Privredno pčelarenje

Uspeh pčelarenja zahteva: dobru pašu, dobru maticu u jakim i uvek sitim društvima, pogodni sistem košnice i tačni, sistemni rad pčelara.

I) Ko hoće razumno i privredno da pčelari, treba, barem u glavnom, da upozna sastav pčelinjeg tela i njenih organa.

II) Da bi nam pčelarenje privredno unosilo, treba, pre uspostave pčelinjaka, temelјito se izvestiti o stanju mesne pčelinje paše. Ako u mestu gde nameravamo pčelariti paša u dovolјnoj meri ne postoji, treba ispitati da li postoji zgodna, unosna mogućnost za preselјavanje pčelaca na pogodniju pašu.

Pod pojmom pčelinje paše treba razumeti: ili kompaktnu pašu od nekoliko desetina hektara, ili rasejanu pašu u prostoru od približno tri četvorna kilometra unaokolo pčelinjaka.

Sadržaj

UVODNA REČ
KORIST OD PČELARSTVA
O HRANIVOSTI I LEKOVITOSTI MEDA

I. OTSEK

1. Glavno iz pčelinjeg života
2. Hrana matice, radilice i truta i uloga truta u pčelinjem životu
3. Kako pčela sabire nektar, cvetni prašak i pem
4. Kako pčele izlučuju vosak i kako grade saće
5. Koja je toplina pčeli potrebna
6. Preobražaj (metamorfoza) pčele

II. OTSEK

1. Put do pčelarskog uspeha
2. Položaj pčelinjaka
3. Košnice

3.1. Uopšte
3.2. Primitivne košnice
3.3. Okvirne košnice

4. Praktične primene pri izradi košnice
4. Pčeparski pribor i rukovanje s njime
5. Pregled pčelaca
6. Matica u pčelinjem društvu
Svadbeni izlet
Trutovnjača
Kako matica leže jaja
Lažna matica
Bezmatičnost
Izmena i obeležavanje matice
Traženje matice
Hvatanje matice
7. Dodavanje matica
Uslovi za dodavanje matica
Dodavanje oplođene matice
Dodavanje neoplođene matice
8. Proletni pregled pčelaca
9. Plodište i proširivanje legla
10. Iskorišćavanje paše
11. Rojenje i sprečavanje rojeva
12. Veštačko rojenje
13. Spajanje
14. Seoba pčela na ispašu
15. Vrcanje meda
16. Pripremanje pčela za uzimlјavanje
17. Uzimlјavanje pčela
18. Izmena saća
19. Pregon pčela
20. Odgajivanje matica

I. Važnost odgajivanja matica

Rasa
Dužina jezika
Marlјivost
Sepekcija
Važne pripomene odgajivaču matica

II. Načini odgajivanja matica (Pribor i rad)

1. Odgajivanje matica iz rojeva trećaka
2. Odgajivanje matica pomoću matičnjaka iz društva nakon rojenja prvenca
3. Odgajanje matica iz odabranih društava
4. Odgajanje matica presađivanjem crvića
5. U radu odgajanja matica da ne zaboravlјam na ovo
6. Završni poslovi
21. Pčelinja paša
22. Poznavanje stanja pčelinjeg društva bez otvaranja košnice

III. OTSEK

1. Tuđica
2. Voštani molјac
3. Pčelomorka
4. Mrtvačka glava
5. Ose
6. Mravi
7. Ptice
8. Ostaci neprijatelјi

IV. OTSEK

1. Pčelinja kuga
2. Nozema
3. Akarina (grinja)
4. Griža

V. OTSEK

Med i vosak
Prodaja meda rojeva i matica
Nacrt normalne nastavlјače i pološke

Uvodna reč

Uspeh pčelarenja zahteva: dobru pašu, dobru maticu u jakim i uvek sitim društvima, pogodni sistem košnice i tačni, sistemni rad pčelara.

I) Ko hoće razumno i privredno da pčelari, treba, barem u glavnom, da upozna sastav pčelinjeg tela i njenih organa.

Pod pojmom pčelinje paše treba razumeti: ili kompaktnu pašu od nekoliko desetina hektara, ili rasejanu pašu u prostoru od približno tri četvorna kilometra unaokolo pčelinjaka.

III) Pčelarstvo spada u polјoprivredu, pa, kao takvo, po pitanju uspeha, i ono je podložno svim dobrim i svim rđavim uticajima vazdušnih prilika.

IV) Kao u svakome poslu, tako i u pčelarskom, nipošto ne odgađaj da neki rad ostavlјaš za sutra, ako taj rad moraš i možeš da obaviš danas.

V) Mesto za pčelinjak treba da je u prisoju i zaklonjeno od svih severnih, oštrih vetrova, a naročiti od promaje. Leta neka su okrenuta prema podnevu (jugoistoku). Mogu biti okrenuta i prema drugim stranama, ali prema severu nipošto.

Na pčelinjaku treba saditi voćke, raspoređujući ih tako, da košnicama bude hladovine za letnje podnevne pripeke (od 12 do 16 sati).

VI) Slaba društva ne trpimo na pčelinjaku. Takva treba bezuvetno, bez ikakva žalenja na umanjivanje broja pčelaca, spajati.

Dobro je društvo ono, koje je pčelama brojno, koje ima ne samo mladu već i dobru, plodnu maticu, koje u svako doba godine ima dovolјno hrane, te koje i glavnu pašu dočeka sa barem dva kilograma meda.

VII) Ako je paša pogodna, biće meda u svakoj košnici ma kog sistema ona bila.

Ali, da bi pašu i u nepovolјnijim prilikama najbolјe iskoristili, na osnovi mojih, do danas 43-godišnjih opita i uspešnog privrednog pčelarenja, upućujem pčelare da se drže jednsta od najpovolјnijih sistema košnica i to:

1) Normalna pološka sa 16 do 20 okvira širokoniske unutarnje mere okvira 40/30 santimetara (kombi novani sistem). Pri veoma dobroj paši može se postaviti i nastavak sa jednakim brojem okvira mere 40/10 sm. (Ruski sistem).
2) Normalna nastavlјača sa jednakim okvirima u plodištu i medištu po 12 okvira širokoniske mere, unutarnje, 40/20 santimetara (moj sistem), ili mere 43/20,5 santimetara. (Langstrotov kombinovani sistem). Ove košnice trebaju 1 do 2 medišta (nastavka), a kod odlične paše i po 4 nastavka. Matica nekad zaleže i ceo prvi nastavak.
3) Nastavlјača sa polunastavcima (Dalanov sistem), plodište sa 12 okvira, mere unutarnje 42/27 santimetara sa dva do tri polunastavka 42/13 sm.

Ovu košnicudobro zamenjuje slična košnica sa okvirima u plodištu 40/25 sm., ,a u medištu 40/13′ sm.

VIII) Deblјina daske sa četiri okolne strane košnice, za ceo Balkan, dovolјna je 25, a najviše do 30 milimetara.

Nikako nije važno da li su daske košnice nešto deblјe ili nešto tanje od pomenute mere, ali je mnogo važno što je u košnici: je li dobro društvo, na dobrom saću, sa dobrom maticom i — sa dovolјno hrane.

Deblјina dna i poklopca košnice dovolјna je 15 do 20 milimetara. Radi selenja neka je košnica podešena sa zgodnom ventilacijom (provetravanjem).

Za pološku je najpraktičnije provetravanje pomoću uokvirene žičane mreže, celom dužinom pozadi košnice, a visinom (širinom) za 15 do 20 santimetara.

Za nastavlјače se podešava ventilacija pomoću uokvirene žičane mreže celim otvorom košnice odo zgor.

IX) Gradnja gornjeg leta na plodištu košnice apsolutno nije potrebna. Sasvim je dovolјno jedno i to donje leto (uz poletalјku) od 8 santim. visine, a dužine leti najmanje 25, a zimi 20 santim. Na pološkama letnje leto neka je najmanje 30 do 40 santim. Leta mogu biti i duža i za leto i za zimu. ♦

Ako dođe do potrebe da se nad plodištem postave dva nastavka, tad na drugom, gornjem nastavku treba da bude to leto dugo od prilike 10 santim.

X) Od rojeva treba dozvolјavati samo prvence. Svako dalјnje rojenje jedne košnice treba zaprečiti.

Ali, ako je paša povolјna (nektarna i duga), ako uz proletnju postoji i paša poznog leta, tada i rojevi drugenci mogu biti dobri medari, ako se postave na izgrađeno saće.

XI) Dobrog roja nema bez prirodnog; ali, ko je, prema vrsti svog zvanja primoran da veštački roji, ko, dakle, nema vremena da na izlet prirodnih rojeva pazi, taj čeka veštački roji, ali nikako pre nego što je matica najmanje jedan matičnjak zalegla, ili ako pčelar ima zališnu, oplođenu maticu.

XII) Pčelar treba da je u raspoznavanju dobre matice uvežban. Odlično je pravilo da maticu treba nakon 2 godine života mladom i dobrom zameniti. Ali je odličnije pravilo da u pčelinjem društvu bude uvek zdrava i plodna matica, što se pozna po izgledu i obimu legla. Ako takva matica nije,, pčele će, po pri rodnom instinktu, i same znati da slabu maticu zamene. Da bi pčelar takve zamene mogao tačno proveriti, treba, bez propusta, da oplođene matice obeležava. Po tome, uz ostalo, utvrđuje se i pravo sopstvenosti roja, ako se roj uhvati na tuđem imanju.

XIII) Plodišno je saće potrebno, nakon tri godine starosti, izmeniti. U plodišnom delu košnice nije dobro u svim okvirima veštačko saće u celosti umetnuti. Treba udsvolјiti i životnoj potrebi pčeli njeg organizma, da i one same saće grade i pri tome da izgrade i primeran broj trutovskim ćelija.

XIV) Štetno je trutove uništavati hvatanjem u trutolovkama, a još je štetnije seći glave trutovskog legla, kako bi se takvim radom, tobože, prihod meda uvećao.

Praksa je dokazala obratno. Ako je, naime, u pčelinjem društvu, u dano doba (za dobre paše i u vreme najvećeg razvitka legla) primeran broj trutova, to he društvo biti napredno i u roju i u medu; ako je pak broj trutova veoma ograničen, od takvog društva neće biti koristi.

Koliki je broj trutova pojedinom društvu potreban, to bolјe zna instinkt pčele i njeno osećanje za pašne prilike, koje će nastati, nego što će to ikad znati bilo koji, i najodličniji pčelar.

XV) Pčelar, koji lakomim vrcanjem meda ne osiromašuje pčele, neće ni u godini kad paša omane, nikad imati posla sa prehranjivanjem pčela, samo ako su mu društva bila jaka. Ali, ako je, njegovom grrškom, nastala potreba da pčele prehranjuje, tad neka se mane svih sistema hranilica, pa pčele prehranjuje puneći hranom prazno, uokvireno i izgrađeno saće.

XVI) Ako u plodištu nastavlјača sa poluokvirima (vidi tačku VII-3) nema dovolјno meda za ziminu pčela, pčele treba zazimiti sa medom u nastavku.

Košnice nastavlјače, vrste navedene pod tačkom VII-2, treba redovno zazimiti sa medom u nastavku tako, da im se u središtu medišta ostavi 7 do 9 okvira punih meda.

XVII) Svaki dobro uređeni privredni pčelinjak mora, uz rezervne matice, imati dve vrste pčelinjih društava: medare i pomokne.

XVIII). Pčelar neka što ređe otvara košnice. Treba se izveštiti da okom na letu, sluhom, mirisanjem i osećanjem topline kroz leto, te lagano podižući pozadni deo košnice, tačno procenimo stanje pčelinjeg društva, bez potrebe da košnicu otvaramo i društvo uznemirujemo.

XIX) Zadružno pčelarenje niti počinje niti svršava na samom udruživanju pčelara radi nabavke pčelarskog pribora, održavanja skupština, predavanja i slično. Najveća snaga zadružnog pčelarenja s privrednim cilјem leži u združnvanju pčelaca u jednome mestu. (Vidi napis u listu „P č e l a r” — Beograd, god. 1941, str, 129—132).

XX) Čuvaj mir pčelinjaka sa svake strane, a na zdravlјe njihovo budno pazi. U potrebi ne žali vremena i sredstva za lečenje. Ali, ako nekog zadesi opasna pčelinja kuga, ako je bolest u početku, ne žali, iskopaj duboku rupu, na veče spali košnicu i pčele, a pepeo zemlјom zatrpaj, te površinu krečom prelij.

1. novembar 1943 god. u Beogradu

Pisac.

Korist od pčelarstva.

Pčelarstvo je veoma unosna grana polјoprivrede. Unosna neposredno za pčelarstvo, a posredno za kul turno bilјe, osobito za voćarstvo, povrtlarstvo i livadarstvo.

Kapital, razumno uložen u pčelarstvo, rentira bolјe od makojeg uloženog u bilo koje polјoprivredno i gospodarsko preduzeće.

Deset košnica daje veću korist od prihoda jednog hektara zemlјe. Jedan hektar oranice daje prosečno 800 kg pšenice, dok 10 košnica daje prosečno po 10 kg meda godišnje.

Zemlјu treba dvaput godišnje orati, pa đubriti, sejati, pleviti, okopavati i žeti, Takvi su poslovi teži i skopčani sa troškovima. Zaseban je trošak držake stoke, te staja i hrana za nju, pa je čist dobitak malen i sa teškim če brigama .i radom zarađuje.

Deset košnica trebaju 3500 do 4000 dinara osnovnog kapitala, a sa priborom, koji poslužuje i 100 košnica, utroši se najviše ‘5000 dinara. Ako pčelarimo sa „otvorenim” pčelinjakom, materijal traje najmanje 10 do 1’5 godina, bez potrebe da košnice išta popravlјamo, ako samo svake treće ili četvrte godine ulјenom bojom bojadišemo. Gubitak pri pretapanju saća svake treće godine iznosi jedva 10%.

Veštom pčelaru, nakon što je pčelanik postavio. za 10 je košnica dovolјno 20 sati godišnjeg rada i to tako lakog, da taj rad može obavlјati i slabija osoba, pa i ona, koja je za svaki drugi rad slaba i nemoćna.

Nerodica pogađa svaku polјoprivrednu granu pa i pčelarsku. Ima godina kad košnica izbaci jedva 10% od uloženog kapitala; ima ih, veoma retkih, kad ne izbaci ni 1%; ali ima godina kad izbaci 50 i 100%, pa prosečno uzeto, pčelarstvo ipak daje godišnje flaj manje 20%, dok vinogradarstvo daje prosečno do 5%, oranica do 8%, a livada 10%.

Sa 50 košnica — u pogodnoj paši — manja porodica može, bez ikakve druge zarade, skromno da žive, a sa 100 košnica može pristojno da žive.

Sem neposredne, postoje i posredne koristi od gajenja pčela. One su i moralne i materijalne prirode.

Poznata je činjenica, da je veoma teško naći pčelara sklona rđavim navikama. Ni jedan pravi pčelar nije sklon pjančevanju ili kockanju. Sve su to najmarlјiviji, najtačniji, najsolidniji, štedlјivi i mirni lјudi, mahom dobra i plemenita srca. Priroda posla i živi primer idealno socijalnog rada i uspeha pčelinjeg društva, na čoveka najpovolјnije utiče. ..

Po interese narodne privrede daleko je veća posredna od neposredne koristi pčelarenja, zbog oplođavanja bilјa i raslina.

Poznato je, da su i cvetovi jedni muškog, a drugi ženskog pola. Da bi to bilјe i rodilo, na primer voće, moraju prašnici cvetova obaju. polova doći u dodir.

Toj funkciji pomaže vetar, ali u tako neznatnoj količini, da od toga skoro nikakve koristi ne bi bilo Veća korist dolazi od raznih bumbara i ostalih kukaca, koji u potragu za nektarom cvetove obilaze. Dokazano je da kukci i-bumbari sišu nektar iz cveća bez reda i bez ikakva odabira i obzira na vrstu bilјa. Tako oni čas posećuju cvet trešnje, potom na bundevu, pa detelinu itd., pa je njihovo oplođavanje bilјa samo slučajno. Kod pčelara —što je naukom i praksom do kazano — biva to drukčije. One, kad počnu sakuplјati nektar jedne vrsti bilјa, tu vrstu redovno posećuju sve dotle, dok perioda izlučivanja nektara toga cveta ne presahne. Pčelari taj instinkt pčele tako iskorišćuju, te zato i mogu istresati med po vrstama, ili kako se naučno pčelarski kaže, dobivaju sortirani med.

Pčela, dakle, stalno oplođuje jednovrsno bilјe; a, kako su pčele po broju u ogromnom preimućstvu nad svim ostalim kukcima, pčele su prema tome najglavniji i skoro jedini činioci oplođavanja bilјa, pa je posredna korist trostruko veća od neposredne koristi pčelarenja.

Kao dokaz tome navešćemo nekoliko naučno opitnih primera:

Pokrio je tilom granu od višnje
sa 110
Voćke su dale ploda: 0
Nije pokrio 145
Voćke su dale ploda: 8
Opiti dr. Candera dali su sledeće rezultate:
Pokrio je tilom granu: višnje
sa 1012
Voćke su dale ploda: 0 0
Nije pokrio granu 1000
Voćke su dale ploda: 106
Pokrio je tilom granu od kruške
sa 84
Voćke su dale ploda: 9
Nije pokrio 84
Voćke su dale ploda: 25
Opiti dr. Candera dali su sledeće rezultate:
Pokrio je tilom granu: kruške
sa 414
Voćke su dale ploda: 0 1 komad.
Nije pokrio granu 404
Voćke su dale ploda: 33
Pokrio je tilom granu od jabuke
sa 196 cvetova.
Voćke su dale ploda: 0 komada.
Nije pokrio 412 cvetova.
Voćke su dale ploda: 87 komada.
Opiti dr. Candera dali su sledeće rezultate:
Pokrio je tilom granu: jabuke
sa 2.4 cvetova.
Voćke su dale ploda: 0
Nije pokrio granu 204 cretova.
Voćke su dale ploda: 14 komada.

U američkoj državi Mičigan jedan posednik je imao voćnjak na 150 hektara površine, koji mu. je, 1928 god., dao 3,5 tone voća.

Međutim, dočuo je, da je jedan, mnogo manji posednik te iste godine imao daleko veći prihod zbog toga, što je u voćnjaku postavio nekoliko košnica.. . Sad se i taj posednik odluči i -sklopi pogodbu sa jednim pčelarom, koji mu na onih 150 hektara voćnjaka postavi* 200 košnica.

Te je godine voćar dobio 265 tona voća, a pčelar je, uz utovorenu nagradu, dobio još i tri tone meda.

U lipitima sa livadnim cvećem, Darvin je sa 60 strukova inkarnatske deteline, dokrivene tilom, dobio 63 grama semena, a od drugih 60 strukova nepokrivenih za vreme cvetanja, dobio je 350 grama semena. Kiršneru je jedna stablјika pokrivena tilom dala 10 semenaka, a nepokrivena 50 semenaka.

Prihod voća u bivšoj Jugoslaviji godine 1934, u kvintalima (100 kg) bio sledeći:

Šlјiva 4,377.955
Jabuka 1,233.047
Krušaka 799.342
Oraha 438.830

ili svega 685,617.400 kilograma. Neka se ta količina prodala samo po 2 dinara, prema rezultatima samo gore navedenih opita, nimalo neće biti preterano ako ustvrdimo, da su same pčele dale korist od barem jednu milnjardu dinara.

O hranivosti i lekovitosti meda.

Svaka je vrsta pčelinjega meda hranlјiva i svaki je pčelinji med lekovit.

Pomoću svoje surlice (jezika) pčela liže i srče slatki sok iz bilјaka i kroz jednjak unosi u mednu volјicu (medni mehur) 40 do 60 miligrama meda.

U mednom mehuru nektar (sok cveta) izvrši hemijsku promenu i usled delovanja raznih fermenata i kiselina menja se u sastav, koja je, kao ishrana, najizvrsnija, a kao lek od velike pomoći. Ta se promena izvršava u pčeli pri njenoj normalnoj, prirodnoj temperaturi, ,pa po tome u medu ostaju sve osobine prirodnih organskih sokova, sve prirodne hranjivosti i lekovitosti, dok kod šećera, pekmeza i mnogo drugih ukuvanih hrana, usled povišenog, veštačkog vrenja, izgube se najveći delovi hranjivosti, a pogotovo sadržine vitamina.

Po lekovitim sastojcima pčelinji med, uz tako zvanu mravlјu kiselinu, te eterična ulјa, ima još i gvožđa, belančevine, fosfora, soli, kreča, magnezije, kremena, pepelјike, sode i mangana. Razumlјivo je da med, po tim sastojcima, mora biti lekovit.

Vrednost pčelinjeg meda i žaoke najbolјe je»označio Muhamed u Koranu, gde veli:

„Bog je medom i žaokom usavršio svoje svemogućstvo”.

Solomon u svojim pevanjima (24—13) veli: „SINE MOJ, JEDI MED, 5ER JE ON SLADAK I ZDRAV SRCU TVOJEMU”.

Jedan od učenih lјudi rekao je: „SVAKODNEVNOM UPOTREBOM MEDA UZIMA SE PATENT NA ČVRSTO ZDRAVLjE I DUG ŽIVOT”, što svaki, koji med redovno jede, na sebi i dokazuje.

„MED JE SAM PO SEBI JEDNA KUHINјA I CE LA APOTEKA”, veli drugi naučnik. To će reći, kao što tvrdi i čuveni profesor dečje klinike na pariskom univerzitetu, autoritet lekara, dr. Gobi, da „u medu ima toliko hranjivosti, koliko u skupu najbolјih jela, a toliko lekovitosti za održanje dobrog zdravlјa, kao u najbolјoj apoteci”.

Prosvećeni narodi zapada staraju se, da se med, ne samo mnogo troši, već o tome i statistiku’ vode, pa se pokazalo da tamo svaki stanovnik godišnje troši 30 do 50 kg meda.

Naučnim je opitima utvrđeno da u medu ima mnogo životnih materija tzv. vitamina i da med ne zamara želudac, jer se med, uz veoma lagano dejstvovanje želučane kiseline, vrlo brzo pretvara u krvnu ishranu. Radi toga se i može davati i starcima i bolesnicima, a naročito deci.

Nauka je utvrdila, da jedan kilogram meda hrani koliko tri i po kilograma mesa ili 12 kg zelјa. Jedan kilogram mesa ima 1000, jedan kilogram jaja 1630, a kilogram meda ima 3075 kalorija.

Uzimanjem meda mnoge se bolesti sprečavaju, a posebice pomaže kod malokrvnosti, živčanih bolesti, svih vratnih bolesti i plućnoga katara.

Med je idealno sredstvo za jačanje srca. U medicini se, radi umornosti i bolesti srca pokazalo kao odlično sredstvo uštrcavanje grožđanog šećera, čime se delatnost srca normalizuje.

Kako med sadrži 34 do 40% grožđanog šećera, to je jeftiniji, zgodniji i lakši način da se pčelinji med uzima direktno kao jelo, nego li putem veštačkih injekcija.

Uzimanje meda, neposredno pre spavanja, ublažava astmu, umiruje živce i potpuno otstranjuje nesanicu.

Ako se dnevno uzima npr. po 250 grama meda, postizavamo odlične rezultate za čuvanje ili popravlјa nje zdravlјa. On je u jetri očuvan kao glikogen, pa, kao takav, stoji svim mišićima, pa i srčanim, na efektno raspolaganje.

Za sportiste nema izvrsnije okrepe od meda i maslaca. Tako smesa od jedne žlice vinskog sirćeta i dve žlice meda sa nešto vode, spada u veoma osvežujući napitak. Med sa soda-vodom spada u prvoklasni, zdravi i ugodni napitak.

Redovnim uzimanjem meda smanjuje se moć tuberkuloznih bakcila, što je i mnogo lekara potvrdilo, kao i to, da se pčelinjim ubodima izleče lakše reumatične bolesti, a teže se istim ubodima mnogo ublažuju.

Umesto riblјeg ulјa, koji slabojedna deca nerado uzimaju, mnogi čuveni lekari prepisuju mešavinu meda i maslaca, tvrdeći da takvo jelo deluje daleko bolјe od riblјeg ulјa i sličnih preparata.

Bolјe je trošiti svoj novac u zemlјi kupovanjem meda, nego ga iznositi iz zemlјe kupovanjem lekarija.

Bolјe je trošiti novac za pčelinji med i biti trezven i zdrav, nego bacati novac u alkohole i po tome uništavati svoje gazdinstvo i mir svoje obitelјi.

I. Otsek Glavno iz pčelinјeg života.

1. Pčela

Po Darvinovoj teoriji pčela ishodi od prapčele Prosopis. U prirodi postoji od prilike.4500 vrsti pčela. Najviša je Apis dorsata, a najmanja Apis florea. Porodica naše pčele spada u rod i vrstu medarica, Apis melifika, u razred Kukaca.

Kao što čovek uzima najodličnije mesto u car stvu sisavaca, tako pčela uzima najodličnije mesto u redu kukaca.

Sl. 1. — Pčele i saće.

Izostavljeno iz prikaza

Telo joj se deli u tri glavna dela: glavu, grudi i trbuh (zadak). Ima sve osobine potpuno razvijenog kukca, 6 nogu, 2 pipka, 2 para krila itd., pa je i njen razvoj od jajašca do izrasle pčele potpunć metamdrfoza (preobražaj).

Za stanovanje odabira zaklonjena mesta: u duplјi drveta ili u rupi pećine, gde gradi mnogobrojne šestokutne ćelije od voska, koji iz svog tela izlučuje. U tim se ćelijama leže, u išma-unosi nektar i cvetni prašak, potrebni joj za njen razvitak i hranu.

Čovek iskorišćuje njen nagon, pa, da bi došao u posed meda, voska i lepka (propodisa) gradi joj posebne stanove, koje nazivamo ulišta ili košnice. (Ul, ulј, ulište, naziv je pčelinjeg stana u svim slovenskim jezicima i jedino predratna Srbija i Hrvatska pčelinji stan nazivlјu: košnica).

Broj pčela u pčelinjem društvu nije uvek jednak. Snaga društva zavisi od godišnjeg doba, te od vrednosti matice, obilne paše i veličine stana. Dok u jednim prilikama društvo broji nekoliko stotina, dotle u drugim prilikama broji više hilјada, pa jedno jako društvo u dobrome i punome razvitku broji 60 do 80 hilјada pčela. Zimi je broj pčelinjeg društva veoma ograničen, ali jedno dobro uzimlјeno .društvo broji ipak i zimi do 20 hilјada pčela.

Svoj stan i imovinu brani od svakog, koji hoće u taj da dira. Ali, ako pčela iz ma kog društva ulazi sa praškom ili nektarom, nju pčele iz tuđe košnice u svoj stan propuštaju bez ikakva napada. Svakog, ko je uznemiri, bode žaokom. Ubod je spojen s bolom, jer istovremeno pčela kroz žaoku istisne u ubodeno mesto i otrov. Čovek je naprednim gajenjem pčela pode sio postupak da se od pčelinjih uboda odbrani.

Nakon što se pčelinje društvo razvilo do napona svoje snage, jedan se deo mlađih pčela sa starom maticom seli, da u novome stanu osnuje građu kao i u -ostavlјenom. Takvo selenje nazivlјemo ro j e nj e. Ostavlјeno društvo nazivlјemo s t a r k a (ili otac) a izrojeno društvo r oj.

U svakom pčelinjem društvu jesu tri vrste pčela’ matica, radilica i trut. Razdvojeni ne mogu da žive. Nјihov razvitak i postojanje moguće je jedino u zajednici. Kad za društvo trutovi postanu izlišni (nakon svršetka paše), pčele ih iz svog stana izjure.

Matica je, u redovitim prilikama, jedina u društvu i jedina koja nošenjem jaja razmnožava društvo. Radilica svojim radom i redom celo društvo hrani i brani. Nјihov je broj uvek najveći. Sa podelјenim radom svaka svoj posao uredno i marlјivo obavlјa, pa se po tome razlikuju na: hranitelјke, voštarice, me darice, reduše, hladilice, vodarice i čuvarice. Trutovi oplođuju matice, a u potrebno doba greju leglo i pomažu razvijanju topline u košnici, kad pčele iz građuju saće, te najzad svojom toplinom pomažu isparavanje suvišne sadržine vode u medu.

U jednom normalnom pčelinjem društvu može da ih bude po jedna do tri hilјade, a prema jakosti društva i više.

Sl. 2. — Matica, trut i radilica.

Izostavljeno iz prikaza

Pčelinje telo nema unutarnji koštani skelet, kao npr. kičmenjaci. Umesto toga pčelinje telo je izgrađeno od tri sloja kožasto crne stvari, naučno nazvani h i t i n, materije meke i gipke, mestimično debele i tvrde.

Da bi se pčelinje telo slobodno pokretalo, taj je pokrivač složen od tvrdih prstenova, koji su spojeni sa tankim pruživim kožicama. Po takvom sastavu pčelinje je telo člankovito.

Pčela je obrasla dlačicama (malјama), koje izbijaju iz unutarnjeg sloja mekanih ćelija, zvanih hipodermit eip.

U glavi su pčele dva velika, složena oka i tri mala. Složene — zvane facethne oči — velike su i leže po jedno sa svake strane glave. Tri prosta, čeona oka, leže pčeli, u obliku trokuta, na vrh glave; dva gore, a jedno dole. Facetne oči imaju oblik šestorokutića, sličnih ćelijama saća.

S malim očima pčela gleda bliže, a s velikim očima dalјe predmete.

Između očiju su joj ticala (pipci), kojima pčela čuje, miriše, opipava i sa kojima se sa pčelama sporazumeva.

Usta se pčele sastoje iz gornje i donje usne česti zvanih čelјusnice.

Sa gornjom čelјusnicom pčela prihvaća, nosi, gradi i struže, iznosi iz košnice sve suvišne tvari kao i nečistoću, prenosi voštane listiće sa pčela voštarica, gradi voštane ćelije, struže prašnike da bi nakupila cvetni prašak, u svoje doba hvata trutove da bi ih iz košnice izbacila, te najzad zaustavlјa pčelu, koja ne pripada njezinom društvu.

Donja je čelјusnica složena od delova: jezik, koji je srednji deo ove čelјusnice, a stoji između duplog sklopa vilica, po dva sa svake strane. Prstenasti i giblјivi jezik svršava sa lopaticom. Svih tih pet delova nazivlјemo surlica ili rilce. Sa rilcem pčela oseća okus.

Od šest pčelinjih nogu, stražnje se, kod pčele radilice, razlikuju po jednom produbenom žlebu, koji naizvlјemo košarica, pri kojoj pčela, kod sabiranja, slaže grudice cvetnoga praška.

Na svakoj strani grudi ima .pčela po dva krila. Kad leti, naborom i zupcima, koje ima na krilima, zapne manje krilo za veće i tako podesi veću površinu krila radi bržeg letenja.

Na srednjem i krajnjem delu grudi, ima pčela tri para, po tri sa svake strane, a na trbuhu po sedam pari odušaka ili otvora dušnica, koje joj služe za disanje.

Trbuh je pčele složen od prstenova ili kolutova, kojih je u truta sedam, a u matice i radilice po šest.

Trbuh i noge, kao i kolutovi matice prelevaju se u jasniju, žućkasto crvenkastu boju.

Sa donje strane trbuha, na četiri središnja prstena (među prednjim i zadnjim) jesu voskovni organi, iz kojih radilica luči vosak.

Kad pčela žaokom ubode drugu pčelu, osu, mrava itd., ona tad žalac može natrag da povuče; ali kad ubode čoveka ili životinju tople krvi, koji imaju opružnu kožu, pčela tada žaoku ne može da izvuče, jer joj se ista otkida. Tako psvredi unutarnje organe, pa pčela mora da ugine.

Iz usta pčele vodi jednjak kroz glavu do mednog želuca (medne kesice), koji je smešten u gornjem delu trbuha. U tome mehuru nosi pčela.nektar ili vodu. Na Donjem delu tog mehura nalazi se želučana usna, sa četiri mišićna zatvarača, pomoću kojih pčela propušta za svoju hranu u želudac onoliko, koliko joj je za ishranu potrebno, a ostatak .nektara ili vode, ili slatke tečnosti što u mehuru nosi, povraća u ćelije.

Sl. 3. — Voštani prsteni.

Izostavljeno iz prikaza

Sa želucem je u spoju crevo za izmet, složeno iz dva dela creva, tankog i debelog. Za vreme zimovanja pčela zadržava izmet u debelom crevu. Ako, se toga previše nakupi, a ne može da ga izbaci, radi preduge zime, ili uznemiravanja, ili radi loše vrsti zimske ishrane, pčela tada oboli na griži (srdobolјi).

Na mestu gde se želudac spaja sa tankim crevom, nalazi se oko 180 cevastih končića, koji odvajaju mokraću. To su Malpiđijeve cevi. Na prednjoj strani debelog creva nalazi se šest rektalnih žlezda, koje izlučuju nepotrebne sokove.

U vezi s organima za varenje nalaze se u glavi i grudima žlezde slinavke i to dva para, gornje i donje, u glavi, a treće, najveće, u grudima.

Prvi, gornji par žlezda, jesu mlečne žlezde i te imaju samo radilice, a od tih samo mlade pčele. Sokom ovih žlezda, zvanog mleč, hrane pčele maticu i crviće. Tu vrstu mleča naučno nazivlјemo hilus.

Drugi par žlezda, u glavi i onaj u grudima, luče plјuvačku, koja vlaži jezik pčele i tim putem! meša se sa nektarom, kad ovaj pčela iz cveta srče i sprema u mednu kesicu.

Sl. 4. — Unutarnji organi pčele.

Izostavljeno iz prikaza

Krvotsk je pčele podešen od jednog mišičnog suda u obliku dugačke turbine, koju nazivlјemo pčelinje 2 srce. Nalazi se na leđnoj strani i prvi deo ima pet odelenja ili kletaka u trbuhu. Drugi deo srca progeise se kroz grudi i vodi u glavu. Ovaj deo nazivlјemo aorta, koja se u glavi deli na dvoje, a svaki deo opet uporedo u dvoje. Kletke se otvaraju i izlevaju krv u organe tela.

Pčele ne dišu na usta, već pomoću dušnica i otvora dušnika, ko.ji se nalaze po stranama pčelinjeg tela.

Od svih insekata pčelinji su živci najsavršenije razviti. Središte živčanog sastava nalazi se u parnim čvorovima, zvanim ganglije, kojih ima dva para u glavi, tri u grudima, a pet u trbuhu. Iz ganglija se mnoge živčane niti, kao pokretači delova života pče le, granaju u sve unutarnje i vanjske delove pčelinjeg tela.

Iz svakog oplođenog jajeta matice može da se izleže ili matica ili radilica. Iz jaja, koje matica snese u radiličku ćeliju, može da se izvede matica samo tako, ako radilice tu ćeliju prošire i jaje hrane samo odabranom hranom (mlečom). Usled uvećane ćelije i odabrane hrane, izvede se matica kao sasvim razvijena pčela, dakle i sa razvitim polnim organima, dok su ti organi kod radilica zakržlјali. Kod radilica, koje su preuzele ulogu nošenja (lažne matice). ti su organi nešto razvijeniji.

Oplođavanje matice vrši se van košnice, u vaz duhu. Ona se pari redovno samo sa jednim trutom i samo jednom u životu.

Matica, koja slučajno nije oplođena, takođe će leći jaja, iz takvih će se leći takođe živa bića, ali samo — trutovi. Ta je pojava naučno nazvana partenogeneza (devičansko rađanje).

2. Hrana matice, radilice i truta i uloga truta u pčelinјem društvu

Radilica se ne hrani samo medom, već i cvetnim praškom, koji joj je preko potreban za stvaranje i učvršćivanje hitina. Ni leglo se bez cvetnog praška ne bi mstlo da razvije.

Pčela med siše s rilcem, prašak utire usnama i pomoću drugog para žlezda slinavaka prepravlјa jelo za prehranu. Kaks već propušta hranu iz mednoga želuca, to je ranije navedeno.

Ma da ima pčela i najobilnije hrane u košnici, ona ipak troši samo onoliko, koliko joj je potrebno. Tako u letnje doba troši dnevno 2 do 4 miligrama meda, a jedan miligram cvetnog praška. Za vreme zimskog mira troši jedva 1 do 2 miligrama dnevno, a praška snoliko, koliko ga sam med sadrži.

Radilica ne hrani samo sebe; ona svojim trudom hrani čitavo pčelinje društvo. Neguje i hrani, ne samo leglo, već dodaje hranu i matici, a glavnu hranu i trutu.

Hrana, kojom pčele izdržavaju leglo, maticu i trutove jeste dvovrsna. Prvu, bolјu vrstu hrane, prepravlјa pčela pomoću žlezda slinavaka. Tu izabranu hranu nazivlјemo mleč (hilus). Drugu vrstu hrane, koja izlazi iz mednoga mehura, nazivlјemo kaša (himus).

Svaki crvić radilične ćelije hranjen je samo tri dana hilussm, a ostale dane himusom. Crvići pak određeni za izvedbu matice, čitavu su periodu hranjeni sa hilusom. Radi toga se matica, iako je izvedena iz običnog jajeta, razvije do potpune ženke.

Mleč hilus, po analizi dr. Planta, sadrži 47,83% vode, 45,14% albumina, 20,39% saharoze i 13,55% ma sti.

Radilice ne hrane samo crviće (larve), već.one hrane i maticu i trutove, da bi im nadomestili dušičnu hranu, koju ovi ne bi mogli sami uzimati, jer za to nemaju dovolјno razvite organe.

U volјi je pčela, a ta je uslovlјena prilikama paše, kakvu će hranu davati društvu, za koje je određeno da se brine. Ako je priroda pašom bujnija, bo,lјsm će hransm hraniti maticu, da bi brže i obilnije nosila jaja.

U ksrenu jezika na njegovom krajnjem delu, na kome je manje dlačica, nalazi se udubina koju pčele hranilice napune hranom, mlečom ili medom. Tu hranu pružaju gladnoj matici, trutu ili mladoj pčeli. Da bi ovi tu hranu mogli prihvatati, pružaju kraj svog jezička u tu udubinu i tako ponuđenu hranu isišu.

