U toku 1950 1955. godine pod predsedništvom pokojnog L. Fontanela, prvi put se pojavila ideja da se najvažniji radovi Pete komisije Međunarodnog instituta za hlađenje objedine u jednom jedinom dokumentu u vidu »Praktikuma«.
Nažalost, potpuno realizovanje ovog dokumenta, koje je još od 1956. godine preduzeo predsednik J. V. Verlot, bilo je usporeno iz više razloga, a naročito zbog teškoća oko skupljanja kompletne međunarodne dokumentacije za jednu tako široku oblast. Kada je Verlot napustio predsedništvo Komisije 1963. godine, novi predsednik je trebalo da nastavi preuzeti zadatak.
To je, dakle, plod kolektivnog rada članova Komisije koji je privukao pažnju međunarodnih krugova iz oblasti hlađenja.
Zadatak je da se na način lak za čitanje prikupe osnovna stručna i praktična znanja za razmatranje i, u slučaju potrebe, da se sasvim usvoje radi poboljšanja jedne od najvažnijih karika velikog lanca hlađenja: uskladištenja u hladnjačama.
Priručnik treba u osnovi da predstavlja detaljan pregled glavnih praktičnih činilaca koji se pojavljuju u koncepciji, konstrukciji i eksploataciji jedne hladnjače. Ali, rešenja koja nameću ispitivanja svakog od ovih činilaca su različita. Ona su u stvari različita za svaki poseban slučaj. Ovaj priručnik obuhvata osnovne elemente sa kojima treba da se upoznaju svi oni koji se interesuju za probleme uskladištenja u posebnom slučaju, i pomoći će ne samo da se nađu rešenja, već i da se bolje razumeju bitni fundamenti principa hlađenja.
Članovi Komisije 5 ne smatraju da je ovaj dokument urađen jednom za svagda. Naprotiv, oni nameravaju da redovno modifikuju osnovu i oblik u skladu sa novim idejama i napretkom nove tehnike, tako da će Priručnik ostati predmet diskusije na sastancima Komisije.
Ovaj priručnik sačinjavaju pet poglavlja:
1. Koncepcija i konstrukcija hladnjače;
2. Manipulisanja robom;
3. Roba u skladištu;
4. Hladnjača i njeni korisnici;
5. Osoblje i zaštitne mere.
Obrađivači ovih poglavlja bili su:
DALAS (FRANCUSKA), BAUMGARTNER (ŠVAJCARSKA), ANOUEZ (FRAN- CUSKA), FOULON (BELGIJA) I WEGMANN (ŠVAJCARSKA).
Osim toga, Dalas je još od 1963. godine bio istovremeno i glavni izvestilac za ceo Praktikum.
Obrađivačima ostaje da izvrše još jedan zadatak, a to je da potraže saradnju čitalaca, ma u kojoj zemlji i ma kakav bio značaj njegove eksploatacije. Bitno je da svaki sa svoje strane pruži svoj doprinos za pripremu sledećih izdanja Priručnika.
Proučavanje ovih različitih problema može se izvršiti u okviru Komisije 5 kako bi iz toga i tehnika i filozofija imale koristi.
E. BAUMGARTNER
Predsednik komisije 5 Međunarodnog instituta za hlađenje
Na proizvodnji i kraćem ili dužem čuvanju namirnica zasnovani su čitav razvitak naše civilizacije i opšti društveno-privredni i kulturni progres, koji je u današnje vreme, u ovoj tehničko-tehnološkoj revoluciji dostigao neslućene razmere.

U čuvanje namirnica, koje mora da bude relativno dugo i uspešno, i u njihovom rastućem prometu, frigorifična tehnika s lancem hlađenja vrši primarnu i dominantnu ulogu. Zbog toga se i u nas sve jasnije shvata imperativ ove tehnike, pa se, naročito u poslednje vreme, čine sve organizovaniji napori, praćeni zamašnim investicijama, na proširenju i racionalnoj eksploataciji hlađenog skladišnog prostora, ne zanemarujući ni ostvarivanje neophodnog lanca hlađenja, da bi se time naknadilo izgubljeno vreme i prevazišla dugo vremena održavana zaostalost u ovoj značajnoj oblasti.

