Knjige  |  

Voćarstvo je složena i uz to jako osetljiva poljoprivredna grana, jer obuhvata brojne vrste voćaka, koje su kao dugovečne biljke i vrlo osetljive prema različitim uslovima sredine, života i načinu gajenja. Stoga da bi voćarstvo moglo da pruži ono što je u prirodi voćaka, potrebno je odgovarajuće poznavanje ne samo tehnologije proizvodnje i biološka – privredne karakteristike vrsti, sorti i podloga, već i politiku razvoja voćarstva i kretanje voća po voćnim vrstama na tržištu. Jer, samo ako se u proizvodnji koriste savremene tekovine nauke i prakse može se od voćarske proizvodnje očekivati dobit i pozitivni rezultati. Konkretno, ako se u proizvodnji primenjuje savremena tehnologija, onda se postiže ne samo redovna i obilna rodnost, već i odgovarajući kvalitet voćnih plodova.

U voćarskoj proizvodnji u svetu i u nas su stalne promene. Skoro svake decenije menja se ne samo voćni sortiment po vrstama voćaka, nego i sistemi gajenja voćaka. Do pre tri do četiri decenije gajene su voćke na generativnim podlogama, a oblik krune je bio obična ili poboljšana piramida ili kotlasta kruna. Šezdesetih godina ovog veka prešlo se na oblik krune palmete kosih grana (regularna i iregularna), prvenstveno na sejancu, a koju godinu kasnije i na vegetativne podloge, pa potom na sisteme „žive ograde“ „njutajm sistem“, „Tomas-Buše sistem“, „lepaž sistem“ i „maršan sistem“, a pre jedne decenije na gustu sadnju, tzv. „vitko vreteno“ na kržljavijim vegetativnim podlogama. Nastale su promene i u tehnologiji gajenja. Sve ove promene iziskuju i određena znanja koja se prvenstveno stiču iz odrećenih stručnih knjiga, ili na neki drugi način.

Ovom knjigom, čiji su tekstovi napisani iz prakse za praksu, želimo da pružimo našim voćarima, prvenstveno početnicima, osnovna uputstva o uslovima za gajenje voćaka, zatim o razmnožavanju voćaka, tehnici proizvodnje voćnih sadnica, izboru sorti i podloga za gajenje, o sađenju i gajenju voćaka pre početka i u toku rađanja, pa sve do gajenja jagodastog voća, pojedinačno za svaku voćnu vrstu. U ovim poglavljima izneta su najnovija naučna i stručna dostignuća, kao i naša višegodišnja iskustva, te se nadamo da će ova knjiga napisana iz prakse za praksu korisno poslužiti svakom stručnjaku koji posredno ili neposredno radi u voćarskoj proizvodnji. Takoće, knjiga može korisno da posluži kao pomoćni udžbenik učenicima poljoprivrednih škola, a isto tako i studentima viših poljoprivrednih škola i poljoprivrednih fakulteta.

I na kraju, s obzirom na naše povoljne agroekološke uslove za uspešno gajenje velikog broja voćnih vrsta i na vrlo širokom prostoru, kao i s obzirom na mogućnosti izvoza nekih voćnih vrsta bilo u svežem, zamrznutom ili prerađenom stanju, smatramo da će ova knjiga pozitivno uticati na razvoj našeg voćarstva na privatnom sektoru i na okućnicama, jer će pomoći proizvoćačima da ne čine krupnije greške u izboru vrsti, sorti i podloga, kao i u načinu gajenja voćaka. Ukoliko u to uspemo biće nam to najveća nagrada.

Prof. dr Asen Stančević
U Čačku, 18. novembra 1989.

Voćarstvo je kao grana ljudske delatnosti veoma staro, otprilike koliko i čovečanstvo. Postoje pisani podaci iz kojih se vidi da je voće služilo čoveku kao hrana još pre više od 20.000 godina, kada je živeo na sojenicama. S razvitkom čovekovog društva razvijalo se i voćarstvo i s povećanjem standarda života potrošnja voća u ishrani je sve više rasla, što je i uticalo na modernizaciju njegove proizvodnje.