Dok radilice osećaju nagon za napredovanjem, dotle i trutove podržavaju. Kad se vide u opasnosti, da naime paša prestaje kao i da je prestala potreba izmene matice, tada, ne samo da trutove prestanu hra niti, već ih gone i sa mednih ćelija, pa ih tako slabe i izgladnele i iz košnice izguraju.

Hranitelјke su redovno mlađe pčele, a kad ovih, u početku razvitka (s proleća) nema, tad taj posao preuzimaju stare pčele.

Trutovi su u doba najjačeg razvitka pčelinjeg društva veoma korisni. Nјihova uloga nije samo oplodnja matice.

Pojedini trut jedva nešto više potroši meda od pojedine pčele radilice. Pčele im k tome pružaju i kašu (himus) i tom ih hranom hrane sve dotle, dok su pčelinjem društvu potrebni. Čim potreba trutova u pčelinjem društvu prestane, pčele im najpre kašu uskrate, usled čega trutovi mahom oslabe, a čim oslabe„ pčele ih lako iz košnice izbace.

Ako se u društvu još i pri uzimlјavanju nađu trutovi, to znači da će društvo već u rano nastajno proleće izmeniti maticu. Ali se ponajčešće desi da u takvom društvu matica već preko zime ugine, pa društvo na proleće oetane bezmatično.

U vremenu kad je najviše pčela na ispaši, leglo bi stradalo kad ga trutovi ne bi svojom toplinom zagrejavali.

Trutovi stvaraju toplinu u košnici, koja pomaže da pčele bolјe luče vosak, kao što izvesna toplina u društvu, davana od istih trutova, pomaže dozrevanju meda.

Trutovi napokon mnogo pomažu skupnom regulisanju topline u košnici, naime: za zapare, dok pčele na letu i poletalјci prave „bradu”, trutovi se sabiju po okrajcima košnice, dok se za vreme hladnoće grupi šu u krugu legla zajedno sa pčelama, te tako čuvaju leglo od zahlađivanja. Ako je toplina normalna, a na leglu ima dovolјno pčela radilica, tad ćemo trutove naići samo na mediim okvirima.

Po pravilu prirode, koje pčele bolјe znaju i osećaju od nas lјudi, pčele u izvesno vreme hrane i trpe izvestan broj trutova. Takvu prirodnu potrebu ne sme mo pčelinjem društvu ograničiti. Ako je pak u nekom društvu prevelik broj trutova, čak veći od radilica, ni tad pčele nisu krive, ali je tim pčelar opomenut da maticu pčelinjeg društva zameni sa dobrom.

Iskustvo mnogogodišnjih opita pisca ovog uput•stva pokazalo je, da pčele, bolјe od ikakvog pčelarskog majstora, znaju kad i koliki je broj trutova u košnici potreban.

Opiti su dalјe apsolutno pokazali i to, da ona društva, koja imaju trutova, ta imaju i meda i roja; i obratno, društvo ne napreduje, ako u potrebno doba godine nema dovolјno trutova.

3. Kako pčela sabire nektar, cvetni prašak i lem

U jednome satu obiđe radilica 200 do 300 cvetaka.

Po računu dr. Ciezilskog, pčela donese na jednom 56 do 71 miligram, prosečno po 60 mg. nektara.

Ona mora napraviti do 16.000 letova, da nakupi 1 kg. nektara. Ako se odbije sastojak vode u nektaru, tad treba gotovo dvostruko letova za 1 kg. meda.

Uza sve to jaki pčelci mogu dnevno nakupiti 4 do 8 kilograma nektara.

Pčela najpre obilazi najbliže cvetove, a u istom danu najviše onu vrst cvetova, od kojih je paša najizdašnija.

Paša je najizdašnija, ako je dan tih, sunčan i topao, a vazduh vlažan. Za duvanja oštrih vetrova, pa oni i tihi bili, ako su severni, ili zapadni, nektar se u cveću suši isto tako kao i za podnevne pripeke.

Čim pčela povije glavu u unutrašnjost cveta i pruži rilce (surlicu) u dubinu cvetne čašice, ona pomoću lopatice, koju ima na kraju jezička te dlačica, koje ima duž njega, izvlačl nektar u cev rilca, kuda, pomoću pritiska vazduha, nektar prolazi kroz glavu i grudi do mednoga mehura.

Nektar sadrži 53 do 83% vode.

Cvetni prašak, kako je već navedeno, veoma je potreban za učvršćivanje pčelinjeg tela. Po istraživanju Reomira, jedan ga jaki pčelac potroši godišnje oko 50 kg.

Glavne vredne sastojine praška svode se na 18% belančevine, 15% trščanog šećera i 5 do 8% ulјevitih tvari. Pčela ga donosi u grudicama, na košaricama stražnjih nogu.

Da bi pčela nakuplјeni prašak istovarila u će liju, ona se prednjim nogama prihvati za duboke ćedije, zadnje noge s grudicama praška pruži u dubinu ćelije, pa trnom, koji joj je na srednjim nogama, kao ćuskijom odbija grudice sa košarica, a zatim glavom uneseni prašak u ćeliju sabija.

Kao nektar, tako i prašak pčela sabire jednu vrstu istog dana. Iznimno, pri izmaku paše, unose pčele dnevno razveze vrsti praška i nektara.

Propolis (lem) sličan je smoli, boje je zeleno smeđe, a pčele ga najvećma sakuplјaju po ograncima, pupovima i lišću divlјih kestena, bagrema, jasena, javora itd., ali, ako ga nema u prirodi, izlučuju ga iz svoga tela kao i vosak.

Propolis je pčelama potreban za leplјenje pukotina na košnicama, za použavanje leta te za eleplјivanje svih nepotrebnih i nepoćudnih tvari, koje iz košnice ne mogu da izbace.

Na odbranu od tuđica ili leptirova, zvanih mrtvačka glava (vidi III. ods.) znaju i same pčele leto po užiti tako, što nalepe naslage propolisa, ostavlјajući eamo tolike otvore, da se može provući samo po jedna ili dve pčele.

Propolis sadrži do 62% smole, 6% hlaplјivih tvari, a ostalo voska, gume i u alkoholu netoplјivih materija. Ako propolis na vatru bacimo, osećamo miris sličan balsamu. Od propolisa prave se melemi, pa je propolis u trgovini deset puta skuplјi od meda.

4. Kako pčele izlučuju vosak i kako grade ćelije

U neko vreme mislilo se da pčele i vosak sabiru po cveću ili bilјkama. Docnije se držalo da ga pčele na usta, iz želuca, izbacuju, nakon što su ga od praška prokuvale.

Međutim, pčela, i to jedino radilica, ima posebne organe (vidi sl. 3), osam trbušnih otvora, na koje ona izlučuje sitne voštane lјuskice. Te su lјušturice veoma sitne i lagane; skupa svih osam teže tek jedan i po miligram.

Da pčela može lučiti vosak, potrebna su joj dva uslova: obilna hrana sa nešto cvetnoga praška, te 28 do 30 Celziovih stepena topline.

Suvišnu hranu — naročito kad je pčela nema gde da istovari, što je slučaj kad se roj na golo u košnicu useli — prekuvava u mednome želucu i izlučuje u vosku.

Pčele izlučuju vosak i grade saće jedino za do. bre paše, a iznimno i onda, ako ih veštački prehranjivanjem podražujemo, ako uz to postoji i primerna. toplina.

Koja je to alkemija što med pretvara u vosak, tu zagonetku nauka nije još mogla da ispita.

Vosak luče redovno mlade pčele, a iznimno i starije. Računa se da pčele za izgradnju jednog kilograma voska treba da utroše 8 kg. meda, a po nekima i više

Van svake je sumnje da je za privrednog pčelara važno, da pčele iztube mnogo meda radi nedostatka izgrađenog saća, osobitr kad ga u nastupu paše nemaju u dovolјnoj meri u medištima ili u medišnom delu košnice.

Zanimlјivo je posmatrati kako pčele izgrađuju saće.

Najgornje se pčele s obim prednjim nogama prihvate daske. Za kukice nogu prihvate se kukicama druge pčele i u tome prihvatanju stvore više lanaca.

Jedna noga, i to zadnja, u svake je pčele uvek slobodna; njome u vazduhu maše, kao da bi htela nešto dohvatiti. Sa ovim kretnjama, misli se, pomaže sebi izlučivanje voska.

Zadnja pčela u lancu prihvata se. bls.žnje pčele drugoga lanca tako u više lanaca svrstane, sliče grozdu. U ovako visećem položaju pčele probavlјaju jelo i čekaju čas, kad će se iz trbušnih otvora pomoliti voštane lјušturice.

U času kad više pčela počne na trbušnim otvorima Da luče vosak, otrgne se jedna iz lanca, i, gurajući bezobzirno svoje drugarice, popne se do satonoše, dlačice ili daske, da tamo udari temelј voštanoj tabli.

Skidajući lјuskice zadnjim nogama, pograbi čelјustima jednu od onih 8 voštanih lјuskica, stane je gnjaviti, plјuvačkom mešati i mesiti, pa je ugrudvanu pričvrsti kao temelј satonoše. Jednako uradi i ,sa drugim lјuskicama, pa se žurno udalјi.

Tom „kamenu temelјcu” žurno se otisne druga, te od pristavlјene grudvice voska prve ploče, odredi mesto za prvu ćeliju. Pa se odvoji treća, peta i više na jednom te na hilјade mesta u klupčetu: izlučuju, nameštaju, lepe, protežu i ispravlјaju, dok se ne osnuje jedna i više voštanih ploča.

U dobrim prilikama jedan jaki pčelac sagradi na ovaj način dnevno do 12 četvornih desimetara saća, što znači 10.000 radiličkih ćelija.

Svaka je ćelija šestostrana prizma, kojom je osnovka piramida. Kako pčele na temelјici sata grade ćelije s jedne strane, tako-svaki od ona tri romba jedne ćelije ujedno je i osnovka triju ćelija s protivne strane.

Svaki novi voštani sat ima 22 do 23 milimetra, a stariji i do 26 milim. deblјine. Razmak između dva sata iznosi 10 do 11 mclimetra, a između sata i bočnih zidova košnice 6 do 7 milimetara.

Pčele grade pet vrsti ćelija i to: radiličke, trutovske, matičine, medne i prelazne. Radiličke, trutovske i medne su šestbstrane, samo što su radiličke najmanje, a trutovske najveće. Na jedan četvorni decimetar dolazi s jedne i sa druge strane sata po 850 radiličkih, a 510 trutovskih ćelija.

Medne ćelije nisu vodoravne kao radiličke i trutovske, već malko, za 4 do 5 stepeni uzdIgnute, te u takvom položaju sprečavaju da med iz njih ne curi.

Matičine su đelije najveće, ali je njih najmanje. Po obliku su slične kapici žira. Gornja je strana šira, donja uža, a kad je pčele izgrade, slične bradavici.

Prelazne su one ćelije, koje se nalaze izmed jedne i druge vrste đelija. Takve su ćelije nepravilne.

Poklopci su na ćelijama ravlične brije. Oni legla vrlo su tanki, prozračni i mrkiji, dok su pokloppi mednih ćelija deblјi, neprozračni i beli ili jasnije boje. Mladi je vosak beo, stariji žući, a stari je gotovo crn.

5. Koja je toplina pčeli potrebna

U životu pčele, kao i u razvoju pčelinjeg naroda. veća ili manja toplina igra veliku ulogu.

Rastenjem topline raste i njezina aktivnost. Uticajem topline ona se budi, napreduje i razvija. Probuđen život ukazuje pčela kod nas već u martu. U maju i junu je u punom naponu, a nakon toga pomalo opada. U pojedinim se krajevima krajem leta opet podiže, a polovinom novembra i u najtoplijim našim krajevima sasvim prestaje.

I ako je pčela kći sunca, opet joj više škodi žestoka vrućina od lјute zime. Dok za letnje pripeke nema u pčelinjem društvu nikakva napretka, u januaru, najdalјe početkom februara, kad je ipak srce zime, dobro uzimlјeno društvo mora da ima legla.

Toplina jednog dobrog pčelca dosegne časovito i do 30 C. stepeni. Za održavanje potrebne topline zimi, pčele se sabiju u klupče, u kome ne vlada manje od 12 C. stepeni topline, a s krajeva oko 8 C. stepeni. Ako se toplina u klupčetu onizi ispod 6 C. stepeni topline, pčele tada obamru. Obamrle moguće je u život povratiti i nakon 12 sati, ako bi ih utoplili.

Za vreme zimskog počitka, dok u košnici nema legla, dovolјna im je toplina od 12 C. stepeni. U doba obilnst nesenja matice, toplina se obično podiže na 28 C. što je dovolјno da pčele mogu vosak izlučivati.

Nijedna košnica ne sme’ imati promaje ,ali svaka mora imati dovolјno vazduha uvek, a osobito za vrućih dana. Zračenje nastaje putem dobro podešenog leta.

6. Preobražaj (metamorfoza) pčele

Jajašce, koje je matica u ćeliju snela, naliči uplјuvku. Boje je belkaste. Teži 0.0046 grama.

Prvi dan stoji jaje okomito, drugi dan koso, a treći dan polegnuto na dnu ćelije. Jaje i matice i radilice i truta ostaje u takvome položaju tri dana.

Nakon trećeg dana jaje se pretvara u crvića, u kojem stanju ostaje: matičin pet dana, radilice šest, a truta šest i po dana.

Sl. 5. — Preobražaj (metamorfoza) pčele radilice.

Izostavljeno iz prikaza

a-b : 3 dana jaje
c-d : 6 dana crvić
e-f : 4 dana čahurica
1 dana preobražaj u lutkicu
g-h : 4 dana lutkica
m-j : 3 dana razvijena pčela
Svega 21 dan
22-gi dan izlazi iz ćelije.

Čaurenje matičina crvića traje jedan dan, radilice dva, a trutovskog jedan i po dan.

Kao čaura počiva matičina i radilice po dva dana, a trutovska tri dana.

Preobraženje u kukulјicu traje jedan dan, (trutovsko dva) i u tome ostaje matični tri, radilice sedam, a trutovsko devet dana.

Ćelije matičnjaka pokriju pčele osmog dana, radiličke devetog, a trutovske devetog i po dana.

Potpuna matica izmili iz ćelije 16-tog, radilica 22-goga trut 25-tog dana.

1000 pčelinjih crvića utroši 100′ grama meda, 50 grama cvetnog praška i 33 grama vode. Leglo trutovz troši dvostruko. “ •

II. Otsek Praksa.

1. Put do pčelarskog uspeha.

Ranije je navedeno koliko bi razvito pčelaratvo moglo koristiti pojedincu pa po tome i ukupnoj našoj narodnoj privredi.

Da, tako bi doslovno i moguće bilo ;ali, da bi se ono doista i ostvarilo, trebaju za to, sem postojanja pašnih prilika, još i drugi i ne mali uslovi.

Mnogi i mnogi te uslove, pre početka pčelarenja i ne uzimaju u razmatranje, pa se brzo i grdno razočaraju. I ni pola štete, što razočaraju same sebe, već razočaraju i drugoga; i onoga, koji bi posao pametnije i razmišlјenije preuzeo i ne bi, se razočarao.

Treba imati na umu, da i pčelarstvo spada u polјoprivredu. Pa, kao što je uspeh bilo koje grane polјoprivrede na prvome mestu uslovlјen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podložno i pčelarstvo.

Jednom nepoželјne kiše, drugi put nepoželјne suše, nepovolјne zračne struje u doba izlučivanja nektara, mrazevi, preduge i oštre zime, neprijatelјi pče linji, bolesti itd. sve takve neprilike, uz ostalo, mogu u nekoj godini, ne samo svaki. usgaeh brisati nego mogu i grdniju štetu neveštom; pčelaru napraviti.

Onaj, koji hoće da se pčelarenjem bavi, ne sme samo računati kolika jedna košnica može dati, nego treba bitispreman i na to, koliko može i štete imati.

Ko je u pčelarsko gospodarstvo upućen, taj zna veoma dobro, da, na primer, u 10 godina može. računati ND tri unosne, spasavajuće godine i da će mu takve prineti lepi prosečni postotak na trud i uloženi novac. Dobitak iz ovakvih godina treba znati rasporeditiza nerodne godine. Koji pčelar drugače računa, taj će se grdno prevariti.

Pčelar treba biti spreman, ne samo da za dobiveni med novac zgrće, već mora biti spreman i na teškoće neke, kad će nekad jedva toliko da dobije, koliko će pčele jedva od gladi da spase.

Svako II ne može biti pčelar. Da pčelar u istinu postane pčelar, on mora imati prirođene sklonosti za to, kao što prirođene sklonosti terba imati i za svaki posao, za svako znanje, za svaku nauku.

Kao što se ni u jednoj polјopivrednoj grani ne može doći do prihoda i dobitka, ako za to ne postoji podloga (zemlјa, alat itd.) po čemu se prihod i dobit izvlači, tako je jednako i U pčelarstvu (dobava koš nica, pčela, pribora itd.) samo s tom razlikom, da su troškovi za postavlјanje pčelanika daleko manji od ijedne druge polјoprivredne grane, a da pčelarstvo opet, daleko bolјe rentira od ijedne druge polјske privrede.

Ovoliko o opštim uslovima za postignuće uspeha.

Ali, u pčelarstvu, naosob privrednom, postoje i posebni uslovi, po kojima je uspeh zajamčen, a ti su uslovi sledeći:

1. Pčelinja paša. 2. Dobar pčelar predan i ERŠT poslu. 3. Podesan sistem košnice i prema tome podešen sistem rada.

Ko hoće da pčelari, treba najpre proučiti što od paše u okolini postoji da bi mogao uspešno pčelariti. Da bi to proverio, mora stvar najpre Teoretski proučiti. Mora naime znati koje su bilјke medonosne, pa tad ispitati ima li takovih i u kojoj količini u kraju gde hoće da pčelari. Ako se u tome kraju nalazi neki pčelar, najbolјe će učiniti da se kod njega izvesti, kako mu njegovo pčelarenje donosi.

Nego, i ako su pčelari dobri i susretlјivi lјudi i drugari, ima ih, koji će drugu prilike preuveličati (to su s reda pčelari amateri) a drugi he pilike crno prikazivati (to su škrtci i samoživci). Pčelar od posla neka dakde veruje samo u ono, što je temelјito ispitao i proverio.

Gde nema povolјne i dovolјne paše za pčelarenje, tog najglavnijeg uslova za uspeh, biće najbolјe sa pčelarenjem i ne počinjati, jer bi to sličilo građenju mlinske vodenice onde, gde vode nema.

Pri povolјnim prilikama paše i neuki će pčelar neki uspeh da postigne. Ali gde je paša loša, tamo uspeti neće, pa ma i svi ostali najbolјi uslovi postojali.

Ako u mestu posgoji samo neka, ili, na prijmer, samo jedna paša, pčelar mora biti spreman na selenje pčelanika. Kaže. se: „Na osovini rodi med”. Selenje je na pašu najunosniji i ako najteži pčelarski posao, a skopčan i sa nesigurnosti uspeha, a sigurnosti troškova. Troškovi su, naime, neizbežni, a i najbolјa postojeća paša može nenadno da podbaci. Doduše, na ovo ne valјa mnogo misliti, jer „strašlјivu trgovcu praznina u tobocu”….

Da u preselјavanju na ispašu pčelar uspe, treba najpre dobro upoznati prilike onoga kraja, gde je odredio da pčelce seli i da je u vođenju toga posla temelјito upućen.

Samo dobrom pčelaru, koji je poslu predan, koji ga s lјubavi, pažnjom i računom radi, koji je u život pčela i rukovanju s njima dobro upućen, takvome će pčelaru, uz dobru pašu, posao ići k ruci.

Da bi se uspeh postigao, mora pčelar i sa vremenom slobodno raspolagati, kako će svaki posao na pčelinjaku TAČNO i pravovremeno izvršavati. Dok je posla na pčelinjaku pčelar u tome vremenu mora biti slobodan, da pristupi radu na pčelinjaku u ono vreme, kad neki rad u to vreme mora da izvrši. Dalјe, mora se ostaviti svih rđavih navika, koje bi ga odvraćale da poslove na pčelinjaku ne bi u redu posvršavao.

Da bi se u poslu što bolјe uvežbab i poučio, mora budno pratiti pčelarsku književnost, naosob pčelarske listove, a napose se preporučuju obilaženja pčelinjaka vrednih privrednih pčelara, koji od pčelarenja privređuju, gde će mnogo toga praktičnoga naučiti. Na pčelinjake amatera (koji pčelare samo da pčele imaju) neka nekad ne ide, jer bi, povodeći se za njihovim pričanjima, svoj privredni posao bez sumnje pokvario.

Nije dobro počimati sa većim brojem pčelaca i sa ulaganjem većeg kapitala. Dovolјno je početi sa pet košnica (najmanje sa tri). pa, tvrdo štedeći dobitke, pčelinjak postepeno uvećavati. Tako se povećava i iskustvo pa tim umanjuje i mnoga šteta u novcu i pčelinjaku.

Dobar pčelar ne sme biti na med pohlepan. On mora nastojati da mu pčele za svaki slučaj imaju uvek dovolјno hrane, a samo suvišak da oduzimlјe i da samo zreo med oduzimlјe.

Po izletu pčela i po njihovom ponašanju neka se pčelar uvešti da zna oceniti kako ,mu koje društvo stoji. Velika je nevolјa za uspeh, ako je pčelar odviše radoznao, pa često košnice otvara i tobože pregleda. Pored ostalih neprijatnosti neka pčelar zna, da kod svakog otvaranja košnice gubi skoro do četvrt kilograma meda.

O stanju svakog pojedinog društva mora voditi beleške i za to treba da ima beležnicu, u koju će unositi pojedina opažanja o svakom pčelinjem društvu i u istu beležnicu uvoditi i sve prihode i rashode, da na kraju godine može izvesti tačan obračun.

I vreme je novac. Radi toga, pre počimanja nekog rada na pčelinjaku, neka pečlar dobro razmisli što i kako ima nešto da uradi i nakog toga spremno i smišlјeno i brzo posao obavi. Neko šeprtlјanje nije u nikojem radu dobro, a u radu sa pčelama ponajmanje.

Praksom je proračunato, da je veštom pčelaru za sve radnje u godini oko pojedinog pčelca dovolјno dva sata rada, računajući u to vreme i rad oko vrcanja meda. Davati sebi suvišan posao i k tome gubiti vreme, pripada samo amateru, ali ne nikako privrednom pčelaru.

Pjreko zime, a najdalјe do kraja marta, vredan pčelar mora spremiti sve potrebno za pčelarsku sezonu, koja nadolazi. Uz potreban pribor1 neka su mu i košnice gotove, svi popravci izvršeni, svo saće u okvire umetnuto, u jednu reč, sve do poslednje sitnice neka mu je u redu, kako mu se nikako ne bi desila ona: „Gradi košnicu, kad mu je roj na grani”

Neuredan pčelar nikada neće imati koristi od pčelarenja. Bez reda, nema rada, nema uspeha. Uspeh se kruniše samo redom i radom, čemu nas i sama pčela uči. Tko ne zna da stupa po pr: meru pčele, taj sa pčelarstvom ne treba ni da se bavi.

O košnici, Kso jednome od uslova na putu do pčelarskog uspeha, biće govora u zasebnom poglavlјu.

2. Položaj pčelinјaka

Važno je kako je i gde je pčelinjak smešten. Pravilo je, da košnice postavimo tako, da leta budu okrenuta prema jugoistsku ili podnevu. U osenu nikako se košnice ne smeju postaviti. Ako su košnice postavlјene u redove, tada treba da je košnica od košnice udalјena usporedno barem 10 santimetara, a red od reda najmanje 2 metra.

Odnosno položaja za ispašu, često mnogo za uspeh odlučuje — osobito u ravnicama — da li je pčelinjak postavlјen jedan ili dva kilometra dalјe ili bliže od paše.

Ništa opasnije nema od toga, ako je pečlinjak namešten na mesto gde vladaju promaje, jer ta škodi pčelama ne samo zimi, nego i leti. Pod promahom neka se ne misli samo na vetrić ili vetar; dovolјno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetlјiva vazdušna struja, osobito ako je pčelinjak postavlјen između kakve useke, klanca, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd.

Pčelinjak traži sklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalјe od svake buke. Ne sme biti pristupačan domaćoj stoci i živini (mnoge vrsti kokošiju zoblјu pčele) i treba biti podalјe od svakog puta barem za 20 metara.

Za letnje pripeke msra biti zaštićen od podnevnog sunca. To se podešava sadnjom voćaka, ili uređujući na krovove košnica hladovinu, ili podešavanjem ventilacije u samome krovu košnice. Ako su krovovi košnica obloženi terovom hartijom, koja je crna, treba ovu premazati krečnom belom bojom.

Štetno je namestiti pčelinjak kraj mirnih reka ili morskih tesnaca, jer se na takvim položajima pčele mnogo potapaju i za vetra i za tišine, a osobito kad se oblaci u vodi odsijavaju.

Ispred košnica, barem na sto metara, treba da je čistina, da bi pčela čim iz leta poleti, imala slobodan let. Veoma je dobro ako je pečlinjak postavlјen na nekom koso uzvisitom mestu.

Na pčelinjaku treba da vlada red i uzorna čistoća. Uokolo košnica neka je barem za dva metra, trava isčupana ili pokošena. Ali neka ni jednom pčelaru ne dođe na pamet da pčelinjak popločava ili cementuje, jer bi po tome, osobito u ranom proleću, takav uređaj bio grobnica pčela. Pčele, koje tamo sednu, smrznu se i uginu.

Ne samo da je lepo, već je i korisno, a i praktično, okolo pčelinjaka — ali ne prema letu — zasaditi voćke nižeg rasta, da bi se na. njima i rojevi lako hvatali i stresali.

Pčelinjaci mogu biti „zatvoreni” i „otvoreni”.

Zatvoreni su pčelinjaci zgodniji po tome, što se košnice dulјe očuvaju i što se više njih može na manjem prostoru da postavi. Leglo se ranije razvija, što je osobito pogodno za one krajeve, gde već krajem aprila nastaje repična paša. I od krađe su zatvoreni pčelinjaci bolјe osigurani.

Ali zatvoreni pčelinjaci imaju i svoje loše strane. Matice, nakon svatbenog leta lako zalutaju u tuđe društvo, gde budu ubijene, pa je bezmatičnost češća pojava u zatvorenim pčelinjacima. U košnicama, koje su jedna uz drugu složene, nemir jedne oseti njoj susedna, pa se nemir proširi u celom pčelinjaku, što je, štetno uvek, a osobito zimi. Ako se desi napad tuđica, teško se protiv ovih u sabijenim košnicama boriti. Iz košnica zatvorenog pčelinjaka okviri se redovno vade pozadi. Takav je rad veoma spor. Pre će pčelar pregledati 10 košnica u otvorenom nego u za tvorenom pčelinjaku samo jednu. U slučaju požara zatvoreii pčelinjak je za čas ceo u plamenu. Sa košnicama neograničene sadržine (nastavlјačima), kao ni s većim pološkama, koje se manje roje, u zatvorenim pčelinjacma ne može se pčelariti, pa prema tome–zatvoreni pčelinjak daje više nepoželјnih rojeva.

U otvorenom! pčelinjaku matice docnije počnu da legu, pa prema tome i. društva se docnije razviju. To je i bolјe za krajeve gde paša ne prispeva pre maja ili juna. Na otvorenom pčelinjaku svaki se rad jedinstveno lako svršava. Košnice su po sustavu nastavlјača neograničene, kao i veće pološke, pa nepoželјno rojenje lakše zaprečimo, a tim i prinos na medu uvećamo. Odbrana rd tuđica je veoma laka.

Na otvorenom pčelinjaku košnice lakše od kiše i nevremena propadaj^1 Ali, ako ih svake treće godine bojadišemo, sačuvaćemo ih barem za 20 godina, a kroz to vreme ćemo ih i mnogostruko ioplatiti… Od krađe su slabije zaštićene, ali se i tome leka nađe…

Bile košnice u zatvorenom ili otvorenom pčelinjgku, moramo ih postaviti vodoravno, osobito za vreme kod pčele grade saće. Inače, neka su košnice uvek nešto napred nagnuto postavlјene, da voda nebi kroz leto podnjaču plavila i da bi pčele sa podnjače lakše trunje izbacivale.

3. Košnice

3.1. Uopšte

Ni u jednoj polјoprivrednoj grani nema toliko raznorožnih mišlјenja i toliko zabluda, toliko nestručnih gledišta, kao što to ima — po pitanju košnica — pčelarska grana.

Uzrok je tome taj, što po tome pitanju hoće da raspravlјaju i vode reč i pčelarski amateri i što se nađe početnika, koji ih u njihovim „gledištima“ slede.

Pčelarstvo treba shvatiti kao privredu, a ne kao razonodu, pa tu granu treba da vode, da joj pravac daju jedino stručni, praktični i oprobani privedni pčelari. Naše pčelarstvo ima danas takvih već lepi broj. Odlučni pčelari polјoprivrednici, selјaci, uzimlјu i pčelarstvo kao ozbilјnu privredu, što je i utešno, i što na njih aMaterska „gledišta”, kako izgleda, nemaju više upliva. Ako je pak nekome do razonode, tad će takvi „pčelari” pčelarskoj privredi mnogo koristiti, ako sopstvena „mišlјenja” ostave za sebe.

Ovde iznosimo po jedan tip svestrano ispitanih sistema košnica sa širokoniskim okvirima, sa kakvim pčelari 95% pčelara u naprednom pčelarskom svetu, što znači, da su takve košnice, po svojoj podesnosti, najbolјi praktični ispit položile.

Sa kojomgod od navedenih košnica interesovani pčelar želi da pčelari, uspeh mu je zajamčen, ako se po danim uputstvima bude vladao.

Ali, neka još jednom svakome pčelaru bude naglašeno da sama košnica ne donosi uspeh, jer za uspeh trebaju još i drugi uslovi.

Ti uslovi izloženi su u ovome uputstvu i svaki će ih pčelar upoznati, ako dalјnja naša izlaganja bude pažlјivo pratio.

U dobroj je paši svaka, pa i najprimitivnija košnica dobra, jer će u svakoj biti meda, svaka će korist doneti, ako se, prema sistemu košnice, podesi i prikladni sistem rada.

Ali, u svakome poslu postoji težnja da se, u izvršavanju istoga, ima u ruci alat, s kojim bi se taj posao mogao izvršiti ne samo najlakše, najbrže i najjeftinije, nego da bi se mogao izvršiti i najkorisni je.

Takav alat — ovde recimo košnicu — želi i pčelar u njegovom pčelarskom poslu. Jer, ako je košnica kao alat podesnija i prema tome i sistem rada podesniji, biće mu i rad lakši, brži, jeftiniji i uspešniji, nego kad bi, u jednakim prilikama radio sa slabijim alatom i po tome sa slabijim sistemom.

Košnica ima više vrsti, bolјih, loših, a i bez ikakvog privrednog značaja.

Glavne vrsti košnica koje se mogu preporučiti, možemo razvrstati u četiri sistema. Od tih ćemo izneti od svakog po jednu, s napomenom da neka razlika od po jedan ili dva santimetra u širini ili dužini okvira iz jednog sistema, nije nikakva veća stvarna, korisnija ili štetnija razlika. Ali, ako već hoćemo da idemo za sistemom, ne pravimo novu „stručnu” glavu bez potrebe i bez koristi, jer će nesumnjivo biti bolјe da poprimimo sistem u originalu.

Kao prve pominjemo primitivne košnice: daščare, dubovine, vrškare i trmke. Iako su primitivne, one nikako nisu bez značaja, kao što ćemo dalјe videti.

Od modernih, okvirnih, najglavnije su i najpodesnije ove:

1) . Širokoniske nastavlјače sa jednakim i normalnim plodištem i medištem.
2) . Širokoniske nastavlјače sa većim okvirima u plodištu, a poluokvirima u medištu.
3) . Širokoniske pološke sa uvećanim okvirima.

Da bi čitalac ispravno shvatio razlaganje koje će, po pitanju košnica, u napisu pod 3) biti izneseno, navodimo,. na osnovi praktičnih ogleda, uslove koji važe da neka košnica bude podesna za privredno pčelarenje.

Ti uslovi jesu:

1) . Košnica po sadržini mora biti tolika, da pogoduje punom razviću pčelinjeg društva i da se njen prostor, prema paši, može uvećati ili umanjiti, tako da društvo može u svakoj prilici svu moguću potrebu uneti sebi, a ostatak da bude za pčelara.
2) . Košnica mbra imati prednosti lakog rukovanja pri svakom radu, kako bi se pčele što manje uznemiravale, a svaki posao izvršavao brzo i praktično.
3) . Mora biti jeftina i podešena za svrhe seleber pčelarenja.

3.2. Primitivne košnice

Ne može se ni zamisliti dobro uređeni privredni pčelinjak, ako na njemu nema i pomoćnih košnica.

Pomoćne košnice mogu biti okvirne i proste (neokvirne, primitivne).

Pomoćne nam košnice odlično služe za dobivanje rojeva, za izgradnju saća i prinos voska i za pojačanje „medara”, tj. onih pčelinjih društava, koja smo odredili za glavni prinos meda.

Propagovanjem naprednog pčelarstva na nekim se stranama piše i govori, da neokvirno, prosto pčelarenje treba kao neunosno odbaciti, a pri tome se zaboravlјa da su primitivne košnice glavni izvor pri vrede na vosku koji je, prvenstveno, naprednom pčelarenju i te kako potreban. Table pak izgrađenog, prirodnog saća u mnogom premašuju vrednost veštačkog saća.

Pčelinjak privrednog pčelara ne može biti dobar izvor za dobivanje meda, ako ne postoje preduslovi za to. A od važnih preduslova jesu: vosak, tj. u prvom redu prirodno izgrađeno saće, a u nestašici toga veštačko saće što ga dodajemo pčelinjim društvima medarima, te rojevi ili delovi izgrađenih društava kojima usavršavamo snage društava medara. Sve ove preduslove najlepše i najzajamčenije dobivamo putem pomoćnih košnica.

Pretičci voska, rojeva i društava, kao i matica, što pčelar izvodi, dadu se lako unovčiti, jer za po menuto uvek postoji potražnja, a za vosak pogotovo.

Nema tog pčelinjaka ni pčelara koga svake godine, i uz najbolјu pažnju, ne zateku iznenađenja, kao na primer: neka se matica izgubi, u drugom se društvu pojave lažne matice, nego društvo iz nekih razloga oslabi itd., itd. Sva se takva pomanjkanja i iznenađenja brzo i korisno izravnaju no rezervama pomoćnih košnica.

Pčelari, koji ne vole proste, neokvirne košnice, radi toga što ne daju mogućnost otvorenog uviđaja i ne zajamčuju pravilno ispravlјanje slučajno nastalih nedostataka, ti pčelari mogu podesiti pomoćne košnice sa 9 do 10 okvira, one mere s kojom pčelare.

Na stotinu medara, shodno je na pčelinjaku imati: 30 pomoćnih košnica.

S obzirom na uštedu, zgodnije su proste, neokvirne košnice, kao pomoćne. Kod nas su uobičajene trmke,. pletare, dubovine i daščare. Onakve kakve su, nisu zgodne za napredno pčelarenje, ali, prerađene, kako niže opisujemo, ne samo da su odličce pomoćne košnice, nego, pčelareći, kako sam to izložio u uputstvu: „Privredno pčelarenje s prostim košnicama” — (vidi „Pčelar”, Beograd, br. 8—12. god. 1941), možemo sa takvim košnicama veoma korisno i na med pčelariti.

U pčelarskom svetu poznato je i na glasu pčelarenje Linenburžana, kao što su veoma dobro poznate i Kanicove košnice venčaste, a ove su neokvirne.

Proste košnice, vidi sl. 6, br. 1, 2, 3 i 4, s kojima naši pčelari primitivno pčelare, dadu se bez; ikakvog većeg troška i bez ikakvog mučnijeg posla izraditi u onakve, kakvima pomenuti pčelari u svetu već. poodavno napredno pčelare. Između svih, Kanicove su jedinstvene.

Sl. 6. — Br. 1 trmka, br. 2 pletara, br. 3 dubovina, br. 4 daščara. (Proste košnice Južnih Slovena).

Izostavljeno iz prikaza

Trmke pletu prosti pčelari od pruća ili šiblјa. Ove oblepe mazom napravlјenim od jednakih delova ilovače i pepela s vodom, a neki toj mešavini dodaju još i kravlјe balege.

Pletare pletu od ražene slame, pa, ako izrađuju tanje, i ove pomenutim mazom zalepe.

Naši prosti pčelari traže rojeve po šumama. Kad na neko pčelinje društvo u nekakvom deblu naiđu, ako mogu prestružu deblo s gornje i sa donje strane i tako pčele na pčelinjak prenesu. Neki izdubu starije deblo, npr. bukovo ili hrastovo i u takvo roj usele. Takve košnice nazivlјu dubovine.

Daščare prave od nabavlјene daske od 4 metra dužine (na širinu ne obraćaju pažnju), tu dasku iskroje tako da ostave komad za poklopac, ostalo izrežu u četiri jednaka dela i tako košnicu sastave. Ako imaju kakav komad suvišne daske, taj posluži za podnjaču; nema li toga, dobra je i obična kamena ploča.

Pčelari koji pčelare trmkama ili pletarama, vade med o Krstovu danu (svršetkom septembra) tako da pčele najtežih košnica (najbolјe!) vatrom opale ili sum porom zaguše, ili vodom poguše.

Na stranu kakav je med, koji se po takvom načinu dobio, na stranu neplemenitost takvog postupka; grdne je i nemilo najveće, što narodna pčelarska privreda po takvom neznalaštvu, godišnje podnosi milionske štete.

Trmkama i pletarama pčelari se kod nas najviše u Srbiji, Sremu, Slavoniji i delu Bosne.

Pčelari, koji pčelare dubovinama ili daščarama, ne ubijaju pčele pri vađenju meda. Oni otklope polovinu poklopca košnice, pa, pomažući se dimom, preteraju pčele iz otkloplјenog dela košnice, pa po.seb nim kukama i noževima povade med sa saćem iz toga dela košnice, a u dubinu sve dok ne naiđu na „crv”, što znači do legla. Nakon nekog vremena, kad smatraju da su pčele taj deo izgradile i medom napunile, vade med iz drugog gornjeg dela košnice.

