motorima saobraćajnih sredstava
2.5.8.1. Benzinski motor kao izvor zagađivanja vazduha
2.5.8.1.1. Faktori koji doprinose nepotpunom sagorevanju
2.5.8.1.2. Sastav izduvnog gasa benzinskog motora
2.5.8.1.3. Uticaj savremenih dodataka (aditiva) benzinu za povišenje oktanskog broja na zagađivanje vazduha
2.5.8.1.4. Vozila na gasovita goriva
2.5.8.1.5. Zadaci, istraživanja
2.5.8.1.5. Literatura
2.5.8.2. Dizel-motor kao izvor zagađivanja vazduha
2.5.8.2.1. Opšte karakteristike i sastav dizel-goriva
2.5.8.2.2. Izduvni gas dizel-motora
2.5.8.2.3. Načini povišenja cetanskog broja: aditivi, modifikovana i alternativna dizel-goriva
2.5.8.2.4. Zadaci i istraživanja
2.5.8.2.5. Literatura
2.5.8.3. Vazdušni, železnički i vodeni saobraćaj kao izvori zagađivanja vazduha
2.5.8.3.1. Vazdušni saobraćaj
2.5.8.3.2. Železnički saobraćaj kao izvor zagađivanja vazduha
2.5.8.3.3. Vodeni saobraćaj kao izvor zagađivanja vazduha
2.5.8.3.4. Zadaci, istraživanja
2.5.8.3.5. Literatura
2.5.9. Sagorevanje otpadnih materijala
2.5.9.1. Uvod u problematiku sagorevanja otpadnih materijala
2.5.9.1.1. Klasifikacija otpadnih materijala
2.5.9.1.2. Uticaj otpadnih materijala na okolinu
2.5.9.1.3. Zagađivanje vazduha pri sagorevanju otpadnih materijala
2.5.9.1.4. Tehnologije i peći za sagorevanje otpadnog materijala
2.5.9.1.5. Zadaci, istraživanja
2.5.9.1.6. Literatura
2.5.9.2. Sagorevanje otpadnog materijala od plastike
2.5.9.2.1. Pregled najrasprostranjenijih plastičnih masa u otpadnom materijalu
2.5.9.2.2. Piroliza i sagorevanje poli(vinil-hlorida)
2.5.9.2.3. Sagorevanje polistirena i stiropora
2.5.9.2.4. Sagorevanje poliuretana
2.5.9.2.5. Piroliza i sagorevanje teflona
2.5.9.2.6. Aditivi, pregled, uticaji
2.5.9.2.7. Zadaci, istraživanja
2.5.9.2.8. Literatura
2.5.9.3. Sagorevanje komunalnog otpadnog materijala
2.5.9.3.1. Emisija koja nastaje sagorevanjem komunalnog otpada
2.5.9.3.2. Sagorevanje u uličnim kontejnerima za smeće
2.5.9.3.3. Zadaci, istraživanja
2.5.9.3.4. Literatura
2.5.9.4. Sagorevanje opasnog, odnosno industrijskog otpadnog materijala
2.5.9.4. L Karakteristike opasnog otpadnog materijala
2.5.9.4.2. Načini nastajanja i dospevanja opasnog ili industrijskog
otpada u životnu sredinu
2.5.9.4.3. Odstranjivanje opasnog, odnosno industrijskog otpada – principi
2.5.9.4.4. Sagorevanje halogen-organskih jedinjenja
2.5.9.4.5. Sagorevanje medicinskog otpada
2.5.9.4.6. Sagorevanje mulja od prečišćavanja otpadnih voda
2.5.9.4.7. Sagorevanje otpadnih guma od vozila
2.5.9.4.8. Sagorevanje ambalaže od pesticida
2.5.9.4.9. Zadaci, istraživanja
2.5.9.4.10. Literatura
2.5.9.5. Sagorevanje otpadnog materijala iz poljoprivrede i šumarstva
2.5.9.5. Zagađivanje vazduha sagorevanjem biljne biomase van peći, u otvorenom prostoru
2.5.9.5.2. Zadaci, istraživanja
2.5.9.5.3. Literatura
2.5.10. Akcidentalno sagorevanje organskih materijala
2.5.10.1. Industrijska postrojenja, skladišta, deponije