U nizu mera koje u ovom domenu moramo preduzimati, da bismo uspešno ostvarivali značajne zadatke na unapređenju frigorifične tehnike i lanca hlađenja naročito treba istaći upoznavanje, prenošenje u praksu, dalji razvitak i primenu u praksi svetskih iskustava i dostignuća nauke i tehnike u ovoj oblasti, tako dominantnoj i višestruko značajnoj u društveno-ekonomskom pogledu. Informisanje pomoću svih raspoloživih sredstava d sistematsko obrazovanje na svim nivoima predstavljaju najefikasnije sredstvo za ostvarenje ovog zadatka.

U tom pogledu sam i pristupio prevodu ovog Priručnika Međunarodnog instituta za hlađenje u Parizu, kolektivnog dela koje sadrži svakako bogato iskustvo nauke i tehnike u oblasti frigorifikacije u njenom najširem smislu, da bih ga učinio dostupnim i najširoj stručnoj javnosti i zainteresovanim privrednim krugovima i Organizacijama.

Lanac hlađenja je neodvojiv od modernih hladnjača. On nameće neuporedivo šire korišćenje hladnoće kao univerzalnog, najefikasnijeg i još uvek najpogodnijeg sredstva za održavanje namirnica biljnog i animalnog porekla s neumanjenim kvalitetom i s punom upotrebnom vrednošću. Bez široke primene frigorifičnih mogućnosti tehnike i tehnologije ne mogu se više ni zamisliti ne samo mnogobrojni ugostiteljski objekti i prodavnice životnih namirnica, već ni još mnogobrojnija domaćinstva. Ovo naročito važi za turistička područja u kojima su meteorološki uslovi u jeku turističke sezone veoma nepovoljni za održavanje namirnica, neophodnih ne samo domaćem stanovništvu već i rastućem broju domaćih i stranih turista.

I svima njima, naročito javnim objektima, odnosno prodavnicama, može korisno da posluži ovaj Priručnik, pa treba očekivati da ova publikacija skrene i njihovu pažnju.
Najzad, ovaj nesumnjivo veoma solidno izrađen Priručnik može vrlo korisno poslužiti i bar kao pomoćna udžbenička literatura svim studentima tehnologije, veterinarstva i agronomije, kao i učenicima škola koje spremaju odgovara- juče stručnjake na srednjem nivou, uključujuči i ugostiteljske škole.

U vezi izloženog, a pošto kroz neposrednu delatnost redovno pratim i dosta poznajem stanje jugoslovenske frigorifikacije, smatram da ovaj Priručnik odgovara u punoj meri dobro shvaćenim društveno-privredno-prehrambenim potreba- ma i interesima naše zemlje, u periodu njenih poletnih napora u pravcu svestranog progresa ka prosperitetu njenih najširih krugova proizvođača i potrošača.
Takvo uverenje me je i podstaklo da pristupim prevodu ovog Priručnika koji se ovim stavlja na raspolaganje zainteresovanima.

Beograd, jula 1971. god. S. Blagojević

Jugoslavija je po ukupnom broju stabala šljiva (oko 80 miliona) i proizvodnji (750.000 tona, prosek 1971/74. god.), na prvom mestu u svetu. Za Jugoslavijom slede: Rumunija, SAD, SR Nemačka, SSSR, Mađarska, Bugarska, Francuska itd. U proizvodnji po glavi stanovnika, posle nas (41 kg), dolaze Rumunija (27,8 kg), Bugarska (25 kg), Francuska (2,5 kg) itd.