Da im saće u košnici ne bi prestarilo, oni svake godine, početkom marta, iseku najpre sve saće, koje je muško (trutovsko), kao i ono, koje nije uredno izgrađeno, a napokon i sve starije saće. Tako iseku obično polovinu saća jedne godine, da na godinu to isto učine sa drugom polovinom. Mlado, novoizgrađeno saće ne diraju. Taj rad nazivaju: zamlađivanje saća.

Po takvom dobrom radu, saće ne molјčavi, pčelama ne ovladaju vaške, društva bolјe napreduju, bolјe se množe i roje.

Ostale napredne radnje ne daju se s takvim košnicama izvoditi. Ali ako se i ove prerade, kako je to u sl. 6a naznačeno, te košnice, kao i prerađene trmke i pletare, vrediće kao odlične pomoćne košnice.

Košnice br. 5 i 6 nazivamo venčaste (Kanicov sistem), jer su pletene od dva do tri venca za svaku košnicu, a br. 7 je sandučna prosta košnica.

Svaki je venac (kao i sanduče) visok za dva pedlјa sa jednakom širinom. Izraženo u santimetrima, iznosilo bi otprilike oko 40 santimetara. Visina oko 30 santim. Poklopci se izrađuju takođe od pruća, slame ili daske. Kao podnjača vredi komad zdrave daske. ili ravna ploča od kamena ili cementa.

Sl. 6a. — Prerađene: br. 5 trmka br. 6 pletara, br.,7 daščara..

Izostavljeno iz prikaza

Poklopci i venci pritvrđuju se kukama od odeblјs’ žice, a sastavi se omažu mazom, koji omo malo pre pomenuli.

U svaki venac i sanduče treba provući po dva reda tanjih štapića (krstina) unakrst. Ovi će podržavati saće, da se ne bi lomili ili da ne bi spadalo. Te štapiće treba postaviti tako, da se, prema potrebi, mogu s kleštima sa spolјne strane košnice zahvatiti i iz vući.

Ako se saće iz ovih košnica drugačije ne upotrebi, kako je to Niže navedeno, treba u košnici saće podrezati (zamladiti) kako je to ranije naznačeno. Ako nam se svake godine saće ne obrezuje, moramo ipak najmanje za dva prsta .podnu obrezati, jer se u donjem delu saća molјac rado zavuče.

Za prijem roja pripremi se košnica sa jednim vencem ili sandučetom, pa, pre nego što će pčele taj deo sasvim dograditi, podmetnemo drugi venac. Kad i taj tako izgrade, umetnemo između ovih treći venac ili sanduče. Svaki venac i svako sanduče ima pri dnu izrezano leto, koje, kad dođe u najgornjem, treba mazom zapušiti.

(Gornje i uopšte drugo leto na više od donjeg — sem u iznimnim prilikama radi ventilacije u zaparno doba — nije preporučeno, što je opaženo kao redovna pojava, da pčele, prema tim gornjim otvorima, u svim okvirima, koji na te otvore seku, nerado unašaju med, pa ih i matica nerado leže. U takvim prilikama „medna zimska kapa” u pčelinjem društvu nije najkorisnije postavlјena).

Kad trebamo gornji venac ili sanduče od donjeg rastaviti, treba kroz leto tog gornjeg venca ili sanduka pčele dobro nadimiti, da bi, sa sredine saća, gde ćemo između ruba rez napraviti, pčele oterali. Tad uzmimo oštar dulјi nož ili pilu (testericu), koju. treba prethodno u vrelu vodu zagrejati, pa kroz sastav venca ili sandučeta, brzim rezom vodoravno saće razdvojiti.

Želimo li iz jednoga dela vaditi med ili saće s leglom, treba pčele iz jednoga odelenja u drugo preterati, ili, kako se pčelarski kaže, pregnati ili iskucati. (O pregonu pčela vidi 20. poglavlјe). Posao ide veoma brzo.

Povađeni med iz ovih venaca ili sandučeta, nakon što smo medne poklopce porušili, postavlјamo u osobite rešetke, izrađene od gušće mreže u obliku knjige, kako to slika 7 prikazuje. Te rešetke može i svaki pčelar lako sam napraviti.

Sl. 7. — Rešetka za vrcanje meda iz prostih košnkca.

Izostavljeno iz prikaza

Rešetke sa mednim saćem postavlјamo u vrcalјku i tako dobijamo čist i uredan med, kao i iz okvirnih košnica.

Da bi društvom iz pomoćne košnice pojačali jedno okvirno društvo, određeno za medara, postupa se ovako:

Poviše venca ili sandučeta postavimo jedan prazan venac ili prazno sanduče, ali s gornje strane dobro zatvoreno, pa dimom i kuckanjem preterajmo pčele u taj gornji, prazan deo. Odelenje sa preteranim pčelama postavimo na mesto gde je košnica stajala. Sad kleštima povadimo štapiće krstina, pa sat po sat zaleženog legla oprezno izrezujmo i u okvire pritvrđujmo, pa te medaru dodajmo. Da bi saće tvrdo u okvir stajalo, to prethodno, na nekoliko mesta, okvir šilom probušimo i kroz te rupice, kad smo saće već u okvir uklopili, provučemo obične čačkalice ili tanje, ali dulјe čavliće (ekseriće). Treba nastojati da s okvirima sa zaleženim saćem prenesemo i jedan deo mladih pčela, pazeći pri tom da ne bi slučajno i maticu medaru preneli. Tu bi matica bila izgublјena, a starac bi ostao bezmatičan.

Kad smo dovde posao završili, treba štapiće krstina opet u stara mesta postaviti. Venac ili sanduče sa preostalim leglom i saćem treba postaviti poviše onog dela košnice u kome smo pčele maločas pregnali. Pčele će se iz praznog odelenja prema saću c leglu podići, sa novom gradnjom početi i u toku paše to će društvo prvotnu snagu zadobiti.

Taj se posao, pomaganja medara s leglom i pčelama ima završiti barem na 10 dana pre nastupa glavne paše.

Ako želimo da iz pomoćne košnice preselimo pčele u okvirno sanduče, to ovu, pomoćnu košnicu, postavimo na sandučnu košnicu, koju smo prethodno ispunili s okvirima sa izgrađen: m ili veštačkim saćem. Sastave dobro mazom oblepimo.

Ako želimo da iz jedne dobre pomoćne košnice dobijemo okvirnog meda, to poviše ove postavimo nastavak s okvirima sa saćem u njima i pomoću oveće rupe na poklopcu venčaste ili sandučne proste košnice, ili druge zgodne naprave, podesimo da pčele imaju slobodan prelaz u postavlјeni nastavak. Kad treba postavlјati nastavak, vidi u 10 poglavlјu.

Sve ostale radnje s pomoćnim košnicama, kao što su izmena matice, dodavanje matice, rojenje, spajanje itd. itd. pčelar, koji već pčelari sa okvirnim košnicama, lako će i u pomoćnim, bezokvirnim košnicama red postavlјati i za svaki se rad lako doviti.

Ako pčelar uspostavi okvirne kao pomoćne košnice, rad će mu biti lakši, jednostavniji i pregledniji. Kad ustreba, od 9 do 10 okvira, za koliko se pomoćnu košnicu izgraditi, povadiće 6 do 7 sa leglom i sa mladim pčelama, bez matice, dodaće sne okvire u pomoć medaru ili nekom slabom ili oslablјenom društvu radi pojačanja.

Ako pčelaru treba izgrađenog saća za medišta (nastavke) okvirnih košnica, neka se pomaže sa saćem iz pomoćnih košnica, koje veoma dobro dolazi pa ono bilo i staro i trutovsko.

Na mesto povađenih okvira postavi u pomoćne košnice prazne okvire (u kojima treba da je žica unapred razapeta) sa belegom voska po sredini satonoše sa donje strane, da bi pčele po tome putu osnovale novo saće u okvirima.

3.3. Okvirne košnice

Da bi se pčelar uveo za izbor jedne od podesnih, okvirnih i medarskih košnica, ovde se, od svake od pre pomenutih sistema, iznosi po jedna najpodesnija, s kojom će pčelar, po ubeđenjima naših mnogogodišnjih opita i stečenih iskustava, moći sasvim sigurno da uspešno pčelari.

Pojedini sistem ima svoje osnove radi čega je tako i tako konstruisan. Ovde moramo te osnove taj „zašto” svake košnice, barem u glavnom da objasnimo, da bi pčelar bio upućen zašto je ta i ta košnica za uspešno pčelarenje podesna.

Košnica ima normalne i preko normalne sadržine. One topod normalne sadržine uopšte i ne pominjemo.

Navešćemo najpre normalne neograničene sadržine.

One se osnivaju na Lanstrotovu sistemu nazvanu čmerički sistem, koji je, u redu nastavlјača, po celome svetu najrasprostaniji, jer je u praksi dao najbolјe rezultate.

Na oonsvu tog sistema i podešena je naša nastavlјača pom imenom nsrmalna nastavlјača. (Bivša „Jugoslov. A” košnica).

Normalna košnica ima u plodištu i medištu po 12 okvira širokoniske mere 40/20 santimetara. (Naznamene mere okvira uvek se imaju razumeti kao unutarnje, čiste šuplјine, a ne nikako vanjske). Po meri skvira slična joj je Canderova, ali ta po sadržini nije podešena za normalni razvitak pčel. društva.

Originalna američka standart košnica tma okvire mere 43/20.5.

Nutarnja mera plodišta je: visina 240, širina i dužina po434 milimetra, a mera medišta: visina 230,. a širina i dužina kao i kod plodišta.

Ova je košnica mnogo kod nas uvedena jer je praktički iopit svugde i u svim pašnim prilikama izvrsno položila.

Sl. 8. — Nastavlјača „Normalna”. (Vidi nacrt za izradu u „Dodatku”).

Izostavljeno iz prikaza

Podešena sa jednakim okvirima u plodištu i medištu, ove su košnice uz ostalo veoma praktičnb zag prevešavanje, izmenu starog saća iz pčelinjeg gnezda. (plodišta) crehranjivanja pčela u plodgštu sa mednim okvirima iz medišta i za ukrštavanje medišnih okvira nad plodišnim, pri čem matica retko će da zaleže medište, pa skoro posvema otpada potreba Hanemanove rešetke. (O svim ovim radovima naći će čitaoc dalјe upustva).

U medišta ove košnice pčele lako na rad prelaze i brzo ga izgrade, jer je ceo prostor košnice podešen tako,’ da je toplina u tome prostoru, kad se medište postavi, sasvim racionalno raspoređena i prema tome biva korisno upotreblјena, što nikako nije slučaj ako bi okviri bili veći.

Pregradnih dasaka ova košnica nema. Ako bi trebale, značilo bi da društvo ne poseda ni 6 okvira. Ako društvo pčelinje nije ni toliko jako, tad takovo društvo kao samostalno nije sposobno da korist nosi. Takovo društvo treba spojiti. (Vidi poglavlјe 13).

Važno je da se, pčelareći sa nastavlјačama, medišta u pravi čas postavlјaju (Vidi 13 poglavlјe). Okvire plodišta treba delomično ispuniti sa celim tablama prirodnog ili veštačkog saća, ostavlјajući 2 do 4 okvira neispunjena, da bi ih pčele same saćem izgradile. Medišta treba da su u svim okvirima ispunjena sa izgrađenim ili veštačkim saćem. Pčelar, koji drži pomoćne košnice, imaće uvek u rezervi dobro i najbolјe izgrađeno saće.

U redu nastavlјača sa celim i uvećanim okvirima u plodištu, a sa poluokvirima u medištu, odlična je košnica sistema Dadan-Blat. Okviri su u plodištu mere 42/27, a u medištu 42/13 santimetara, a u svakom ih je delu po 12.

Ovoj je košnici sličan sistem 40/25 santim., koji radi 2 santim. u dužini i 1 i po centim. u visini po okviru, ne pravi nikakvu naročitu razliku i nikakav naročiti sistem, pa je i ova košnica jednako dobra kao i D-B sistem.

Postoje upustva, da se i na Dadan-Blatovoj košnici mogu postaviti jednaki okviri u medištu kao i u plodištu.

Takva konstrukcija nije korisna. Kvarenje posla u toj veoma dobroj košnici, inje nikako za preporuku.

Konstruktori te košnice stručno su dobro znali radi čega su tu košnicu podesili sa polunastavkom,. kao što je konstruktoru košnice „Normalne” veo>ma dobro poznato radi čega na njoj dobro stoji medište jednako kao plodište.

Kao što je tačno da svaka kapa ne ide na svaku glavu, tako je isto tačno da na svako plodište ne može da ide jednako medište.

Ako na plodište Dadan-Blata, kao i na košnicu Kongresovku sa merom okvira u plodištu 40/25 cm. postavimo jednako medište,. stan se pčele naglo i ne bez opasnosti uvećava čime se gubi koncetrisana i potrebna toplina u krugu legla, toliko potrebna i osetlјiva za leglo upravo u rano proletno doba.

Potrebna je vesma dobra paša i veoma bujno pčelinje društvo, pa da ovo pređe na rad u takvo uvećano medište, pa se redovno dešava, da pčele. jedva druge, a nekad tek treće godine takvo medište izgrade i ispune.

Međutim, u nastavlјačama normalne i Langsrotove košnice s racionalno podešenim okvirima jednakih u plodištu i medištu, kao i kod nastavlјača DalanBlat i Kongresovke sa uvekanim okvirima u plodištu^ a poluokvirima u medištu, postižu se stalno lepi uspesi i pri običnoj dobroj paši, dakako, ako su pčelinja društva za sabir spremna.

U pogledu pčelarenja sa nastavlјačima svakome pčelaru treba da podvučemo ovu napomenu:

Pčelarenje sa nastavlјačama nije za svakoga. Nastavlјače su u vrednosti samo u rukama iskusnijih pčelara, koji su u pčelarski posao već bolјe uvedeni, a što je još glavnije, da su u mogućnosti da-svaki posao sko pčela tačno i pravovremeno obavlјaju.

Sl. 9. — Nastavlјača Dalan ‒ Blat.

Izostavljeno iz prikaza

Pčelarenje s nastavlјačama više rada i pažnje trebaju. Svaki pak rad izveden nepravilno i u nevremenu, prerano ili docnije, a dovolјna je razlika od 3 do 4 dana, povlači nemgnovno nepoželјne, lošije rezultate.

Normalna i Langstrotova košnica spadaju u košnice neograničene sadržine, a po uređaju plodišta imaju sve uslove, po svemu pogodne za privredno pčelarenje, jer se takvo plodište, prema potrebama razvoja pčelinjega društva i prema stanju paše, dade prostorno lako uvećati.

Privredno pčelarenje traži velike košnice. Pomoću jednakih delova košnice podešavaju se ove do najveće potrebne sadržine.

Dadan-Blatova košnica ima uvećano prekonormalno plodište, ali jsš ne toliko, da bi rojenje, kod medovnog načina pčelarenja bilo isklјučeno.

U ovim pak košnicama poluskvir u medištu (kao i kod Kocgresovke) u potpunosti odgovara prirodnom uređenju pčelinjeg doma i spremanje pčelinje ishrane, što u dva dela satina matice leže, a u trećem delu pčele unašaju med. Polumedište D-B je tačna trećina u visini košnice.

Ali, o nema vremena. da se pčelarenjem specijalno bavi tako, da svaki rad ne može u pravo vreme da izvrši, kao što je to onemogućeno većini činovnika, trgovaca i obrtnika, a napose inokosnih selјaka polјoprivrednika, takvi sa nastavalјčima neka ne pčelare, već neka preduzmu pčelarenje sa pološkama.

U redu položaka najpodesnija je košnica sa okvirima 40/30 santimetara, od 16 skvira. Ova mera tačno odgovara sadržini normalne nastavlјače (s plodištem i medištem).

U veoma dobrim pašama sva se košnica može podesiti i sa 20 okvira.

Normalna pološka nazvana je kod nas i „Kosovka”. Stvarno, mera je ovog skvira francuskog izvora (Francuske Kongresovke), za koju je okvir Dadana od 42/26.5 cm. sa površinom saća 11.30 četvornih decimetara, povećan na zaoblјenu meru od 40/30 cm., a tim na 12 četvor. decimetara u svakom okviru.

Sl. 10. — Normalna pološka. (Vidi nacrt za izradu u dodatku).

Izostavljeno iz prikaza

Unutarnja je mera ove košnice sledeća: visina 35. a širina 43.5 santimetra. Za 16 okvira dužina je 58 , do 59, a za 20 okvira 73 do 74 santimetra. Ako želimo u istoj košnici oonovati i odelјak za rezervnu maticu, tad, nakon utvrđene daske, debele 2 centim. napravimo taj odelјak sa još 15 centim. duže, pa će cela nutarnja dužina košnice biti 75 do 76 centim, odnosno vanjske mere, ako je daska debela 3i centim. 92 do 93 centim.

Kad se svi okviri u košnicu poslože, ostaje još jedan centim. šuplјine, što je dobro ostaviti, da bi se prvi okvir (pri pregledu društva) lakše izvukao, odnosno, može se i ne izvući, već samo boku primaći, da se i ostali, bez da se u okvirnjaču slažu, mogu • lako pregledati.

Obzirom na podesniji rad, preporučamo da se prave zasebne košnice sa po 4 okvira za rezervne matcce. Dođe nešto skuplјe, ali je rad daleko pogodniji.

Leto dolazi na sredini košnice pri poletalјci, dužine 30 do 35 cm. najmanje. Na odelјku za rezervnu maticu dovblјno je leto od 10 centim.

Roj se u ovu košnicu može useliti odma na svih 16 okvira delimično ispunjenih sa prirodaim ili veštačkim saćem. Treći dan nakon uselјenja roja treba pogledati kako je društvo gnezdo osnovalo; pa ako je osnovalo u jednom kraju košnice, treba te okvire pomeriti k sredini košnice, prema letu, a prazne, na koje pčele ne posedaju, pojednako poredati s jedne i sa druge strane gnezda, da bi se društvo, pravilno, u krugu razvijalo.

1. Kad su paše slabije, može se, nakon osmog okvira, postaviti sečimice Hanemanova rešetka. Tako se društvo podeli na plodišni i medišni deo. Ova se podela izvrši kad je društvo već dobro razvito i u početku paše. Ovim se načinom zapreČi da doprinosi slabije paše ne idu u bezkorisno razvijanje legla, već da doprinosiJ idu u korist meda.

Kad je paša dobra, rešeta je izlišna, jer pčele brže ispunjaju ćelije medom nego što ih matica može zaleći. A već po jedan okvir meda po strani pčelinjeg legla, najbolјe ograničuje svako širenje mhatičnog legla u oba pravca.

Kad paša prestane Haneman. rešetku treba ukloniti, a okvire s leglom opet prema središtu košnice pomeriti.

2. Ako ovu košnicu gradimo s odelkom za rezervnu maticu bilo na jednom kraju košnice bilo u zasebnoj maloj košnici sa 4 okvira (bez upotrebe Haenman. rešetke, postupajmo, po ovoj, mnogo bolјoj i veoma do* broj metodi:

A). U početku paše odelimo maticu sa 4 okvira i sa pčelama na njima u odelјak za rezervnu maticu. U ovi neka se postave 1 do 2 okvira s otvorenim leglom i dva okvira sa praznim izgrađenim saćem. Svemu ovome stresimo barem još 2 okvira sa pčelama.
B). Okvire s leglom potisnimo jedno drugom, a za nadoknadu onih 2 ili 4 povađena okvira, postavimo do ovih, sa svake strane pojednako, po 1 ili po 2, okvira sa praznim izgrađenim saćem, ili barem sa ispunjenćm tablama veštačkog saća.
V). Nakon što je paša prestala, vratimo maticu na pređašnje mesto, upotreblјavaući jedan od načina dodavanja matica, kako je u ovome upustvu dalјe izloženo.

Ali, ako je premeštanjem matice sa 4 okvira u rezervni matični odelјak, u društvu ostalo mladog legla, što je veoma verovatno, obezmatičene će pčele izvesti novu maticu. Ako se ta i oplodila i ako je dobra, razume se da ćemo je društvu ostaviti, a ona će u odelјku ostati kao rezervna. Ako jedna od njih ne vredi, slabiju ćemo da ostranimo.

Radi bolјe praktičnosti posla, preporučeno je da rezervne košnice gradimo zasebno, pa ma glavna košnica bila sa 16 ili 20 okvira.

U nekim godinama, kad pčelama, pod uticajem paše, kad je ona osrednja,. metodom, navedenom pod 2, može se skoro sigurno nepoželјno rojenje zaprečiti. Velimo skoro, a ne sasvim sigurno, jer, neka je košnica i sa 20 okvira, prirodne uzroke rojenja neće ukloniti nikakva majstorija, pa jedva i badavadžljsko kidanje matičnjaka.

Izmena saća, svake tređe godine, izvršava se u ovoj košnici pobočno, pomoću Hanemanove rešetke, kako je gore navedeno, ili, menjaući svake godine po 2 do 3 okvira starog saća sa novim.

Ali je najjednostavnije i najkorisnije svake treće godine staro saće u okvirima podrezivati ostavlјajući u okviru nedirnut gornji deo saća, tako zvane „medne kape”, dakle podrezati do mednoga venca. Za dobre paše pčele će veoma brzo izrezani deo sa lepim prirodnim saćem izgraditi.

To izrezaio saće znatno vredi za ispunjavanje okvira medišta, ako na pčelaniku imamo i košnica nastavlјača. A jednako dobro to saće vredi da s njime ispunimo i medišne okvire položaka, koje saće lepo uloženo i učvršćeno, daleko bolјe svrsi poslužuje od svakog veštačkog, neizgrađenog saća.

Kako u ovoj košnici okvire legla uvek držimo prema letu, u sredini košnice, što znači, 8 do 10 okvira, nakon ovih, dolazi medišni deo, po 4 do 5 okvira sa svake strane legla.

Sem običnih radova svi ostali radovi, koji su inače kod nastavlјača potrebni, pri pčelarenju sa pološkom sasvim otpadaju.

Pozadi ove košnice, 7 santimetara od gornjeg ruba košnice, podešen je otvor sa rešetkom veličine 58/15. (Ako je košnica građena za 20 okvira tad je taj. otvor 75/15 cm.)

Na otvoru je rešetka s unutarnje strane stalno utvrđena. Rešetku poklapa daska. Kad pri selenju pčela leto zatvorimo ,a poklopac s ovoga otvora skinemo, košnica je smesta za selenje spremna. Podnjača je na ovoj košnici nepomična, što je radi selјenja pogodno za svaku vrstu košnica.

Na kolima, ili u želјezničkom vagonu ,mogu se ove košnice, bez ikakva straha od štete, jedna više druge, u dva i tri reda naslagati.

I pri uzimlјavanju pčela u ovoj košnici, treba da je klupče pčela prema sredini košnice, prema letu. Ako je u košnici sve saće izgrađeno, pregradna je daska sasvim suvišna.

Na kraju dodajemo, da u slučaju odlične paše, ova košnica može poslužiti i kao nastavlјača tim, što se i na nju može postaviti nastavak, kao medište, sa 16 do 20 okvira mere 40/10 centim.

Treba još da objasnimo što to znači, da košnica mora pogodovati potpunom razvoju pčelinjeg društva, da bi i po tome bila podesna za privredno pčelarenje, te u čemu se sastoji ograničenost ili neograničenost sadržine neke košnice.

Da bi košnica, po zapremini saća bila savršena, trebalo bi da je ta zapremina podešena tako, da bude toliko mesta da u tom prostoru može matica u svim prilikama sopstvenu moguću nesivost ispolјiti i društvo do najveće snage razviti.

Međutim prilike za to nisu u svakome kraju, a ni uvek jednako pogodne.

Negde su prilike bolјe, negde slabije, pa i u jednom istom kraju nisu te prilike uvek jednake. Nekad je paša pogodna da ne može bolјe, nekad posvema omane, pa prema takvim prilikama potrebno je i košnicu u ravnotežu postavlјati.

Paša u prvom redu, a prema toj toplina, pa broj i vrsta radnih pčela u košnici, utiču da li će matica u manjem ili većem broju jaja nesti i do koje mere će se društvo, prema tim pogodnostima, razviti.

Prema ovome, u nekome kraju i u nekoj godini pogodnija bi bila košnica većih dimenzija saća, a u drugoj prilici opet, manje dimenzije ne bi bile korisne i obratno.

Naučnici, koji su se zalagali da sve ove prilike dovedu u sklad sa potrebama života pčele naučno su, teoretski i praktično; ispitivali kolika je prosečna dnevna zalega matice, jer je samo prema tome tvrđenju moguće utvrditi i najpotrebniju zapreminu saća u košnici, pa, prema saću, utvrditi i potrebnu sadržinu košnice.

Rezultati po tome pitanju bili su u početku različni. Tako n. pr. bilo je naučnika — iz starijeg vremena — koji su tvrditi da matica može dnevno zaleći od 3500 do 5000 jaja. Dadan pak navodi da matica može dnevno zaleći najviše 2800 jaja.

(Ovde preporučujemo pratiocu ovih izlaganja, da upamti, da svaki četvorni decimetar radiličkog saća ima 850 ćelija, a da treba 21 dan, da se iz jajeta izleže pčela radilica).

Međutim, oči, sat i tačno brojenje dokazalo je da matica ne može nositi ni 2800 jaja dnevno.

Znamo da dan ima 24 sata, svaki sat 60 minuta, a svaki minut 60 sekundi. Prema tome dan ima 1440 minuta ili 86.400 sekundi.

A matica, praktično gledana, nese jaja ovako:

Najpre zavuče glavu u ćeliju da razgleda je li ćelija za primitak jaja spremna. Zatim se okrene i zavuče zadak (trbuh) u ćeliju da jaje položi. Ovaj rad, gledan sa časovnikovi (satom) u ruci, traje nekad 19, a nekad i 40 sekundi.

Sad, ako uzmemo da bi matica, prosečno uzeto, bez ikakva počitka, nesla svakih 30 sekundi po jedno jaje, mogla bi dnevno snesti najviše 2800 jaja.

Molim ovde čitaoca da se navađanjem ovih brojaka ne zamara i da ih nikako ne smatra suhoparnim i suvišnim. Ove su brojke zanimive i potrebne da ih zna, kako bi se po tome saznanju vladao i tačno upustvo imao, s kakvom košnicom treba da pčelari.

Hajdemo dalјe.

Treba znati i to, da, kad bi matica i mogla toliko, i približno tome da nosi jaja, da za tu mogućnost treba da postoji i dovolјan broj hranilica i dovolјan broj mladih pčela, potrebnih za tetošenje legla i hranjenje matice, koja, dok nese jaja treba veće količine birane hrane, kako je to ranije ukazano.

Kad se uzme u obzir samo vreme potrebno za akt nesenja i k tome doda još vreme, u kojemu hranitelјke maticu hrane, naučnici su utvrdili, da normalna, dnevna zalega matice ne može biti veća od 2000 jaja dnevno.

Na osnovi fotografisanja Vatson je ustanovio da matica prosečno nese 1280, a po Nolanu 1380. jaja dnevno.

Između proizvolјne i nenaučne tvrdnje od 5000 i naučno praktičnog opita od 1280 jaja dnevno, naučnici su se složili da nosivost jaja utvrde u jednoj većoj, kao normalnoj visini i da ta bude osnov za podešavanje najmanje normalne sadržine saća za plodište jedne košnice.

Prema prosečno određenoj zalegi, 2000 jaja dnevno, treba 42.000 ćelija ili 49 četvornih decimetara saća.

Ali pčelinje se društvo ne može na samo tolikoj sadržini normalno da razvije ni da žive, jer tome broju ćelija treba dodati i broj ćelija za med, za cvetni prašak i za bezkorisni prostor prelaznih ćelija na saću, pa se utvrdilo, da je za razvitak i opstanak samog pčelinjeg društva — bez medišnog ‘dela košnice — potrebno još toliko prostora, naime, ukupno 84.000 ćelija, to jest, 98 četvornih decimetara saća.

Ovde pomenute košnice imaju ove površine saća:

Nastavlјače: Langstretova, 10 okvira 88 dcm. s nastavom 176
– Normalna 12 okvira 96 dcm. s nastavom 192
– Kongresovka 12 okvira 120 sa polunastavkom 182
– Dadan-Blat 12 okvira dcm. sa polunastavkom 200
Pološka : Normalna 16 okvira 192 dcm. sa 20 okvira 240
četvor. decimet.

Prema iznesenom, posvema su neograničene sadržine košnica sa. jednakim nastavkom, jer se u ovim košnicama, u svim danim prilikama, mogu pčelinja društva neograničeno da razvijaju i to uvećavanjem košnice sa nastavcima.

U donekle neograničene košnice spadaju DalanBlat i Kongresovka sa polunastavcima, te Normalna pološka sa 20 okvira.

Normalna košnica pološka sa 16 okvira, bez odelјka za rezervnu maticu, spada u košnice ograničene sadržine.

Nakon svega što je u ovome poglavlјu navedeno, mislimo da je svakome pčelaru, kao i onome, koji se pčelarstvom’ želi baviti, dovolјno pokazano kakva treba da je košnica kao alat, sa kojim će uspešno raditi.

U dalјnim pak poglavlјima naći će upustva kakvi sistem rada treba u pčelarenju primenjivati; pa uskladivši sistem alata sa sistemom zanata, ukazan mu je put, koji treba ići, da bi zaista privredno i korisno pčelario.

4. Praktične primene pri izradi košnice.

Uopšte.

Pri izgradnji košnice naročitu pažnju treba skrenuti na tačnost izradbe. Netačno izrađena unutrašnjosđ, netačno izgrađen okvir, veoma otežavaju svaki rad sa pčelama. Poznato je dobro, da pri otežanom radu, čime se košnica ili okvir drma i pčele gnjave, dobija pčelar 1000/o više uboda. Povod uboda zapravo najviše daju netačno izgrađene košnice.

Svako ne može košnicu da napravi. Ne može je napraviti ni najbolјi stolarski majstor, (to je sasvim stalno) ako taj stolar nije i pčelar. Tačno pak izraditi košnicu može i svaki pčelar, ako i nije stolarski majstor; dovolјno da ima malo smisla za stolariju.

Najtvrđa je košnica čiji se sastavi ćoškova izrađuju na tako zvani preklop. Taj se po sebi dobije, ako se strane košnice izgrađuju od duplih dasaka, spolјa sa 2, a unutra od 1 santim; debele, ili bolјe, od 12 milimetara, jer će 2 milim. otići na čišćenje ove unutarnje daske, pa će ostati 1 santim., dakle onoliko, koliko treba za utor (žleb) na kome će okviri visiti.

Sastavlјanjem ćoškova na preklop, premazujući prethodno sastave sa hladnim tutkalom (najbolјe je tutkalo Herkules) pa udarajući čavliće s jedne, pa sadruge strane, sastavi su od „zevanja” rubova osigurani bolјe, nego ijednim drugim načinom sastavlјanja. Ako se pak, mesto gvozdenih čavlića, tankim svrdlom (burgijicom) u sastave naprave rupe, pa se u te rupe uteraju drveni klinci prethodnr umočeni u hladno ili toplo tutkalo, tad nema sile, ni po vlagi ni po suši, da bi rubove, tako sastavlјene, mogla pomeriti.

Pri kupnji građe za košnice treba dobro paziti, da daske budu naskroz suhe. Ne kupovati nikad daske omorikove, već meku građu od obične čamove jele, jer je takva poroznija, pa u takvim košnicama, od mekog drveta, teško će se zimi stvarati vlaga pa saće neće lako plesniviti.

Gradeći košnice moramo paziti kako daske sastavlјamo, koju ćemo, naime stranu postaviti spolјnu (desnu), a koju kao unutarnju (levu)

Svako deblo ima krugove. (Broj krugova označuje koliko je stablo staro). Kako se daske stabla režudužinom deb.la, tako su i ti krugovi ispresecani, ali se ipak, na svakoj krajnjoj strani daske vide nepravlni, ovalni krugovi, prema kojima lako određujemo na kojoj je strani bila srž debla. Tu stranu — stolari je nazivlјu desnu, — koja je bila prema orčiki, treba ukucati tako da gleda prema spolјnoj strani košnice, a protivna strana, leva, treba da dođe s unutarnje strane košnice.

Ako na to ne pazimo, daske će se, pod uplivom vremena, vlage i sunca, brzo vitoperiti (izvijati) i pucati čak i onda, .ako smo košnicu gradili od daske,. koja je bila naskroz suha.

Da bi košnice duže trajale, obično ih premazujemo ulјenom bojom.

Ko hoće da napravi dobru boju, a uz to i najeftiniju, taj neka upotrebi ovaj primerni propis: 7 kilograma ulјa (firnisa) 750 grama terpentina, 250 grama sušila (sekativa) 2 kg. i 500 gr. cinkove bele boje . (cinkvajs) 2 kg. i 500 grama tako zvanog dekvajsa i 1 kilogram praška od boje, kakvom pčelar želi za premazivanje (farbanje) košnica, a treba tražiti prašak najbolјe kakvoće.

Mnogo je bolјe i jeftinije ovo srestvo: Na svaki litar vode skuvajmo 15 do 20 grama stolarskog, tako zvanog toplog tutkala. Dok je mešavina još vruća, premažimo s tom spolјne strane košnice. Kad se taj maz dobro osuši, napravimo ovaj rastvor: Na svaki litar hladne’ vode rastopili 20 grama plave galice (Kuprum sulfuratum) i 30 grama Kalium bikromatikum (dobiju se u apoteki). Kad se ti dodaci u vodi potpuno otope, premazuj.mo košnicu sa strane.

Daska će dobiti jasno kavenu boju (braun). Košnicu premazanu tim rastvorom za dugo neće trebati ničim premazivati, dočim ulјenom bojom treba mazanje ponavlјati barem svake treće godine.

Drugi je, dobar načnn premazivanja košnica, sa mešavinom od 2 dela ulјene (firnis) boje i jednog dela karbolineuma. Košnice će dobiti jasno žućkasto ‒ crvenkastu (arišovu) boju.

Deblјina dasaka plodišta i mediš-ta dovolјna je 20 do 30 milimetara. Deblјe Daske kod nas nikako nisu potrebne.

Gradeći košnice od duplih dasaka od 10 milim. deblјine, kad —ali samo na prednjoj i pozadnjoj daski košnice — između tih umetnemo tanju ter (krovnu) ‘hartiju, daje pčelama dobar izolator i zimi i leti.

U 17. poglavlјu videćemo da sve drugo, a najmanje deblјina daske, odlučuje o dobrom prezimlјavanju pčelinjeg društva.

Odnos okvira prema unutrašnjosti košnice.

Sl. 11. — Odnos okvira prema unutrašnjosti košnice.

Izostavljeno iz prikaza

Između satonoše i poklopca i između postranih „daščica okvira i pobočnih strana košnice, mora biti rastojanje od 6 do 7 milimet. Više ne valјa, a ni manje ne valјa. Ako je rastojanje više, pčele će u tome prostoru sagraditi saće. Ako je manje, pčele će uz poklopac ili pobočnu dasku graditi lepak (propolis) i ožvire zalepiti.

Visina od podnjače do donje daščice okvira neka je 10 do 12 milimet. Ako je rastojanje veće, pčele će graditi male mostiće, da bi se lakše uz okvir penjale. Ako je rastojanje manje, pčele teže ili nikako ne mogu podnjaču od trunja da čiste, pa se po tome daje prilika voštanom molјcu, da se u košnicu useli i štetu pravi.

Ovo pravilo za odnos okvira prema unurašnjosti. košnice, važi za svaki sistem košnica.

Vađenje plodišnih okvira bez skidanje medišta.

Sl. 11a. — Ursđaj za vađenje plodišnih okvira bez okidanja medišta.

Izostavljeno iz prikaza

Mnogi pčelari ne vsle pčelariti s nastavlјačom zbog poteškoća, što pri pregledu plodišta moraju medište da skidaju. I tome se može doskočiti i to ovako: Treba prednju i pozadnju dasku medišta (nastavka) graditi za samih 10 milimit. manje deblјine, kako je to pretstavlјeno u sl. 11a.

Da bi važili isti okviri za plodište i medište, podešena su osobita nosila, kako je to u nacrtu označeno. Ona su pomična i navlače se u ušice okvira samo onda kad se okviri, koji su u svemu jednaki onima u plodištu, ovese u nastavak, a izvlače se kad te okvire vrcamo, tj. kad iz njih med istresamo. U preseku ta nosila izgledaju onako kako je to označeno pod a). Da bi takva nosila napravili, trebamo od pocinkovanog pleha, 2 milimet. deblјine, izrezati isečke, kako je to naznačeno pod a).

Naznačeni isečak određen je za okvire debele 10, a široke 26 milimet. Prema drugoj deblјini i širini ušica okvira, treba podesiti i drukčiji isečak.

Da bi nosila presavili i napravili ih kako je to naznačeno pod o), treba po potrebnoj meri napraviti kalup od gvozdene šipke.

Uređaj ovakog nastavka primenjuje se jednako i na polumedišta.

Podešavanjem ovakih medišta susrećemo se sa jednom malom nezgodom, što će pčele u prostoru od 22 milimetra graditi saće i otežavati vađenje okvira iz medišta. Ako to pčele nekad i izvedu, neće to biti na štetu proizvodnje voska. Ali i tu izgradnju saća može pčelar sprečiti tako, da čim pčele započnu saće voštanim poklopcima zatvarati, pod puni nastavak podmetne drugi, prazni, proviđen sa izgrađenim ili sa veštačkim saćem. Po takvom postupku pčele neće imati vremena da u prostoru od 22 milim. izgrađuju saće.

Podnjača.

Na volјu je pčelaru hoće li podnjače podesiti pokretne ili nepokretne. Podnjače na pološkama treba da su nepokretne. Za pčelara pak, koji pčele prevozi na paše, mnogo su praktičnije košnice sa nepokretnom podnjačom.

Dobro i jako društvo počisti svoj dom i samo, pa pčelar osobitog čišćenja neće ni trebati. Ustreba li, dade se lako i nepokretna podnjača u-košnici počistiti.

Deblјina podnjače ne treba da je veća od 15 do 20 milimetara.

Spojke za nastavlјače.

Pakovanje nastavlјača za preselјavanje pčela na ispašu zadaje pčelaru prilično posla i brige, ako za to nema podesan alat.