2.5.10.2. Električni transformatori
2.5.10.3. Stambene i javne zgrade
2.5.10.4. Šumski požari
2.5.10.5. Zadaci, istraživanja
2.5.10.6. Literatura
2.5.11. Sagorevanje duvana – pušenje
2.5.11.1. Osnovne karakteristike sagorevanja pri pušenju i karakteristike duvanskog dima
2.5.11.2. Supstance čija je količina u dimu normirana
2.5.11.3. Neka kancerogena jedinjenja u dimu od cigareta
2.5.11.4. Zadaci, istraživanja
2.5.11.5. Literatura
2.5.12. Zagađivanje vazduha od saobraćaja (sem izduvnim gasovima)
2.5.12.1. Nenamemi gubici materijala tokom prenosa
2.5.12.2. Namemo ispuštanje ili bacanje materijala tokom prenosa
2.5.12.3. Trenje između točkova i površinskog materijala puta
2.5.12.4. Trenje obloga kočnica i osovina
2.5.12.5. Akcidentalni gubici pri udesu prevoznog sredstva
2.5.12.6. Proizvodi korozije, gubici laka i drugih premaznih materijala
2.5.12.7. Zadaci, istraživanja
2.5.12.8. Literatura
2.5.13. Zagađivanje vazduha iz industrije i rudarstva
2.5.13.1. Opšte karakteristike industrije i rudarstva kao izvora zagađivanja vazduha
2.5.13.2. Zagađivanje vazduha delatnostima u rudarstvu i u pripremi mineralnih sirovina
2.5.13.3. Zagađivanje vazduha proizvodnjom građevinskog materijala (azbest, kamen, pesak, cement, staklo, keramika, bitumen)
2.5.13.4. Zagađivanje vazduha iz metalurgije
2.5.13.4.1. Crna metalurgija
2.5.13.4.2. Metalurgija obojenih i lakih metala
2.5.13.5. Zagađivanje vazduha iz metaloprerađivačke industrije i mašinogradnje
2.5.13.6. Zagađivanje vazduha iz bazne neorganske industrije i industrije neorganskih veštačkih đubriva
2.5.13.7. Zagađivanje vazduha eksploatacijom nafte i gasa iz rafinerija, petrohemije i iz bazne organske hemijske industrije
2.5.13.7.1 . Rafinerije nafte
2.5.13.7.2. Petrohemija s baznom organskom industrijom
2.5.13.8. Zagađivanje vazduha proizvodnjom i preradom polimera, uključujući tu i elastomere
2.5.13.8.1. Reciklacija plastičnih masa
2.5.13.9. Zagađivanje vazduha iz prerade uglja
2.5.13.10. Zagađivanje vazduha iz drvne industrije, proizvodnje nameštaja, celuloze, hartije i iz hemijske prerade celuloze
2.5.13.10.1. Proizvodnja celuloze
2.5.13.11. Zagađivanje vazduha iz industrije deterdženata i sapuna
2.5.13.12. Zagađivanje vazduha pri proizvodnji boja i lakova
2.5.13.13. Zagađivanje vazduha iz tekstilne industrije
2.5.13.14. Zagađivanje vazduha iz industrije koža i obuće
2.5.13.15. Zadaci, istraživanja
2.5.13.16. Literatura
2.5.14. Zagađivanje vazduha iz elektroprivrede
2.5.14.1. Zadaci, istraživanja
2.5.14.2. Literatura
2.5.15. Zagađivanje vazduha poljoprivredom, stočarstvom i iz prehrambene industrije
2.5.15.1. Poljoprivreda u užem smislu (ratarstvo, hortikultura, voćarstvo, vinogradarstvo) i šumarstvo
2.5.15.1.1. Zagađivanje vazduha primenom pesticida
2.5.15.1.2. Zagađivanje vazduha primenom veštačkih đubriva
2.5.15.1.3. Zagađivanje vazduha mikotoksinima
2.5.15.2. Zagađivanje vazduha pri gajenju životinja (stočarstvo, živinarstvo, gajenje riba i srodne grane)