Šljiva je najzastupljenija voćna sorta i u Jugoslaviji. Od ukupnog broja voćnih stabala, na šljivu dolazi oko 59%, a u Srbiji preko 70%. Posle Srbije, šljiva je najviše zastupljena u SR Bosni i Hercegovini.
Za proizvođače i celu zemlju šljiva ima veliki privredni značaj. U šljivarskim područjima, mnogim domaćinstvima ona je glavni izvor prihoda, a izvozom svežih ili sušenih plodova, kao i raznih prerađevina i rakije, ostvaruju se i znatna devizna sredstva.

Razumljivo, prihodi bi mogli biti i znatno veći ako bi se šljivarstvu poklonila veća pažnja posebno pravilnijem izboru sorti i podizanju zasada, zatim negovanju, orezivanju, đubrenju i zaštiti, kao i berbi i pripremi za tržište. Prirodni i drugi uslovi za savremeniju proizvodnju već postoje, samo ih treba umešno iskoristiti.

Danas se uveliko raspolaže visokokvalitetnim sortama i hibridima šljiva, veoma pogodnim za sušenje i dobijanje proizvoda kakvi se traže na domaćem i inostranom tržištu. Tu na prvom mestu dolaze nove sorte i hibridi Instituta za voćarstvo u Čačku, jer su visokog kvaliteta, a uz to rodne i veoma otporne. Takođe se danas raspolaže potrebnom mehanizacijom, sredstvima za zaštitu i drugim što je potrebno za sa- vremenu proizvodnju, a što posebno može doći do izražaja ’kroz udruženi rad udruživanjem u zadruge ili OOUR-e poljoprivrednih organizacija na svom području.

Prema tome, polazeći od povoljnih prirodnih i društvenih uslova, a imajući u vidu veliku hranljivu i terapeutsku vrednost šljiva u svežem ili prerađenom stanju, kao i mogućnost unovčavanja na domaćem i inostranom tržištu, šljiva u narednom periodu treba pokloniti znatno veću pažnju, kako bi se dobilo više kvalitetnijih plodova, jer će samo u tom slučaju i korist biti veća. Tom cilju treba da doprinese i ova publikacija, u kojoj su autori izneli sve što je neophodno znati da bi se postigao željeni uspeh pri gajenju i preradi šljive.

Redakcija

S A D R Ž A J

Predgovor
Predgovor prevodioca

1) Hladnjača-koncepcija i konstrukcija

1.1 DEFINICIJA I TIPOVI HLADNJAČE
1.11 Statut hladnjača
1.12 Režimi aktivnosti
1.13 Ekonomske funkcije

1.2 OPŠTA KONCEPCIJA HLADNJAČE
1.2.1 Program eksploatacije
1.2.2 Ekonomski faktori i tehnička rešenja
1.2.3 Optimalne dimenzije i proširenja
1.2.4 Skladištenje
1.2.4.1 Gustina skladištenja
1.2.4.2 Podela skladištenog kapaciteta
1.2.5 Smrzavanje
1.2.5.1 Tunel za smrzavanje
1.2.5.2 Drugi postupci smrzavanja brzo smrzavanje
1.2.6 Kapaciteti prijema i ekspedicije robe
1.2.7 Pomoćne aktivnosti

1.3 GENERALNI PLAN HLADNJAČE
1.31 Podizanje (izgradnja)
1.32 Opšte odredbe
1.32.1 Hladnjača na više spratova
1.32.2 Hladnjača u prizemlju
1.33 Unutrašnji raspored hladnjače
1.33.1 Plan u celini
1.33.2 Hodnici
1.33.3 Rampe
1.34 Dimenzije i karakteristike komora za hlađenje

1.4 METOD KONSTRUKCIJE
1.4.1 Građevinarstvo
1.4.1.1 Zemlja
1.4.1.2 Skeletna konstrukcija
1.4.1.3 Pregrade, tavanice i krovovi
1.4.2 Izolacija
1.4.2.2 Izbor izolacije
1.4.2.3 Nepropustivi ekran (protiv parna barijera)
1.4.2.4 Polaganje izolacije
1.4.2.5 Izolacija cevovoda
1.4.3 Komore s duplim zidovima (»Jacket system«)