Trebaju pogodne spojke. Kupovne su skupe, a nisu najsigurnije. Slika 12. pretstavlјa jedne veoma zgodne i čvrste spojke, koje sam pčelar od odeblјeg pocinkovanog pleha sam napravi.

Oba dela stoje stalno na košnici; gornji, pomični, na medištu, a donji, nepomični na plodištu. Pri pakovanju gornji se spusti i podvuče pod donji, uvije se zavrtak ili prituče čavlić (po dva u svakoj spoj ki). Spojke se postavlјaju uz svaki rub košnice po jedna, a mogu biti dovolјne i tri: po jedna na sredinu pobočno, a jedna na sredinu zadnje čeone daske.

Sl. 12. — Spojke.

Izostavljeno iz prikaza

Okviri.

Okviri u svim pomenutim košnicama stoje sečimice prema letu, ili, rečeno na pčelarskom jeziku, stoje na hladno. Tako se podešavaju, jer je opaženo da pčele u prirodi (u šuplјem drvetu, pećini itd. i samo tako grade saće, dakle sečimima prema letu.

Postavlјanjem okvira na hladno, pčelama je vazduh pristupačniji, imaju bolјe provetravanje, manje se vlage u košnici stvara, izlet i ulet pčela je brži, a za slučaj napada, pčele se lakše od tuđica i ostalih neprijatelјa brane.

Neki pčelari grade okvIrne daščice od razne deblјine, pa satonošu izrađuju najdeblјu. Nije to potrebno. Sve četiri ■ daščice neka su jednake, širine 26 do 27 milim., a deblјine 10 milim.

Razmaci.

Na svakom okviru treba da su pričvršćeni razmaci. Najbolјi su tako zvani američki. Po dva dugmeta treba pričvrstiti na svaki kraj okvira.

Američki razmaci su pogodni po tome, što je po njima, iz košnice, lako svaki okvir izvući, pa se lako izvuče i svaki srednji, bez da se krajnji vadi.

Pobočni drže rastojanje pobočno, što je zgodno osobito kad se pčele sele. Gestungovi razmaci su, kao i čavlići (ekserići) sa glavom širokom 7 do 8 milim. a kratki, ipak najzgodniji; jedino je po njima mala smetnja u rukovanju okvira, kad se iz košnice vade. Uostalom, i u tome se pčelar uvežba.

Sl. 13. — Razmaci američki, pobočni i Gerstungovi.

Izostavljeno iz prikaza

Nosači okvira.

Da bi okvire lakše izmicali i vadili, postoje .limena rastojanja na utorima ili žlebovima poboćnih dasaka. Ta rastojanja nazivamo: nosači okvira. Ima kupovnih, ali i te može pčelar da izreže, upotreblјavajući za to odeblјi pocinkovani pleh. Nosače treba utvrditi dužinom košnice, pri utoru, tako da od drvenog utora do ušice satonoše bude šuplјine 6 milim. Takvom je razdeobom omogućeno pčelama da se brane od voštanih molјaca, koji najrađe polažu jaja ispod ušica okvira, što im je ovim naslovom onemogućeno. (Vidi podesbu na sl. 11).

Leto i poletalјka.

Najmanja dulјina leta treba da je u pašnom vremenu 250 milim., a najbolјe je da je leto tada otvoreno celom dužinom košnice, naročito u toplijim predelima.

Najmanja dulјina leta zimi treba da je 200 milim. Visina leta ne sme biti nikako preko 7 do 8 milim. Kroz toliki otvor ne može ući pčelinji štetnik, mrtvačka glava (vidi 4. poglavlјe III. otsek).

Najpodesnija su ona leta, koja su postavlјena po sredini pri dnu košnice. Nastavlјače moraju imati, kako pre navedosmo, na jednome od medišta, još jedno leto. Ovo drugo leto, uostalom, preko je potrebno kad se u košnici izvrši prevešavanje (vidi 10 coglavlјe).

Poletalјka je tog gornjeg leta pomična i na jednoj strani pričvršćen je njenom dužinom komad lima, po čemu se jednim prostim okretom može leto otvoriti, a drugim okretom kad leto ne treba, zatvoriti.

Drugo, gornje leto na plodištu košnice nije nikako za preporuku, jer svaki pčelar može da se uveri da takvo leto pravi poremećaj u pravilnom zasnivanju pčelinjeg gnezda. Naime, društvo, koje. ima ili samo gornje ili i gornje i donje leto na plodišnom delu košnice, ne unosi med i u prednjem delu okvira, a i matica teže će leći u istom tom delu okvira. Najnezgodnija je posledica toga to, da „medni venac” nije prirodno za ziminu pčela postavlјen, a kad je tako, tad gornje leto ne može biti ni potrebno ni korisno.

Sl. 14. — Leto, poletalјka i natstrešnica.

Izostavljeno iz prikaza

Svako leto treba da ima klin za regulisanje leta, prema potrebi, većeg ili manjeg.

Nadstrešnica.

Na svakoj košnici, na otvorenom pčelinjaku, treba nad letom i poletalјkom podesiti natstrešnicu prema dužini poletalјke. Natstrešnica mnogo pomaže pčelama da se, za vreme kiše, naročito u proletno doba, pčele ne zaleplјuju na mokru poletalјku. Natstrešnica treba da je pomična, a tako i poletalјka, jer je tako praktičnija vožnja košnica uopšte, a napose pri selenju na ispašu.

Poklopac.

Poklopac neka je u jednom komadu i ne treba da je deblјi od 1’5 do 20 milim. Deblјi poklopac slabopropušta isparavanje, pa se unutrašnjost košnice (zimi) više -vlaži. Kao što ne smemo unutrašnjost košnice premazivati nikakvom bojom, pogotovo ne ulјenom, tako se nikako ne sme premazivati ni poklopac, jer bi takvo premazivanje bilo uzrokom stalne vlage u košnici, a vlaga je veliki neprijatelј pčelinjeg društva.

Krov.

Okvir krova dovolјne je dubine 5 do 7 santimetara i da je lagano sveden (sedlast) toliko, da je od sredine prema krajevima, desno ‒ levo, razlika jedan santimetar, koliko je dovolјno da voda na krovu ne zastaje, a opet je moguće da za selenja možemo jednu košnicu poviše druge da postavimo.

Na prednjoj i zadnjoj strani krovnog okvira, dobro je podesiti mali okrugli otvor kome je, sa unutarnje strane, razapeta stalna žičana rešetka. Taj otvor, ako se poklopac nešto malo podigne, dobro vredi leti za provetravanje i zahlađivanje prostora između krova i poklopca, a po tome i smanjivanje vru ćine u košnici.

Krov se prevlači sa bez-platnom, koje treba belom ulјenom bojom premazati, ili se prevlači sa terom, koji leti treba premazati krečnom bojom, da bi se ugrejavanje sunčano umanjilo. Najtrajnije prevlačenje krova je pocinkovanim plehom. Da se prigodom slučajne tuče (leda) ne bi pčele mnogo uzrujavale i da se ukloni mogućna šteta od toga, dobro je između pleha i daske umetnuti odeblјi sloj hartije. Pčele he tuču mnogo manje osetiti.

Da bi pčela, a naročito matica, prigodoM svojih oplodnih izleta, svoju košnicu lakše uočila, dobro je prednju stranu okvira krova ili natstrešnicu bo jadisati zasebnom bojom i da red boja bude ovakav belo, crno, žuto,, tamno-plavo i tako napred, jer te boje tako poređane, pčele najlakše razlikuju.

4. Pčelarski pribor i rukovanјe s nјime

Ako nevešt pčelar pregledava razne cenike pčelarskih trgovina, napraviće mnoge nepotrebne troško ve za predmete, koji u pčelarstvu upravo ništa ne znače.

U pčelarstvu je potrebno 16 glavnih predmeta pčelarskog pribora i to: Američki pčelarski nož i vrcalјka (centrifuga), kao najglavniji pribor, zatim običan džepni nož, okvirnjača, četka ili peruška, dimilica, daščice podloška i utorača, vilјuška, šilo, mamuzasti točak, kavez za maticu, poklapač za maticu, iglenu mednu vilјušku, stalak za medno saće, sito ili procedilo za med i topionik za saće.

Dalјe u sporedni pribor pčelanika spadaju: kan te za med, kanta za prelivanje meda, džezva za zalivanje veštačkog saća pri satonoši, žica za okvire, vanla, gde he se otoplјeni vosak otakati, najpotrebniji drvodelјski pribor i umivaonik za pranje ruku.

Ko se bavi odgajivanjem matica, tad treba još i pribor koji je u naročitom poglavlјu opisan.

Drveni pribor napravi lako sam pčelar, a treba malo dobre volјe, pa da se nauči sam i košnice da pravi.

Još jedna napomena pri kupovini pčela za osnivanje pčelinjaka.

Nijedan pčelar neće olako prodati pčelce u proleće, a nijedan početnik neka ne kupuje pčelce jeseni, ako su oni u vrškarama, pre nego ih pregleda i preporuči jedan vešt pčelar.

Nikad ne kupovati društva u vrškarama sa starim saćem. Ako je vrškara ili trmka odbijajući taru, teška 14 do 16 kg. i prilično sa pčelama brojna, takva je košnica veoma dobra.

Da vidimo zašto sve treba navedeni pribor i kako se s njime rukuje.

Najglavniji je pčelarski nož amer. sistema, zvan „vade mekum”, što znači: hajde samnom. Da je uvek u ruci pčelara, jer bez njega nije moguće nikakav rad u košnici izvršiti. Treba za otklapanje košnice, za odmicanje i vađenje okvira, za podizanje nastavaka i džtruganje i čišćenje košnice.

Bez okvirnjače ne sme se nikakvom radu kod pčelinjeg društva pristupati. Izvađen okvir, pogotovo s leglom, nema se kud-kamo postavlјati. Nјemu je mesto iz košnice jedino u okvirnjaču, koju treba podesiti da može primiti sve okvire iz plodišta jedne košnice. Okvirnjača bezuvetno mora imati i poklopac.

Četka neka je od bele dlake. Ne mora se kupiti, jer je i krilo guske ili jastrebovo može veoma prak tično zameniti. Četkom se sa okvira pčele ometu. Bolјe je ako je četka vodom okvašena, jer voda kroti pčele. Nije preporučlјivo pun okvir pčela četkom stresati, jer se tad više uboda dobije. Bolјe je pun okvir pčela, držeći okvir za ušice, a poviše košnice, jače, odlučnom kretnjom okvir drmnuti, da većina pčela u košnicu popada, a ostatak sa četkom omesti.

Sl. 16. — Četka.

Izostavljeno iz prikaza

Dimilica, obična na meh je najbolјa. Dimilica jenajviše potrebna kad neko društvo preterujemo iz neokvirne u okvirnu košnicu. Pri običnom radu s košnicom je dovolјna cigareta ili komadić zapalјenog kada.

Preporučujemo što manje pčele dimiti, jer što se manje dime, to manje meda pri pregledu utroše.

Ako se pčele veoma uznemire, tad ni jedan kad ne pomaže, pa ma najbolјi pčelar sa košnicom rukovao. U takvom je slučaju najpametnije ^vaki rad odgoditi, dok se pčele ne smire.

Najbolјi je kad za pčele bukova ili hrastova suva glјiva, ili suva kora od istog drveta, ili suvo trulo drvo, a najprijatnijeg je mirisa od trešnjevog ili višnjevog drveta.

Veštački se kad napravi od pšeničnog brašna, pilјevine i salitre, i to ovako: Od pregršt brašna napravimo pomoću tople vode retku kašu. Na svaki litar vode dodamo po 50 grama salitre i to dobro promešamo. U to sipamo drvene pilјevine toliko, dok iz te mešavine možemo umesiti omanje loptice, koje treba u hladu sušiti.

S kadom od salitre treba oprezno baratati. Dok je dim tamne boje, ne puštati ga u košnicu jer takav opija pčele, a veća količina takvog dima može i da ubije pčele. Lakše opijene pčele se osveste, ako poklopac košnice brže otvorimo. *

Kada dimilicom ne duvamo, treba je uvek držati sa vrškom prema gore da se kad ne bi pogasio.

Sl. 18. — Dimilica.

Izostavljeno iz prikaza

Dve daščice: podmetača i utorača, potrebne su za uleplјivanje veštačkog saća u okvire. Svaki je napravi prema meri okvira kojim pčelari, ali za jedan san tim. kraće.

Na podlošku a), koju prethodno hladnom vodom treba pokvasiti, postavimo veštački sat, a preko toga okvir, u kome je ranije žica bila razapeta .

Sl. 19. — Podmetača, a); utorača v).

Izostavljeno iz prikaza

Pocinkovanu žicu br. 0,3 ili 0,4 razapinjemo u okvir u tri reda okomito, a u dva reda vodoravno. To za veće okvire. Za okvire normalne nastavlјače i Langstrotove dovolјno je tri reda okomito, a po sredini, vodoravno, jedan red.

Da bi žicu u okvir propleli, treba pre šilom rupice napraviti, pazeći da rupice budu tačno po sredini daščice.

Šilo treba da je tupo, a daščica se buši udarcem čekića. Ako bušimo oštrim šilom, daščica se okvira lako cepa, a i kroz tako izbušene rupice teže žicu provlačimo.

Sl. 20. — Šilo.

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 21. — Mamuzasti točak.

Izostavljeno iz prikaza

Nakon što smo okvir sa razapetom žicom na saće postavili, uzmemo mamuzasti točak i njime prevučemo po žici, da bi je u saće uterali. Točak treba da je zagrejan u toploj vodi, da se saće ne bi lepilo i da bi žicu bolјe u saće utvrdili.

Kad je saće tako u žicu pričvršćeno, treba ga, da ne bi opuzlo, pri satonoši zalepiti. To se radi ovako: Držeći okvir u levoj ruci naopačke, priklonimo utoraču donjim delom do sredine satonoše. Prethodno treba utoraču hladnom vodom namsčiti. Sad desnom rukom uzmimo džezvu, u kojoj smo vosak otopili, te u gornji deo okvira, od ćoška satonoše, pustimo mlaz otoplјenog voska s jedne, pa sa druge strane okvira. Tako će saće u okviru biti u redu učvršćeno.

Da se vosak, koji bi preko satonoše curio, ne bi gubio, taj posao treba da radimo poviše posude, u koju smo ulili hladne vode.

Veštačko saće lepimo samo pri satonoši. Sa ostale tri strane mora ostati prazan prostor od pola do jednog santimetra.

Dok posao radimo, neka se vosak stalno topi (ali da ne uzavire), a daščice treba češće hladnom vodom kvasiti.

Matičin kavez treba nekad za dodavanje matice. (Vidi 7. poglavlјe). Više ih je vrsti, ali je najpogodniji kakvog pretstavlјa slika 22.

Da bi maticu na saću zaustavili i da nam se iz vida ne bi izgubila dok nešto radimo, naročito ako veštački roj pravimo, ili obavlјamo neki naročiti pregled, tad nam je igleni poklapač mnogo koristan.

Za vrcanje meda treba više sprava, a najglavnija je vrcalјka ili centrifuga. z

Pre vrcanja treba voštane poklopce na saću otklopiti, a za to je igleni otklapač najpodesniji.

Sl. 25. — Igleni otklapač.

Izostavljeno iz prikaza

Da medne okvire kojekuda ne naslanjamo, treba imati stalak. Napravimo ga od letava, a dno je najbolјe od pocinkovanog pleha. Otklonjeni med, koji iz saća kaplјe, dok ga u vrcalјku ne postavimo, izlivaće se niz lim u podmetnutu posudu i tako se ni kap meda neće gubiti.

Stalak treba da je toliki, da može primiti barem 50 mednih okvira.

Okvir sa mednim saćem treba u vrcalјku postaviti tako, da uz rešetku koša sasvim prilјublјuje. *Da saće ne bi pucalo ili se uvijalo, da se ćelije ne bi štetile, umetnuto saće treba vrcati lagano, a osobito ako je mlado. Okvir sa saćem sa prve strane izvrca se samo do pola od prilike, pa ga okrenemo na drugu stranu, koju do kraja izvrcamo, a zatim opet okrenemo prvu stranu, da i nju potpuno izvrcamo. Postupajući tako, saće se neć§ ni lomiti ni štetiti.

Izvrcani med neka curi iz slavine kroz cedilo, koje smo na neku posudu postavili. Za veće pčelinjake najzgodnije je procedilo kako ga sl. 27. prikazuje.

Veći pčelinjak treba da ima i veće tankove. Najbolјi su okrugli, od 500 kg. od prilike. U njima treba da se med potpuno od pene i gume pročisti, pa tek onda da ga u kante istačemo.

Nekoji dan nakon vrcanja treba sa meda najpre mednu penu kašikom openiti, pa nakon par dana skinuti s meda i onu tanku kožicu povrhu (mednu gumu). Med će nakon toga biti potpuno čist.

Penu ne bacati! Ona je mešavina cvetnog praška i meda. Za jelo je veoma zdrava, za pravlјenje mednih kolača naročito pogodna, a odlično vredi kao hrana društvu, kome smo dodali leglo za izvađanje matice, o čemu će biti napred govora.

Isti dan dok sa vrcanjem meda svršimo, treba ceo upotreblјeni pribor temelјito oprati i posušiti Centrifuta će se najlepše od meda očistiti, ako je podalјe od pčelinjaka postavimo, da je pčele od meda počiste. Ali, ako je bezpašno doba, to ne radimo, jer bi mogli izazvati napad tuđica na pčelinjaku. (Vidk 1. pogl. III odseka).

Našim parnim topionikom, ugledom na više konstruisanih i nakon više pokušaja, dobijen je veoma dobar sistem, sa kojim se iz voštine, pomoću vodene pare, najednostavnijim, najbržim, najčišćijim i na.jekonomičnijim načinom otapa iz voštine čitava sadržina voska.

Sl. 28. — Parni topionik. (Moj sistem).

Izostavljeno iz prikaza

Topionik je sastavlјen od dva lonca, većeg spolјnog i manjeg unutarnjeg. *

Širina (prečnik) i visina spolјnog lonca je 35 sgntimetara, a unutarnjeg je širina 29, a visina 32 santim. Oba su lonca u vrhu zaletovana tako, da između njih ostaje uokolo i podnu 3′ santim. šuplјine.

Odozgor, s kraja, utvrđen je mali grlјak, kroz koji sipamo vodu i koji je ujedno glavni odušak (ventil) za suvišnu paru.

Na unutarnjem delu lonca, u visini 5 santim. od vrha, probušeno je 16 do 20 rupica uokolo, svaka 3 do 5 milim. prečnika, kroz koje suklјa para i koja istapa vosak iz voštine, koju omo u košari nabili.

Košara je u prečniku široka 28 santim., a visoka 30 santim. i leži na tri utvrđena utora, ili na tri, pri košari utvrđene, nožice, 2 santi. visoke od dna unutarnjeg lonca.

Da bi otoplјeni vosak kroz slavinu lakše oticao, unutarnje je dno napravlјeno sa nagibom prema slavini za jedan santim.

Vrenjem vode u međuprostoru lonaca i stvaranjem pare, otače se na slavini čisto otoplјeni vosak.

Košara je napravlјena od 4 ojače pocinklovane šipke bočno (okomito) sa 4 pocinkovana obruča uokolo (horizonatlno) i dve ukrštene pocinčane šipke po dnu, a oko toga skeleta. uletovana je gusta i jaka mesingana rešetka.

Bolјa je košara od mesinganog pleha sa čestim rupicama uokolo i po dnu. Ostali delovi topionika napravlјeni su od pocinčanog pleha, ali bi bolјi materijal bio emajlirano gvožđe.

Poklopac treba da lonac čvrsto, hermetički zatvara.

Za lonac naznačene dimencije dovolјno je 8 do 10 litara vode. S tom se količinom može u košari dva puta voština nabiti. Za dalјnja pretapanja treba vodu dolevati.

Ispod slavine treba postaviti zgodnu posudu, emajlovanu, gore širu, dole užu, u koju treba uliti nešto tople meke vode (najbolјa je kišnica) u što će otoplјeni vosak curiti i hlađenjem se ukalupiti.

U toku pretapanja jedne košare voština, dobro je sadržinu u košari, radi temelјitog istapanja voska, jedan do dva puta drvenom držalјkom promešati.

OB-HHVC topionikom možemo dnevno, prema pogodnosti vatre i štednjaka, pretopiti do 100 kilograma voština.

Na svršetku posla moramo lonac i košaru dobrs vrelomg vodom isprati, -koja je u međuprostoru ostala pa topionik dobro posušiti.

Za prehranjivanje pčela više je vrsti hranilica, ali je malo podesnih, a većinom su mamipare.

Ako već nastane potreba za prehranjivanje pčela, — svakako za 99% krivnjom pčelara — (što je trpio slaba društva. što je uvek najnesretnije pčelarevo poslovanje) najpodesniji je pribor za prehranjivanje jedino prazan, izgrađen okvir sa saćem, koji prema meri! okvira, može da primi jedared od 2 do 4 kilogr. prehranbene sastojine.

Položimo okvir u nekakvu četvrtastu limenu posudu, pa hranu tankim mlazom preko ćelije prelivamo; a istovremeno prstima druge ruke preko ćelija tekućinama prevlačimo, da bi se ćelije do vrha ispunile. Kad1 TCK’O jednu stranu napunimo, okrenemo okvir na drugu stranu, da bi i nju ispunili. Preokretom neće tekućina iz prve strane iscuriti.

Pčele se prehranjuju medom ili šećerom. Prolećem pčele prehranjujemo retkom, a jeseni gustom tekućinom. Medom. u proleću: pola vode, pola meda; jeseni med bez vode. Šećerom u proleću: pola šećera, pola vode, bez dodavanja ikakve kiseline. Šećer treba dobro da provre, pa se pčelama mlak dodaje. Za prehranjivanje pčela jeseni, (ovo prehranjivanje treba završiti najdalјe do svrhe septembra — do Krstova dana) skuva se šećer tako, da na dva kilog. šećera, dođe jedan litar vode. Na deset litara šećernog sirupa treba još dodati 15—20 grama limuntosa ili tartarične kiseline, da se šećer preko zime ne bi u ćelijama kristalisovao.

Okvire treba preko dana povaditi, brojem obeležiti, kojoj košnici pripadaju, hranom napuniti i u stalak povešati, a pred večer ih u košnici, odma do legla dodati.

Ričeovu presu za pravlјenje veštačkog saća nismo u potreban pčelarski pribor naveli, jer danas pčelarske organizacije izrađuju prikladno veštačko saće pomoću mašinskih valјaka, tako da se pčelaru ne isplati da sam saće izrađuje, tim više ne, što, ako opremi 10 kg. voska, po zahtevu može dobiti saće od svog voska, koji je na preradu dao. Preporučuje se pčelarima da po ovome daju poverenje jedino sopstvenoj pčelarskoj organizaciji.

Ko na pčelinjaku drži pomoćne košnice taj će malo ili nimalo veštačkog saća trebati, štaviše imaće izgrađenog saća i za prodaju.

Da bi bilo udsvolјeno i onim pčelarima, koji bi hteli da veštačko saće sami izrađuju, navodimo postupak kako se to izvodi.

U ovome poslu, uz presu, treba još i ovaj pribor: Oštrija četka, oštar tanak nož, dva lonca: jedan manji, a jedan veći, sito za proceđivanje voska i varnjaču od najmanje pola litre sadržine.

Na omanje parčadi isečen vosak stavimo u manji lonac, a veći, u kojem smo dodali toliko vode, da se ova ne preliva, kad u nj manji lonac postavimo. Kad je klјučala voda vosak u manjemu loncu otopila, tad treba postaviti sito. Vosak za izradu saća ne sme da prevri. Ako još i penu pokaže, znači da je pregrejan, a od takvog voska dobićemo krto saće.

Presa treba da je na stolu potpuno uravnjena. Na presi, po strani, jesu crte. Radi uravnanja ulijemo vodu u presu i, prema tome, kako voda u presi do crte leži, znaćemo je li presa uravnana ili nije. Ako presa leži na stolu neuravnjeno, dobićemo saće nejednake deblјine.

Za izradu treba i rastvor, kojom se presa mora mazati. Rastvora je više vrsti. Može se praviti od sapunice, a može i od ribanog krompira, koji se dan ranije vodom potopio. Ta se voda sutradan ocedi i njome presa maže. Može se presa mazati i surutkom a i lјutom rakijom, ali je najbolјa rastopina: 1 deo vode, 1 deo meda i jedan deo žeste od 95 stepeni, a može i od 2 dela rakije i 1 dela meda. Svakako pčele najrađe pređu na izradu saća, kad je ovo izrađeno sastojinom u kojoj je bilo meda.

Svaki put za svaki veštački sat koji imamo da napravimo, treba prethodno i gornji deo prese rastopinom premazati. To da se ne zaboravlјa.

Što radimo brže, to nam i saće izlazi tanje, pa po tome i korisnije.

Sad pri izradi postupamo ovako:

Palcem leve ruke prihvati ivicu gornjeg dela prese, pomažući se s ostalim prstim1a ruke, pa taj deo otvori. Desnom rukom zagrabi varnjačom vosak iz sita i zalij pri donjoj, desnoj strani prese, a zatim što brže gornjim delom presu poklopi. Odma, sa obe ruke, prihvati presu i suvišak voska odlij u manji lonac s voskom. Položi presu na sto, pa palcem odigni gornji deo prese. Na tome će biti i ploča saća. Nožem obreži uokolo pretičke, koji po.strani ovog dela prese vise i te ostatke vrati u manji lonac, da se po novo topi.

Izrađeno saće naslaži jedan povrh drugoga. Ako je ma i namanji trunak voska ostao na donjem delu prese, taj treba potpuno izčeprkati.

5. Pregled pčelaca

„Što više otvaranja, to manje vrcanja” …

Pregled je pčelaca najlakši, kad su društva najsilnija, kad je paša dobra, a u pretpodnevno doba, od 9 do 12 sati, kad je najviše radilica na paši.

Pri otvaranju košnice, odizanju poklopca, treba paziti da se to ne radi sa lupom i drmusanjem. Pčelar dobije najviše uboda, ako ovaj prvi rad nespretno ili s nepažnjom izvrši. Da pčel^ne bi lepile donje rubove poklopca s propolisom, dobro je ponekad premazati ih vazelinom.

Praktičan pčelar otvoriće i najače sleplјeni poklopac tako, da pčele neće uznemiriti. Pomeranje ‘okvira, vađenje i vraćanje na bivše mesto neka se vrši polako, pazeći da ne gnjavimo pčele. Malo prignječena pčela zapišti, a na njen pisak pčele najure pčelara. Ako slučajno prignječimo maticu, pa ma od toga i ne poginula, ipak po njezine osetlјive organe može da bude od velike štete.

Ako za otvaranja košnice opazimo da su pčele veoma uzrujane, najbolјe je košnicu zatvoriti i za bolјu priliku rad odložiti. Sa uzrujanim pčelama ne valјa raditi. Ne vredi ni pojačano dimlјenje, jer se tad pčele još jače uzrujaju.

Naročito treba bili obazriv da košnice pod nipošto ne otvaramo, ako je na pečlinjaku ma i najmanji napad tuđica. Tad posao treba odgoditi za vreme, kad let pčela prestane, a to je pred večer, ili ujutro pre sunca.

Za pregleda nikada ne stajati ispred leta, već pozadi košnice.

Za hladnog i vetrovitog vremena košnice ne treba otvarati. jer može leglo prozepsti. Ako se mora, tad treba posao što brže izvršiti.

Pristupajući pregledu košnice, neka pčelar unapred zna i odmeri što i kako he posao da izvrši i da mu je sve potrebno na dohvatu.

Okvire, u kojima je leglo, nije u redu naopačke prevrtati i s ovima drmusati. Po takvome postupanju leglo u ćelijama se pomerava. Najosetlјivije je leglo dok je još u stanju jaja i crvića, pa sve dok ćelije legla nisu pokloplјene. Ako sa takovih okvira trebamo stresati pčele, Tad to vrebamo raditi sa četkom ilc peruškom.

Nije u redu pčele sa okvira ili bilo.kojeg dela košnice stresati van košnice; treba ih stresati uvek poviše otvorene košnice. Okvir, na kome je matica nikako se ne stresa pre, nego maticu sa okvira opreznim načinom ne sklonimo.

Pčelar, koji pri radu sa pčelama ima crno odelo, a naročito ako je rutavo, pa crn i malјav šešir ili kapu, biće od pčela napadan. Za rad oko pčela najbolјe je radničko odelo svetle boje, a tome i kapa ili šešir da su slični. Kose treba pokriti, jer ako se pčela pri letu takne nogama naše kose, zamrsi se, ne može da ih izvuče, pa je ubod neizbežan. Na ovo neka paze naročito pčelarice.

Miris ostavlјen od uboda prve pčele, mamac je za drugu, treću itd. Ako ubodi pčelaru ne smetaju, da pčele bez potrebe ne ginu, dobro je da svaki ubod operemo vodom ili sirćetom.

Da bi što manje uboda dobili, dobro je pre rada sa pčelama ruke i lice vinskim sirćetom namazati.

Ko ubode ne podnosi olako, neka žaoku noktom izvuče, ubodeno mesto stisne da otrov istisne, a ranicu premaže amonijakovom tečnosti.

Neka pčelaru duboko u krv uđe pravilo, da bez prave potrebe nikad u košnicu ne zaviruje, a još manje da postavlјeni red okvira, bez naročite potrebe racionalnog postupka, podnipbšto ne menja, jer obratnim postupksm kvari pravilan razvitak pčelinjeg društva i grdno umanjuje prinos na medu.

6. Matica u pčelinјem društvu

Matica je jedina, u pčelinjem društvu, koja leže jaja i tako vrstu umnožava. Leženje je jaja uslovlјeno pašom, toplinom i prisutnim brojem mladih pčela u pčelinjem druš|tvu.

Ali, sve kad bi pomenuti uslovi bili i najpovolјniji, matica he slabo leći i društvo neće napredovati i od koristi biti, ako matica nije zdrava i mlada.

Matica može živeti do 5 godina. Prve i druge godine je najplodnija. U trećoj godini leže 1previše trutovskih jaja, a u četvrtoj godini matica već nikako ne vredi.

Ona izleće iz košnice samo u dve zgode: kad se pari i kad se roji, Četrvtog ili petog dana nakon rađanja izleće na oplodnju, ako je u tome rđavo vreme ne spreči.

Svatbeni izlet matice.

Ako je matica zdrava, poleti na svatbeni izlet visoko u vazduh praveći krugove i pri tome pazi na položaj pčelinjaka i košnice svoga društva. Trutovi je dobrim očima zataze a i po osećaju mirisa osete pa se za njom otisnu. Najvredniji je stigne i oplodi

Matica se ne može sa trutom spariti u košnici. Trut za sparenje nije nikako sposoban drukčije, nego jedino u letećem položaju. Polni organi truta u trbuhu su tako položeni, da se mogu ispolјiti samo onda, kad naporno za maticom leti, pa zdu se povodom toga mišići, pomoću dušnika, vazduhom napunjenog, zgrče i nabujaju, Pri oplodnji organ se truta tačno poklopi sa polnim organom matice. Trut koji maticu oplodi, plati gldvom radi toga, što mu se, u času oplodnje, penis preokrene i ne može ga više u prvobitni položaj da vrati. Matica se penisa oslobodi, a u tome joj pomažu i pčele, koje joj sitne bele končice, što joj iz polovila vire, trgaju, čim se oplođena u košnicu vrati.

Trutonjača.

Ako se matica kroz četiri, najdalјe kroz šest sedmica nakon što se izlegla, nije oplodila, ostaje za celi život neoplođena, t j. trutovnjača. Ona i tada leže, ali se iz tih jaja legu samo trutovi. To se raspoznaje i pre nego ‘se izlegu, a to po spolјnom obliku ćelija. Naime, radiličko leglo ima poklopce na ćelijama ravne, a trutovsko ima izbočene. Ćelije su takve izbočene i u slučaju ako je trutovna matica zalegla jaja i u radiličke ćelije.

Hrutovnjaču treba ubiti, a zaleženo saće, ako ga je više od jednog okvira odstranite. Saće ne treba poništavati. Iglenim otklapačem dade se takvo leglo lako povaditi. Ostatak mleča pčele će već lepo očistiti. Rezati glave trutovskoga legla, pa ostavlјati da ostali deo leša izvlače pčele, ne sme se nikako praktikovati, jer bi se tako mogle navući klice kakve zarazne bolesti.

Kako matica leže jaja.

Već drugi ili treći dan nakon što se oplodila, matica počinje da leže jaja. Prvih dana. nakon oplodnje po manje, pa sve više. U drugoj je godini najplodnija.

Desi se da matica u jednoj ćeliji snese i više od jednog jaja. Nije tome znak neke njene bolesti, već je najčešći uzrok tome, što nema dovolјno spremnih ćelija, ili je društvo preslabo da neguje položena jaja, a matica je, međutim, veoma plodna. Tome pčelar treba pomoći tako, da društvu doda izgrađenog radiličkog saća ili da doda mladih pčela ili legla od blizu 20 dana.

Što je matica deblјega trbuha i općenito krupnija, to je ona bolјa i plodnija.

Neoplođenoj matici pčele ne poklanjaju nikakvu pažnju. Ona je tankog trbuha, ne zadržava se na ćelijama, plašlјivo trčkara po okvirima i košnici i često i van košnice poleti. Ako poleti, treba brže košnicu poklopiti, pa će se ona kroz kratko vreme povratiti. Jednako se postupa ako nekad i oplođena matica sa okvira pri pregledavanju društva poleti.

Oplođenu maticu na saću uvek prati izvesan broj pčela, koje, okrenute prema njoj pipcima mašu, kao da je pozdravlјaju, ili nešto ispituju. Pčele joj se s poštovanjem uklanjaju, a izvesne joj rilicom pružaju hranu.

Pre nego matica u ćeliju snese jaje, zavuče glavu u ćeliju, da se uveri da li je ćelija za primitak jaja uređena. Ako jeste, osloni se zadnjim nogama na rub ćelije, zavuče trbuh do dna ćelije, te položi jaje, koje pomoću žaoke i zalepi. Ona redovno počinje leći u sredini kruga pčela, gde je najtoplije. Kad je u oredini zalegla prvo jaje, zaleže redom onih šest ćelija okolo prve, pa u pravome krugu ide po celom okviru sve dotle, dokle ga pčOle posedaju i zagrevaju. Tako isto napravi i sa druge strane okvira, pa, kad je i tamo polaganje jaja izvršila, prelazi na susedni okvir snoga okvira, gde je prvo jaje snesla. Tako ide dalјe, desno-levo, ali tako, da na svakom dalјnjem okviru od sredine, krug zalege biva uži.

Kako paša nadolazi, a dani postaju topliji i u društvu sve više pčela biva, tako i krug matičine zalege biva sve širi, pa matica zaleže okvir do poslednje ćelije, ako je u tome ne zapreče neispravne ćelije ili ćelije ispunjene cvetnim praškom ili medom.

Lažna matica.

Sem trutovnjače može se u košnici pojaviti i lažna matica. Nauka nije dokazala da li ih je u košnici jedna ili više njih. Svakako, da li je jedna ili je više njih, pčelaru ta pojava nije nikako prijatna.

Ako je matica bilo kojim slučajem nestala, a pčele nisu imale mogućnosti da izvedu drugu maticu, ili im se taj posao izjalovio, tad ulogu nesenja jaja preuzme neka od pčela radilica. Iz takvih se jaja legu samo trutovi,. koji nisu ni iz daleka tako razvijeni, kao oni od oplođenih matica. Ako bi se matica s jednim od takvih trutova sparila, dala bi degenerisane pčele.

Lažna matica pojaviće se u pčelinjem društvu u svako doba godine, kad mu matice nestane. Dok je u košnici trutovnjača, lažna se pojavi neće.

Leglo se lažne matice raspoznaje po tome, što su jaja u ćelijama zaležena bez ikakva reda i po više njih u jednoj ćeliji.

Pčelinje društvo treba od lažnih matica osloboditi, a to se radi ovako:

Saće sa zaleženim leglom lažne matice treba iz košnice sa iglenim otklapačem povaditi, a da bi se saće od otpadaka temelјito pročistilo, može se to saće i izvrcati. U košnici je dovolјno ostaviti samo jedan i to prazan okvir, neka se pčele na nj okuplјaju. Ovu košnicu zatvorimo, poklopimo i odnesemo podalјe za nekih 20 do 50 metara, a na staro mesto postavimo praznu, čistu košnipu sa očišćenim okvirima iz prve košnice i sa barem jednim okvirom zatvorenog legla, uzetog iz nekog društva i k tome još jedan okvir sa otvorenim leglom, najbolјe sa jajima.

Pčele će iz podalјe postavlјene Košnice doletati na staro mesto, u novu, koju smo na bivše mesto stare postavili i redom će se oko dodanog legla grupnsati. Ako ovo društvo ne bi bilo barem 4 okvira jako, najbolјe će biti da ga sa drugim spojimo.

Nakon 24 sata treba ostatak pčela u prenesenoj košnici potući, da bi se tako i lažne matice oslobodili. (O spajanju vidi 13 pogl.)

Navedeni rad oko oslobađanja društva od lažne matice nije potreban, ako se lažna matica u društvu pojavila ne duže od tridesetak dana. U tome slučaju dovolјno je oplođenu maticu u kavezu dodati, a osloboditi je tek onda, kad vidimo da su pčele prema njoj prijatelјski raspoložene. To se raspoloženje poznaje, što vidimo da jedne pčele na kavezu krilima veselo trepere i veselo bruje, a poneka se trudi da joj kroz rešetku hranu dodade.

Prisustvom oplođene matice, lažne se izgube.

Bezmatičnost.

Društvo može ostati bezmatično iz više uzroka: ili je pčelar pri pregledu ugnjavio, ili se na svatbenom izletu izgubila, ili je pri pregledavanju košnice s okvira spala izvan košnice, ili su je tuđice ubile, ili je od starosti uginula, a pčele nisu imale zgodnog legla da novu izvedu.

Beh nakon sat dva vremena, nakon što je pčelinje društvo maticu izgubilo, pčele se veoma uznemire, uplašeno i užurbano trče oko košnice, leta i poletalјke. Uzdignutih krila jure amo tamo s očevidnim znakom traženja. Ako tu košnicu otvorimo, opazićemo i čućemo, kako pčele uzdignutog trbuha krilima trepere i žalobno zuje. Pčele u društvu već nisu u klupčetu grupisane, nego su se po celoj košnici po saću razišle. Svako je pregledavanje suvišno, jer ti nam znakovi nedvosmisleno ukazuju, da je društvo ostalo bez matice.