2.5.15.3. Zagađivanje vazduha iz prehrambene industrije
2.5.15.4. Zadaci, istraživanja
2.5.15.5. Literatura
2.5.16. Zagađivanje vazduha iz deponija otpadnog materijala
2.5.16.1. Opšte ekohemijske i konstrukcione karakteristike deponija otpada
2.5.16.2. Procesi u deponijama
2.5.16.2.1. Aerobna razgradnja u deponijama
2.5.16.2.2. Anaerobna razgradnja u deponijama
2.5.16.2.3. Migracija gasova i drugi procesi u deponijama
2.5.16.3. Emisija iz deponija komunalnog i građevinskog otpada..
2.5.16.4. Emisija iz deponija opasnog otpada
2.5.16.5. Zadaci, istraživanja
2.5.16.6. Literatura
2.5.17. Zagađivanje vazduha iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
2.5.17.1. Zadaci, istraživanja
2.5.17.2. Literatura
2.5.18. Resuspenzija ulične prašine i aerosola
2.5.18.1. Poreklo i priroda ulične prašine i aerosola
2.5.18.1.1. Sastav ulične prašine i aerosola
2.5.18.1.2. Uzroci resuspenzije ulične prašine i aerosola
2.5.18.2. Štetne posledice i toksični efekti resuspendovane ulične prašine i aerosola
2.5.18.3. Zadaci, istraživanja
2.5.18.4. Literatura
2.5.19. Izvori zagađivanja vazduha u stanovima i drugim zatvorenim prostorima
2.5.19.1. Uticaj naučnog istraživanja i industrijsko-tehničkog razvoja na promene zagađenosti vazduha u stanovima
2.5.19.2. Neke karakteristike hemodinamike zagađivača vazduha u zatvorenim prostorijama
2.5.19.3. Izvori zagađivanja vazduha u prostorijama
2.5.19.3.1. Uticaj spoljašnje atmosfere na sastav vazduha u prostorijama
2.5.19.3.2. Aerosol: izvori aerosola i prašine
2.5.19.3.3. Čišćenje hemijskim sredstvima za čišćenje
2.5.19.3.4. Dezinfekciona i antimikrobna sredstva
2.5.19.3.5. Dezodoransi i osveživači vazduha prostorija – potencijalni izvori zagađivanja vazduha
2.5.19.3.6. Drvo: zagađivači iz izrađevina od drveta
2.5.19.3.7. Emisija iz elektronske opreme
2.5.19.3.8. Ftalati: izvori ftalata u stambenim i drugim zgradama
2.5.19.3.9. Kuvanje – pripremanje hrane na visokoj temperaturi
2.5.19.3.10. Organski rastvarači: materijali koji emituju organske rastvarače
2.5.19.3.11. Pesticidi: izvori pesticida u stanovima
2.5.19.3.12. Pijaća voda: emisija halogen-organskih jedinjenja (HOJ) iz hlorisane vode
2.5.19.3.13. Plastične mase: emisija iz PVC-a
2.5.19.3.14. Podovi prostorija: emisija iz podova i podnih pokrivača
2.5.19.3.15. Polibromovani bifenil-etri (usporivači plamena) – izvori u zgradama
2.5.19.3.16. Polihlorovani bifenili: izvori u zgradama
2.5.19.3.17. Pranje – zagađivanje vazduha pri primeni sredstava za pranje
2.5.19.3.18. Prečišćivači vazduha
2.5.19.3.19. Sagorevanje: zagađivači iz pojedinih procesa sagorevanja u prostorijama
2.5.19.3.20. Emisije iz tekstilnih materijala
2.5.19.3.21. Vlažne prostorije – stvaranje zagađivača vazduha
2.5.19.3.22. Zidovi: emisija iz materijala zidova
2.5.19.3.23. Specifične emisije u prodavnicama i zanatskim radnjama
2.5.19.4. Zadaci, istraživanja
2.5.19.5. Literatura