Prema podacima FAO-a iz 1988. g. svetska proizvodnja umereno-kontinentalnog voća (bez suptropskog) iznosi 67,000.000 tona, što po jednom stanovniku čini 14,5 kg. U Jugoslaviji, pak, za poslednjih pet godina (1984—1988) bila je 1,825.700 tona, što po jednom stanovniku iznosi 89,3 kg, ili nešto više od šest puta. Ali sva ta proizvodnja voća u nas se ne koristi u ishrani našeg naroda. Velika količina voća, a posebno šljiva, se preradi u rakiju, izvesna količina se izveze, a, bogami, prilično i propadne. Stoga potrošnja voća po stanovniku je u nas znatno manja i ona po nekim proračunima iznosi svega oko 64 kg, što je nesumjivo malo. A malo je zbog toga što u poređenju s drugim prehrambenim proizvodima voće ima veliku hranljivu, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost, zato što je vrlo bogato u raznim materijama, koje čovečji organizam ne samo hrane, već ga i krepe i osvežavaju. Čak voće ima i zaštitnu ulogu u organizmu, zbog čega ga u ishrani valja što više koristiti. Zato naše voćarstvo moramo stalno da unapređujemo i stalno da povećavamo proizvodnju voća, jer će od toga naša zemlja i naši narodi imati višestruke koristi.

Jugoslovensko voćarstvo takođe ima određen značaj i u rešavanju platnog bilansa sa inostranstvom, jer se pod dosta povoljnim uslovima obavlja izvoz svežeg i prerađenog voća. U toku poslednje dve decenije posebno je konjukturno jagodasto voće, a delom i kajsija i višnja. S intenziviranjem i izmenom strukture u okviru prvenstveno voćnih vrsta, a delom i u okviru voćnog sortimenta, može se računati na znatnije povećanje izvoza. Takođe naše voćarstvo ima određeni značaj i u tome što ono daje sirovinu za koncervnu industriju, u kojoj se zapošljava veliki broj ljudske radne snage, različitog profila, a posebno ženske radne snage.

Postoje i druge činjenice koje voćarstvo u odnosu na ostale poljoprivredne grane čine atraktivnim ne samo za poljoprivrednike, već i za ljude ostalih zanimanja. Naime, u dvorištima i baštama, vrtovima i na okućnicama, kao i pored staza, jarkova i međa, može da se gaji pokoje voćno stablo ili po nekoliko žbunova jagodastog i bobičastog voća i time ostvari daleko veća korist, nego da ti prostori ostanu prazni i neiskorišćeni. Kad se tome doda da voćke gajene na tim mestima ne samo da ulepšavaju okolinu nego još i poboljšavaju sredinu i da u celini još i povoljno utiču na čoveka u svakom pogledu, onda se jasno može sagledati značaj voćarstva uopšte za svako mesto, za svaki region, pa i za celu našu zemlju.

Brojnost voćnih vrsta (25 listopadnih i 12 suptropskih) omogućava korišćenje za voćarsku proizvodnju mesta i područja s različitim zemljišnim i klimatskim uslovima. To voćarstvo daje širok areal rasprostranjenja, pa ga i to čini privredno značajnim skoro za svaku zemlju, a posebno za našu. Samo treba reći da danas nije jedini cilj samo «proizvesti, nego treba proizvesti ono što traži tržište i što se može lako i pod povoljnim uslovima da unovči. A to znači da treba znati koju voćnu vrstu i sortu u određenom vremenskom periodu traži tržište. Ova činjenica nedvosmisleno govori da tržišno voćarstvo može biti visokorentabilno jedino ako je u svemu usklađena tehnologija gajenja voćaka sa zahtevima tržišta. U protivnom, može biti podbačaja i razočaranja, jer su prošla vremena kad se je moglo i s manje kvalitetnim sortama i bez savremene nege rentabilno voćariti. Danas je u svim voćarskim zemljama, pa i u nas, u savremenoj voćarskoj proizvodnji uvedene visokokvalitetne sorte, koje bez odgovarajuće nege ne daju ono što se moglo očekivati od starijih domaćih ili odomaćenih sorti slabijeg kvaliteta. Prema tome, za uspešnu voćarsku proizvodnju namenjenu ne samo tržištu već i za potrebe domaćinstva treba prvenstveno saditi visoko-kvalitetne i produktivne sorte iz okvira onih voćnih vrsta koje prema datim agroekološkim uslovima sredine mogu da daju najbolje rezultate. Naravno, uz to treba i dodati da se u njihovom gajenju moraju primenjivati savremene agromere. To se može postići samo uz pomoć voćarske nauke, koja kao naučna disciplina posvećuje naročitu i posebnu pažnju onim znanjima i veštinama koje su nužne da se uspešno odoleva i raznovrsnim nepovoljnim činiocima, kao što su zimski i pozni prolećni mrazevi, suša i razne bolesti i štetočine.