Ako rezervnu maticu imamo, dodajmo je tome društvu pred veče. Ako takve nemamo, a društvo je barem četiri okvira jako, dodajmo leglo, bilo s jajima, bilo sa crvići dva od tri dana. Takvi se crvići poznaju po tome što na dnu ćelije leže u obliku slova: „s“. Stariji crvići nisu dobri.

Takva mesta sa jajima ili crvićiada, treba uokolo sitnim ekserčićima ili drvcima obeležiti. Peti dan nakon toga pregledajmo i poništimo sve matičnjake. koje zatvorene nađemo. Treba ih poništiti, jer ti su se matičnjaci razvili od starijeg legla, iz kakvog se ne bi razvile matice dobre vrste.

(Potanje o uslovima za dobijanje dobrih matica vidi u 20 poglavlјu).

Dodavati sat s leglom da bi pčele izvele novu maticu, može vredeti samo u vremenu dok na pčelinjaku još ima trutova, a u svakom slučaju nikako kasnije od polovine avgusta.

Nađe li pčelar na bezmatično društvo od polovine avgusta do kraja marta, a nema rezervne matice, najbolјe će učiniti, da takvo društvo spoji.

Društvo kome smo dodali leglo, da bi maticu proizvelo, treba za vreme od šest dana svaki dan sa razređenim medom prehranjivati.

Izmena i izostavljeno iz prikaza beležavanje matice.

Svaku maticu nakon dve godine njenog života treba menjati. Npr. maticu izleženu u maju 1943. godine treba menjati u maju 1945. godine. — Kako se postupa, biće objašnjeno u zasebnom poglavlјu.

Da bi pčelar znao starost matice, treba u „Knjizi beležaka” na prvome mestu, gde je zabeležen broj ili ime košnice, da ima zabelešku: „Matica iz god. . . .”

Ali, sama beleška nije jamstvo da je matica u košnici zaista od te i te godine. Pčele znaju, iz uzroka’ nauci još nepoznatih, da maticu, po našem ubeđenju dobru, ipak same izmene, a da to pčelar više puta i ne zapazi. Takvu zamenu matice, nazivamo: tihom izmenom matice.

Da pčelar ne bi bio u sumnji o životnoj starosti svih matica u svim košnicama, o čemu u knjizi beležaka vodi kontrolu, treba još i svaku maticu da obeleži.

Sl. 29. — Pomoćna rešetka za obeležavanje matica.

Izostavljeno iz prikaza

Za taj posao trebaju: pomoćna rešetka za obeležavanje matica, četkica i boja.

Rešetku, ako je spretan, lako napravi sam pčelar. Mreža je od tanke svile. Boja se može napraviti od

Ako je pčelinjak od kuće toliko daleko, da pčelar ne može pčelama vodu redovno dodavati, najbolјe će biti da pčele pčelinjaka na pojilo i ne privikava.

U ovo vreme spada i pregled rezervnog saća, naročito onog koje je izgrađeno i starije, te koje i s proleća treba sumporisati. (Vidi 17. pogl.).

Ako smo košnice sa pčelama prigodom uzimlјavanja, posebno protiv zime utoplili, ne sme se s njih ništa skidati, već sve do vremena rojenja ostaviti onako kako smo ih zazimili.

9. Plodište i proširavanјe legla.

Nastupio je april, vreme kad se pčelinja društva silo razmnožavaju. U krajevima gde se seje repica, krajem meseca treba da su pčelci u punoj snazi, da bi tu izdašnu pašu iskoristili.

Ako se je pčelar pobrinuo da pri uzimlјavanju po ređa okvire kako treba,, to sad neće imati nikakva posla u proširavanju legla. Ali, dešava se, da se iz više okolnosti saće nije moglo valјano rasporediti (vidi 17 pogl.). pa se sad treba. pobrinuti da bi matica imala dovolјan broj radiličkih ćelija na raspoloženju, kako bi se leglo pravilno i korisno širilo.

Pčelareva je pomoć u tome veoma jednostavna. Ako matici do zaleženog okvira, ne stoji na raspoloženju uredno radiličko saće, biće nam red, da do već zaleženih okvira, dodamo, sa svake strane (s kraja legla) po jedan prazan okvir s radiličkim saćem, a do ovih da bude, opet s jedne i sa druge strane, po jedan okvir sa barem: nešto cvetnoga praška. Treba paziti da trutovsko saće postavimo sasvim poslednje, bočno, a mesto njih da bude postavlјeno samo radiličko saće.

U hladnijim krajevima — recimo sa nadmorskom visinom od preko 1000 met. napomenuto rad svršava se za mesec dana docnije.

U ova doba treba još jednom pogledati kako stoje podnjače sa čistoćom. Ako je potrebno, treba ih još jednom počistiti. Takvo će čišćenje biti potrebno samo slabijem društvu, kao i onome sa starim saćem. Jako društvo i sa-mladim saćem, ako mu je podnjača nešto malo napred pognuta, lako je čiste i same pčele.

Ako je neko društvo u ovo vreme naročito jako, a drugo je slabije, korisno je izvesti pojačavanje ovoga s prvim, dodajući po jedan ili dva okvira s leglom, dakle, tamo onoliko, koliko ga slabije društvo može pokriti.

Na okviru s leglom, koji u društvo prenosimo, ne sme biti ni jedna pčela. Samo jedna prenesena pčela mogla bi lako navući napad (tuđice), pa umesto da društvu pomognemo, mogli bi ga s nepažnjom upropastiti.

Ako je u nekome društvu toliko meda da matica nema gde da leže, treba to saće povaditi i sa okvirima s praznijim saćem zameniti; inače, od takvog bi društva dobili rani, ali ipak slabi roj. Ako bi takvome društvu postavili nastavak, a medno mu saće ostavili, matica će mahom nastavak zaleći.

Dok jedno društvo može onako da ima isuviše. hrane, drugo, nepažnjom pčelara, može i od gladi da umre, i da se to dogodi upravo veoma jakom društvu. Naime, ako na poletelјci opazimo izbačene bele larve, znak je da društvo gladuje. Treba ga hitno prehraniti.

Plavkasto-bele larve na poletalјci znače da je leglo prehlađeno. Prehlađivanje legla najlakše će nastati na okviriMa većih dimenzija, kad nakon toploga vremena naglo zahladi i kad u društvu nema dovolјno pčela da greju jako razvijeno leglo.

Da bi društvu sa prehlađenim leglom pomogli da ne bi navuklo kakvu težu bolest, što pre uhvatite čas toplog i lepog vremena, te bolesno leglo sa ranije pomenutim iglenim otklapačem povadite. Ovo neka se ne obavlјa nad otvorenom košnicom. Okvire bez pčela treba u topliju sobu uneti i sa strplјenjem lepo ih do poslednjeg bolesnog crvića očistiti.

Ako na poletalјci opazimo kržlјave pčele, sa manama na krilima ili na nogama, znači da se je u saću košnice ugnezdio voštani molјac (metilј). Takvo saće treba ili počistiti ili ga zdravim zameniti.

10. Iskorišćavanјe paše.

(Prolјetno i nadražno prehranjivanje. Prevešavanje, Pojačavanje. Metoda Asprea. Medišta).

Ako za vreme proletnje paše ne nastupi nešto ab normalno, kao npr. neobične studeni, mrazovi, duge kiše ili suše, pa vetrovi, osobito severni, koji svako izlučivanje nektara ponište, pčelar će onoliku korist imati od svojih pčelaca, koliku je pažnju uložio pri uzimlјavanju. (Vidi pogl. 17).

Pravilno je uzimlјavanje prvi uslov uspeha pče.larskog posla za nastalu pčelarsku godinu.

Pčelar neće nikada imati nikakve koristi, ako čeka da mu pčelci za vreme glavne paše jačaju. Jer, paša će proći, košnice će se nabiti pčelama, ali meda će biti malo, ili nimalo.

Iskorišćenje paše spada u veliku pčelarsku umešnost. Može se lepo kazati, da košnice čekaju 357 dana u godini, da bi se u preostalih 8 dana toliko nabile meda, kako bi pčele sebi unele godišnju ishranu i da pčelar ima šta da vadi. Takvi slučajevi nisu retki.

Ima pčelara, koji mnogo polažu na pašu voćnog cveta (jabuke, kruške, trešnje, višnje, šlјive itd.j. Te su nade kod naših voćnih kompleksa za vrcanje voćnog meda bez značaja, sem gde postoje šume divlјih trešanja i višanja, koje prilično mede. Ostalo je voće ‘značajno samo kao pomoćna paša, po kojoj se pčelci silno razviju tako, da glavnu pašu spremni dočekaju.

(Pčelarim od 1901. god. i do danas, 1943. god., tek sam ove godine vrcao čist voćni med!).

Ako pčelinje društvo hranimo u proleću s toga «to nema dovolјno hrane, takvo prehranjivanje nazivamo: prehranjivanje iz potrebe. U tome slučaju dodajemo onoliko hrane, koliko je potrebno. Isto tako Moramo postupati i s jeseni, ako pčelinje društvo nema dovolјnu količinu hrane za ziminu.

Vrsta hrane koju pčelama dajemo u proleće ili u jesen, veoma je različna.

U jesen, pred zimu, dovolјno je da pčela ima hrane. Sporedno je ima li med ili šećerni sirup s određenim, procentom vode.

Ali, dodavanje šećernog sirupa pčelama u proleće, vredi samo u toliko, ako nemamo meda; toliko dakle, da bi se pčele prehranile i ostale u životu.

U ovo proletno doba nema nam dakle biti do toga da se pčele samo prehrane, jer nam mora biti važno da i leglo razvijaju. Ako nemaju meda, neće u pstrebnoj meri biti ni legla; a neznatno razvijanje legla, ne daje razvijeno i spremno društvo za one dane, kad ga razvijeno i spremno trebamo, da bi nam -se nastojanje isplatilo.

Na šećernom sirupu razvijaće se pčelinje leglo samo onda, ako pčele u prirodi nalaze dovolјno cvetnog praška, ili toga imaju u izobilјu u saću svoje košnice. .

Dodavanje surogata (brašnjavih tvari) nikako ne može cvetni prašak korisno zameniti. U pravoj meri i skoro dovolјnoj, takvi prašak, za razvitak legla postoji samo u medu, pa se i ovde obistinjuje ona privredna pčelarska reč:

Pčela daje med — a med daje pčelu!

Da bi se društvo što ranije jako razvilo, praktikuje se poseban i veoma koristan način takozvanog nadražnog prehranjivanja.

Nadražno prehranjivanje se izvodi dva puta godišnje: u rano proleće (od polovine marta do kraja aprila) i u drugoj polovini leta (od polovine avgusta do kraja septembra).

Kod nas se za ovo drugo prehranjivanje uobičajila reč „jesenje” prehranjivanje i ako ga treba nazivati „letnje”, jer, skoro u početak jeseni (22 septembra)* treba da smo s tim prehranjivanjem gotovi.

O drugom, letnjem prehranjivanju, biće govora v 16. poglavlјu, a o proletnjem kazaćemo odmah, da je takovo suvišno obavlјati onde, gde postoje makakve male paše, koje nazivamo pretpaše, i, koje, kao prirodne, vrede više, nego ikakvo nadražno prehranjivanje.

Pčele nadražno prehranjujemo zbog toga, da bi pčele, a po njima i maticu, navele na aktivnost, kako bi se zalega što više i ranije dobila i po tome bi društvo glavnu pašu spremno dočekalo.

Nadražno prehranjivanje obavlјa se . dodavanjem hrane naročito pripravlјene od meda i vode i od nikakve drukčije.

Otvaranje mednih ćelija u društvu pokazalo se kao nadražno prehranjivanje malo vredno.

Nadražno prehranjivanje mora biti slično pojavi nektara u prirodi, kako bi se pčelama i matici pretstavio kao nastup neke paše. Nadražno je prehranjivanje dakle, predstavlјanje paše pčelama veštačkim načinom.

U prirodi, nakon hladnijih dana nastaju postepeno topliji i te ravlike uplivaju na postepeno povišenje nektara, pre gušćeg i hladnijeg, a docnije ređeg i toplijeg. I za nadražnog prehranjivanja, treba ove razlike pčelama veštačkim načinom podražavati.

Prehranjivanje nadražno treba početi šest sedmica pre nastupa glavne paše. Hrani se mešavinom meda i vode, a podešava se ovako:

Više meda, a manje vode (odstojale, ne hladne) daje se prve i druge sedmice u tri puta.

Treće i četvrte sedmice podjednako meda i vode svaki drugi dan.

Pete i šeste sedmice manje ‘meda, a više vode, i voda da bude mlaka. Hranu dodavati svaki dan.

Količina hrane u prvoj do četvrte sedmice ne treba da je veća od četvrt litre, a pete i šeste sedmice od pola litre za svako hranjenje.

Hranu ne smemo dodavati odozdo, ispod okvira, već odozgo. Za ovu vrstu prehranjvanja mogu se upotrebiti naročite limene, ili drvene ili staklene hranilice, koje se dobijaju u pčelarskim trgovinama, a mogu se za to lepo upotrebiti i male flašice ili domaće obične teglice, koje, kad se hrana uspe, treba otvor platnenom krpom povezati. Rupu na poklopcu treba otvoriti, pa hranilicu naopačke okrenuti i na rupu postaviti. Da bi se ovo zgodnije izvelo treba na poklopcu postaviti prazan polunastavak.

Sa prehranjivanjem ne treba čekati večer; možemo dodavati čim pčele prestanu da izleću.

Trud oko prehranjivanja nema se žaliti, jer će se I pčelaru isplatiti i u slučaju kad bi glavna paša nešto i omanula. Korist nadražnog prehranjivanja nikad ne izostaje.

Prolјećem nastupe nekad tako loši dani, da je pčelama svaki izlet onemogućen. U takvim danima na oprez pčelaru!

Nadražno, i kako se još kaže spekulativno prehranjivanje, ako ga u redu, tačno ne obavlјamo, može i da izostane. Ali, kad nastupe loši dani, kao što pre rekosmo, tada prehranjivanje ne sme izostati ni u slučaju kad pčelci pokloplјenim medom obiluju. U takvim danima moramo svaki dan (u kojemu je pčelama nevremenom izlet zaprečen), dodati hranu u vidu razvodnjenoga meda. Ako tako ne radimo, pčelinje će leglo mnogo u napretku izostati.

Jaka društva za bolјe iskorišćenje pčelinje paše dobivamo i prevešenjem ili demarisanjem (nazvano po metodi Deimara) Prevešenjem se rojevi zaprečuju.

Prevešenje treba izvršiti barem tri nedelјe pre glavne paše i to samo kod onih društava, koja barem u tri dela plodišnih okvira (dakle od 12 okvira 9) imaju legla, većinom zatvorenog i kad smo dobili uviđaj da se pčele pripremaju za rojenje.

Prevešenje izvršavamo u nastavlјačama s jednakim okvirima u plodištu i medištu. U košnicama sa polunastavcima prevešenje ne možemo praviti.

Prevešenjem se rojenje prilično sigurno zaprečava, društvo se za glavnu pašu pojačava i staro se saće u plodištu zamenjuje novim.

Prevešenje izvršavamo ovako: Iz plodišta treba povaditi i u medište posložiti sve okvire sa zatvorenim leglom. Praznine ispunimo sa izgrađenim ili barem sa veštačkim saćem. Isto tako ispunimo i praznine u medištu, s razlikom da praznine medišta možemo ispuniti i sa starijim saćem, pa takvo može biti. i trutovsko.

U plodištu treba ostaviti ove okvire sa otvorenim leglom i maticom. Ispunjujući plodište sa okvi’rima, kako je gore navedeno, treba paziti da s krajeva ostavimo barem po dva okvira sa svake strane sa cvet nim praškom i medom. Otvorenog legla dovolјna su dva skvira. Ove treba postaviti u sredinu. Sa strane postavimo prazno saće, a do ovih okvire s medom i cvetnim praškom.

Prevešeni deo u medištu treba kroz devet dana ’ ponekad pregledati, pa, ako nađemo matičnjake, trebamo sve do poslednjeg pokidati. Ako smo prevesili samo zatvoreno leglo, matičnjaka neće biti.

U času kad smo prevešenje izvršili, trebamo između plodišta i medišta postaviti Hanemanovu rešetku.

Ako je u prevešenome delu bilo i trutova, treba, u vremenu kad mislimo da su se već izlegli, i na medi ‒ šta leta otvoriti, da bi trutovi mogli izletati. Ako to leto ne bi otvorili, trutovi će se u Hanem. rešetki zaglaviti i prolaze kroz rešetku pčelama ograničiti.

U normalnoj nastavlјači podešena je za medište poletalјka tako, da se pod leto medišta podvuče, a kad leto ne treba, ta se poletalјka naopačke okrene i’ tako leto automatski zatvori.

Od opisanog postoji još podesniji način prevešenja, koji isklјučuje upotrebu Hanem. rešetke. Pogodnije je u ovome načinu to, što je isklјučena svaka mogućnost da bi se leglo mstlo prehladiti.

Postupa se ovako:

Pokloplјeno (zatvoreno) leglo ostavimo u plodištu, a otvoreno, zajedno s maticom, sa nešto meda i cvetnog’ praška, povesimo u nastavak. Postrane praznine u nastavku ispunimo jedino sa izgrađenim radiličkim saćem, a postrane praznine u plodištu, gde je sada ostavlјeno samo pokloplјeno (zatvoreno) leglo,. ispunimo sa izgrađenim radiličkim ili sa okvirima veštačkog saća.

I gornje otvoreno i donje zatvoreno leglo, neka je postavlјeno po sredini, a prazno saće postrance ovih, jednako peredano s jedne i sa druge strane okvira sa leglom.

Nakon što se društvo u gornjem delu razvilo, a u to vreme i glavna paša nastupila, tada sve okvire s leglom iz jednog i drugog dela košcice, zajedno s maticom, prenesimo u plodište, a ostale okvire povesimo u medište. I sad, ako je paša slabija, treba između plodišta i medišta psstaviti Hanem. rešetku. Obratno, ova ne treba, ako je paša izdašna.

Pčelinje društvo možemo pre nastupa glavne paše i na još jedan veoma zgodan način pojačati, tako zvanim načinom podmetka, a pravimo taj ovako:

Nakon što se društvo u plodištu jako razvilo, da je, što kažemo, nabijeno pčelama, treba sve okvire plodišta podići u medišni deo (nastavak) a plodišni deo ispunimo sa izgrađenim veštačkim saćem.

Ako je neka pretpaša dobra, pčele će i matica rado donji deo postepeno izgrađivati i zaleći. Ako društvo do glavne paše podmetak izgradi,h biće to veoma dobro društvo, koje će sa punom snagom pašu dočekati i kome će trebati drugi, pa prema paši i treći nastavak.

Ima pčelara koji se bune što im matica pređe u nastavak da leže. Nije to nikakva nevolјa. Nije to na štetu prinosa, a velika je dobit što se društva ojačavaju. Glavno je da se leglo gde ne treba (u nastavku) dalјe ne širi u vremenu, kad bi trebalo da pčele u nastavku med unose. Kako smo pre naveli, u takvim prilikama pomaže se pčelar Haneman rešetkom, ako je paša slabija; ako je pak paša izdašna, pčele pretiču maticu, jer brže ćelije medom ispunjavaju nego što ih matica može zaleći.

Kod položaka sve pomenute radnje prevešavanja, premeštanja okvira i manevrisanja sa Hanem. rešetkom otpadaju. Kod ovih je jedini rad, kako smo pre naveli, za slabije paše podeliti okvire Hanem. rešetkom, da ne bi po takvoj paši na svim okvirima dobili leglo, i da tako ne bi društvo ostalo bez imalo meda. Za bolјe je paše i ovaj rad kod pčelarenja sa pološkom potpuno izlišan.

Da bi od pčelinjih društava dobili veću količinu meda, postoji još jedna prokušana i odlična metoda, poznata u pčelarskom cvetu pod imenom Aspreova metoda.

Ova se metoda može izvadati sa svakim sistemom košnica. Najlakše će izvodi u otvorenim pčelinjacima. Pavilјonski pčelinjaci nisu za tu metodu zgodni.

Dokazano je da dva društva, spojena pre nastupa glavne paše u jedno, daju najmanje za trećinu meda više nego svako zasebno, pa ma oba bila veoma jaka Ako dva društ’va zasebno dadu po 20 kg. meda, stalno je da će, spojena po Aspreovoj metodi, jedno dati barem 50 kg.

Ova metoda ne ide zapravo za tim da se dva-društva spoje u jedno, nego da se jedno pojača s drugim, da bi se od jednoga dobio veći prinos.

Za izvođenje ove metode treba da su košnice postavlјene na parove, tj. da dve i dve stoje jedna do druge i da je svaki par od drugog para udalјen za barem pola metra.

Košnice treba, dakle, da su postavlјene ovako:

Oba načina, dole navedena, mogu se izvršavati samo sa jakim, to jest, sa društvima, koja su za iskorišćenje paše potpuno spremna.

Par dana pre izvođenja ovih radova, treba poviše poklopaca postaviti nastavke (za pološke ovo otpa da) da zbog promene izgleda košnice ne bi pčele bile u zabuni.

Aspreova metoda pojačavanja izvršava se na dva načina: 1) pomoću legla i mladih pčela i 2) pomoću starih pčela.

1). Pomoću legla i mladih pčela.

Rad treba obaviti na 15 do 20 dana pre glavne paše.

U društvu 2) može biti i 1) pronađemo maticu, pa je na pronađenom okviru opisanom poklopkom zaustavimo na satu, da nam sa saća ne bi spala. Tako smo maticu, dok posao ne svršimo, najbrže i najbolјe pritvorili.

Sad povadimo svo saće sa zatvorenim leglom zajedno sa pčelama i poređamo ga sredinom nastavka, koji OMIO prethodno na plodište društva 1 postavili.

Ostavimo taj nastavak par minuta otvoren, da bi stare pčele u .svoje društvo odletele.

Okvire s otvorenim leglom i s maticom postavimo natrag u sredinu plodišta 2, a do ovih okvira, s jedne i sa druge strane, dodajmo radiličko ili veštačko saće, pazeći da s oba kraja ostavimo po jedan okvir s medom i cvetnim praškom.

Košnicu zatvorimo i društvo pustimo u miru. Stare će pčele doletati na staro mesto.

Kako se vidi, ovim se izvršila radnja mnogo slična veštačkom rojenju, o čemu će biti govora u 12. poglavlјu.

Na ovoj košnici 2 opet postavimo prazan nastavak, poviše poklopca, da se pčele ne bi zabunjavale.

U nastavak društva 1, gde smo posložili zatvoreno legloiz 2, dodajmo sa strane okvire sa izgrađenim ili sa veštačkim saćem. Ako bi spazili da se ovde pčele nešto bune, ioprskajmo ih sa mednom vodom. Zatim dignimo poklopac sa plodišta, postavimo na ovo ispunjeni nastavak i košnicu poklopimo.

Društvo he biti silno, kad se nakon 20 dana sve pčele iz prenesenog legla izvedu.

U to vreme, ako smo rad pravovremeno izvršili, nastaće paša, a po toj uspešan i zadovolјan prinos po ovoj metodi.

Ovaj posao treba izvršiti od 9 do 11 sati pre podne kad je dan lep i sunčan.

Na društvu 2 ne gubimo ništa, jer će se ono za glavne paše u dobro, normalno društvo razviti; biće razvijeno leglom, a za sebe će se i hranom opskrbiti.

Društvu 1 trebaće drugi nastavak. Kako ćemo taj postaviti, biće unapred ukazano.

Ako bi u međuvremenu nastalo loše vreme, nakon što smo iz društva 2 preneli leglo, trebaće društvo 2 prehranjivati, da matica ne bi zastala sa leženjem i da bi pčele naveli da dodano veštačko saće izgrađuju.

2). Drugi način pomoću starih pčela nije ni najmanje komplikovan, dakle jednostavan i lak preporučlјiv je više od prvoga načina pojačavanja.

Ovaj se način pojačavanja izvršava tek onda, kad je paša već dva-tri dana nastala. •

Izvršava se jednostavno. Društvo 2) može biti i 1) treba izmaknuti i postaviti na neko novo mesto u pčelinjaku. Društvo 1 pomaknimo tako, da sredina leta dođe u sredinu mesta, gde su pre oba društva bila postavlјena.

Dan za ovaki posao treba biti ne samo tih i sunčan nego i pašan, dakle kad vidimo da pčele lepo unose. Ako pčele padaju teško ne samo na, poletalјku, nego i ispred poletalјke, ispred košnice, počivaju i jasno opažate kako od tereta dahću, znak je da je dan po paši unosan.

Ovo premeštavanje košnica treba izvršiti najdalјe do 9 sati izjutra, a najdublјe već i sa izlaskom sunca.

Po ovome će načinu košnica 1 dobiti sve pčele zbiračice iz br. 2. Ako je dan pašan, nema straha da će pčele iz 1 napadati one, koje inače pripadaju društvu 2, a koje sad doletaju u društvo 1. Neće se napadati, jer pčele ne napadaju one pčele koje unose, pa bile te i tuđe. Prvi dan će biti nešto malo zabune, što će pčele iz 2 nešto malo oko košnice 1, kao u nedoumici, obletati, ali će u nju ipak uletati. Već sutradan izlet i ulet biće posvema normalan.

Odmaknuto društvo 2 izgubiće sve’ zbiračice. Za 5 do 6 dana jedva će koja pčela da izlazi i ulazi. Ovo društvo ima dosta mladog legla a nema ko da mu potrebnu vodu za leglo unese. Treba mu dakle u jednom okviru sa izgrađenim saćem potrebnu vodu dodati.

Ako paša bude duže trajala, i ovo će se društvo sa hranom snabdeti.

Navedeni načini pojačavanja pčelinjih društava za što bolјe iskorišćenje pčelinje paše, bez sumnje su sasvim podesni; ali nad svima stoji najbolјi i najodličniji, prokušan dugim iskustvima, i koji ne samo da daje koristi na medu nego daje i koristi na vosku, a da ni najmanje ne šteti normalna društva, koja na pčelinjaku sva treba da budu medari.

Ta se metoda pojačavanja pčelinjih društava — medara — sastoji u najracionalnijoj metodi pomaganja sa pomoćnim košnicama.

Da li ćemo to pomaganje izvoditi pomoću košni da primitivnih ili okvirnih, to je sasvim svejedno. Glavno je da na svakom bolјem i privrednom pčelinjaku takve, pomoćne košnice, postoje.

1. Pojačavanje pomoću neokvirnih košnica. Izrežemo saće iz košnica i to samo ono sa zatvorenim leglom, te ga umetnemo u okvire. Postupak je opisan u u 2. poglavlјu. Doda se što više pčela, dakako, bez matice. Ovako uokvireno saće dodamo medaru.

U neokvirenoj košnici ostaće matica sa 2 do 3 sata otvorenog legla i k tome će nadoći sve stare pčele i deo mladih koje su ostale. Društvo će saće ponovo izgraditi i matica zaleći i u toku paše dovšeće se i hranom i društvom! u normalno stanje.

2. Pojačavanje se okvirnih pomoćnih košnica,. izvršava se jednako, kao i po 1. načinu metode Asprea uz jednu iznimku. Onamo se umesto povađenih okvira sa zatvorenim leglom postave okviri ili ispunjeni sa izgrađenim ili sa veštačkim saćem. Ove pak druge košnice, iako su okvirne, ali su pomoćne i društva u ovim košnicama treba da sama i vosak izgrađuju. Dakle, za nadoknadu povađenog legla, daćemo ovim društvima gole, prazne okvire. Na tim okvirima treba, s donje strane satonoše, po sredini, zaliti mali voštani rub, da bi pčele po njemu dalјe pravo saće gradilo.

Pokazalo se da u paši pčele ovakve okvire izgrade veoma brzo. U bolјim godinama može jedno ovakvo pomoćno društvo izgraditi 8 do 12 satina. A to nije nikakva mala korist.

Saće sa trutovskim ćelijama upotrebimo za medišta, a ono sa radiličkim za plodišta.

Društva sa jednogodišnjom maticom većinom grade saće radiličko, a ona sa starom maticom rado izgrađuju trutovsko.

Nakon naših nastojanja da društva za glavnu pašu do najveće mogućnosti ojačamo, kako bi što veću korist dobili, preostaje još važan rad nastavlјanja za one pčelare koji pčelare nastavlјačama.

I ako taj rad nije vezan sa nekakvim naročitim uslovom, ipak mnogim pčelarima, kako se ono kaže „pukne osovina vrcalјke” upravo u tome važnome času, a uzrok tome leži, rekao bih, u prostom: nehatu…. što su nastavke postavili, ili prerano, ili prekasno.

Ako smo nastavke postavili prerano, tad smo u nevremenu košnicu prostorom uvećali. Toplina se, u ovo osetlјivo doba, na štetu pčelinjeg razvitka u prostoru izgubila.Ta okolnost mnogo upliviše na dalјnji normalni razvoj pčelinjeg društva, tačno, na dalјnju normalnu zalegu matice. Društvo u ovome slučaju zaostane u razvitku, a to sve ne može da bude bez posledica u prinosu.

Ako pak nastavke postavimo prekasno, društvo je tada uputilo pripreme za rojenje, ono se i roji, a da medište i ne pomiriše….

Tačni i nepogrešni znakovi, koji ukazuju vreme kad treba nastanak ili medište postaviti jesu ovi:

Med se u ćelijama počeo zrcaliti, a pčele su istodobno počele produžavati ćelije caba u gornjem delu okvira, do satonoše. Pčele su počele da po rubovima satonoše, ili na samoj satonoši ugrađuju mrvice belog voska.

Ni tren ne odgađaj, nastavke postavlјaj!

Kad opazimo da su pčele u svim okvirima nastavka, medom ispunjene ćelije počele voskom poklapati, opomena nam je, da moramo i drugo medište postaviti.

Ali, ovo drugo medište postavlјa se kao umet, dakle između prvog medišta i plodišta. Ako i ovo pčele ispune, postavi se i treći, ali između dva izgrađena i puna medišta. Ovakve pašne prilike neka zateku svakog pčelara….

Čim je glavna paša završila, treba sve nastavke pregledati, neizgrađene okvire povaditi i zajedno sa nastavcima skinuti, ostavivši samo izrađeno saće.

U pomanjkanju rezervnih nastavaka, čim su pčele nastavak ispunile, treba med iz ovih vrcati. O ovome poslu vidi upustvo u 15. poglavlјu.

Sem vrcanog pčelari proizvode i med u saću ili, kako se u pčelarskom svetu kaže: med u sekcijama. Takvi je med u veliko cenjen, a i tržna cena mu je dvostruka od vrcanog meda.

Sekcije su specijalno građeni okvirići, od 1 decimetra četvornog. Širina je daščica 5 centim. Svaki je okvirić napravlјen od jednog komada daščice. Da bi se presavila i u okvir sastavila, treba je vodom nakvasiti. Svaka je strana skvira ovalno udublјena. Složeni jedan do drugoga, pčele prolaze kroz te udubine. Krajevi sekcija spajaju se tako, da ih je za preB0’3, kad su izgrađeni i medom napunjeni, lako pakovati da na odredište nepovređeni stignu.

Po američkom načinu sekcije se ne ulažu u okvire košnice, već leže u zasebnim nosiocima u kojima staje po četiri komada sekcija i ovakav skup leži na posebnim utorima nastavka za sekcije.

Međutim praktičnije, radi pregleda, se slažu u okvirima, takođe može komada a za tu svrhu najbolјe odgovaraju polunastavci nastavka sistema Langstrot, dužine i širine 470 milimetara, a visine 138, ili okruglo 140 milimet. Za svaki takvi nastavak treba izgraditi 10 okvira od daščica debelih 10, a širokih 30 milim.

Postavlјanje nekih malih, uskih okvira, kakvi se u prodaji viđaju, ne spada u nikakvo ‘sekciono pčelarenje, nije vredno za prevoze, a nije ni izgledno;

U sekcijama se ulaže naročito belo i kao pisaća hartija veštačko saće i to kao počeci u trokutnom obliku, zaleplјeni pomoću kalupa pri gornjoj daščici sekcije-, sredinom udubine sekcije, koja je udubina naročito za to podešena.

Sekciju će pčelinje društvo činiti i lepo izgraditi, napuniti i poklopiti, samo za dobre i izdašne paše. Za slabije paše pastavlјanje sekcija je sasvim bezuspešno.

Ne preporučuje se nastavlјanje sescija u uvećanom nastavku za dva reda sekcija (jedan poviše drugoga). Sekcije pčele mnogo brže i lepše izgrade ako se postave u polunastavku i samo jedan red sekcija.

Izgrađene i ispunjene sekcije treba u trgovini i trgovački ukusno opremati. Moraju se obaviti celofanom ili pflijafanom. Krajevi se zaleplјuju tim što ih pokvasimo vodom. Svaka tvornica kartonaže po narudžbi izrađuje posebne kutije veličine sekcije u koje sekcije pakujemo i za trgovinu opremamo.

Svi su ti troškovi pakovanja po narudžbi od barem’ za 1000 komada mali, a taj se trošak isplati po onoj trgovačkoj: „Lepo pakovano — lako prodano”…. Prave amerikanske sekcije izrađuje kod nas do danas, jedino g. Anton Parcen pčelarski obrtnkk u Nikincima (Srem). Te su sekcije 100 milim. duge i visoke, a 50 milim. debele.

11. Rojenјe i sprečavanјe rojeva.

Kao što se svaki dobar domaćin veseli uvećavanju stoke i živine, tako se i svaki dobar pčelar veseli prirastu pčelinjih društava na svome pčelarskom imanju. Mora mu se veseliti i onda, kad povećanje broja pčelinjih društava i ne želi, jer nema godine, da se, zbog raznih slučajeva, po koje društvo na pčeli-‘ njaku ne izgubi.

Takve se praznine najlepše ispune prirodnim prirastom, t. j. prirodnim rojem.

Takvi prirodni prirasti korisni su i za cilјeve koje smo već istakli u 3. poglavlјu i za one, koje ističemo u 20 poglavlјu.

Dok je samo vrcanje meda pčelaru veselјe stvarne koristi, kao plod uloženog kapitala i veštoga rada, rojenje je* nešto tako svečano lepo, da u tome može užitak osetiti samo dobro srce i pitoma duša pčelareva

Pre rojenja zapažaju se i neki spolјni znaci. Jedan od običnih je, da se pred letom i pod njim pčele počinju „braditi”. Ako još jutrom oko devet sati počinju iz košnice trutovi da izleću, znak je da bi roj mogao da izleti. Pred samo rojenje užurba se i veći broj pčela, pa je izlazak roja gotova stvar.

Sem tih spolјnih, postoje i unutarnji znaci, koji se u okvirnoj košnici tačno ustanove. Naime, ako je društvo jako, a stan mu nismo nastavkom uvećali ili drugače proširili, ako ima trutovske zalege i trutova, ako ima ne samo zaleženih matičnjaka, nego ima i matičnjaka, koji su već toliko izgrađeni, da će danas sutra biti i zatvoreni, takovi nam znaci govore, da je roj svaki dan moguć.

Ali, ako uza sve te znakove, nastane naglo promena vremena, paša omane, tad će pčele sve matičnjake porušiti i rojenja neće biti.

Pčele se redovno i najrađe roje za tihog i sunčanog dana, nakon obilne noćne rose, kad, nakon tihe, tople kišice, sunce prigrije. Ako su pčele za rojenje potpuno spremne, izrojiće se ako se sunce jedva i pomoli, a kiša još ni prestala nije.

Ako je vetrovito ili oblačno, ako je noć bila suva, bezrosna, pčela će se teško rojiti.

Ako košnicu, koja se za rojenje sprema, češće -otvaramo, pregledi he pčele buniti i društvo će se docnije da roji.

Sa košnica i zaštite oko njih ne smemo skidati, dok se pčele ne izroje. Ako to učinimo, rojiće se kasnije, a lako da se rad toga uopšte i ne roje.

Samo su raniji rojevi vredni, a najbolјi su oni, koji se dobiju pred glavnu pašu ili u njenom početku.

Docniji rojevi, dobiveni pod kraj paše ili nakon nje, biće vredni, ako nakon glavne, proletne, postoji druga dobra, letnja paša, ili ako imamo dovolјno rezervnog meda u saću, da pčele za ziminu dovolјno zbrinemo.

Prvi roj, koji iz košnice izleti, nazivlјemo prvar ili prvenac. U njemu izlete mlađe pčele sa starom maticom.

Dogodi se, da pre izlaska prvenca, čujemo, naročito u večer, iz košnice, koja se još nije rojila, neko pevanje: „tii… ti… ti… ti…” i odzive: „kua… kua. . kua…”

Po pevanje znači, da je stare matice nestalo, pa će s prvencem, mesto stare, izleteti s rojem mlada matica. Pčelar, koji matice obeležuje, lako će to proveriti.

Takvi prvenac nazivlјemo: pevajuki roj.

Drugi roj, drugenac, izlazi redovno devetog ili jedanaestog dana nakon prvoga. Izlazi redovno sa jednom mladom maticom, a samo u zakašnjenju izlazi i sa više matica, dakako, sve mladih.

Da će starac (društvo koje je pustilo prvenac) pustiti i drugenac, to redovnoobjavlјuje tikanje i kuakanje, kako je pre navedeno. Sa „ti” mlada matica obilazi po saću, istražujući, da li je još koja matica u društvu. Sa „kua” odazivlјu se matice, koje su još u ćelijama. Na odaziv „kua” matica juri k matičnjacima, ,da bi ove porušila i matice u njima poubijala. Ali pčele će joj to braniti, ako još misle da se roje.

Treći dan nakon drugenca izleće trećak ili trećinac; nakon trećega sutradan četvrtak pa i petak, što se teže dešava, jer i nakon trećaka starac skoro opusti; pa ako mu se ne pomogne sa dodavanjem matice, taj će ostatn bezmatak. Ako mu matica slučajno i ostane, to će društvo biti veoma slabo.

Ako prvar još iste godine pusti roj, taj nazivamo lјemo paroj, a ako i paroj u istoj godini pusti roj, tad velimo da smo dobili belu pčelu. Belu, jer su takvi rojevi retki.