Iz recenzije

„Sadržajem II dela udžbenika (Izvori zagađivanja vazduha) obuhvaćen je najveći deo aktuelnih – najsavremenijih načina zagađivanja vazduha, o kojima se u svetu danas, u XXI veku najviše piše, istražuje i govori. Pri pisanju udžbenika, pored nekoliko svetskih udžbenika, konsultovani su i brojni članci objavlјeni u renomiranim naučnim časopisima.”

Tokom poslednje tri decenije postalo je jasno da je poznavanje hemijskih karakteristika izvora zagađivanja jedan od ključnih činilaca u koncipiranju naučno zasnovanih i uspešnih rešenja za zaštitu vazduha od zagađivanja. Tu činjenicu ilustruje bezbroj primera iz prakse. Drugim rečima, poznavanje hemijskih karakteristika izvora zagađivanja postalo je inherentan deo celokupne sadašnje nauke o zaštiti životne sredine, i to počev od zaštite ozonskog sloja, preko zaštite vazduha od zagađivanja iz industrijskih procesa (i pored dramatičnog porasta industrijske proizvodnje), do relativno uspešnog smanjenja zagađivanja iz termocentrala i drugih izvora zagađivanja vazduha. Stoga je osnovni cilj ove knjige da sistematski upoznaje čitaoca s karakteristikama izvora zagađivanja. Sem razmatranja emisije supstanci koje su već odavno uvršćene u zagađivače, karakteristike izvora zagađivanja ovde se razmatraju uzimajući u obzir i emisiju ugljen-dioksida – zasad verovatno glavnog uzročnika globalnog zagrevanja.

Izvore zagađivanja vazduhakarakterišu hemijski sastav i veličina emisije, aponekad se navode i neke ključne hemijske osobine ili ekohemijski značajne supstance i ističu se važnija toksikološka svojstva (kancerogenost, mutagenost, endokrini poremećaj). U vezi s nekim industrijskim izvorima zagađivanja ističu se i hemijske opasnosti na radnom mestu. U više slučajeva pomenut je i neki od principa zaštite od emisije. Skreće se pažnja na indikatorska jedinjenja emisije određenog izvora i navode se formule brojnih manje poznatih a složenijih odnosno značajnih jedinjenja emisije.

Iz recenzije

„Verovatno je prvi put u nekom udžbeniku posvećena pažnja „resuspenziji prašine i aerosola” kao posebnom i stalno prisutnom izvoru zagađivanja, kao i zagađivanju vazduha iz saobraćaja, a koje se ne zasniva na izduvnim gasovima, već na aerosolu koji nastaje habanjem gume, putne podloge i obloge kočnica. Zapaženo je takođe detalјno argumentovano upozorenje na zagađivanje pušenjem i iz nekih vrlo štetnih izvora zagađivanja u kućama. Uopšte, autor na argumentovan način pokazuje da procesi sagorevanja bilo kojih organskih supstanci (čvrsta, tečna i gasovita goriva, otpadni materijali, duvan i druge biomase) stvaraju približno iste vrste zagađivača a da njihova količina, međusobni kvantitativni odnosi i izloženost živog sveta zavise od brojnih činilaca.”

Sve jednačine, složenije formule jedinjenja, tabele i fusnote obeležene su trodelnim brojem, pri čemu prva dva broja predstavljaju brojevi odeljka u kom se prvi put pominju. Na taj način olakšano je povezivanje pojedinih delova teksta.