Prof. dr Asen Stančević

Sadržaj

Predgovor
Uvod

I USLOVI ZA GAJENJE VOĆNJAKA

Ekologija voćaka
Klimatske prilike
Svetlost
Temperature
Padavine (vodeni talozi)
Vlažnost vazduha
Vetar
Zemljište
Orografija
Nadmorska visina
Ekspozicija
Nagib terena
Blizina većih vodenih površina

II RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA

Razmnožavanje voćaka semenom
Vegetativno razmnožavanje voćaka
Razmnožavanje izdanaima
Razmnožavanje prporcima
Razmnožavanje položnicama
Razmnožavanje kalemljenjem
Izbor podloga za kalemljenje voćaka
Podloge za jabuku
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za krušku
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloga za dunju i mušmulu
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za šljivu
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za kajsiju
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za breskvu
Podloge za trešnju i višnju
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za badem
Podloge za orah
Podloge za lesku
Podloge za kesten
Podloge za ribizlu, ogrozd i jostu
Posrednici za otklanjanje inkompatibilnosti
Tehnika proizvodnje voćnih sadnica
Zasnivanje voćnog rasadnika
Priprema zemljišta za voćno rastilo
Sađenje podloga u rastilo
Negovanje podloga u rastilu do kalemljenja
Kalemljenje voćaka
Alat i materijal za kalemljenje voćaka
Kalemgrančice za kalemljenje
Načini kalemljenja voćaka
Kalemljenje očenjem (okuliranjem)
Prosto spajanje
Spajanje sa strane
Sedlasto spajanje
Kalemljenje na isečak
Kalemljenje u procep
Odgajivanje voćnih sadnica
Vađenje i trapljenje voćnih sadnica
Vađenje voćnih sadnica
Trapljenje voćnih sadnica
Proizvodnja sadnica jagodastog voća
Proizvodnja živića jagode
Proizvodnja izdanaka maline
Proizvodnja izdanaka kupine
Proizvodnja sadnica ribizle i joste
Proizvodnja sadnica ogrozda i borovnice
Kvalitetni stepeni voćnih sadnica

III IZBOR VRSTA I SORTI VOĆAKA ZA GAJENJE

Jabuka
Letnje sorte
Jesenje sorte
Zimske sorte

Kruška
Letnje sorte
Jesenje sorte
Poluzimske sorte
Zimske sorte

Dunja
Mušmula
Šljiva
Kajsija
Breskva
Trešnja
Višnja
Orah
Leska
Jagoda
Malina
Kupina
Ribizle
Crna ribizla
Crvena ribizla
Bela ribizla
Ogrozd
Josta
Kroma
Borovnica
Aktinidija
Crnoplodna aronija
Kineska urma (žižulja)

IV PODIZANJE VOĆNJAKA

Izbor mesta, položaja i zemljišta za podizanje voćnjaka
Izbor mesta
Izbor položaja
Izbor zemljišta
Priprema zemljišta za podizanje voćnjaka
Organizacija zemljišne teritorije
Izbor vrsta i sorti voćaka za gajenje
Izbor sistema gajenja
Određivanje rastojanja za sađenje voćaka
Raspored oprašivača za samobesplodne sorte
Obeležavanje mesta i redova za sađenje
Pobijanje kolja i postavljanje naslona
Sađenje voćaka
Vreme sađenja voćaka
Izbor i priprema sadnica za sađenje
Tehnika sađenja voćaka
Sađenje voćaka na strmim terenima

V NEGA — GAJENJE VOĆAKA

Orezivanje i sistemi gajenja voćaka
Ciljevi i sistemi gajenja voćaka
Opšte napomene o rezidbi voćaka
Vreme orezivanja
Oblici krune i sistemi gajenja i orezivanja
Različiti sistemi gajenja voćaka
Poboljšana piramidalna kruna
Kotlasta kruna — vaza
Vretenasti žbun
Pilar sistem
Palmeta s kosim granama
Pravilna kosa palmeta
Nepravilna palmeta kosih grana
Palmeta s horizontalnim granama
Maršan sistem
Sistem Buše — Tomas
Lepaž sistem
Špalirski obliki voćaka
Održavanje zemljišta u voćnjacima
Čista obrada (jalovi ugar)
Održavanje zemljišta u vidu ledine
Održavanje zemljšta u vidu ledine mulč
Zastiranje (mulčiranje) zemljišta
Zastiranje zemljišta ispod voćaka folijama
Pokrovne kulture — zelenišno ćubrenje
Gajenje uzrodica u voćnjacima
Tretiranje zemljišta u voćnjacima herbicidima — Bubrenje voćaka
Potrebe voćaka u pojedinim hranljivim elementima Bubrenje voćaka do prorodevanja
Bubrenje voćaka u periodu rodnosti
Vreme i načini đubrenja voćaka
Navodnjavanje voćaka
Vreme i broj navodnjavanja voćaka
Načini navodnjavanja voćaka