I od gladi se pčele roje. To su rojevi gladnici. Takvi nastaju samo na pčelinjaku nepažlјivog pčelara.

Privredni će pčelar dozvoliti da mu. pčele puste. samo prvar, pa će svako dalјnje rojenje zaprečiti, sem ako ne želi roj trećak u svrhu odgajanja matica, o čemu će docnije biti govora .

Svako daklјe rojenje sasvim stalno se zaprečava jedino i najlakše tako, ako na mesto starca, koji je prvenac pustio, postavimo njegov prvenac, a starca prenesemo na drugo mesto, prazno, gde do. tada nije nijedan pčelac stajao.

Taj premeštaj treba izvršiti odmah čim smo prvar; uhvatili i u košnicu ga stresli. Da bi znali odakle se je roj pustio, treba na pčelinjaku stražariti.

Ako bi napravili nepravilnu izmenu (sa društvom: koje se nije rojilo) nastao bi među pčelama grdan pokolј, u kome bi roj stradao, a i preneseni bi bio ošte ćen. Ako za vreme rojenja pčelca nismo bili prisutni, pa nismo sigurni, koje se društvo izrojilo, treba da pripazimo na ovo: Kad urojene pčele stresamo, neka pčelar ili osoba u pomoć pozvana, na pčelinjaku dobro pazi na poletalјke košnica, za koje sumnjamo da su se mogle izrojiti. Dok tačelar stresa roj, više pčela će se vraćati na staro mesto, na starca, i na poletalјci će zastajkivati, krilima uvis lepršati, kao da se umolјavaju, da ih pčele starca natrag prime. Takvo ponašanje je stalan znak, da je roj iz te košnice izleteo i po tome znaku izmenu je lako u redu izvesti.

Prvar postavlјen na mesto starca, dobiće ć sve njegove stare pčele i po tome će se roj skoro udvostručiti tako, da ako paša potraje, taj će roj i na prinosu meda koristiti.

Prenesenom starcu treba za 5 do 6 dana dodavati vodu. On je premeštajem izgubio sve pčele zbiračice, pa mu treba nekoji dan vodom!, potrebnoj za preostalo leglo, pomoći, dok najmlađe pčele ne ojačaju, da bi redovne poslove u pčelinjem društvu preuzele.

Dogodi se, da se roj pusti, pa se opet na starca vrati. To se može i drugi i treći put ponoviti. Ta pojava znači, da je matica ili stara ili sakata, pa s rojem ne može da leti. U času puštanja roja pogledajm1o ili na poletalјc ili ispvd nje gde ćemo, ako pažlјivo posmatramo, maticu opaziti. Treba je dohvatiti i postaviti kraj rojnice, pa će pčele za čas s njome u rojmicu ili nameštenu košnicu ući.

Ako pčele za vreme rojenja izgube maticu, roj će se na starca vratiti, da bi se pčele, u određenom roku, opet rojile. Tako, ako se to dogodi s maticom prvenca, deveti će dan izaći mnogo veći roj, jer će u ovome biti sve pčele i prvenca i drugenca, a što je važno, i sa mlado maticom.

Rojevi prvari hvataju se lako. U njima je stara matica, teška i staložena, pa takva ne leti daleko. Ako na pčelinjaku imamo bilo kakvu voćku ili kakvo ukrasno drvo, pčele će se na njoj urojiti, ako ih pre u rojnicu ne uhvatimo.

Pod rojem, koji se na neku granu uhvatio, podmetnimo rojnicu, granu jednim odlučnim pokretom; drmnimo, pa će celi roj u rojnicu pasti.

Kad rojnicu sa stresenim rojem k zemlјi spuštamo, mora se ta pre bočno postaviti, pa lagano k otvoru naginjati i na dasku. položiti, jer bi naglim pokretom pčele iz rojnice sručili.

Ako se roj uhvatio za kakvu debelu granu, u nekakav grm ili ušao u neku suhozidinu, itd., tad treba rojnicu na najzgodniji način postaviti ili privezati poviše roja, te se pomagati dimom iz dimiliie kako bi roj navratili, da se u rojnicu sakupi.

Nabacivati se na roj zemlјom ili peskom nije zgodno, jer možemo, slučajno, upravo maticu da pogo dimo i oborimo. Dobro je srestvo prskanje vodom pomoću dobre prskalice. Tim načinom možemo roj odvratiti da se ne uroji na nezgodnom mestu, kao što ćemo prskanjem uspeti da nam roj ne bi pobegao.

Rojevi trećaci, a nekad i drugenci lako pobegnu ili se rastrče radi prisustva više matica dakako, mladih.

Pčelinja lјubica, matičnjak (Melisa oficinalis) odlično je srestvo za hvatanje rojeva. Čim se roj počeo puštati, uzberemo nešto te mirisne srave, protrlјamo (njom ruke i rojjnicu (huknimo nekoliko puta kroz travu prema pčelamaj i roj će za najkraće vreme biti u našim rukama.

Još bolјe je srestvo protrlјano lišće limuna, gde ga ima.

Da bi nam se rojevi sami u košnicu hvatali, dobro je na pčelinjaku postaviti čiste košnice, u kojima su pčele već jednom bile i u kojima ima nešto propolisa (lepka). Takove košnice, proste ili okvirne, na nekoliko dana pre no što će rojitba početi, izložimo suncu, postavlјajući ih na različite položaje pčelinjaka. Košnice će širiti miris voska i propolisa, pa će u mnogo slučajeva namamiti rojeve da se u njih uroje.

Dobra je mešavina za primamlјivanje rojeva u košnicu ova: Rastopimo lema u vrelom ulјu (zejtinu) i tome dodamo linunove esence, pa sa time pomažemo košnice s unutarnje strane i deo leta s polјne strane.

U nečistu košnicu pčele neće ući. Tako neće ući ni u košnicu, u kojoj su ranije bile pčele, ako se u voštanim ostacima pri košnici ugnezdio molјac. Ako roj i uđe u takvu košncu, možemo biti spremni, da će iz nje nabrzo i odleteti.

Košnica ili rojnica ne sme s unutarnje strane biti providna ili šuplјa, sem jedino s leta. Ako je u okvirnoj košnici i saće postavlјeno, roj he u ‘nju rado ući. U pomoćno-prostim, neokvirnim košnicama treba s donje strane poklopca, voštanom prugom označiti put, po kojem želimo da pčele voštanu građu započnu.

Dogodi se, da se dva roja, pa i više njih ujedno uroje. Ako ih želimo rastaviti, stresimo ih u jedan oveći sanduk i u ćoškove postavimo po jedan snop grančica pa sanduk pritvorimo. Kroz kratko vreme svako će se društvo za sebe uvatiti.

Roju se ne sme dodati meda, jer će pobeći; ali će se stalno u košnici zadržati, ako mu dodamo okvir legla.

Svaki roj nosi sobom zalihu meda, barem za tri dana. Ali, ako četvrtog dana nakon rojenja nastupe loši dani, da pčele ne mogu izletati, te rojeve treba prehranjivati. Za rojeve je najpodesnija hrana: mešavina od 1/3 meda, 1/3 mleka i 1/3 vode.

Ako se roj na nezgodno mesto, visoko uhvatio, treba na dugoj fotki pritvrditi jedan okvir otvorenog legla (s jajima) i taj roju prisloniti, ima će celi roj u najkraće vreme na okvir preći.

Čim se roj nekog mesta prihvatio, treba ga bez odlaganja skinuti. Ako to ne učinimo, a na nj sunce upre, roj će s urojenog mesta odleteti i teško da ćemo ga više uhvatiti.

Ako su rojevi kasno nastali, pa se nisu izgradili ni hranom snabdeli, biće najbolјe po dva tri spajati ili obilno prehranjivati. Držati slabiće nije nikakav račun za ozbilјnog pčelara.

O spajanju izgrađenih društava biće govora u 13. poglavlјu. Spajajući pak rojeve trebamo paziti da spajamo jednake vrste: prvenac s prvencem, drugenac sa drugencem itd. Ako istovrsne rojeve spajamo neće između pčela biti borbe i košenja. Ali, ako nekad moramo spajati i raznovrsne rojeve, da spajamo n. pr. prvenac sa drugencem itd, tad ih moramo prethodno jednoga i drugoga medlјanom vodom ili nekim! mirisom poprskati, ili neoplođenu maticu pre iznaći i ukloniti.

Maticu ćemo u roju lako iznaći, ako pčele dobro hladnom vodom poprskamo i na neki čaršav ili poveću i deblјu hartiju istresemo.

Ako drugenac nismo želeli, možemo ga starcu natrag vratiti, ali to možemo samo pred večer da radimo. Pre toga moramo u starcu sve matičnjake do poslednjega pokidati i dobro paziti, da nam slučajno nijedan ne bi ostao.

Ako roj uselјavamo kroz leto, ovo treba širom otvoriti. Uz poletalјku treba prisloniti tvrdu hartiju ili kakvu poširu i dužu dasku tako, da stoji ukoso od leta. Udarcem po rojnici stresimo pčele, koje će tada prema letu pojuriti. Da pčele ne idu ustranu, treba se pomagati četkom i pomalo dimom.

Roj u košnicu možemo istresati odozgo, pomoću nastavka, ako je košnica nastavlјača, a radimo ovako: Na plodište ispunjeno izgrađenim ili veštačkim saćem postavimo prazan nastavak. U ovaj stresimo roj i odma pokloIimo. Do večeri ga ostavimo na miru, a na večer, ako još nije prešao na plodišne okvire, pomažimo sa četkom i dimom, pa nastavak skinimo,-

U pološku uspemo roj tako, da postavimo polovinu okvira, a roj stresemo na praznu polovinu podnjače. Sutradan, ako to ne možemo istu večer, posložimo i ostale okvire, koliko mislimo da će ih pčele, prema jakosti roja, moći izgraditi, pa nakon tih postavimo pregradnu dasku.

12. Veštačko rojenјe.

Veštačko rojenje preporučivo je pčelaru samo u slučaju, ako je toliko zauzet, da na prirodne rojeve ne može da pazi.

Van svake je sumnje, da je prirodno rojenje uvek u preimućstvu; ali, i veštački roj je dobar, ako ga va~ lјano izvedemo.

Mnogi pčelari stradaju pravlјenjem deštačkih rojeva, naročito onda, kad negde, od nekog pčelara, početnika, čuju ili pročitaju upustvo, koji redovno počinje ovako: „Ja n. pr. pravim veštačke rojeve ovako…’’

Nikako, nije svejedno kad, i kako treba veštačko rojenje izvoditi. U tome treba dublјe i tačno poznavanje.

Uspešno izvađanje veštačkog rojenja zahteva ove uslove:

1. da se veštački roj izvodi u ono vreme kada i prirodni očekujemo;
2. da ga izvodimo onda kad je društvo, koje hoćemo da rojimo, i samo za roj spremno;
3. da veštački roj nipošto ne izvodimo, ako u pripremi nemamo prirodnih matičnjaka ili veštački izvedenih, ili, što je još bolјe, oplođenih matica u rezervi.

Ako jedno od toga nemamo, veštački će rojevi samo slučajno dobiti dobru maticu.

Između mnogih načina veštačkog rojenja (mnogih nedonoščadi!) navešćemo samo tri najpodesnija,. isprobana i zajamčeno dobra.

I. način: „Veštački roj na let.”

Izvodimo ga, ako je društvo jako i kad zapazimo da je matica najmanje jedan matičnjak zalegla. Posao treba izvršiti za lepog i sunčanog dana, od prilike između 9 do 11 sati pre podne.

U. odabranome društvu, koje hoćemo da rojimo, iznađimo maticu, pa je s okvirom, na kom smo je našli, postavimo u sredinu košnice, u koju ćemo novi roj da izvedemo.

Nazovimo tu košnicu br. 1, a onu, iz koje smo maticu izvadili br. 2.

Uz okvir s maticom dodajmo još dva okvira starijeg (pokloplјenog) legla, iz kog će se brzo izleći mlade pčele. Uz ta tri okvira dodajmo sa svake strane; podjednako, ili okvire s izgrađenim radiličkim ili sa veštačkim saćem, pa košnicu poklopimo.

U košnici br» 2, iz koje smo izvadili maticu,. primaknimo preostale okvire jedan drugome, a praznine ispunimo s okvirima sa veštačkim saćem; ali jedan neka bude izgrađen i taj napunimo vodom, pa ga postavimo odma do legla.

Treba paziti da u košnici br. 2 ostane okvir sa onim najmanje jednim zaleženim matičnjakom. Ako ih je i više, ne treba ih poništavati.

Sad košnicu br. 1 postavimo na mesto’ starca, a košnicu br. 2 prenesimo na neko novo mesto na pčelinjaku, razume se, na mesto, gde košnice s društvom nije bilo.

Takvom će zamenom košnica br. 1 dobiti sve stare pčele, koje su bile na paši, imaće i mlade pčele koje smo na ona tri okvira ostavili; a kroz nekoji dan imaće i najmlađe pčele, koje će se iz legla izleći. Tako će roj imati sve vrsti potrebnih radilica, po kojima će se društvo dalјe normalno razvijati i potrebnu hranu sakupiti. Imaće i trutova, pa možemo računati, da je tako izvedeni roj sa prirodnim skoro jednak.

Starcu, br. 2, bez unosilјa, dodali smo vodu; ima mlade, a imaće brzo i najmlađe pčele, koje će se izleći, a kad kroz 15 do 20 dana i mlada matica počne leći, ono će biti potpuno i dobro društvo.

II. način veštačkog rojenja.

(s oplođenom ili neoplođenom maticom).

Iz 7 do 8 jakih društava izvadimo po jedan okvir sa leglom i pčelama, pazeći da ne prenesemo maticu. U okvirima s leglom neka ne bude i otvorenog legla. Te okvire slažimo u novu košnicu gde ćemo novi roj obrazovati. Dodajmo još okvira, koliko je potrebno, s izgrađenim ili veštačkim saćem i košnicu na novo Miecro postavimo. Okvire, koje smo iz raznih košnica povadili, nadomestimo s okvirima sa saćem. Možemo i bez saća, pa neka pčele nešto grade. I ovome roju treba dodati okvir vode u saću.

Pred večer ovome roju dodamo maticu, koju, ako nemamo oplođenu, dodajmo neoplođenu. U ovome društvu su sve mlade pčele pa će još ove i neoplođenu maticu lepo primiti.

I ako smo ovim načinom izmešali pčele iz više društava, ipak se nemamo bojati da će se pčele potući. U tome su društvu mlade pčele, a ove za borbu nisu sklone.

III. način veštačkog rojenja.

(Iz tri četvrto).

Uzmimo u rad tri društva, 1, 2, 3, a 4 će biti prazna košnica, u koju ćemo novi roj od tri društva da napravimo.

Iz društva 1 i 2 izvadimo po 2 do 3 okvira sa zatvorenim leglom i ea pčelama, pazeći da na nekojem ne prenesemo maticu.

Te okvire posložimo sredinom košnice 4, dodajući sa strane okvire s izgrađenimili veštačkim saćem.

Istim Takvim saćem nadopunimo društva 1 i 2, iz kojih smo leglo povadili.

Sad odmaknimo košnicu 3 i postavimo je na neko novo mesto, a na njeno mesto postavimo košnicu 4.

Društvu 3 treba u jednom okviru dodati vodu, jer je ono izgubilo zbiračice, a leglo treba vode. Zbiračice će dobiti sada društvo 4.

Pred večer treba društvu 4 dodati maticu, ali u kavezu. Ako u društvu nema nimalo otvorenog legla, pčele će primiti i mladu tek izleženu maticu.

Ovaj način rojenja možemo s uspehom izvršiti samo kad je dan sa dobrom pašom. Inače, stare bi, nadolazeće pčele iz košnice 3, mlade pčele u 4. mogle’ da napadnu.

Završavajući ovo poglalјe, još jednom podvlačimo: novim rojevima ne smemo dod.avati leglo, pa da iz toga pčele maticu izvedu. Jer, dok se matica izleže i oplodi, može proći i mesec dana, pa će društvo mnogo oslabiti. Ali to još nije glavno. Glavno je to, što tako izvedene matice u novim veštačkim rojevima, mogu samo slučajno biti dobre; a jednom prostom slučaju ne sme da se predaje jedan privredni pčelar, kad je u pitanju matIca, kao glavna pokretna sila u pčelinjem društvu.

13. Spajanјe.

Pčelinja društva spajamo, ako smo na to prisilјeni, ili to radimo iz računa:

1). Ako su dva društva slaba, ca želimo da napravimo jedno dobro; ili ako je više slabih, da napravimo jedno, ali dobro.

2. Ako jedno nema maticu, zališne nemamo, a nije vreme da novu možemo odgajiti.

3. Ako je pogibelј da će društvo ući u zimu sa malo hrane, a nemamo načina da tu hranu pribavimo.

4. Ako hoćemo iz računa (spekulativno) pojačati društva, radi većeg prinosa na medu.

5. Ako spajamo rojeve odmah nakon rojenja.

Ako spajamo dva društva za to što su im matice slabe, takve nije vredno ni spajati, jer i pet takvih spojenih, neće pretstavlјati jedno dobro sve dotle dok se uzrok slaboće ne ukloni. Treba dakle slabe matice ukloniti i sa dobrom zameniti.

Ako je društvo u nezgodnom vremenu ostalo bez matice, a rezervne nemamo, tada bezmatično spajamo sa onim koje maticu ima, a najbolјe je spojiti sa onim koje mu je najbliže.

Ako je unos paše tako podbacio da su se društva slabo sa hranom opskrbila, biće najunosnije da društva spajamo.

Lakše će i bolјe pčelar uzimati 25 nego 50 društava, a idućeg će leta lako na stari račun doći.

Ne vredi broj pčelinjih društava već njihova kakvoća. Ne pitajmo pčelara koliko ima košnica, već ga pitajmo koliko je po svakoj dobio meda.

Ako želimo spajati dva društva, a oba imaju dobru maticu, ne treba ni jednu odstraniti, osobito ako su obe jedne starosti. Okvire sa pčelama pridružimo u košnici tako, da između njih postavimo jedan okvir. sa medom ili sa cvetnim praškom i društva će se postepeno spojiti. Za neko vreme leći će matice zajedno, a ako izvršimo spajanje u jesen, obe će u košnici i prezimiti, a nekad će se i preko leta zadržati i u istoj košnici obe leći.

Najjeftinije je sredstvo, a i najbolјe, da bi se dva društva spojila: beli luk. Stučemo nekoliko češnjaka pa ubacimo u oba društva pomalo, bilo na podnjaču bilo među okvire. Nakon pola sata možemo ih bez ikakve bojazni spajati. Pčele će se s mesta slјubiti, kao da su iz jednog društva potekle.

Uspešno ćemo društva spojiti i tako, ako oba poprskamo medlјanom vodom.

Ako spajamo dva društva i to jedno sa lažnom maticom, a drugo s oplođenom, hartija će nam dobro poslužiti. Na plodište s oplođenom maticom postavimo u nastavak pčele s lažnom, ali prethodno na plodište prostrimo novinsku ili neku drugu tanju hartiju, koju na više mesta olovkom, drvcetom ili tankim šilom izbušimo. Preko noći će i donje i gornje pčele hartiju nagrizati, utoliko će isti miris da prime i sasvim mirno će se spojiti. Nakon 24 sata treba izgriženu hartiju ukloniti i pčele, zajedno s okvirima koje posedaju, u plodište složiti. Lažne matice će nestati.

Umesto hartije bolјe će poslužiti uokvirena gusta žičana rešetka.

U pološki rešetku postavimo sečimice između jednog i drugog društva. Ako upotrebimo hartiju, to jedan deo hartije previjmo po satonošama, a drugi deo bočno sve do dna podnjače. Hartiju i ovde, dakako, treba izbušiti.

Nekad nam treba da i neki roj, naročito kasni, spojimo sa drugim ali izgrađenim društvom.

Ako je roj slabiji, najbolјe ga je usuti u rezervnu košnicu za matice. Ako je taj roj nešto veći, odvojimo deo s maticom u rezervnu košnicu, a ostatak pre bacimo nekom izgrađenom društvu.

Ako želimo roj, koji ima neoplođenu maticu, spojiti sa izgrađenim društvom, koje ima oplođenu maticu, moramo neoplođenu maticu iz roja pre spajanja ukloniti, inače he se pčele grdno izmrcvariti, a u tome boju može i oplođena matica stradati.

I kad neoplođenu maticu uklonimo, opet moramo pčele medlјanom vodom poprskati ili upotrebiti žičanu rešetku, po načinu kako je pre opisan.

Svako spajanje treba izvršavati pod veče kad su se pčele već smirile.

14. Seoba pčela na ispašu.

Seoba pčela na ispašu najteži je pčelarski posao; ali, ako paša ne omane taj se posao najkorisnije isplati.

Ako u mestu pčelarenja nema uz pomoćnu i jedna dobra pata, tada moramo pčele na ispašu voziti. Ali sve i da te obe paše postoje, a u međuvremenu možemo još neku iskoristiti, trud i trošak svakako će se isplatiti. Tim bolјe, što na jednu takvu pašu dolazimo sa već jakim društvima.

Po pitanju ispaše mnogi pčelari zaklјučuju: ako je u mestu pčelarenja i samo osrednja paša, bolјe je pčele ne kretati s obzirom na rizik, ako bi paša omanula u kraju gde bi pčele na ispašu prevezli.

Takvi plašivci treba da znaju ovo: Pčelarstvo je polјoprivredni posao, a za jedan takav posao, na korist se nikad ne može stalno računati. Svako riskira, kogod se polјoprivredom bavi. Sve to vredi i za pčelarstvo, ali s razlikom da jedna odlična pčelar ska godina plaća za pet slabih. Na osovini mora med ,da rodi… uvek stalno više nego ako kola miruju…

Ipak, pčele se ne smeju voziti na slepo na ispašu. Pre nego će se pčelar odlučiti da pčele na ispašu negde preveze, treba odnosni kraj obići i prilike u sve tančine ispitati. Najglavnije je tačno ispitati — to jest lično se uveriti, ima li paše i da li cvet medi. Ako su izgledi povolјni, treba bez ikakva premišlјanja pčele odmah na ispašu prevesti.

Najbolјe obaveštenje o nektarisanju cveta dobiće pčelar, ako neki pčelinjak u tome mestu pogleda. Ako pčele, vraćajući se s paše, pravo u leto upadaju, paša je mršava. Ako pčele otežano lete, s obešenim nogama, zujanje im sliči otegnutom glasu „e”, a padaju po poletalјci i ispod nje, počivaju i dahću, pa nakon kraćeg odmora ulaze kroz leto gegajući se, znak je veoma dobre paše.

Pri opremi pčelaca na ispašu treba da se pčelar drži ovih glavnih pravila:

1. Delovi košnice moraju se pažlјivo utvrditi. To se radi spojkama. Kako treba zračenje podesiti, to je istaknuto u 3. poglavlјu. Na pološkama je pakovanje najjednostavnije. Leto zatvorimo, a prozor pozadi otvorimo i košnica je za minut vremena za selenje spremna.

Košnice treba sa svih strana, a naročito na podnjačama pregledati, pa slučajne pukotine kitom .zapušiti, da za vožnje ne bi pčele izletale. Ovo naročito ako pčele prevažamo konjskom zapregom. Nije se jed nom dogodilo, da su konji od uboda pčelinjih uginuli zato, što su košnice bile nemarno za selenje’ opremlјene. -D

2. Za toplih, a naročito za vrućih dana, treba izbegavati prevažanje pčelaca po danu, a izvoditi ga samo noću ili rano zorom. Sa konjskom zapregom ne prevoziti nipošto po danu.

Najbolјe je prevozno sredstvo motorno vozilo. Po mekim (prtenim) putevima dobra je i konjska zaprega, ali kola moraju imati opruge (federe).

Ako pčelci putuju železnicom ili motornim vozilom, košnice trebamo postaviti tako, da saće (okvire) okrenemo sečimice, dakle protivno smeru osovina.. Kad pak pčelce vozimo konjskom ‘zapregom, saće treba da stoji istosmerno sa osovinama.

3. U okvire treba da je od ranije razapeta žica. Ako je saće starije neće se ono lomiti, pa ako žica i nije bila razapeta; ali ako je saće mlađe a pčelce. vozimo po vrućini, te sa nedovolјnom ventilacijom, tada će nam i pčele i saće u prevozu stradati. Ako su nam pčelci osobito jaki, dobro je i na letu žičanu rešetku utvrditi.

4. Pre prevoza moramo sve do kapi med iz medišta istresti, a ni u plodištu ne treba ostaviti više od 6 Do 8 kg. To naročito u pološkama.

5. Pre nego pčele kolima pokrenemo treba ih, kroz rešetku, hladnom vodom poprskati. U prvom pokretu vozila, pčele se uzrujaju i na med navale, pa tako i veću toplinu proizvedu i od vrućine još više pate. Poprskane vodom, navaliće na vodu, kojom će se rashlađivati i krotiti, pa lakše i putovati.

6. Radi više vazduha, treba pčelce uvek prevažati sa uvećanom sadržinom košnice. Ovo vredi naročito za nastavlјače, kojima sadržinu povećamo s na stavkom. U pološki pčele imaju dovolјno prostora.

Uvećani prostor naročito je potreban kad pčele vozimo u vremenu od aprila do kraja septembra, a negde i do kraja oktobra.

7. Vrata i prozori železničkog vagona, naročito u letnje doba, moraju biti širom otvoreni. U vagonu treba i pčelar da putuje i prema tome sam da preuzme odgovornost za svaku nezgodu koja bi mu se pri vožnji mogla desiti. Sad pčelar će najbolјe svoje pčelce pregledati i čuvati.

Po železničkim propisima, prevoz pčelaca treba. upravi stanice najaviti 24 sata ranije. Pčelar ima pravo da mu vagon sa pčelama putuje ili teretnim brzovoznim, ili, ako putnički ranije putuje, vagon sa. pčelama mora tome vozu da bude prikačen.

Iako roba putuje brzovozno, plaća se snižena tarifa. (Vidi rešenje Gener. Direkcije Min. Saobraćaja 1933 god. br. 42.054 i tarifu pozicije br. 1665/5-V).

Pravilnik o prevozu pčela na ispašu, vidi Rešenje Gener. direkcije drž. železnica od 15. IV. 1940 god. br. 122.463/40. (Štampan u listu „Komercijalna služba”).

Na tovarnom listu treba deklarisati: „Prevoz pče la na ispašu” (ili „Sa ispaše”) i „Žive pčele“.

Ako pčelce prevozimo i na najmanje udalјenosti, sve predostrožnosti pakovanja trebamo preduzeti onako, kao da pčele prevažamo na najveće udalјenosti.

Ne smemo nikad stvar uzimati olako, jer nikada ne možemo znati kakve nepredviđene okolnosti mogu za vreme vožnje nastati. Naročito dajmo valјanu ventilaciju, a jedino ako je studeno, biće dovolјna žičana rešetka i na samom letu.

Veoma je opasno, pa ma ventilacija bila i najbolјe podešena, ostavlјati pčelce — pogotovo ojača društva — izložena suncu i vrućini, pa ma to bilo i za samo sat vremena.

15. Vrcanјe meda.

Kad nastupi vreme vađenju meda, pčelar treba da zna kad će vrcati, što he vrcati i što je najglavnije, koliko sme vrcati. Ako želi da ima med vrcan po vrstama (sortiran), tad taj posao mora što tačnije da izvodi.

Ali na prvom mestu treba da pazi da vrca samo i jedino zreo med.

Ako vrcamo med dok paša još traje, taj posao možemo i na otvorenom da obavlјamo, jer se pčele na naše vrcanje neće ni najmanje obazirati. Ali, ako paša i najmanje omane, tada vrcanje meda možemo mirno da obavlјamo jedino u dobro zatvorenoj prostoriji, gde pčelama nikako neće pristupa biti; inače, bilo bi ne samo utapanje pčela po kantama i vrcalјki, nego bi bio izazvan i napad pčela na samom pčelinjku.

Ako je paša sasvim prestala, najbolјe je medne okvire predveče vaditi i noću vrcati, a pred zoru prazne okvire u košnicu vraćati. Tako barem posao u miru od pčela svršimo.

Pčelar, koji vozi pčele na ispašu, treba da ima zgodan šator, ako zgodnu prostoriju, radi vrcanja meda, nema u blizini pčelinjaka.

Kao što je pomenuto, samo zreo med smemo vrcati. Nezreo med ima veći postotak vode, pa se takav lako ukvari.

Med je potpuno zreo ako je saće celog okvira voštanim poklopcima zatvoreno. Međutim, ako su pčele i samu polovinu mednog saća poklopile, takvo saće možemo slobodno vrcati. Što je med gušći, to mu je i cena bolјa.

Ako su medišta puna, bili bi štetni na prinosu, ako med ne bi vrcali. Pčele bi uz to i dangubile, a mogle bi se i rojiti.

Nikad ne smemo sav med iz košnice povaditi. Treba pčelama potrebnu zalihu za ishranu i ziminu ostaviti, a tek ostatak da se vadi.

Događa se, i ne retko, a to naročito u pčelarenju sa nastavlјačama, da je medišni deo košnice pun meda, a u plodištu ga ni kapi nema. Pre oduzimanja meda, trebamo najpre pregledati plodišni deo košnice pa ako tamo nema barem 10 do 12 kg. meda, toliku rezervu trebamo u medišnom delu da ostavimo.

Pčelareći s pološkom, pazimo da uz med, koji su pčele unele u svim okvirima poviše legla, ostavimo do legla, sa svake strane, još barem po jedan pun okvir meda.

Pčela sakuplјa med s onoga cveta, kakvog za pašnog dana i pašne dobe ima najviše. Sledujući toj njenoj prirodnoj sklonosti, pčelar može znati koju vrste meda pčele unose i da, prema vrsti cveta, med sortira, na primer u med kadulјe, bagrena, lipe, staračka, vresa itd.

Ako pčelar želi da ima tačno sortirane medove, tad mora, pre početka druge paše, izvrcati sav med pređašnje paše. Dakako, da i u ovom slučaju vredi pravilo: U plodište ne diraj!

Plodišni deo košnice je neprikosnoven. Iz tog dela košnice ne smemo med vaditi, sem ako ga je toliko da preči normalnb leženje maticeg Za dobre paše, jako društvo toliko unosom meda zatrpa i plodišno saće, da matici jedva ostane dva-tri četvorna decimetra saća za zalegu. Ako na to ne bi skrenuli pažnju, taj bi jaki pčelac na kraju spao u red slabića ili, kako pčelari kažu: „Ugušila se pčela na medu”.

Za vađenje meda neka pčelar ne bude lakom pa da, bez računa na potrebu pčela, vadi i onolio, koliko ne sme, jer će mu se lakomost grdno osvetiti.

Pribor za vrcanje meda: vrcalјka, vilјuška, sita, stalak za medne okvire i posude za med, ‘mora biti temelјito čist, a pri ruci trebamo imati vode za pranje ruku. Iz prostorije gde ćemo vrcati, moramo sve muve do poslednje pobiti ili oterati. Dok vrcamo manimo se pušenja, da ne bi duvanski pepeo u med upao. Uopšte trebamo postupati tako; kako bi u svemu održali najstrožiju čistoću i higijenu.

Uz stalak treba da je pričvršćena posuda (najbolјa je limena) u koju ćemo voštano-medne poklopce da sklanjamo. Otkloplјene okvire vraćajmo u stalak, a ako imamo pomagača koji će međuvremrno medne okvire da vrca, posao će se brže i lakše odvijati.

Vrcajući med iz okvira, treba postupati ovako: prvu stranu iz okvira lagano vrcati, da bi istresli samo jedan deo meda sa te strane. Zatim okrenemo medni okvir s druge strane i ovu do kraja izvrcajmo, pa zatim, okrenemo pređašnju strajnu, da i nju do kraja izvrcamo. Takvim postupkom nećemo ni najmanje povre^ diti saće.

Ako vrcamo med iz okvira sa mladim saćem, moramo koš centrifuge oprezno, veoma lagano okretati, jer se takvo saće lako lomi i gužva.

Izvrcano i još medlјavo saće treba u košnice povratiti, da bi ih pčele očistile i slučajne povrede ispravile.

Ako vrcamo dok još paša traje, možemo zamedlјano saće, vraćati košnicama u svako doba dana. Ali, ako je paša već prestala, tada ih treba vraćati ili predveče ili u ‘zoru.

Med kroz slavinu vrcalјke cedi se u posudu, a iz ove presiplјe se u procedilo. Možemo ga cediti i direktno iz slavine kroz obično duplo sito u posudu, a iz posude u kante. Ovo vredi -za manje količine meda; ali za veće procedilo je mnogo praktičnije. Par dana nakon vrcanja skidajmo s vrha meda penu (ostaci cvet nog praška), a nakon dalјnjih nekoliko dana skinemo svrh meda i onaj tanki sloj medne gume, pa će sada med biti potpuno čist.

Mednu penu nikako ne bacajmo. Ona je veoma zdrava za jelo, a i odlično posluži kao sredstvo ishrane cri odgajanju matica, o čemu će biti govora u 20. poglavlјu.

Odmah nakon vrcanja moramo sve posuđe, a naročito vrcalјku u redu vodom isprati i posušiti. Ako paša još traje, možemo ga malo podalјe od pčelinjaka odneti, da ga pčele od meda pročiste, a nakon toga ga operimo.

U bezpašno vreme nije dobromedlјavo posuđe iznositi da ga pčele. čiste, jer bi među pčelama nastala. bitka.

16. Pripremanјe pčela za uzimljavanјe.

„Ne žali posla oko uzimlјavanja”.

U pređašnjem poglavlјu je naglašeno, da je plodište neprikosnoveno i da se, radi zimine pčela, iz plodišta med ne sme da vadi, sem ako je plodište medom toliko zatrpano da matica nema gde da leže. Naglašeno je i to, da treba najpre obezbediti potrebnu zalihu meda za ziminu pčela, pa tek suvišak da se vrca.

Sve to spada u brigu za dobro uzimlјavanje pčela. Ali na tome ne svršava; postoji još jedna važna okolnost na koju trebamo skrenuti punu pažnju.

Nakon vrcanja meda dolaze letnji meseci u kojima, u najvećem delu naše otadžbine, paša nestane, pa i svaki unos prestane. (U nekim krajevima, zbog velike žege, prestane i matica Da leže iako je u košnicama dovolјno hrane). Matice zalegu svakako umanjuju i tako to traje do polovine avgusta, otprilike, da bi ponovno pojačano počele leći sve do kraja septembra, a u nekim krajevima i do kraja oktobra.

U vezi toga treba znati i ovo: Sve pčele, koje su prezimile, one će u toku aprila da pomru, kao što pomru i sve pčele, koje su se u proleće izlegle, jer ih je proletni rad iznurio. Od velikog značaja su nam one pčele, koje će se izleći u avgustui septembru, jer osamdeset od GTO takvih pčela, u to doba izleženih, sačiniće nam društvo, koje će u zimovanje ući. Što je više takvih pčela u društvu, to će nam ova bolјe prezimiti i u dobrom stanju proleće dočekati.

Ako u avgustu i septembru ima paše (u nekim krajevima pada u to vreme glavna paša od staračka, vresova, čubra, bele deteline itd.) ili ima barem neke osrednje paše, biće dobro; društva će se i sa mladom pčelom i sa medom odlično snabdeti i naredno proleće u redu dočekati.

Ali, ako od kraja jula do kraja sezone, do uzimlјavanja, nema nikakve paše, ili uopšte, ako nakon proletnje već nikakve paše nema, tada pčelar mora bezuvetno pristupiti nadražnom prehranjiđanju pčela, da bi takvim načinom izveo potreban broj pčela, koje će biti glavno i jedino društvo za napredak ,u početku nastalog proleća.

Ako pčelinje društvo nije s jeseni u mladim pčelama jako, u proleće ćemo imati neka društvanca koja ni nadražnim prehranjivanjem) neće toliko ojačati, da bi od njih mogli očekivati iskorišćenje nastajne glavne proletne paše.

Pripremanje pčelinjih društava da sa mladim pčelama u zimu uđu, treba smatrati veoma važnim uslo vom da bi nam proletnji uspeh, u iskorišćenju glavne liaine, bio uspehom okrunjen.

Ovo je nastojanje, u ovo doba, daleko važnije od nadražnog proletnog prehranjivanja.

Nadražno prehranjivanje izvršava se i u ovo vreme isto onako kako je to navedeno u 10. poglavlјu ovog otseka.

Još jedna važna napomena. Ako je paša potpuno prestala, a pre uzimlјavanja, krajem septembra, u nekom društvu opazimo poveći broj trutova (100 do 200), to znači da sa maticom nešto nije u redu, sve i ako je mlada, te možemo biti sigurni da će to društvo, još u toku zime, ostati bezmatično. Ako imamo reezrvnu maticu, biće najbolјe da u takvom drušvu maticu dobrom zamenimo.

Ako to ne učinimo — i ako matica još u toku zi.me ne ugine — pčele će već u martu, same, podgajanjem novog matičnjaka, hteti maticu zameniti. Pogodno vreme za oplodni izlet matice, u aprilu, a još manje u martu, teško da pogodi, pa će ta mlada matica vrlo lako ostati trutovna, ili, ako je nestane, pojaviće se .lažne matice.

17. Uzimljavanјe pčela.

Pčelaru, kako uzimiš, onako ćeš med da vadiš!

A). Uređaj pčelinjeg zimišta.

Ako je pčelar postupio po uputu pređašnjeg potlavlјa, veoma će malo imati da uradi za konačno uzimlјavanje pčela.

Sa potpunim uzimlјavanjem mora pčelar završiti žrajem septembra, a u toplijim krajevima u drugoj polovini oktobra. Ko do tada nije svršio sa poslom na pčelinjaku, taj ne bi trebao da se sa pčelarstvom bavi!

Svaki pčelac treba da je za ziminu snabdeven sa najmanje po 10 do 12 kilograma meda i sa barem dva okvira cvetnoga praška. Za samu zimu pčelac-ne treba više od dva kilograma meda, ali ostala količina veoma mu je potrebna da bi se u proleće, uz pomoć ranije proletne paše, mogao opet u korisno, normalno društvo razviti.

Nije dovolјno da pomenuta količina meda i cvetnog praška u košnici postoji, već je važno: kako je ta ishrana u pčelinjem društvu raspoređena.

