U povoljnim klimatskim uslovima leska redovno rađa jer se oplodnja vrši u zatvorenom pupoljku (najčešće tek u maju). Od deset godina, leska ima dobar prinos 8-9 puta. Leska dugo živi. Može se vrlo uspešno gajiti u širokom rejonu. Uspeva i u planinskim rejonima do nadmorske visine od 1200 m. Na aluvijumima, na nadmorskoj visini 100-500 m može da rodi i 4-5 t/ha, odnosno da donese vrednost veću deset i više puta nego pšenica na istoj površini. Proizvodnja je visoko mehanizovana. Plodovi se veoma lako transportuju. Lešnici se vrlo lako proda- ju – reč je o voću koje je vrlo traženo, ekonomično i sve se više proizvodi.

Sadržaj

POGLAVLJE 1

1. Uvod
1.1 Proizvodnja lešnika u svetu
1.2 Karakteristike proizvodnje lešnika u zemljama sa najvećom proizvodnjom..
1.3 Karakteristike proizvodnje lešnika u Srbiji

POGLAVLJE 2

2. Opis roda Corylus
2.1 Poreklo i istorijat gajenja
2.2 Sistematsko mesto
2.3 Rasprostranjenost

POGLAVLJE 3

3. Biologija leske
3.1 Ekologija leske
3.2 Morfologija leske
3.3 Fiziologija leske

POGLAVLJE 4

4. Sorte leske
4.1 Turske sorte leske
4.2 Italijanske sorte leske
4.3 Američke sorte leske
4.4 Francuske sorte leske
4.5 Španske sorte leske
4.6 Ostale sorte leske

POGLAVLJE 5

5. Razmnožavanje leske
5.1 Razmnožavanje nagrtanjem
5.2 Razmnožavanje korenovim izdancima i reznicama
5.3 Mikropropagacija leske
5.4 Kalemljenje leske

POGLAVLJE 6

6. Podizanje i eksploatacija zasada leske
6.1 Podizanje zasada
6.2 Nega voćaka
6.3 Rezidba

POGLAVLJE 7

7. Zaštita leske
7.1. Štetočine leske
7.2. Bolesti leske
7.3 Program zaštite leske -pesticidi i vreme njihove primene

POGLAVLJE 8

8. Berba i čuvanje lešnika
8.1. Mašine za sakupljanje lešnika
8.2. Skladištenje i čuvanje lešnika
8.3. Odvajanje jezgre od Ijuske i pakovanje
8.4. Štetočine uskladištenih lešnika i njihovo suzbijanje
8.5. Biomasa
8.6. Hranljiva i upotrebna vrednost lešnika

POGLAVLJE 9

9. Organska poljoprivreda
9.1. Organski koncept u proizvodnji lešnika

POGLAVLJE 10

10. Ekonomičnost proizvodnje lešnika
10.1. Troškovi podizanja i nege zasada
10.2. Rentabilnost proizvodnje

U prethodne dve decenije proizvodnja lešnika u Srbiji podignuta je na visok nivo zasnivanjem zasada kalemljenim sadnicama, kvalitetnom pripremom zemljišta, postavljanjem sistema za navodnjavanje, nabavkom mehanizacije…

Visok nivo proizvodnje lešnika privukao je pažnju svetski poznatih eksperata, kao što je prof. Alessandro Roversi. Prof. Roversi (u sredini) prilikom obilaska zasada površine 80 ha posađenog u jesen 2008. godine u Crvenki.

1. Uvod

Zasad sa prethodne strane fotografisan je u jesen 2018. godine prilikom posete delegacija iz Čilea i Italije. Peti s leva je prof. Migel Elena iz Instituta za poljoprivredu (Instituto de Investigaciones Agropecuarias) Ministarstva poljoprivrede Čilea.

Srbija nema dugu tradiciju u proizvodnji lešnika i to sigumo predstavlja jedan od razloga zbog kojeg se leska na ovim prostorima malo gaji. Tek poslednjih dvadesetak godina ozbiljnije se pristupilo proizvodnji ovog voća i to posebno u Vojvodini (Crvenka, Šid, Vršac, Kikinda, Feketić, Kanjiža, Kukujevci, Prhovo…). Pojedini autori su potvrdili u svojim izveštajima da je došlo do povećanja površina pod leskom u Srbiji i Rumuniji podizanjem velikih zasada (Calcagini, 2016). Ipak, proizvodnja u Srbiji podmiruje tek oko 10% domaćih potreba.

Plodovi leske (lešnici) najčešće sadrže 60-65% kvalitetnog ulja i 15-17% kvalitetnih proteina. U ulju lešnika najviše je zastupljena oleinska nezasićena masna kiselina (sa oko 90%), a potom i esencijalna linoleinska ili omega-3 masna kiselina (sa oko 6%). Preostali deo su uglavnom zasićene masne kiseline i u malom procentu polinezasićena arahidonska kiselina. Sadržaj ukupnih šećera je nizak, najčešće 5-6%. Jezgra lešnika je bogati izvor vitamina E, A, kompleksa B vitamina i drugih. Sadržaj vitamina E je izuzetno visok, oko 24 mg/100 g jezgre. Visok je sadržaj i minerala kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i dr. Jezgra je, sa svojih oko 650 kcal/100 g ploda, kaloričnija od mesa. Lešnici su odlična hrana i desert veoma prijatne arome – zato se u konditorskoj industriji koriste u velikim količinama.

U povoljnim klimatskim uslovima leska redovno rađa jer se oplodnja vrši u zatvorenom pupoljku (najčešće tek u maju). Od deset godina, leska ima dobar prinos 8-9 puta. Leska dugo živi. Može se vrlo uspešno gajiti u širokom rejonu. Uspeva i u planinskim rejonima do nadmorske visine od 1200 m. Na aluvijumima, na nadmorskoj visini 100-500 m može da rodi i 4-5 t/ha, odnosno da donese vrednost veću deset i više puta nego pšenica na istoj površini. Proizvodnja je visoko mehanizovana. Plodovi se veoma lako transportuju. Lešnici se vrlo lako proda-ju – reč je o voću koje je vrlo traženo, ekonomično i sve se više proizvodi.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">