VI REGULISANJE RODNOSTI VOĆAKA

Uzroci i otklanjanje nerodnosti voćaka
Nepovoljni prirodni činioci
Nepodesan izbor sorti
Nepodesan izbor sorti oprašivača
Preduboko posađene voćke
Nerodnost voćaka zbog prevelike bujnosti
Iscrpljenost stabala
Otklanjanje alternativne rodnosti
Zaštita voćaka od abiotičkih činilaca
Zaštita od mrazeva
Zimski mrazevi
Pozni prolećni mrazevi
Rani jesenji mrazevi
Ožegotine od sunca
Zaštita voćaka od grada (tuče)
Pojava i lečenje smolotočine na voćkama
Zaceljivanje rana na voćkama

VII GLODARI U VOĆNJACIMA I ZAŠTITA OD NJIH

Zaštita voćaka od zečeva
Zaštita voćaka od miševa i voluharica

VIII PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA

Priprema voćaka za prekalemljivanje
Vreme i tehnika prekalemljivanja
Nega prekalemljenih voćaka

IX PROCENA VREDNOSTI VOĆNIH STABALA

Procena voćnih stabala dok su u invesnsticionom održavanju
Procena voćnih stabala u rodu
Procena voćnih stabala koja su prešla polovinu prosečnog života

X GAJENJE JAGODASTOG VOĆA

Gajenje jagode
Gajenje maline
Gajenje kupine
Gajenje crne i crvene ribizle
Gajenje ogrozda i joste
Gajenje borovnice
Gajenje aktinidije

Literatura

Kruška

Kruška je voćka umereno kontinentalne klime i ima prilično veliki areal rasprostranjenja. Ide do 900 m/n. v. ali najbolje rezultate daje u vinogradarskoj zoni — do 900 m/n v. Na manjim nadmorskim visinama više joj odgovaraju zapadni, severni i istočni položaji, dok na višim jugoistočni i južni položaji. Zatvorene i uske kotline ne podnosi. Zimske niske temperature izdrži do -28°C, pod uslovom da su u prethodnoj godini dobro očuvale lišće. Pozne mrazeve u cvetu podnosi od -1,8 do -3°C, u zavisnosti od položaja i sorte.

U pogledu padavina kruška je nešto skromnija od jabuke. Ukoliko su padavine u toku vegetacije dobro raspoređene, zadovoljava se i sa 600 mm, sem zimskih sorata.

U pogledu zemljišta najbolje rezultate daje na dubokom, rastresitom i dovoljno vlažnom, kao što su aluvijalna zemljišta, lakše smonice, gajnjače, crvenice i černozemi, s najviše do 9% aktivnog kreča.

U svetu postoje oko 600 sorti krušaka, različitog vremena sazrevanja, od kojih se preporučuju kao najbolje sledeće:

Letnje sorte

Junsko zlato. — Ovo je najranija kvalitetna sorta krušaka, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem trevuške s julskom dekantkinjom. Selekcioner je prof. dr Asen Stančević. Proizvedena je 1963, a za sortu priznata 1978. g. Sazreva vrlo rano, prosečno 25. juna.

Plod je sitan do srednje krupan, mase prosečne 72 g, oblika čigrastog, a boje zlatnožute, prekrivene sa sunčane strane svetlim rumenilom. Meso ploda je žućkasto, sočno, slatkonakiselo i aromatično.

Stablo je srednje bujno i zdravo. Otporno je na bolest čađavu krastavost, mraz i sušu. Cveta rano i diploidna je sorta. Izrazito je partenokarpna kruška, pa zato zameće i donosi obilan rod i pri nepovoljnim vremenskim prilikama u cvetu, pri temperaturi čak i od -3,8°C. Dobro ga oprašuju junska lepotica, šarena julska, rana košijeva, rana moretinijeva i dr. Nije probirač ni prema zemljištu. Po sađenju rano prorodi i rađa obilno svake godine. S dunjom ima odličan afinitet.

Junska lepotica (BeffiLa du Giugno). — Italijanska je sorta. Sazreva vrlo rano, 4—5 dana posle junskog zlata.

Plod je sitan do srednje krupan (62 g), izduženo kruškastog oblika, a boje žućkaste prekrivene sa sunčane strane svetlim crvenilom, pa je naoko veoma privlačan. Meso ploda je čvrsto, osrednje sočno, slatkonakiselo i aromatično.

Stablo je srednje bujno i s dunjom nema dobar afinitet. Cveta rano i diploidna je kruška. Dobro se oprašuje junskim zlatom i julskom šarenom. Rano prorodi i rađa vrlo dobro.

Šarena julska (Colore de Juillet). — Francuska je sorta. Sazreva krajem prve dekade jula, ili 10 — 12 dana posle junskog zlata.