Da bi procenili koliko svako društvo ima hrane, treba znati da tri četvorna decimetra dobro napunjenog mednog saća sadrže jedan kilogram meda.

Taj med treba da je po okvirima tako raspoređen, da je pčelama u njihovom zimištu, u njihbvom klupčetu, nesmetano dostupan. Jer, ako bi ta hrana bila većinom u jednom delu košnice, a u njihovom zimištu jedva neka količina, pčele bi se veoma slabo provele, jer bi i džored najveće količine hrane u košnici, u svome zimištu — pomrle od gladi.

Ako pčelar nije preko leta nestručno s okvirima šeprtlјao, pčele će, u normalnim prilikama, svoje zimište najbolјe urediti.

Da bi pčelama bilo omogućeno da one same, prirodno, a po tome i najbolјe, svoje zimsko klupče ili gnezdo urede, neka je preporučeno nčelaru, da još početkom avgusta pčelama pomogne utoliko, što će pripaziti na ovo:

a) da srednji okviri plodišta, barem njih 6 do 8 na broju, budu sa mladim ili mlađim radiličkim saćem;
b) da nakon tih okvira bude barem po jedan okvir sa strane, u krjima će biti cvetnog praška;
v) da nakon tih okvira, sa jedne i sa druge strane, sasvim do kraja postavi okvire, koji slučajno sadrže trutovsko saće.

Pčele će, po ovakvom rasporedu okvira sa saćem, zimište odlično podesiti.

Pre nego razmotrimo, kako u ovakvom rasporedu saća treba da je hrana postavlјena, trebamo upozoriti našeg pčelara i na to, kakvo društvo po jakosti treba u zimu da uđe.

Ako pčele u klupčetu pokrivaju 60 četvor. decimetara saća, takvo je društvo sasvim dovolјno jako da u zimu uđe. Da to izrazimo u okvirima: Ako npr. pčele u osnovanom klupčetu, kojim će u zimu ući — a to se već u prvoj polovini septembra može lepo zapaziti — posedaju u normalnoj nastavlјači i Langstrotovoj sedam, najviše do osam okvira, u Dadanovoj i Kongresovki šest, a u normalnoj pološki pet okvira, takvo je društvo dovolјno jako da ga korisno možemo uzimiti.

Ali, ako su neka društva i manja, a .imaju neku veoma dobru i mladu maticu, zatim obilato meda i cvetnoga praška, i takva će se društva u nastalom proleću odlično razviti.

U svakom drugom slučaju treba društva spajati (vidi 13. poglavlјe) sa naročitom napomenom, da ne vredi spajati dva ili više slabih društava u jedno, ako su im matice slabe i da uvek nastojimo spajati slabije s jačima i, po mogućnosti, najbližima,

Zimnica sa potpunom ishranom mora biti postavlјena ovako:

Na svakome okviru gde su se pčele uklupčale, gde su, dakle, zimsko gnezdo odredile, u središtu košnice mora biti, pri satonoši, za tri do četiri prsta meda; taj gornji venac meda treba polukružno da obuhvata desni i levi deo okvira Tako, da meda bude skoro do donje daščice okvira s jedne i sa druge strane (prirodno, biće ga manje prema strani od leta), a sredina okvira biće prazna.

Nakon tih, kako smo naveli, 5 do 7 okvira, koje će pčele posednuti, treba sa svake strane biti barem po jedan okvir sa medom i cvetnim praškom, a nakon tih da stoji po jedan okvir pun meda od vrha do dna.

Ako još, za svaki slučaj, spremimo po svakoj košnici po dva okvira s medom, tada smo drušvo obezbedili tako, da će imati dovolјno hrane i u slučaju ako sve do kraja maja ne bi glavna paša nastala.

Med za ziMninu pčela na saću mora biti pokloplјen. Radi toga, kad pčele prehranjujemo iz nužde, naročito ako ih prehranjujemo šećerom, treba im hranu ranije — najdalјe u drugoj polovini septembra — dodati, da bi pčele dodanu hranu mogle invertirati i sa voštanim poklopcima zatvoriti. Na nepokloplјenom medu pčele slabo prezime, jer se takav lako ukiseli.

Da vidimo radi čega mora med po okvirima biti raspoređen onako kako smo to naveli.

Nakon što su zimski dani nastupili, pčele svoje klupče ne napuštaju. Uklupčane, one se tako zagrevaju. Nјihova je zimska ishrana deo meda, koji se nalazi poviše klupčeta, do satonoša.

Ona rezerva cvetnog praška po stranama klupčeta potrebna im je, da bi cvetni prašak imali u košnici radi legla, koje sa mladom maticom, sa dovolјno meda i u dobrom društvu, nastaje već u januaru, kao i za sve one dane kad je taj prah pčelinjem leglu potreban, a kad nisu u mogućnosti da ga izvana unose.

Kad u martu, pa dalјe, matica počinje da na veliko leglo umnožava, tada su potrebne i velike količine hrane. Tu rezervu imaće pčele u dovolјnoj meri, a krajna rezerva, kad već dani postanu topliji i kad se pčele po celoj košnici šire, biće im ona dva puna okvira meda, postavlјena s kraja, nakon okvira sa cvet nim praškom.

Ako smo propustili da ove potrebe jednom pčelinjem društvu predvidimo, nećemo u potrebnom vremenu imati društva onako razvijena, kako bi to, radi koristi, trebali i želeli.

B). Uzimlјavanje pčela s nastavkom.

Ovakvo je uzimlјavanje moguće jedino s nastavlјačama. Ko pčele tako uzimlјava, može biti miran i bezbrižan i sa najgorim zimnjim i proletnim prilikama, koje bi mogle da nastanu.

Normalne i Langstrotove ksšnice (nižih okvira) uzimlјuju se sa celim nastavkom, a Kongresovke i Dadanove (viših okvira) uzimlјuju se sa polunastavkom.

Uzimlјavanje nastavlјača s nastavkom daleko je bblјe, sigurnije i praktičnije od ikakvog uzimlјavanja s pološkama, pa ma kakve dimenzije okvira bile.

Postupak je jednostavan.

Kad smo zapazili, koji je opseg pčelinje klupče, u pripremanju zimišta zauzelo, povadimo desno i levo tog klupčeta sve okvire, koji su od vrha do dna puni medom, te ove povešajmo u nastavak, prema sredini klupčeta pčela. Prema broju okvira, koje su pčele zaposele, dodajmo još toliko okvira punih s medom. Svi okviri treba da stoje poviše sredine klupčeta.

Za nastavlјače s jednakim nastavkom, i ako klupče pčela poseda i više okvira, dovolјno je b do 6 celih, a za nastavlјače s polunastavkom po 8 do 10 poluokvira, ali punih s medom.

Bočno, s obe strane klupčeta, i u plodištu i u medištu, možemo postaviti i okvire sa potpuno praznim saćem, ne zaboravlјajući da dodamo okvire sa cvetnim praškom, kojih i sa jedne i sa Druge strane klupčeta treba da bude barem po jedan.

Slika uzimlјavanja pčelinjeg društva, npr. na 12 okvira u nastavlјači sa jednakim okvirima u plodi,štu i medištu, izgledala bi dakle ovako:

Medište.
Plodište.

Okviri 4 treba da sadrže cvetni prašak. Okviri 1 mogu biti prazni. Okviri 3 biće klupče pčela. Do satonoša ovih okvira treba da bude nešto meda. Okviri 2 moraju biti dupke puni meda. Na ovako postavlјenim okvirima pčele će odlično svoje zimište podesiti.

Rastojanje između satonoša plodišta i donjih daščica medišta ne sme biti veći od 7 milimetara.

Ko ovako uzimi svoje pčelce u nastavlјačama, ni kada se neće pokajati, naročito u krajevima sa dužom .zimom i sa naglim promenama topline i hladnoće u proleće.

Po ovakvom načinu uzimlјavanja najčešća je pojava da u nastajnom mesecu martu, pri prvom pregledu, nađemo pčele i leglo u nastavku.

Neka nas to nimalo ne buni. Leglo će se, naročito u polunastavcima, čim i najmanje otopli, brzo širiti na plodišne okvire, dok će u celim nastavcima to nastati nešto docnije. Pustimo da se leglo do kraja marta širi kako to pčele i matica hoće. Nije to ništa štetno, naprotiv je korisno. U času nastanka gl}avne paše svemu se lako, na veoma prost način doskoči. Jednostavno se svi zaležein okviri s leglom i maticom prevese u plodiši deo, a u nastavak postave okviri s praznim i mednim saćem ili saćem kakvo imamo na raspoloženju. Prema potrebi, kako ranije navedosmo, ako je paša slabija, branimo se od ponovne zalege nastavka tako da postavimo Hanemanovu rešetku. Odnosno polume^išta pak, kad matica jednom pređe na leženje u plodište, ona ni u kom slučaju neće pre ći da ponovno nastavak zaleže.

V). Iznimni poslovi pri uzimlјavanju.

Ima slučajeva po kojima uzimlјavanje ne ide glatko. Na primer:

1. Ako same pčele nisu dovolјnu ziminu unele, mora im se ova dodati bilo u medu, bilo u šećeru. Ako se pčelama za ziminu daje med, daje im se onakav kakav jest. Najbolјe je dodavanje ako imamo okvira s medom. Ali, ako trebamo pčele za ziminu snabdeti sa šećernom hranom ,tada tu hranu -moramo naročito pripremiti.

Šećer treba skuvati, dodajući na svaka dva kilograma šećera jedan litar vode. Mešavina treba da vri dok se šećer ne otopi, pa zatim još pola sata. Penu skinimo pa dodajmo primerno limunova soka ili, što je jevtinije, limuntosa. Na deset litara rastopie dovolјno je izcediti dva do tri limuna ili 15 do 20 grama limuntosa. Ovoliko je kiseline potrebno da se šećerni sirup ne bi kristalisovao.

Ko ima vremena da se sa prehranjivanjem pčela i gra, taj će davati hranu hranilicama; inače hranu će davati puneći medno saće u okvirima, kako je to ranije ukazano. Prema veličini okvira, u samom jednom okviru sta.je 2 do 4 kg. hrane. (Vidi poglavlјe: pčelarski pribor, hranilica).

Preporučujemo da se u određivanju odnosa šećera i vode ne bi pogrešilo. Pri kuvanju rastopine nije glavno koliko rastopina vri, da li pola sata. ili manje. Glavno je da rastopina vri toliko, da od nje otpane u isparavanju 8 do 13’%, kako šećerni sirup ne bi imao više od 20 do 25% vode. (Vidi IV. otsek, poglavlјe: Griža ili srdobolјa).

2. Ako imamo dovolјno meda u saću prehranjujmo radije s medom. Za zimsku prehranu te medne okvire treba ovćko u društvu postaviti: Medne poklopce u donjoj polovini okvira otvorimo (iglenom vilјuškom) i po jedan takav medni okvir postavimo između dva druga prazna okvira u plodištu. S kraja dodati pak po jedan pun okvir meda. Što se dodavanjem onih prvih okvira negde leglo preseklo, to u avgustu neće smetati. Pčela će tako dodani med lepo rasporediti, leglo razviti i dobro se uzimiti. Kod nastavlјača dodaju se medni okviri, kako je gore navedeno.

3. Najteži je slučaj, naročito za sušnih godina, kad u nestašici paše „rodi” medlјika. Pčele napune saće medlјikom, a na ovoj pčele veoma slabr prezime. Na nekim medlјikama slabo, a na vrbovoj redovno u ginu.

Da su se pčele. vrbovom medlјikom napunile, pozna se najpre po tome, što na podnjači nađemo pepelјastog ili žućkastog trunja, a ima ga i u ćelijama saća. Vrbava je medlјika veoma gusta, mnogo lepiva, a okuSa nakiselog i neprijatnog. Ako pčele mnogo takve medlјike nanesu, treba okvire u mlakoj vodi zagrejati pa vrcati. Vrcanje će teško ići, jer je medlјika gusta i tvrda. Zatim, iako će nešto te medlјike u saću ipak zaostati, nahranimo pčele ili medom ili šećernim sirupom, priređenim kako pre navedosmo. Glavno je da se pčele preko zime iohranjuju sa dodanom hranom, a u proleće im već nikakva medlјika neće škoditi.

Svaka je medlјika veoma tamne boje, ima 10% dekstrine i zbog toga, iako veoma gusta, teško se u kristale pretvara.

Medlјika sa hrasta i bora nije pčelama toliko štetna. Pčele dobiju grižu (srdobolјu), ali ne uginu kao od vrbove medlјike.

Na hrastu medlјiku uzrokuje insekt Orhestes kverkus, koji buši lišće hrasta, pa ovo izlučuje slatke sokove drveta, a na boru uzrokuje medlјiku afid: Lahnus pini, koji siše slatke sokove pa na njemu ostavlјa izmetine, koje pčele sakuplјaju.

Ma čim pčele prehranjivali, sa dodavanjem zimine treba završiti najdalјe do druge polrvine septembra.

G). „Utoplјavanje’’

Ima pčelara koji mnogo pažnje ulažu, da bi pčelinja društva pred zimu „utoplili”. Sredstva. pak, koja takvi pčelari upotreblјuju da bi pčele utopli bi, znatno su daleko od onih, koja znače istinsko utoplјavanje i uzimlјavanje pčelinjih društava. — Nova praksa, koja je, i po pitanju zdravog prezimlјenja pčela, stvar temelјito ispitala, takvom zastarelom i sporednom načinu „utoplјavanja” ne pridaje nikakvu važnost.

Utoplјavanje pčelinjih društava zavisi o jednom sasvim drugom nastojanju, koje se pokazalo kao glavni i jedini činilac da pčelinja društva dobro prezime.

Npr., po staroj praksi preporučuje se da košnice gradimo od 4 do 6 sant. debelih i dvostrukih dasaka, a između ovih da punimo cilјevinu (strugotinu) i druga izolatorna sredstva. Preporučuju se podnjače i poklopci takođe od debelih dasaka. Preporučuju se stešnjeni prostori pčelinjeg klupčeta pomoću pregradnih dasaka, a nakon ovih da praznine bočno ispunimo pilјevinom, slamom itd. te povrh svega da se između poklopca i krova položi nekoliko santimetara debelih jastuka.

Tolika oprema, koja bi imala smisla kad bi se možda radilo o kakvbm sisančetu, otišla je toliko daleko, da je jedan imućan ali i besposlen pčelar u Švajcarskoj, kroz košnice proveo električnu instalaciju da bi zimi grejao pčele…

Međutim, nije nikakva priča, naprotiv, uviđaji su ukazali, da su pčele prezimile i u goloj petrolejskoj kanti i prostome šećernome sanduku. I još više: uviđaji su ukazali, da se pri prvim proletnjim pregledima pčelinjih društava, na zadnjim, bočnim okvirima našlo pravog pravcatog reda, da su ti okviri bili od vrha da do dna ledom prekrmveni, ali se klupčetu pčela ipak ništa nije desilo. Videćemo dalјe, šta je te pčele spasavalo.

Dokazano je praksom da predostrožnosti „utoplјavanja” ništa ne važe, ako nisu prave mere preduzete.

Tako n. pr. deblјina daske ne igra nekakvu osobitu ulogu. Ako gradimo košnice od 25 do 30 milimetara debelih dasaka, a poklopce i dna od 20 pa i 12 milim. tolika je deblјina sasvim dovolјna za sve prilike na Balkanu, dakle i kod nas.

Sve što navodim u ovome upustvu, dakle i o uzimlјavanju pčela, sve sam to kroz četrdeset i tri godine pčelarenja proverio na sopstvenim pčelilinjacima: u Dalmaciji, Hercegovini, Slavoniji, Sremu i Srbiji (sada u Beogradu). Pčelarim onako, kako u ovome upustvu navodim i pčelarim uspešno a ne za igru i ne samo za to što pčelu neizmerno volim, nego što od ishoda pčelarske godine materijalno zavisim. Moji su pčelci n. pr. izašli do poslednjega zdravi i čitavi i iz poznatih zima 1928/29 i 1941/42, kad su mnogi pčelinjaci bili desetkovani, aneki uništeni. Od 1931 god. pčelarim u hladnijim krajevima, gde je bilo sa 30 do 36 C. stepeni studeni. Moj jedan pčelinjak nalazio se 1941/42 god. kod beogradske „Zvezdare”, gde i led i košava briše, gore nego i u sremskoj ravnici. Nikako drukčije nisu bile uzimlјene sem kako to ovde navodim, a gubitak mi je bio u tri košnice za. rezervne matice sa po četiri okvira u svakoj.

Moja briga za neko spolјnje utoplјavanje, koje praktikujem već oko 20 godina, sastoji se u tome što i zimi, kao i leti, držim košnice, po američkom načinu,. pojedinačno na pčelinjaku (otvoreni pčelinjak) i da i zimi kao i leti, između krova i poklopca držim posloženo nešto hartije u vidu desetak starih novina. I ništa više, iako je dva dela mojih košnica građeno od duplih dasaka (duvanskih sanduka), sa ukupnom deblјinom od samih 22 milimetra.

Da, deblјina pčelinjeg stana ne igra nikakvu osobitu ulogu. Ali, „ono drugo”, veoma je i veoma važno!

Pčele mnogo stradaju, ako pčelinjak nije postavlјen kako bezuvetno mora biti postavlјen. Važno je, a nikako nije svejedno, kakvo ćemo mesto za pčelinjak odrediti. O tome je već u 2. poglavlјu bilo govora, pa’ je suvišno uput ponavlјati. Tek jedno pak hoćemo da potvrdimo: Čuvajmo pčelinjak i leti i zimi od promaje, jer je ona za svaki pčelinjak nesreća, kao i zla pčelarska godina.

Ako su košnice zaklonjene od udara zimskih vetrova i obranjene od svake promaje, pčelci će, pa ma kakva studen bila, i sa manje hrane odlično iz zime izići. Ako smo uz to poveli računa o unutarnjem uređaju svakog pčelinjeg društva, kako je to ranije ukazano, tad na jastuke, kučine, električne instalacije grejanja itd. ne treba da mislimo.

U vezi sa promajom na pčelinjaku, treba paziti da i pojedinu košnicu ona ne zahvata. Na suprotnoj strani leta kao i na bočnim stranama košnice ne sme biti nikakve pukotine. Sve moramo brižlјivo kitom ili čim drugim oblepiti. Dalјe treba pregledati da se u košnicu ne bi voda uvlačila. Voda stvara vlagu, a vlaga je veoma ubitačna za dobro prezimlјenje svakoga pčelca.

Vlaga ne nastaje samo po tome, ako voda u košnicu prodire. Ona nastaje i po isparavanju, ako isparavanje uglјične kiseline ne nalazi put, da se iz košnice pravilno gubi, i da kiseonik pravilno u košnicu ne ulazi. Ako je leto dovolјno dugo, cirkulacija će biti pravilna i vlaga se od isparavanja neće stvarati.

Da bi voda, ma odakle ona dolazild, iz košnica lakše oticala, u času, kad pčele uzimlјujemo, trebamo svaku košnicu, od unazad prema napred (prema letu) pomoću klinova, nešto nagnuti.

Zaklјučak.

Sva upustva, koji su za uzimlјavanje pčela navedeni, dadu se u glavnom svesti na ovo:

Da pčelinјe društvo dobro prezimi, treba da uđe u zimu sa mladom i dobrom maticom, sa dovoljno jakim društvom mladih pčela, sa najmanјe 10 do 12 kilograma dobre i dobro raspoređene hrane, da košnice ne propuštaju vodu i da je pčelinјak sklonјen od svake, pa i najmanјe promaje i obezbeđen od svakog uznemiravanјa.

D). Čuvanje izgrađenog saća.

Zazimlјavanjem pčelaca nastaje i skidanje suvišnih medišta i eventualno spremanje praznog i zališnog saća u okvirima, pa pčelar treba da zna što i kako da radi, kako bi izgrađeno saće do proleća najbolјe sačuvao, jer izgrađeno saće prestavlјa pčelaru veoma veliku korist.

Ako imamo rezervnog izgrađenog saća, a ne pčelarimo sa nastavlјačama, moramo za očuvanje tog saća podesiti zgodna spremišta. Najjednostavnija je. sprema običan sanduk, n. pr. duvanski. Sanduk treba prethodno s unutarnje strane oblepiti hartijom: i podesiti tako, da u ove ne može ući voštani molјac.

Ko pčelari sa nastavcima, već po njima samima ima najbolјe sanduke za očuvanje saća. Ispod najdonjeg nastavka treba podmetnuti jednu ravnu dasku, na nju red novinske hartije, a poviše toga prvi Nastavak. Zatim jedan poviše drugoga naslažemo ostale, tako do deset od prilike. Ako se nastavci u spojevima tačno ne prilјublјuju, spojeve treba hartijom oblepiti.

U najgornjem nastavku izmaknimo jedan okvir iz sredine i u taj prostor obesimo flašicu, u koju ćemo, na svakih tako deset postavlјenih nastavaka uliti 50 do 60, najviše 100 grama sumpornog uglјika (Karboneum sulfuratum) najbolјeg srestva za očuvanje saća od molјaca, koji dobijemo u drogerijama ili apotekama. Na najgornji nastavak postavimo nešto hartije, a preko nje poklopac, na koji postavimo neki teret, ciglu ili kamen da čvrsto pritište.

Slično ovome podesimo sumporisanje sa uglјikom i za saće u običnom sanduku. Sumporni će se uglјik isparavati, a kako su pare uglјika teške, padaće prema dole i po tome će celo saće zahvatiti i dezinfikovati. Sumporni uglјik sve što je od voštanog molјca živo, molјce, ličinke, crviće pa i jaja, potpuno će utamaniti.

Nastavke i sanduke trebamo držati čvrsto zatvoreno, da se početkom proleća ne bi molјčani leptrr ponovo u saće uselio. Za svaku sigurnost dobro je pre upotrebe ponovno sumporn: m uglјikom desinfikovati. Pjre nego što ovakvo saće pčelama dodamo, treba ga od prilike dva sata provetriti.

Ima više načina čuvanja saća, ali bolјeg od ovoga neka pčelar ne traži.

Sumporni je uglјik upalјiv. K njemu dakle ne prilazi s upalјenom žigicom ni sa ikakvim plamenom. Ne treba ga držati u kući među domaća pića; njemu je najbolјe mesto u spremištu pčelinjaka. Flašu ili posudu U kome je sump. uglјik, treba dobro zapušiti i vrh zapušača voskom zaliti, jer uglјik lako isparava.

18. Izmena saća.

Saće, u kome još nije bilo legla, svetlo je žute boje. Ako je samo jednom zaleženo, ono je tamnije i teže, Što se više puta u njemu leglo izvelo, to saće postaje mrkije, dok napokon ne postane crno i žilavo.

U jednoj godini ćelije mogu biti zaležene 5 do h; puta. Nakon svake zalege pčela ostavi sa strane ćelije veoma tanku košulјicu (da je tako nazovemo) a na dnu ćelije ostane neprobavlјene hrane, koju pčele prekriju tankim voštanim plaštem. Tvrdi se da deblјina bočnog sloja prema deblјini sloja na dnu ćelije stoji u omeru kao 1 : 5. Neki tvrde da 100 košulјica, koje pčele u 100 puta rađanjem ostave, čine deblјinu od 1/4 milim.

Da ćelije višekratnom zalegom postaju deblјe, uže i pliće stvar je toliko očita i ne treba dokazivanja, jer svaki pčelar može i to sam ustanoviti, ako u saće malo bolјe zagleda.

Ćelije mlađeg saća mogu pčele nekako i doterivati, ali joj čelјusti nisu tako jake za staro i žilavo saće.

Ako se pčele moraju razvijati na starom saću, postepeno se legu sve sitnije pčele, dok se ne degenerišu. Društva se postepeno slabije razvijaju, a po tome opada i prinos. Opasnost od molјca, a naročto od pčelomorke, pčel. vaši, na starom je saću uvek velika.

Primitvni pčelari ne poznaju naprednu pčelarsku nauku, ali kod njih od iskona, po predaji, (gde ne postoje zaostali običaji da pčele početkom jeseni radi vađenja meda ubijaju) postoji praksa, da u drugoj polovini marta, svake godine podrezuju saće, kako bi „pčele obnovile saće”

Tradicija je, kod primitivnih pčelara dakle, po iskustvu i saznanju o vrednosti takve prakse, odredila u pčelarstvu jedan veoma dobar, praktičan i potreban način izmene starog saća, radi unapređenja pčelarskog rada i jednog načina regeneracije pčelinjeg potomstva.

Praksa je nedvoumno ukazala, da što je saće plodišta mlađe, pčele ga radije primaju, rađe ga i obilnije matica leže, razvoj je društva daleko povolјniji i napredniji, pa po tome i prinos veći.

Svake godine menjati saće nije potrebno, ali ga je svakako dobro menjati nakon treće godine starosti (Vođeni opiti su mi ukazali, da matica neće zaleći saće u četvrtoj godini starrsti, ako u košnici ima mlađeg saća na raspoloženju. Praveći dalјe opite, postavio sam odličnoj matici do legla četiri okvira sa radiličkim saćem od devet godina starosti, a nakon njih mlado saće. Matica je ta 4 okvira prešla i zalegla samo mlađe saće. Tako, ako je u medištu starosaće, matica ga neće olako zaleći).

Kako da izmenu saća obavlјamo, navedeno je u 10 poglavlјu (prevešavanje). U košnicama sa polumedištima menjamo saće u plodištu postepeno, po 2 do 3 okvira godišnje. Radi kontrole treba izmenjene okvire obeležiti.

Ko drži pomoćne košnice, taj he uvek imati u izobilјu mlađeg saća pa će i izmenu starog saća lako i prema potrebi najbolјe ivršavati.

19. Pregon pčela.

Ako trebamo pčele iz jedne u drugu košnicu, na primer, iz proste u okvirnu da pregnamo, to možemo izvesti na dva načina: otvorenim ili zatvorenim iskucavanjem ili pregonom.

Otvoreni je pregon mnogo brži i uspešniji, ali nekad ga moramo obavlјati samo zatvorenim.

Ako nema paše, da bi izbegli napad ili grabež pčela, moramo pregon izvršiti zatvorenim iskucavanjem. Ako je pašno doba, pa od napada tuđica nema opasnosti, izvršićemo pregon otvorenim iskucavanjem.

Zatvoreno iskucavanje:

Društvo, koje CIMO odredili da iz proste košnice’ u okvirnu pregnamo, okrenemo glavačke (naopačke) sa otvorom prema gore. Na taj otvor postavimo neku drugu košnicu, koja ima otvor približno jednak otvoru donje košnice. Sastav ombtajmo uokolo sa nekom krpom ili džakom i dobro uvežimo, pa obe košnice od svakog slučajnog pada obezbedimo.

Pri, dnu košnce, smerom kako saće sečimice u košnici visi, provrtimo jednu rupu. Kroz tu rupu udarimo’ dimilicom nekoliko jakih dimova1. Zatim uzmimo dva štapića ili kamenčića, po jedan komad u svaku ruku, pa tim klepćimo po stranama košnice, sečimice prema saću„ počinjući od donjeg, prema gornjem delu košnice. Nešto lupom, nešto dimom, pčele će se prestrašiti i bežati prema gore, dakle u gornju košnicu, gde i želimo da pčele oteramo.

Kad pri vrhu gornje košnice čujemo jače brujanje pčela, a u donjoj slabo. ili nikakvo, znak je da su pčele iz donje prešle u gornju košnicu. Sad skinimo omot i gornju. košnicu lagano podignimo, da pčele iz ove ne bi popadale, pa tu košnicu postavimo na mesto gde je starka stajala. Iz pregnatog društva treba sada povaditi saće.

Otvoreno iskucavanje.

Košnicu glavački okrenemo kao kod zatvorenog iskucavanja, jednako provrtimo rupu pri dnu košnice, kroz koju ćemo da dimimo i jednako štapićima ili kamenčićma klepćimo. Različno je samo postavlјanje gornje na donju košnicu. Naime, gornju košnicu postavimo tako, da rub prazne košnice položimo ukoso na rub donje, iz koje želimo pčele da iskucamo. Da bi gornju košnicu mogli ukoso postaviti, trebamo je na nešto (zid ili tarabu) vrškom usloniti. Najbolјe ćemo obe košnice utvrditi, ako ih u neki ćošak po stavimo.

Ovim je načinom iskucavanja mnogo zgodnije, jer pčele veoma brzo u gornju, praznu, prelaze; njihov prelaz lepo vidimo, a što je važno, ako samo pažlјivo motrimo, ugledaćemo i maticu, kad u gornju košNicu pređe.

Vađenje i uglavlјivanje saća.

Da bi saće iz starke povadili, treba najpre izvući unutar ukrštene šipke. Ako vršci šipaka izviruju van košnice, prihvatimo ih kleštima i izvucimo. Ako to ne možemo, po-mozimo se klinom, da jedan kraj šipke izbijemo. U pletari i trmki lakše će to ići nego u dubovini. U krajnjem! slučaju poslužimo se testerom (pilom) dulјom, ručnom, pa ispilimo šipke sa unutarnje strane, samo pri tom pazimo da saće ne povredimo.

Da bi iz dubovine saće lakše izvukli, otvorimo je i sa gornje strane, testerom odelimo saće od drva, podignimo dubovinu i saće će nam u jednom komadu da ispadne.

Ako nam je trmka ili pletara već nevredna, prepilimo je dužinom u dve pole, pa ćemo saće iz ove lako i lepo povaditi.

Ako nam je trmke ili pletare žao štetiti, uzmeMio je u obe ruke, pa gornjim delom, smerom kako saće ploštimice u košnicu visi, lakše u nešto tvrdo jedan dva puta udarimo, i saće će u jednome komadu da iSpadne. Da se ne zaboravi pre ukrštene štapiće (krstine) povaditi.

Na kojigod način saće iz košnice vadili, treba ga naslagati redom kako je u košnici visilo.

Sad povađeno saće treba u okvire uglaviti. Obično se saće uglavlјuje vertikalno, kako je u prostoj košnici visilo. Ali to nije važno. Ako nam sa manje rasparčavanja sat u okvir bolјe pristaje, možemo ga uglaviti i horizontalno (ležećke). Ako neka šuplјina bočno ostane, to će pčele već nadograditi.

Ali, ono što je u ovom poslu važno jest to, da saće postavlјamo uokvireno onim redom u okvirnoj košnici, kako je to u prostoj košnici visilo.

Da bi uglavlјeno saće u okviru čvrsto stajalo položimo sat, pa okvirom (koji smo prethodno na nekoliko mesta izbušili) premerimo kako će nam sat bolјe u okvir pristati, — ako treba, možemo neke okrajke od sata i obrezati — pa kroz rupice na okviru zabodimo u sredinu saća duže a tanke ekseriće (barem 7 santimetara) ili što je jeftinije i zgodnije, drvene zubne čačkalice. Saće će tako bit.. veoma dobro u okvir učvršćeno.

Nakon što smo sve to svršili, postavimo okvirnu košnicu sa uglavlјenm saćem na mesto gde je stajala starka, pa u nju istresimo pčele onako, kao kad bi roj istresali.

Saće, koje smo povadili i u okvire uglavili, treba postaviti u sredinu okvirne košnice (plodišta) a sa strana podjednako dodati okvire sa izgrađenim ili sa veštačkim saćem.

20. Odgajivanјe matica

I. Važnost odgajivanja matica i poznavanje osnovnih pojmova

„Daj mi dobru maticu, daću ti najveći godišnji prihod jedne košnice.” (Dulitle)

Na pčelinjaku treba držati samo onakve matice, koje društvima daju osobine jakih društava sa pčelama dobrim sabiračicama.

U pitanju uspeha, ovo je nakon pitanja paše, pčelarski uslov broj 1.

Dulitle veli: „Za mene je, u početku mog pčelarenja, razlika, koja je postojala među mojim pčelinjim društvima, bio nerešiv problem: Dok su jedna pčelinja društva donosila med, druga nisu ‘skoro ništa uradila. Rešenje toga problema našao sam tek onda kad sam počeo gajiti matice”.

Dr. Miler, poznati američki pčelar veli: ,,Budući je matica duša košnice, ja ne mogu smatrati suvišnim nikakav rad, koji moje matice pobolјšava“.

Ovisiti o volјi pčela, o nestalnom uticaju vremena i ostalim prilikama, da one same, prirodno matice izvode, tome se privredni pčelar ne sme privoliti.

Pčelar mora na svome pčelinjaku i hteti i znati odgajatc matice po volјi, izborom najbolјe vrste i to najbolјim i najpraktičnijim načinom.

Odgajanjem matica prostim delenjem društva, po kome su pčele prisilјene da maticu izvode, ne možemo nkžako preporučiti. Takvim se načinom dobijaju matice veoma slabe vrednosti, degeneriše se rasa i umanjuje uspeh pčelinjaka.

Pčelinje je društvo onakvo, kakva mu je matica. Ako je društvo slabo, red je istražiti uzrok tome i grešku ispraviti; a ispraviće se najbslјe zamenom matice. Imati dobre i ‘mlade matice znači povisiti berbu meda do najveće mogućnosti.

Kad veštački rojimo, mnogo znači imati rezervnu maticu, a još više znači moći je nadoknaditi društvu onda, kad ju je u nevremenu izgubilo.

Sve takve potrebe nadoknađuje veštačko odgajanje matica i držanje istih u zalihi. Ako zalihe pčelaru ne bi trebale, pretičci se uvek lako dadu unovčiti.

U poslu odgajanja matica veštačkim načinom, da bi udovolјili svim prirodnim zahtevima i da takvo odgajanje bude korisno, trebamo bdti upućeni u osnovne uslove, kao što su: rasa pčela, dužina jezika, marlјivost pčela, pravila o selekciji i ostala, ‘opšta pravila.

Rasa.

Svaka je rasa pčela dobra za onaj kraj u kome se aklimatizovala. Između poznatih rasa pčela na svetu ističu se: sibirska, kavkaska, nemačka, talijanska i naša kraska pčela, koja’ obitava čitav Balkanski Kras, srce balkanskog gorja.

Zahvalјujući preduzeću Slovenca g. Strgara, naša je pčela raširena u svih pet kontinenata sveta pod imenom Karniola, za koju je dokazano, da se od svih pčela na svetu najlakše prilagođuje svim klimatskim prilikama i da od svih pčelinjih rasa ima najbolјe osobine.

Naša je pčela sive boje sa svetlo žutim prstenovima i jasno sivim kolutima na trbuhu. Mirolјubiva je i silno radina. Za v]Ueme paše izleće i po lošijem vremenu, pa čak i po mesečini i po tihoj noći. Preveliku vrućinu ne podnosi. Pri 30 C. stepeni topline u hladu, matice već slabo legu; ali kad je u januaru i 25 C stepeni studeni matice ipak počinju da legu, a to je dobro svojstvo rase, koja iz rana stvara priplod, da bm društva i najraniju pašu mogla da iskoriste.

Pašu odlično iskorišćuje, ne samo po svojoj radinosti, već i po dužini jezika, jer ima 2 milim. duži jezik od ostalih pčelinjih rasa, naime 7 milim. Sa dobrom selekcijom naša pčela može postići i do 9 i po mm. dug jezik, što je glosometrom mojim opitima utvrđeno.

I ako naša pčela nije redovna kradlјivka, kao što je n. pr. talijanska, za dobre paše svako dobro društvo unese po 30 do 40 kg. meda, a u osobitim prilikama i preko 100 kg. meda. I u slaboj paši svako jače društvo, uz valјanm postupak pčelara, opskrbi se dovolјno ziminom i barem 5 kg. dade pčelaru.

Ako neki pčelar nema uspeha u pčelarenju, pa traži neku drugu rasu, taj se mnogo vara; taj treba da zna, da mu neuspehu nije kriva rasa, već njegovo neznanje.

Dužina jezika.

Jezik je, obzirom na prinos, najinteresantniji deo pčelinjih organa. Mnogo je nektara tako duboko u čaški cveta, da ga svaka pčela ne može doseći Pri odgajanju matica treba paziti i na to, da za izvođenje matica odabiremo društva sa najdužim jezikom. Na to trebamo skrenuti pažnju i na sopstvenom! pčelinjaku i ako su pčele jedne rase, jer nije retkost, da između jednog i drugog društva bude u tome velike razlike.

Za merenje jezika poznate su do danas dve sprave; jedna, gleometar Šarton-Frisard, od ranije (na slici levo) i od god. 1937. glosometar dr. Kerna iz Zagreba (na slici desno).

Glosometar Š-f je spravica napravlјena od male? limene kutije, dužine 60, širine 25, a visine 15 milim. Na dno kutije položeno je drugo dno, namešteno kosimice, na kome su zabeleženi milimetri, a po strani i desetine milimetra. Po vrhu sprave je poklopac sa rešetkom od žice, sa oknima tolikim da. pčela može rilicu da provuče.

Spravu nalijemo medom i postavimo vodoravno na donju daščicu nekog okvira. Dubina, do koje pčele. med iz spravice posišu, pokazaće dužinu jezika u pčelinjem društvu. Spravu treba držati u košnici kroz jednu noć, a najduže za 24 sata.

Glosometar Kerna mnogo je tačniji. On se sastoji iz jedne daščice debele 20 milim. Na jednoj su strani izvrtane rupice (ali ne skroz) tolike, da u ove možemo postaviti staklene cevi skroz šuplјe, duge 30 milim. a šuplјe 1.5 do 2.5 milim.

Pre nego hranu (med ili sirup) u cevi ulijemo,, treba donji deo voskom začepiti. Cevi se u daščicu poređaju i u društvu na zgodno mesto postave. Koliko su pčele med iz cevi izvukle, meri se mikrometrom, kako bi se po tome odredila dužina jezika tog pčelinjeg društva.

Sl. 30. — Grosometar. Levo: Šarton ‒ Frosard, desno: Ke.rn.

Izostavljeno iz prikaza

U strogo naučnom smislu ne može se još govoriti o tačnom preciznom ustanovlјavanju mere pčelinjeg jezika, dok se ne iznađe vrst hrane, koja će se za izvedenje pokusa dodati, i koja neće ni pri kakvoj toplini u košnici da isparava.

Marlјivost.