1.5 RASHLADNA OPREMA
1.5.1 Sistemi hlađenja
1.5.1.1 Opšte napomene
1.5.1.2 Direktno hlađenje i hlađenje nesmrzavajućom tečnošću
1.5.2 Raspodela rashladnih kapaciteta
1.5.2.1 Raspodela između tokova iskorišćavanja
1.5.2.2 Kapacitet rashladnih kompresora
1.5.3 Ostvarenje cirkulacije hlađenja
1.5.3.1 Mašinske sale
1.5.3.2 Kondenzator i snabdevanje vodom
1.5.3.3 Iskorišćavanje hladnoće
1.5.3.3.1 Aparati za iskorišćavanje hladnoće
1.5.3.3.2 Otapanje leda (defrostacija)
1.5.3.3.3 Snabdevanje aparata za prenošenje hladnoće
1.5.4 Pomoćna oprema
1.5.41 Snabdevanje energijom-električne instalacije
1.5.42 Izmena i prečišćavanje vazduha
1.5.5 Automatizam
1.5.5.1 Opšte napomene
1.5.5.2 Integralni automatizam
1.5.5.2.1 Regulisanje proizvodnje hladnoće
1.5.5.2.2 Regulisanje iskorišćenja hladnoće
1.5.5.3 Poluautomatizam

1.6 VEZA IZMEĐU KORISNIKA I KONSTRUKTORA MANIPULISANJE ROBAMA

2.1 UVOD
2.11 Definicija
2.12 Posebne karakteristike manipulisanja u hladnjači

2.2 TRANSPORTNA SREDSTVA U UNUTRAŠNJOSTI HLADNJAČE

2.3 PALETIZACIJA
2.3.1 Principi
2.3.2 Razvoj paletizacije u Evropi
2.3.3 Prednosti paletizacije
2.3.4 Raspored paleta u toku skladištenja

2.4 PROBLEMI KONSTRUISANJA
2.4.1 Opšte napomene
2.4.2 Pristupi i hodnici
2.4.3 Dimenzije lokala za skladištenje
2.4.4 Podovi
2.4.5 Vrata
2.4.6 Peroni i rampe
2.4.7 Mostovi prelaza
2.4.8 Opšte napomene

2.5 OSOBENOSTI KOJE SE ODNOSE NA MANIPULISANJE LAKOKVARLJIVOM ROBOM

2.6 KORIŠĆENJE RAZNOVRSNIH SREDSTAVA ZA MANIPULISANJE ROBOM U HLADNJAČAMA
2.6.1 Važnost opreme za manipulisanje robom
2.6.2 Manipulisanje robom u horizontalnom pravcu
2.6.3 Manipulisanje robom u vertikalnom pravcu

2.7 PALETIZACIJA U EKSPLOATACIJI HLADNJAČE
2.7.1 Posebne prednosti paletizacije u hladnjači
2.7.2 Raspored paleta u komorama za hlađenje
2.7.3 Kolica dizalice (viljuškari)
2.7.4 Ambalaža i paletizacija

2.8 OSOBLJE I ORGANIZACIJA MANIPULISANJA ROBOM
2.8.1 Osoblje za manipulisanje robom
2.8.2 Organizacija sistema manipulisanja
2.8.3 Formacija i nadzor za manipulisanje robom

2.9 EKONOMSKA STUDIJA
2.9.1 Elementi koji utiču na cenu manipulisanja
2.9.2 Uticaj vrste postupaka i roba na troškove manipulisanja
2.9.3 Uticaj paletizacije na troškove manipulisanja robom
2.9.4 Zaključak