Plod je srednje krupan (90 g), oblika zarubljeno kupastog, a boje zelenkasto žute prekrivene sa .sunčane strane svetlim crvenilom. Meso ploda je sočno, slatkonakiselo i bez izražene arome. Brzo gnjili, što se pripisuje u manu.

Stablo je slabo bujno. Cveta rano. Diploidna je sorta. Dobro se oprašuje junskim zlatom i ranom moretinijevom. Zahteva plodnija zemljišta. Rano prorodi i rađa obilno. S dunjom nema dobar afinitet.

Rana košija (Coscia precoce). — Italijanska je sorta, proizvedena ukrštanjem sorti Precoce di Cassano i Cosciae. Sazreva skoro istovremeno sa šarenom julskom, ili 2—3 dana posle nje.

Plod je sitan do srednje krupan (82 g), pravilno kruškastog oblika, a boje intenzivno žute i naoko privlačne. Meso ploda je sočno, slatkonakiselo i aromatično. Ne gnjili i ne brašnjavi.

Stablo je srednje bujno i otporno na sušu i mraz. Ranocvetajuća je i diploidna sorta. Dobro se oprašuje junskim zlatom, šarenom julskom i ranom moretinijevom. Rađa redovno i obilno. S dunjom nema ponajbolji afinitet.

Trevelek — Jugoslovenska je sorta, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem sorti trevuške i lektijerke. Stvorio ju je prof. dr Asen Stančević. Za sortu je priznata 1984. g. Sazreva u trećoj dekadi jula.

Plod je srednje krupan do krupan (140 g), oblika kruožastog, a boje slamastožute. Meso je sočno i topljivo, slatkog ukusa i dovoljno aromatično.

Stablo je srednje bujno do bujno, zdravo i otporno na sušu, mraz i bolest čađavu krastavost. Po sađenju rano prorodi i rađa veoma obilno. S dunjom ima dobar afinitet.

Rana moretinijeva (Butira Precoce Morettini). — Italijanska je sorta. Sazreva krajem jula ili početkom avgusta, baš u periodu najjačeg turizma.

Plod je srednje krupan do krupan (140 g), kruškastog oblika, a boje zelenkastožute, prekrivene sa sunčane strane svetlim rumenilom, tako da je naoko veoma privlačan. Meso ploda je sedefastožuto, sočno, topljivo, slatkonakiselo i aromatično, odličnog kvaliteta.

Stablo je srednje bujno i pogodno za gajenje u sve oblike. Ranocvetajuća je i diploidna sorta. Dobro se oprašuje junskim zlatom, šarenom julskom, trevuškom i ranom košijom. Po sađenju rano prorodi i rađa obilno. U cvetu je osetljiva na pozne mrazeve. Zahteva plodnija zemljišta. S dunjom nema dobar afinitet.

Trevuška (Precoce de Trevoux). — Francuska je sorta. Sazreva početkom avgusta, 4—5 dana posle rane moretinijeve.

Plod je srednje krupan (130 g), oblika ovalnočigrastog, a boje zelenkastožute, povrh koje je prelivena jarkim crvenilom. Meso ploda je sočno, topljivo, kiselkastoslatkog ukusa i prijatne arome, odličnog kvaliteta.

Stablo je slabo do umereno bujno. Cveta srednje rano. Diploidna je sorta. Dobro se oprašuje šarenom julskom i ranom moretinijevom. Izrazito je partenokarpna sorta, pa zato rađa i u godinama s nepovoljnim vremenskim prilikama u periodu cvetanja krušaka. Rađa obilno i redovno. S dunjom nema dobar afinitet.

Gijotka (Doctor Jules Gyiot). — Francuska je sorta. Sazreva krajem prve dekade avgusta, otprilike kad i sorte klapovka i star, od kojih je u svakom pogledu bolja.

Plod je krupan do vrlo krupan (210 g), izduženokruškastog oblika, a boje limunastožute, prekrivene sa sunčane strane jarkim crvenilom. Meso ploda je sočno, slatkonakiselo i aromatično, odličnog kvaliteta.

Stablo je umereno bujno. Cveta srednje rano. Diploidna je. Dobro je oprašuju junsko zlato i rana moretinijeva. Zahteva bolja zemljišta. Po sađenju rano prorodi i rađa obilno. S dunjom nema ponajbolji afinitet.

Starkrimson (Sterkrimson). — Američka je sorta. Inače je mutant klapovke. Sazreva 5—6 dana posle gijotke.

Plod je krupan do vrlo krupan (190 g), kruškastog oblika, a boje intenzivno crvene, bez imalo žutila, tako da je naoko vrlo atraktivan. Meso ploda je sočno, topljivo, slatkonakiselo, aromatično i kvalitetno.