Posle svake izložene celine nalazi se odeljak „Zadaci, istraživanja”, u kome se pita-njima, zadacima ili istraživačkim temama omogućava da korisnik Udžbenika proverava svoje znanje i razumevanje prethodnog teksta, odnosno podstiče korisnika na samostalno teorijsko istraživanje neke navedene pojave. Odgovori i rešenja jednog dela zadataka nalaze se na kraju knjige.

Isto tako, posle svake izložene celine nalazi se pregled većine korišćenih literaturnih izvora. Navedene knjige, a još više naučni radovi u časopisima, omogućavaju korisniku ove knjige da se, prema potrebi, detaljnije upozna s datom problematikom i da se kompetentno priprema za uključivanje u istraživački rad.
Radi lakšeg nalaženja teksta koji obrađuje određene pojmove ili pojave, na kraju knjige nalazi se opširan indeks. Namena indeksa jeste i da omogući povezivanje svih delova teksta koji obrađuju određeni pojam ili pojavu ili imaju vezu s njima.

Hemijske reakcije emitovanih supstanci u vazduhu, kao i globalni fenomeni (kisele kiše, smog, odumiranje šuma, efekat staklene bašte, globalno zagrevanje, rasprostiranje teškorazgradljivih jedinjenja), od kojih su neki posledica pomenutih reakcija, kao i principi zaštite vazduha od zagađivanja nalaze se u Delu 3, koji je u pripremi.

Zahvalnost

Voleo bih da akademik, profesor dr Dragomir Vitorović može da pročita da „nеmam reči kako da mu zahvalim što je pomagao da se ova knjiga završi”. Posle završene recenzije 2014. godine, već vrlo teško bolestan, profesor je insistirao da pregleda i neke dopunske tekstove koje sam napisao za ovu knjigu i da dalje pregleda novonapisane delove za Deo 3, koji je u pripremi. Sve je to uspeo da završi. Uvek je pregledao svaku reč, pratio je smisao, proveravao je sklop i mesto svake rečenice, tražio i davao predloge za alternativne izraze, insistirao na pouzdanosti podataka, kritički pregledao šeme i slike, davao je savete u vezi s redosledom izlaganja i pazio je da tekstovi ne budu preširoki.

Profesoru dr Ivanu Gržetiću, dekanu Hemijskog fakulteta, dugujem veliku zahvalnost na stalnom interesovanju za napredak pisanja tokom proteklih godina, sugestijama u vezi sa sadržajem udžbenika, kao i za primljenu literaturu. Posebno zahvaljujem profesoru Gržetiću na stalnoj spremnosti za konsultacije.

Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu toplo zahvaljujem na pružanju tehničkih mogućnosti za pisanje ovog udžbenika (prostorije, pristup literaturi). Naročito zahvaljujem bivšem dekanu, profesoru dr Branimiru Jovančićeviću, na ohrabrenjima. Kolegijalno okruženje moje bivše katedre, Katedre za primenjenu hemiju, predstavljalo je stalan podstrek.

Dr Sanja Mrkić Stojadinović, saradnik Centra za hemiju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, uradila je znatan broj slika, šema i sve velike formule, na čemu najlepše zahvaljujem.

Veliku zahvalnost dugujem i Institutu za opštu i fizičku hemiju na tehničkoj pomoći tokom pisanja (pristup naučnoj literaturi). Direktoru dr Branislavu Simonoviću, naučnom savetniku, zahvaljujem na sugestijama i ohrabrenjima.

Autoru je posebno zadovoljstvo što može da zahvali za materijalnu podršku za štampanje Udžbenika dvema uglednim, prema problematici životne sredine okrenutim firma-ma, ANALYSIS d.o.o. i ANAHEM d.o.o. – Laboratorija.

Na kraju, ali ne manje značajna je i zahvalnost mojoj supruzi, profesorki dr Lidiji Pfendt, na njenim sugestijama, i podršci, iako je sama bila zauzeta pisanjem jednog udžbenika.

Decembra 2015. godine
Autor

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">