ROBA U HLADNJAČI
3.1 UVOD
3.2 BITNI USLOVI DOBROG ČUVANJA HLAĐENJEM
3.2.1 Opšte napomene

3.2.2 Činioci dobrog čuvanja
3.2.2.1 Temperatura
3.2.2.2 Vlažnost
3.2.2.3 Cirkulacija vazduha
3.2.2.4 Osvetljenje
3.2.2.5 Nadzor u toku skladištenja
3.2.3 Uslovi dobrog čuvanja podesni za hlađenje namirnica
3.2.3.1 Izolovanje neke vrste robe
3.2.3.2 Čišćenje vazduha i zidova komora za hlađenje
3.2.3.3 Ambalaža
3.2.3.4 Gustina skladištenja
3.2.3.5 Rizici kondenzacije na izlazu iz komora za hlađenje
3.2.4 Uslovi pravilnog čuvanja smrznutih namirnica
3.2.4.1 Ambalaža
3.2.4.2 Gustina skladištenja

3.3 RELATIVNI MODALITETI ZA KORIŠČENJE HLADNOĆE U NEKIM POSEBNIM SLUČAJEVIMA
3.31 Prethlađenje kao funkcija hladnjače
3.32 Čuvanje u kontrolisanoj atmosferi
3.33 Kombinacija hlađenja s drugim postupcima konzerviranja

3.4 PREGLED MOGUĆNIH SMETNJI PRILIKOM ČUVANJA U HLADNJAČI
3.41 Skladišne bolesti
3.42 Ožegotine izazvane hladnoćom

HLADNJAČA I NJENI KORISNICI
4.1 U V O D

4.2 PRAVNI SAVETI
4.2.1 Ugovor o hlađenju
4.2.2 Pravna osnova ugovora o hlađenju
4.2.3 Unutrašnja pravila

4.3 KOMERCIJALNI ASPEKTl
4.3.1 Određivanje tarife
4.3.2 Obračun zaliha
4.3.3 Osiguranje robe
4.3.4 Garancija za robu
4.3.5 Praktičan koeficijent iskorišćavanja sala
4.4 OBRAZOVANJE I PROPAGANDA
4.4.1 širenje propagande kod klijentele
4.4.2 širenje propagande o hlađenju

OSOBLJE I ZAŠTITNE MERE

5.1 UVOD

5.2 ZAŠTITNE MERE
5.2.1 Zaštitne mere protiv vatre
5.2.1.1 Unutrašnjost zgrade
5.2.1.1.1 Preventivne mere
5.2.1.1.2 Oprema protiv požara
5.2.1.2 Spoljašnost zgrade
5.2.1.3 Uređaji koji se odnose na osoblje
5.2.2 Zaštitne mere protiv gasa
5.2.2.1 Zaštitni materijal protiv gasa
5.2.2.2 Uređenje mašinske sale
5.2.2.3 Uređaji za osoblje
5.23 Zaštitne mere protiv vode
5.24 Zaštitne mere protiv opasnosti od zatvaranja, naročito u komorama s niskom temperaturom
5.2.5 Zaštitne mere protiv nesreća
5.2.5.1 Opšti uređaji
5.2.5.2 Odredbe o dizalicama
5.2.5.3 Odredbe koje se odnose na sredstva unutrašnjeg transporta
5.2.5.4 Odredbe koje se odnose na električne instalacije
5.2.5.5 Odredbe koje se odnose na transportna vozila
5.2.5.6 Ostale odredbe

5.3 SPECIJALNE MERE KOJE SE ODNOSE NA OSOBLJE ZAPOSLENO U KOMORAMA ZA HLAĐENJE
5.31 Specijalna odela
5.31.1 Za rad u hlađenim komorama
5.31.2 Rad u komorama sa veoma niskom temperaturom
5.31.3 Ostale preporuke
5.31.4 Plaćanje, održavanje i čišćenje zaštitnih odela
5.32 Druge mere
5.3.2.1 Mere koje se odnose na snabdevanje
5.3.2.2 Dodatni odmor za osoblje koje radi u uslovima niske temperature –
5.3.2.3 Smena radnika zaposlenih u komorama s niskom temperaturom –
5.3.2.4 Medicinska kontrola

5.3.2.5 Socijalne mere
Literatura i bibliografija

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">