Stablo je umereno bujno. Cveta srednjepozno. Diploidna je sorta. Dobro se oprašuje vilijamovkom i boskovom bočicom. Rađa vrlo dobro. G dunjom nema dobar afinitet.

Santa marija (Santa Maria). — Italijanska je sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta, otprilike nedelju dana pre vilijamovke žute i crvene.

Plod je krupan (170 g), pravilno kruškastog oblika, boje svetlozelene koja vremenom prelazi u limunastožutu i često je sa sunčane strane prelivena svetlim rumenilom, tako da je naoko veoma privlačna. Meso ploda je sočno, srednje topljivo, delimično sklono brašnjavljenju. Ukusa je slatkonakiselog i prijatne arome.

Stablo je srednje bujno, zdravo i otporno na sušu. Cveta rano i diploidna je. Dobro se oprašuje šarenom julskom, junskim zlatom i ranom moretinijevom. Rađa redovno i obilno. S dunjom ima odličan afinitet.

Vilijamovka (William’s Bon Chretien, Bartlett). — Stapa je engleska sorta, proizvedena još 1796. g. i još je vodeća sorta u sortimentu krušaka u svih voćarskih zemalja. Otuda je ona i opšte poznata sorta svetskog glasa. Sazreva krajem avgusta, ali je treba brati još dok je zelena, otprilike dve nedelje pre nego nego požuti.

Plod je krupan (180 g), oblika izduženokruškastog i po površini je prilično neravan, često gukast. Dok je na grani plod je zelenkaste boje, a stajanjem počinje da žuti, tako da kad sazri dobije slamastožutu boju, koja je pokatkad sa sunčane strane prelivena bledim rumenilom. Po ukusu i aromi vilijamovka predstavlja ne samo najkvalitetniju sortu kruške, već i najkvaliteniju voćnu sortu. Nјen harmoničan sklad između šećera i kiseline i izvanredan muskatni miris čini je nenadmašnom sortom ne samo za svežu potrošnju, već i za spravljanje kompota, džema, marmelade, a posebno za proizvodnju rakije „vilijamovače“.

Stablo je srednje bujno i vrlo adaptivno. Ide do 700 m nadmorske visine. Srednjepoznocvetajuća je i diploidna. Dobro je oprašuju hardijeva maslovka, kleržo, grand šampion, kongresovka i dr. sorte. Sklona je partenokarpnom zametanju plodova. Po sađenju rano prorodi i rađa redovno i obilno. S dunjom nema dobar aginitet.

Slična vilijamovci je njen mutant crvena vilijamovka (Red Bartlett ili William’s rouge Delbamd), koji je po svojim osobinama identičan vilijamovci; jedino što su mu plodovi crveno obojeni, ali zato imaju manje izražen muskatni miris.

Jesenje sorte

Abate fetel (Abbe Fetel). — Francuska je sorta, proizvedena još 1866. g. Sazreva u prvoj polovini septembra, a bere se oko 10 dana pre nego što požuti.

Plod je krupan (180 g) oblika izduženo-koničnog, takozvanog labudovog vrata. Inače je boje zelenkastožute do slamastožute, isprskane rđastim tačkicama. Meso ploda je meko, sočno, topljivo, slatkonakiselo i dovoljno aromatično.

Stablo je umereno bujno. Cveta rano i diploidna je sorta. Dobro je oprašuju konferans, avranška, hardijeva maslovka i krasanka. Rađa dobro i uredno. S dunjom ima dobar afinitet.

Šampionka. — Jugoslovenska je sorta, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku 1972. g. ukrštanjem druardove maslovke s vilijamovkom. Selekcioner je prof. dr Asen Stančević. Inače sazreva u prvoj dekadi septembra.

Plod je krupan do vrlo krupan, mase 200-—300 g, čiji je oblik pravilno kruškast, a boja u osnovi zelenkasta, a uzrenju limunastožuta, pokatkad sa sunčane strane prekrivena bledim rumenilom. Meso ploda je beličastožuto, sočno veoma topljivo, ukusa slatkonakiselog i prijatne arome.

Stablo je srednje bujno i otporno na sušu, mraz i bolest čađavu krastavost, što je veoma značajno. Cveta srednje rano i diploidna je sorta. Dobro je oprašuju pakhams trijumf, krasanka, grand šampion, starkov delišes i dr. sorte. Rađa vrlo obilno i redovno. S dunjom ima odličan afinitet.

Starkov delišes (Stark Deliciaus). — Američka je sorta. Sazreva sredinom septembra i na grani se drži dobro.

Plod je krupan (180 g), oblika kruškasto-čigrastog, čija je boja svetložuta i naoko privlačna. Meso ploda je sočno, osrednje topljivo i slatkokiselo, standardnog kvaliteta. Pogodna je sorta i za preradu.

Stablo je srednje bujno i otporno prema opasnoj bolesti plamenjači, koju izaziva parazit Erwina amylovora Chester. Srednjecvetajuća je i diploidna sorta. Dobro se oprašuje pakhams trijumfom, druardovom, krasankom i drugim sortama. Rađa vrlo obilno, pa je zato neki nazivaju i „fabrikom krušaka“. S dunjom ima odličan afinitet.

Boskova bočica (Veožtge Bosc). — Belgijska je sorta, proizvedena 1819. g. iz semena nepoznate sorte. Sazreva u drugoj polovini septembra. Kao zrela u običnim skladištima se čuva 2—3 nedelje, a u hladnjači do četiri meseca.

Plod je krupan (190 g), oblika bocastog, po čemu je dobila .i ime. Boje je slamastržute povrh koje je prekrivena rđastom skramom. Meso ploda je sočno i veoma topljivo, prijatnog slatkonakiselog ukusa i odlične arome.

Stablo je srednje bujno do bujno i vrlo adaptivno. Poznocvetna je i diploidna sorta. Dobro je oprašuju klapovka, vilijamovka, princeza marijana, društvenka i dr. sorte. Rađa obilno i uredno. S dunjom nema dobar afinitet.

Poluzimske sorte

Pakhams trijumf (Paddiams Triumph). — Poreklom je iz Australije. Bere se u drugoj polovini septembra i za potrošnju stiže od sredine oktobra. U hladnjači se čuva do početka marta.

Plod je krupan do vrlo krupan (210 g), čiji je oblik izduženogukast, sličan vilijamovci. Boje je limunasto do slamastožute. Meso ploda je sočno, topljivo i vrlo fino, slatkonakiselog ukusa i prijatne arome. Po kvalitetu praktično ne zaostaje od vilijamovke.

Stablo je srednje bujno i nije probirač prema zemljištu pa i položajima. Srednjepoznocvetna je i diploidna. Dobro se oprašuje šampionkom, grand šampion, starkov delišesom, konferanskom i vilijamovkom. Rano prorodi po sađenju i rađa redovno i obilno. S dunjom nema dobar afinitet.

Hajland (Haghland). — Francuska je sorta stvorena 1944. god. u Anžeru, ukrštanjem vilijamovke s društvenkom. Za sortu je priznata 1963. god. Poluzimska je kruška. Bere se krajem septembra, za jelo stiže od sredine oktobra, a u hladnjači se čuva do tri meseca.

Plod je krupan do vrlo krupan (180 g), kruškastog oblika, a boje zelenkastožute, s neznatnim rumenilom prekriven rđastim tačkicama. Meso ploda je sočno, topljivo, slatkonakiselo i vrlo prijatno. Visokokvalitetna je kruška.

Stablo je umereno bujno. Cveta srednje rano i diploidna je. Sklona je partenokarpnom obrazovanju plodova. Rano prorodi i rađa obilno svake godine. S dunjom ima vrlo dobar afinitet.

General lekler (Gendral Ledejrc). — Francuska je sorta proizvedena 1950. g. iz semena društvenke, a upisana u katalog sorti 1973. god. Stiže za jelo od sredine oktobra. U hladnjači se čuva do marta.

Plod je krupan do vrlo krupan (210 g), oblika kruškastog, a boje žućkaste, isprskane sitnim rđastim tačkicama. Meso ploda je sočno, topljivo, ukusa slatkonakiselog i prijatne arome.

Stablo je rednje bujno i otporno na sušu. Cveta srednje rano. Diploidna je. Sklona je partenokarpnom obrazovanju plodova. Rađa redovno i obilno. S dunjom ima odličan afinitet.

Zimske sorte

Druardova maslovka (Presideait Drouard). — Poreklom je iz Francuske. U proizvodnji se nalazi od 1876. g. Bere se u prvoj polovini septembra i za potrošnju stiže posle mesec dana. U hladnjači se čuva do maja.

Plod je krupan do vrlo krupan (200 g), čiji je oblik zvonast, a boja žućkastozelena do slamastožuta. Meso ploda je kremžuto, sočno, topljivo, slatkonakiselog ukusa i prijatne specifične arome. Odličnog je kvaliteta. Jedina mana mu je što su osetljivi prema uboju, pa se s njima mora pažljivo postupati.

Stablo je srednje bujno, zdravo i otporno na sušu, mraz i bolest čađavu krastavost. Cveta srednjerano. Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju krasanka, angulemka, monsalard i dr. sorte. Rano prorodi i rađa obilno svake godine. S dunjom ima odličan afinitet.

Kaluđerka. — Izvorno ime joj je Cure (kure). Inače je poznata pod raznim imenima, uglavnom vezanih za imena „kaluđer“ ili „pop“. Tako, na primer, u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji naziva se kaluđerka, u Makedoniji popska kruša ili kantaruša, au Hrvatskoj i Sloveniji pastorčica; u Francuskoj se naziva Cure, u Italiji Kurato, u Nemačkoj Pastorenbirne, u Belgiji Bon-papa, u Rumunije Kure, u Bugarskoj popska kruša, itd.

Kruška kaluđerka je širom Evrope poznata sorta, jer je veoma starog porekla. Pronašao je kaluđer Lerou još 1760. god. u jednoj šumi pored grada Gliona u Francuskoj, odakle se posle raširila u sve evropske zemlje.

Plod je krupan do vrlo krupan (190 g), oblika izduženo kruškastog, čija je pokožica prilično debela, suva i dosta glatka, pa je stoga transportabilna. Boje je žućkastozelene. Meso je sočno i polutopljivo, slatkog ukusa i s nedovoljno izraženom aromom. Zato se smatra drugorazrednom kruškom. Međutim, od svih zimskih sorti krušaka proizvođači nju najviše vole da gaje, zato nego ona redovno i obilno rađa i u manje povoljnim agroekološkim voćarskim uslovima, pa i u godinama kada u periodu cvetanja krušaka vlada nevreme, jer je ona sklona partenokarpnom obrazovanju plodova.

Stablo je bujno i razgranato. Srednjeranocvetna je i tripoidna sorta. Odlično je oprašuju krasanka, druardova maslovka, šampionka i dr. sorte. Rađa obilno. Stabla okalemljena na sejancu divlje kruške u punoj rodnosti daju rod od 400 — 500 kg, a pojedinačni soliteri čak i po 850 kg.

Hardenpontova maslovka (Beunre d’Hardenpont). — Belgijska je sorta. Bere se početkom oktobra, za potrošnju stiže od početka novembra, a u hladnjači se čuva do marta.

Plod je srednje krupan do krupan (170 g), oblika kruškastotrbušastog, a boje zelenkastožućkaste, pokatkad prelivene sa sunčane strane nežnim rumenilom. Meso ploda je sočno, topljivo, ukusa slatkonakiselog i prijatne arome.

Stablo je srednje bujno i otporno na sušu i mraz. Cveta srednje rano. Diploidna je. Rađa obilno. S dunjom ima zadovoljavajući afinitet.

Žilavka. — Ovo je u stvari hibrid stvoren u Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem druardove maslovke s pariskom groficom. Vodi se pod šifrom H/27. Prijavljen je Jugoslovenskoj komisiji za priznavanje sorti. Selekcioneri su prof. dr Asen Stančević, dr Mihailo Nikolić i Anica Mutapović, inženjer voćarstva. Izrazito je zimska kruška. Bere se početkom oktobra. U hladnjači se čuva čak do maja.

Plod je srednje krupan do krupan (160 g), oblika izduženokruškastog, a boje limunastožute, isprskane sitnim rđastim tačkicama. Meso ploda je sočno, dovoljno topljivo, ukusa vinastokiselog i prijatne arome.

Stablo je umereno bujno, zdravo i otporno na sušu, mraz, pa i bolest čađavu krastavost. Cveta srednje rano i diploidna je. Rađa redovno i obilno. S dunjom ima dobar afinitet.

Krasanka (Passe Crassane). — Stara je francuska sorta proizvedena u. Ruanu 1845. god. Izrazito je zimska kruška. Bere se početkom oktobra, za jelo stiže od početka novembra, a u hladnjači se čuva do maja.

Plod je krupan do vrlo krupan (200 g), oblika sveričnog, čija je pokožica debela, hrapava i suva, boje u periodu berbe maslinastozelene, a kad stigne za jelo žućkastozelene, isprskane rđastim tačkicama. Meso ploda je sedefatožućkasto, malo zrnasto, sočno i topljivo, ukusa vinastokiselog i aromatično.

Stablo je slabo bujno. Osetljiva je na sušu i mraz. Zahteva duboka i plodna zemljišta. Traži i navodnjavanje i oštriju rezidbu. Daje dobre rezultate samo ako je okalemljena na dunji, s kojom ima zadovoljavajući afinitet.

Cveta rano. Diploidna je. Dobro je oprašuju druardova maslovka, kleržo, angulemka, junsko zlato i dr. sorte. Rađa obilno.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">