Iz prakse je poznato, da pčelgnje društvo, koje je nekom bolesti napadnuto ili je češćim pregledima uznemiravano, ili je napadnuto voštanim molјcem, ili ima staro saće, da takvo društvo gubi marlјivost u radu, a po tome i svako napredovanje. Dalјe će i prosečni pčelar često naići na slučajeve, da sva društva nisu jednako radna. Kod jednoga se zapaža mlakost, kod drugoga žurba; jedno, ako je jako, samo što je jedva sebi ziminu unelo, a drugo dosta slabije društvo, pa se ipak medom nabilo.

Ovakve pojave treba znati opažati i beležiti, kako bi, pri odabiranju društva za odgoj matica, uzimali leglo samo iz društava sa najpovolјnijim osobinama.

Selekcija.

Oplođena matica leže trutovska jaja samo u stanovito doba godine, a najviše pred rojenje. Što je matica mlađa, leže manje trutova, što je starija leže ih više, da u punoj starosti leže gotovo samo trutovska.

Ako pred rojenje nema u saću trutovskih ćelija, zaleći će matica trutovska jaja i u radiličke ćelije, koje će pčele proširiti i produžiti, a biće i mnoge medne ćelije trutovskim leglom zaležene.

Kolikogod trebamo paziti na preimućstva dužine jezika i marlјivosti, toliko isto trebamo paziti da, radi oplodnje matica, odaberemo trutove iz društava, sa najbolјim osobinama, pazeći najviše da za oplodnju matica odaberemo društva, koja su dala najveći prinos u medu. Dalјe, skrenuti naročitu pažnju na to, da se matice ne bi sparile sa trutovima onog društva, iz kojeg smo jaja za odgoj matica uzeli, kas i na to, da se matice nikako ne bi sparile sa trutovima iz društava loših osobina.

Kao za sve. domaće životinje, tako i za pčele trebamo voditi naročitu pažnju po pitanju selekcije. Dobri priplodi ne smeju u racionalnom pčelarstvu I ispadati na sreću; oni se moraju odrediti pravilnim i korisnim računom.

Da bi se to potiglo, iznose se pčelci na zasebne stanice za oplođavanje na položajima gde u zračnom prečniku od najmanje 4 kilometra nema ni jednog pčelinjeg društva. Ali nova je praksa pokazala, da sa nešto više posla, možemo i na samom pčelinjaku izvesti uspešno i određeno oplođivanje, načinom kako ćemo napred navesti.

Zbog tako zvane izmene krvi, veoma je dobro, da pčelari između sebe, svako nekoliko godina zamenjuju po nekoje društvo.

Važne pripomene odgajivaču matica.

1. Svaka matica, koja se prva izleže, ako je i ne-1 oplođena, nastoji da poruši sve matičnjake, koji se u društvu nalaze. Jednako ne trpi ni drugu mladu maticu.

2. Matičino jaje ostaje kao takvo 3 dana, a crvić, iz koga bi se mogla izvesti matica, vredan je za dalјnja tri dana, zapravo do svrhe petog dana, od kad je matica jaje zalegla.

Crvići, koje ćemo za veštačko odgajanje matica odabrati, ako su prešli 36 sati od preobražaja iz jaja u crvića, nisu podesni odabir da bi se iz njih izvele dobre matice. Kako će se takvi crvići stalno dobiti, napred ćemo objasniti.

3. Samo je ja-ko društvo i za do-bre paše sposobno da izvesan broj dodanih presada odgoji. Za pojedino društvo dovolјno je po 40 do 60 presada.

Svakako, što više komada dodamo, to više mleča pčele trebaju. Taj se može pčelama i veštačkim načinom dodati, ako ih prehranjujemo razređenim medom mulјanikom, u kojem ima dovolјno cvetnog praška. Ako takvog meda nemamo, trebamo prašak potražit.1 po okvirima košnica. Taj treba istrugati i sa medom i mlakoM1 vodom izmešati. Ako ni to nemamo, napravimo ovu mešavinu: U četvrt litre tople vode otopimo 1 kilog. šećera; pre nego se sasvim ohladi, dodajmo 1 litar nekuvanog mleka.

Tim tako, zvanim mlečinom trebamo nadražno pčele prehranjivati. Tu hranu treba dodavati mlaku.

Odlična je hrana za ovu svrhu medna pena, koju smo nakon vrcanja meda obrali sa površine meda u kantama.

4. Svako društvo, pa bila i najbolјa paša, treba najmanje sat pre nego što smo presade dodali, mulјanim medom, mlečinom, ili mednom penom prehraniti.

Ako paša nije dobra, treba takvom društvu dodavati hranu barem dva dana ranije. 4HMI dodamo presade, trebamo društvo još za narednih šest dana obilnije prehranjivati.

5. Pčele ne izlučuju iz sebe vosak da bi matičnjake dogradile, već za to istežu vosak iz neposredne blizine ćelija, gde su odredile da matičnjak izgrade.

Zbog toga, kad izraćujemo veštačke podloge u staničnjacima (vidi sl. ZZ i 34).) neka donji deo toga bude obilatije voskom zaliven.

6. Zatvorenl su matičnjaci veoma osetlјivi. Kod svakog pregleda, vađenja i dodavanja moramo naročito paziti da ih nikakvim dodirom ne bi povredili, ‒ jer svaki i najmanji pritisak može matičnjak ulupiti, po čemu ćemo i crvića povredtti, pa iz takvog teško da dobijemo maticu bez mane.

7. Matice, izašle iz matičnjaka, a zaprečene kavezom da iz njih ne mogu izaći (iz kaveza ne smeju ni biti puštene) moramo kroz tri dana upotrebiti, jer nakon toga vremena, teško da ih ijedno društvo primi, ako bi mu iz zbog oplodnje/dodali.

8. Za zapat u kaveze treba odabrati samo najlepše i najveće matičnjake.

9. Nijednu maticu ne treba rukom hvatati ni u ruci držati, ako ruka nije čista i bez ikakva traga kakvog mirisa, jer to može biti prvi uzrok da pčele maticu odbiju i ubiju.

10. Ako pčele nekad maticu uklupčaju i ubiju, uzroci mogu biti ovi:

a) ako je matica ostala neoplođena;
b) ako je matica nakon oplodnje zalutala u tuđu košnicu;
v) ako se spoje dva društva s maticama i starim pčelama;
g) ako se matica nakon oplodnje vrati u društvo, koje. je za dugo vremena bilo bezmatično;
d) ako pregledavamo društvo sa još neoplođenom maticom i pri tome odviše dimimo;
e) ako proletni pregled prerano izvršimo;
z) ako društvo pre navršena tri dana, od dana dodavanja matice, pregledavamo.
i) ako dugo obavlјamo pregled nekog društva kad f nema paše, pa tako dajemo prilike da ga napadnu tuđice;
j) ako smo maticu držali u nečistoj ruci;
k) ako nismo uzeli u obzir povolјne uslove za dodavanje matica;
l) ako je matica ostarila, pa je i same pčele hoće da otstrane;
m) ako smo maticu obeležili bojom jakog mirisa.

II. Načini odgajanja matica

(Pribor i rad).

Matice veštački odgajamo na više načina. Navešćemo samo najpraktičnije i tehnički najpristupnije svakome pčelaru, a koje su ujedno i najbolјe, a ti jesu:

1. Veštačko odgajanje matica iz rojeva trećaka.
2. Veštačko odgajanje matica sa matičnjacima iz društava nakon rojenja prvenaca.
3. Veštačko odgajanje matica iz odabranih društava.
4. Veštačko odgajanje matica presađivanjem crvića.

Najpre da upoznamo pčelara sa potrebnim priborom.

Najglavniji je oplodnjak. Ima ih više vrsti, ali je onaj sistema Strauli između ostalih jedinstven kao najpodesniji.

Sl. 31. — Oplodnjak.

Izostavljeno iz prikaza

Za 4-ti način izvađanja matica potreban je još i pribor, koji je napred ukazan.

Svi su načini dobri, ali je 4-ti način u rukama veštog pčelara pravi način veštačkog načina odgajanja matica. Taj način, koji iznašamo, jest i najzgodniji od svih veštačkih, jer se prenašanje crvića o.bavlјa zajedno sa ćelijom, što je daleko zgodnije od prenašanja golog crvića iz jedne ćelije u drugu. Osnov je ovom načinu metoda Mezoneva, ali po izvedenim izmenama ujednostavlјen tako, da će ovaj način lako izvoditi svaki imalo veštiji pčelar.

Slika jasno prikazuje oplodnjak. Mere su naznačene u milimetrima i to ove: 220 dužine, 120 visine.. a 80 širine, računajući unutarnju meru. Na stražnjoj strani oplodnjaka izvrtana-je rupa 20 milim. u prečniku, na kojoj je, s unutarnje strane, pričvršćena žičana reJpetka. Pregradak je širok 36 milim., a visina pregradne daščice 105 milim. tako da između nje i poklopca ostaje šuplјine 15 milim. kako će kroz ovu pčele hranu iz pregratka uzimati.

U preseku je prikazan jedini „okvir”, u vidu obične daščice, duge 160 mil. a široke 26 milim. Na poklopcu s unutarnje strane zavijene su dve kuke, pa taj „okvir” na tim kukama visi učvršćen tako, da ga je lako skidatl. Na sredini je poklopca rupa prečnika 22 milim., koja se, kao i pozadnja začepi kad ne treba. Leto je dugo 20 a visoko 8 milim. Poklopac je pomičan, a čvrstina ga sa četiri mala šarafića na vijak.

Kad je govor o oplodnjaku, da odmah napomenemo kako treba ovaj opremiti, da bi u nj uveli mali pčelinji roj, koji će u poslu trebati, i to po jednom jedna kom načinu za sve metode odgajanja matica.

Na okvirnoj daščici, tačno sredinom, treba obeležiti čistim pčelinjim voskom usku prugu, ili još bolјe, ulepiti prugu veštačkog saća u obliku trokutića, široku za jedan santimetar, a dugu 50 milim.

Hrana, kojom treba napuniti pregradak, napravimo od mulјanog meda i mlevenog šećera i da izgleda kao testo, ni tvrdo ni mekano.

Pregradak ovom hranom treba ispuniti samo do donje ivice zadnje rupe na oplodnjaku.

Ovo dodavanje hranje ne sme se nikad zaboraviti, jer bez nje bio bi svaki rad uzaludan.

Oplodnjaci mogu biti svi jeDnake boje, ali na prednjem čelu ili na letu ili na poletalјci, zbog orijentacije pčela, a naročito matice, moraju biti bojadisani raznobojno, redom: belo, crno, žuto, tamno plavo, ili ma kakvim drugim, ali različitim znakom obeleženi.

1. Odgajanje matica iz rojeva trećaka.

Ovaj je način najednostavniji i najlakši. Treba dopustiti da neka društva puste i treći roj. Da bi se društvo rojilo, treba ga na to potsticati, a to ćemo postići, ako mu prostor u košnici (nastavkom u nastavlјačama, a pregradnim daskama u pološkama) ne. proširujemo i ako ga nadražno prehranjujemo.

Ako je drugenac sa rojenjem okasnio, idi je prvenac izašao kao pevajući roj, već ćemo i u drugencu imati više matica, što je i bolјe, jer će biti obilatiji sa pčelama.

Pojačani roj trošak možemo dobiti i tako, ako u drugencu maticu istražimo i sa pregršt pčela u oplodnjak sklonimo, a ostatak roja starcu vratimo.

Čim smo roj trećak uhvatili, trebamo ga vodom, pomoću prskalice,poprskati, pa ga sručiti na kakav beli čaršav ili na odeblјu hartiju, ali prethodno treba spraviti 3 do 4 staklene čašice, perušku i 3 do 4 oplodnjaka, opremlјena hranom, kako već pre ukazasmo.

Rupa na poklopcu i ona zadnja, treba da su snabdevene rešetkom od Žice, a na leto treba . postaviti komadić Hanemanove rešetke.

Sručen roj, a poprskan, neće odleteti, nego će se po platnu ili hartiji razmiliti. Sad ćemo matice lako zapaziti. Kako koju spazimo, pokrijemo je čašicom, pazeći da k njoj ne dođe ni jedan trut.

Kad smo tako matice podvojili, svaku treba u oplodnjak preručiti. To radimo tako, da pod otvor čaše podvučemo bdeblјi komad hartije, skupa s čašom prinesemo poviše oplodnjaka, u nj stresemo i brže poklopimo.

Sad brže podelimo pčele na rpice i svakoj rpici primaknemo leto oplodnjaka, da bi u oplodnjak k matici ušle. Rešetke od žice trebamo prekriti, da bi pčele u oplodnjak radije ušle. Trutovi kroz Haneman. rešetku neće moći da se proveru, pa će se oni starcu povratiti ili ih pobijemo.

Čim koja rpa pčela u oplodnjak uđe, treba sa leta skinuti Hanem. rešetku i postaviti rešetku od žice, a ostala dva otvora, na kojima je mreža stalno pritvrđena, treba otklopiti.

Sad oplodnjake sa pčelama prenesimo u neko hladnije i mračno mesto, gde ćemo ih ostaviti 36, a najmanje 24 sata.

Čim oplodnjake, nakon utamničenja, iznesemo, postavimo ih na mesta, koja smo odredili, rešetku sa leta treba skinuti, a ostale otvore, odzgor i pozadi, zatvoriti.

Svaki oplodnjak mora imati svoj broj (ili ime) i o svakome treba beležiti uviđaje, kao i o svakoj košnici, poglavito ‘vodeći beleške o oplodnji i vrednosti matice.

2. Odgajanja matica pomoću matičnjaka iz društva nakon rojenja prvenca.

Treba pripremiti određeni broj oplodnjaka, da bi u svakome napravili mali roj. Te ćemo rojeve napraviti tako, ako iz nekih košnica istresemo po dva-tri okvira pčela, pazeći da u oplodnjak ne bi neku maticu stresli.

Da pri stresanju ne bi pčele padale izvan oplodnjaka, treba podesiti drveni ili limeni levak, kome je gornji kraj dovolјno širok, a donji deo onoliko, koliki je otvor oplodnjaka, da na ivice oplodnjaka levak zgodno sedne, i tako, da pomoću te naprave pčele u oplodnjak lako i u redu sipamo.

Za svaki oplodnjak stresemo pčele iz druge košnice, da bi ‘manjak za svako društvo bio neosetan.

U oplodnjak ćemo istresati trutove iz onih društava, koje smo za parenje odabrali, pazeći da u oplodnjak nipošto ne sipamo trutove iz onoga društva, iz kojeg ćemo uzeti presad za odgajanje matica.

Ove rojeve treba napraviti na tri dana ranije. nego bi po redu imao izaći roj drugenac. Oplodnjake postavimo u hladan i mračan prostor, gde he ostati 36 sati. Žičane rešetke neka su im slobodne. Pjčele će se kroz to vreme osetiti bezmatične.

Skrećemo pažnju pčelaru, da sipanje pčela u poslu pravlјenja rojeva, ne treba sa žurbom raditi. Neka polako radi, kako bi stare pčele imale vremena da u košnicu, odakle ih stresamo mogle da se vrate, i da bi nam tako u oplodnjacima ostale samo mlade pčele.

Pre nego oplodnjake iz zatvora na pčelinjak iznesemo, otvorimo košnicu, iz koje se prvenac izrojio, potražimo najveće i najlepše matičnjake, i, koliko nam ih treba, izrežimo svakoga sa najmanje dva prsta saća pri vrhu i poslažimo ih u nekakvu posudicu ili kutijicu, u koju smo postavili razčupanog pamuka (vate) i poslažimo ih po pamuku ponešto ukoso.

Sad priđimo oplodnjacima, pa u svakome oprezno, kroz rupicu na poklopcu, proturimo po jedan matičnjak. Da ne bi skliznuo provucimo kroz voštinu povše matičnjaka neko tanko drvce (najbolјe čačkalicu), da bi dodani matičnjak u redi visio. Možemo i onaj gornji deo voštine uz ivicu’ rupice previti i pritisnuti da bi se voština prlepila, pa nekom malom daščicom ovo prekrijemo.

Pčelinje društvo u oplodnjaku, kao bezmatično, rado će matičnjak primiti, a već sutradan, najdalјe kroz dva dana, imaće maticu, koja će se u vreme od 3 do 5 dna i oploditi.

Ako umesto matičnjaka imamo mladih matica, koje su tek iz matičnjaka izašle ili ih pohvatamo u času kad se iz matičnjaka probijaju (takvih se po košnicama odmah nakon što je roj drugenac izleteo — pa i dva tri dana kasnije — nađe obilno) tad je još zgodnije ovakve matice dodati, ali ih treba dodati odmah nakon što smo rojeve u oplodnjacima napravili.

3. Odgajanje matica iz odabranih društava.

Ovaj se način izvršava slično 2. načinu, ali bez čekanja na rojeve, kojih, iz raznih uzroka, možemo i ne imati.

Ovde treba izazvati jedno ili dva odabrana društva, da sama počnu matičnjake da grade.

To se može izvesti na tri načina:

Prvi način: Odabrano društvo, koje poseda na 12 okvira, svesti na uži prostor, npr. na 9 ili 10 okvira. Tako stegnut pripremaće se na rojenje i izgrađivaće matičnjake još rađe, ako ga u tome prehranjivanjem, sa mešavinom od razređenog meda sa dodatkom cvetnog praška, nadražujemo.

Drugi način: Odabrano društvo treba pregraditi uokvirenom gustom rešetkom u dva jednaka dela. U delu, gde matica ne dopire, pčele će graditi matičnjake povodom toga što se, podelom legla varaju u osećanju, kao da im je njihova matica iscrplјena, pa treba da se za novu postaraju. (Ovako mi mislimo! . ..) Sledstveno tome njihovom nagonu, treba da im dodajemo mlađe leglo sa jajima ili početnim crvićima, kako bi iz takve zalege izvele nego više matičnjaka.

Da bi dobili matičnjake kakve želimo i kako bi ih lako izrezivali, TQ donji deo saća obrežimo ili polukružno ili na manje trokute, ili onako kao što je na slici 32. prikazano.

Da pčele ne bi po dva matičnjaka zajedno ugradi se, dobro je svaku drugu ćeliju poništiti. Nemojmo umišlјati da će pčele tačno po tome našem nacrtu matičnjake izgraditi. Nisu one baš uvek s našim namerama sporazumne, ali će uspeha ipak biti.

Treći način i najbolјi: Iz bezmatičnog ili obezmatičenog društva uklonimo mlado nezatvoreno leglo i zamenjujmo ga sa zatvorenim tako, da pčele neće moći ni jednu ćeliju otvorenog legla naći, iz kojeg bi mogle matičnjak izvući. Ako neki izbije, treba ga iseći. Ovim će pčelama biti onemogućeno da iz svojih crvića izvedu matice.

Nakon toga pristupimo odabranom društvu, iz kojeg želimo matice da pbdgojimo. Tome smo još pre 3 do 4 dana — između legla — dodali jedan dva okvira s izgrađenim, mladim radiličkim ili veštačkim saćem’. U tim ćemo okvirima naći jaja.

Nemoguće te okvire drmusati, već oprezno četkom skidajmo pčele s okvira.

Okvire podrežemo, kako je pre naznačeno, napominjući sada da to radimo tankim, oštrim nožićem,.koji smo prethodno u toploj vodi ugrejali. Sečenje će ići veoma glatko. Jedan ili dva okvira, tako podešena, dodajmo bezmatičnom društvu koje je bez stvorenog legla ostalo.

To he društvo mahom nastati da matičnjake izgrađuje.

Samo pčelaru, da još jednom pripomenemo, ne zaboravi na istaknute: „Važne pripomene odgajivaču matica”.

Sl. 32. — Priredba saća u okviru za izvedbu matičnjaka.

Izostavljeno iz prikaza

Kad su matičnjaci gotovi, dalјe postupamo kako je u prednjem načinu (2.) ukazano.

4. Odgajanje matica presađivanjem crvića.

Pre nego izložimo sam postupak, da opišemo pribor, koji je za to potreban.

Uz oplodnjak (po sl. 31.) treba još i ovaj pribor:

Izvrtač, al), sa prstenom izvrtača, a2), ćelijin kalup, b), proširivač, v), štipalica, g), ovešač, d), ćelijak, e), sa čepom i kavez, ž).

Izvrtač i štipalicu treba dobaviti, a sve ostalo lako sam pčelar napravi.

Ćelijin kalup izradi se od drveta i da je sličan pisaćoj olovci, a da je debeo u prečniku 5 do 6 milimetara. Proširivač je na jednom kraju deblјi a na drugom tanji. Ovesilo je daščica široka kao okvirna, sa provrtanim rupama prečnika 22 milimetra, da ćelijak u nj lako pristane.

Da bi u ćelijaku mogli presadu postaviti, treba ih pre za to pripremiti, a postupa se ovako:

Najpre ćelijin kalup u hladnu vodu potopimo. Zatim ga trenutno u topli vosak umočimo. Da bi vošta ni tulјak, koji će se na staničnjaku napraviti, bio deblјi, zamočimo kalup još 2 do 3 puta, pa, kad se malo ohladi, lagano ga s kalupa izvučemo.

Kad potreban broj tulјaka napravimo, trebamo ih u ćelijama pričvrstiti. To uradimo tako, da svaki tulјak ponovo na kalup navučemo, u topli ga vosak zamočimo i brzo u ćelijak, odozgo prema dole provučemo. Cilј nam je da tulјak u ćelijaku, postrance, bude zaleplјen, da pri njemu bude utvrđen. Višak pri dnu treba oštrim nožićem odrezati, a da bi taj rez bio lepo izveden, treba nožić u toplu vodu zamočiti. Tulјak treba da viri iz ćelijaka za kakvih 5 milimetara. Tako voštani tulјak ostaje sada šupalј.

Sl. 33. — Pribor za veštačko odgajanje matica.

Izostavljeno iz prikaza

Ovesilo u okvir podesimo tako kako to sl. 34 jasno predočuje, pazeći da se u sredini pričvrsti tako kako ćemo ovesilo moći prema potrebi, napred i natrag nagibati i kaveze lako uvlačiti i izvlačiti.

Sl. 34. — Okvir sa oveslima i uzorcima.

Izostavljeno iz prikaza

Na tri strane kaveza utvrđena je žičana rešetka, a sa četvrte je strane plehana Hanemanova rešetka.

Pre presađivanja crvića moramo jedno društvo pripraviti, da bi dodane crviće povolјno primilo i matičnjake izgrađivalo. Taj posao obavimo onako, kao što smo to već opisali; naime, da dovedemo društvo do fora, da iz svog legla, s reda zatvorenog, ne može niti jedan jedini matičnjak da izvede.

I još jednom napominjemo, da propisno hranjenje ne bi zaboravili.

Razumlјivo je da presade moramo vaditi iz društva sa najbolјim odlikama kako bi najbolјe matice dobili.

Ali nije samo dovolјno odabrati društvo sa najbolјim odlikama, već trebamo znati i najbolјe crviće odabrati.

Kako već znamo, iz jaja nastaje crvić. Nakon 12 sati metamorfoze (preobražaja) iz jaja u crvića, taj se u mleču, prostim okom, jedva raspoznaje.

Ali već dan kasnije, ili u 36. satu, oblik crvića jasno se ističe. Nјegov polumesečni oblik lepo se vidi; crvić svojim savijutkom ne pokriva niti polovinu dna ćelije.

Crvići toga doba i oblika najpodesinji su za presad; od takvih ćemo najbolјe matice dobiti.

Ako su crvići već toliki, da se ćelije, u obliku slova s, jasno ističu, takvi crvići nisu za najbolјi presad podesni, jer su već prestarili.

Svako pregledavanje crvića moramo obavlјati brzo, da se leglo ne bi prehladilo; izvrtavanje presada moramo obavlјati u sobi sa najmanje 25 stepeni topline.

Ako je leglo zaleženo u sasvim mladom saću, ćelije se teško vade, jer je takvo saće krto, ako je leglo za presade zaleženo u starom saću ćelije su za vađenje veoma nezgodne, jer se stara voština pod izvrtačem presavija. Da bi, dakle, posao u redu ispadao, najbolјe je upotrebiti ono saće, koje je par puta bilo zaleženo, dakle da nije ni staro ni mlado.

Pre nego počnemo zaležene ćelije da vadimo, moramo se prethodno na praznom saću da vežbamo.

Na opružan izvrtač (al) treba nataći njegov prsten (a2). Tako sastavlјen daje šuplјinu od 10 milim. prečnika. Na jednoj polutii izvrtača, s unutarnje strane, pritvrđen je drugi prsten u prečniku 8 milim.

Da bi ćeliju sa zalegom, vrednom za presad, uspešno izvukli, postupamo ovako:

Zamočimo izvrtač u nešto ugrijanu vodu, ali ne vrelu.

Postavimo izvrtač nad ćelijom, koju ćemo da iz vučemo i to tako da rub izvrtača sedne na 6 okolnih ćelija, kako bi ona, koju hoćemo da izvrtimo, ostala prema sredini izvrtača.

Sad jednim odlučnim, ali laganijim pritiskom, treba izvrtač zakretom bilo na desno bilo na levo, gurnuti u saće uz ćeliju, pa, pritisnuvši prsten izvrtača, iz saća ga izvući.

Nakon toga spolјni prsten izvrtača skinemo, kradi će se izvrtača sada rasklopiti, a na jednoj polo vini, u unutarnjem prstenu, ležaće presad tj. ćelija sa crvićem.

Sada suprotnu stranu ćelije (ne onu u kojoj je crvić) polako i oprezno nataknemo na proširivač i uvučemo ga u voskom obloženi staničnjak i to odozgo prema dole toliko, da sredinu ćelije, u kojoj je crvić, doturimo do ruba ćelijaka.

Gornji vrh ćelijaka treba zapušiti (začepiti).

Zatim se tankim nožićem, najbolјe sa starim brijačem ili žiletom, koji treba u’ toplu vodu zamočiti, razreže ćelija unakrst onoliko, koliko ćelija viri preko voštanoga ruba, pa latice, istim nožićem, uz rub presaviti. Napokon umočimo tanku četkicu u mlako otoplјeni vosak i presavijene latice premažimo da bi tako presad utvrdili.

S ovim je oprema gotova, pa ćelijak u ovesilo obesimo onako, kako je to u sl. 34. pokazano.

Sve navedene radnje treba što brže i uredno izvoditi. Napominjemo pčelaru da će s prvine biti neuspeha, ali s praksom sve će se na uspeh okrenuti.

Ovesilo, sa presadima ispunjeno, dodaju se određenom društvu na dograđivanje i podgajivanje, pazeći da prethodno udovolјimo svim zahtevima, onim pre do davanja, kao i onim nakon dodavanja, kako je to ranije navedeno.

Ako matice, koje će se, po našem tačnom računu, kroz dan dva izleći, ne bi mogli odmah upotrebiti, one bi se po košnici razišle, između njih bi nastao pokolј, pri čem bi sve sem jedne stradale. Da naše nastojanje ne bi tako skupo platili, moramo matice, dok su još u matičnjacima, ukaveziti.

Taj posao treba oprezno izvesti, da navlačenjem kaveza ne bi matičnjake povredili. Ako smo ranije, u početku rada, ovesilo i spolјni deo ćelijaka premazali vazelinom, posao će lako ići/jer ih tada pčele neće lepkom (propolisom) lepiti.

U gornjem delu kaveza podešen je okrugli otvor, kroz koji matičnjak navučemo. Ako smo kaveze napravili tako, da sa svake strane imaju rešetku od žice, tad možemo izašle matice sa kavezima povešati u bilo koje društvo radi grejanja (najbolјe u neki nastavak), dok ih u oplodnjake ne unesemo. U ovakim kavezima, koji su za opstanak matica sigurniji od onih,. koji na jednoj strani imaju Haneman. rešetku, treba. svaki dan ponešto hrane u svaki kaveščić ubaciti, i to ne čisti med već lopticu (koliko zrno kukuruza),. testa od meda i šećera u prahu. Ponavlјamo, da ove matice ne smeju u kavezima ostati više od tri dana. Ostanu li duže, nije stalno da bi ih neko društvo rado primilo.

Sa dovde iznesenim, posao odgajanja matica nije još završen.

Kako smo se, u interesu dobrog ispada našeg rada, pobrinuli da dobijemo što bolјe i krupnije mlade matice, tako se sada moramo pobrinuti i za dobru i pravilnu selekciju, da bi se, dakle, mlade matice oplodile sa trutovima, koje smo mi odabrali.

Bilo bi najlepše i bilo bi najlakše, kad bi se to moglo izvesti na nekom osamlјenom mestu gde u udalјenosti od 4 kilomet.ra ne bi nigde bilo pčela. Ali, dade se to, sa malo pažnje i dobre volјe, izvesti i na sopstvenom pčelinjaku metodom nadražnog izleta.

Znade se, da matice, radi oplodnje, izleću u podnevno doba (otprilike 11 do 14 sati) u koje doba obično i najvećma i trutovi izleću.

U našem poslu mi ćemo taj red, u našu korist, znati i izmeniti!

Stvar je jednostavna. Odredimo jednu ili dve košnice sa dobrim odlikama, da bi se mlade matice sparile jedino sa trutovima iz tih odabranih društava.

Kad su mlade. matice iz matičnjaka među pčelinje društvo u oplodnjacima sišle, već drugi-treći dan mogu na oplodnju da izlete.

Pre toga vremena trebamo na svakome letu oplodnjaka, kao i na letu odabranog društva za oplodnju, svakog dana rano izjutra postavlјati Haneman. rešetku, da ni mlade matice ni trutovi ne bi izletali preko dana u ono doba, kad izleću ostali trutovi i kad obično, radi sparivanja, izleću i matice.

-Ovo se ne sme zaboravlјati.

Između 3 i 4 sata posle podne, kad su svi trutovi prestali da izleću, pristupimo oplodnjacima i odabranom društvu trutova za oplodnju te svako pojedino društvo prehranimo ili sa razređenim medom ili mlečnom mešavinom. Za oplodnjake je dovolјna neka posudica od 1/8 litre, a za društvo trutova i 1/2 litre. Za oplodnjake je najbolјa flašica čiji grlјak omotamo sa tankom i ređom krpicom, pa tu flašicu proturimo kroz rupicu na poklopcu oplodnjaka.

Pola sata nakon toga otstranimo sve Haneman. rešetke sa svih leta oplodnjka, kao i onog društva za oplodnju.

Sad će i matice i trutovi, uzmamlјeni sa dodanom hranom, skoro na jednom izletiti i u tome izletu će i moguće sparivanje nastati. Tome će izletu dati pokret same pčele.

Ovaj se rad ponavlјa svaki dan i sve dotle dok i poslednja matica nije oplođena, što ćemo utvrditi po prisustvu legla u oplodnjacima.

Pčelar, koji bude pratio ovo izletanje matica i trutova radi sparivanja i oplodnje, moći će više puta opaziti kako matica sa belezima oplođenja (končićima na polovilu) u oplodnjak ulazi. Ne treba u tim prilikama stajati pred leta oplodnjaka, da tim ne bi maticu pri uletu u njezino društvance zbunili.

5. U radu odgajanja matica da ne zaboravlјam na ovo:

A društvo: obezmatičiti i dovesti ga do stanja, da nijednu ćeliju otvorenog legla nema.
B društro: iz ovoga presad (okvir s jajima) dodati u društvo A.
V društvo: izabrani trutovi za oplođavanje matica.

1, 1, 1 3 dana jaje.
1, 1,a 1, 1, 1, 5 dana crvić.
1, 1 dana začahurenje.
1, 1, 2 dana čahurica.
1, 1,v 1 3 dana lutka.
1,6 1 dana preobrazba u lutku.
S v e g a 15 dana,

a 16ti dan matica izlazi iz ćelije.

1,a: Peti dan presađivanje crvića. Ako dodajem okvir s jajima, moram taj .dodati već drugi dan u A društvu. Sat pre dodavanja moram prehraniti društvo mulјanim medom ili mlečnom sastojinom ili mednom penom.

Društvo A moram prehranjivati do dana „čahurenja”: mulјanim medom ili mednom mešavinom ili mednom penom. Voda mora biti mlaka. Da ne zaboravim cvetni prašak.

1,b; U ovo doba preobražaja moram napraviti rojčiće u oplodnjacima. Držati ih u hladu i mraku 24 do 36, (najviše 48) sati; u pregradak oplodnjaka da ne zaboravim dodati hranu: pogačicu od meda i mlevenog šećera.

1,v: 14-ti je dan preobražaja. Moram dodati matičnjake pčelama u oplodnjacima. Moram paziti da ih ne povredim. Kad ih izrežem, trebam ih poredati u kakvu kutijicu, a u nju postaviti raščešlјanog pamuka (vate).

Oplodnja. Pola sata ranije, prepuštanja matica i trutova, trebam i jedne i druge nahraniti.

6. Završni poslovi.

Istražiti, da li su se matice u oplodnjacima oplodile, veoma je lako.

U dano vreme, kad se plođenju matica možemo nadati, otvorimo oplodnjak tako da poklopac prema gore; lagano predignemo. Ako su pčele bile vredne, naći ćemo već dva-tri mala sata izgrađena i pri poklopcu utvrđena. Zgodnim zaokretom izvrnemo poklopac sa saćem i pčelama na njemu, pa, ako ne možemo ugledati leglo na ona dva krajnja komada sata, izmaknimo srednji, koji je na pomičnoj daščici satonoši i gde matica najpre počinje da leže. Sad nam je omogućeno da sve satove, ako bi i sva tri bila izgrađena, lako pregledamo i zalegu, ako je već ima, ustanovimo.

Dogodi se (veoma često kod mladih matica) da nam matica, ovakim pregledima uplašena, sa saća odleti. Ako vidimo gde je pala, primaknimo oplodnjak, ona će u nj odmah da uleti. Ako je ne vidimo, poklopimo oplodnjak i smesta se udalјimo. Kroz neko pola sata opet izvršimo pregled i sa 99% stalnosti naći ćemo maticu u oplodnjaku.

Nakon što smo maticu iz oplodnjaka negde upotrebili, dodajmo ovome malu pregršt mladih pčela iz neke košnice, pa nakon 24 do 36 sati možemo mu opeg
dodati matičnjak (s maticom u njemu), ali prethodno moramo sve zaleženo saće od pređašnje matice da izrežemo.

Tako u jednoj pčelarskoj sezoni možemo s jednim društvancetom u oplodnjaku, dodajući prema potrebi, svaki put ponešto mladih pčela, odgojiti 5 do 6 matica.

Matice koje kroz par dana ne možemo upotrebiti, treba skloniti u made reezrvne košnice za rezervne matice. Ako to ne bi uradili biće „roja”. .. . Nego, lako za roj, ali šteta za maticu.

Sl. 35. — Košnica za rezervnu maticu.

Izostavljeno iz prikaza

U našoj normalnoj pološki, možemo, kako je o tome već bilo govora, odrediti odelјak sa 3 ili 4 okvira, u kojem ćemo rezervnu maticu čuvati.

Možemo i zasebne košnice graditi s napomenom, da za okvire normalne nastavlјače rezervna košnica treba da ima 5, a za Dadanove i Kongresovke i ostale po 4 okvira.

Rezervne ksšnice možemo držati pod zajedničkim krovom. Svaka ima jači poklopac od 2 sm. debele daske pričvršćen zavrtačima, kako prikazuje sl. 35. Okolna daska ove košnice dovolјna je od 2 sm. deblјine. Zimi sve jedan do drugoga združimo i zajednički prekrijmo. Najbolјe ih je držati pod nekom natstrešnicom.

Društva za rezervne matice napravimo iz većih košnica. Ovim društvima treba mlade oplođene matice dodavati po pravilima za dodavanje matica, kako je to ranije ukazano.

Da bi matice u rezervnim košnicama dobro izimile, treba da na svim okvirima bude obilato meda. U martu treba skrenuti pažnju ovim društvima, kako
sa hranom stoje; pa, ako su u pomanjkanju, treba im tu dodati.

Sem koristi od ovih rezervnih, odabranih i pravilno selekcioniranih matica, ova mala’ društva, sa takvim maticama, ako ih na sopstvenom pčelinjaku ne upotrebimo ili ih ne prodamo, odličan su osnov, ca iz njih, nastajnog proleća, razvijemo najbolјe društvo (naročito ako ih po dva spojimo) koje, za dobre paše, može nam lepu korist na medu doneti.

21. Pčelinјa paša.

Pre nego se pčelar odluči da u nekome kraju pčelari, mora povesti računa o tome, da li je taj kraj za pčelarenje podesan, da li ima dovolјne ispaše i tolike, ne da bi pčeLe samo živele, nego da bi pčelar od gajenja pčela imao koristi.

Ako u mestu neko pčelari, treba kod njega proveriti, kako mu pčelarenje nosi, ako taj pčelar pčelari radi privrede. Sa pčelarima od sporta i s amaterima privrednom pčelaru nije o pčelarstvu uopšte vredno ni raz^)varati.

Neki misle, da je već par stotina voćaka ili kakvog drugog medonosnog bilјa dovolјno, da bi se u ko šnicu slavina uvrtila, pa pusti med da procuri.. .

Ako paša ne postoji na velikim površinama, bilo to ravnice, brda ili planine, ako u mestu, u neposrednoj okolini, gde odlučismo pčelariti, nema barem jedna dobra paša i još neka da bi se pčele barem nešto pomogle, u takvom kraju ne treba pčelariti.. . Sama jedna paša pa i najbolјa, ako traje i tri sedmice, ne vredi da bi 49 sedmica tavorili…

U dobre medne bilјke, koje rastu ili kao samonikle po velikom prostoru ili ih gajimo kao kulturno bilјe, spadaju ove: bagren. lipa, repica, helјda, duvan, suncokret, kadulјa, vresak, metvica, čubar (sedam vrsta), ruzmarin, staračak (beli bosilјak), veštačke livade, sa esparzetom, facelijom, seradelom i hubamom, te graorica, graorka, šumsko-polјske prirodne livade, bela detelina (Trifolium hibridum), žuta detelina (Lotu kornikulatus), divlјi i pitomi kesten (od pitomog je med gorak) i crnogorina.

Sve ove medonosne bilјke kod nas, gde ih obilno ima, mogu pčelarstvu, -kao glavna paša, dati dobar prihod.

Ostalo medonosno bilјe, uzimajući tu i voćke i povrće, pa ostalo bilјe, kao metelјka, žutika, mak, potočnjača, svilenica, mrtva kopriva, zova, kupina, trnje, dren, ivovina, smreka, leska, brest, joha, javor, vrba i topola, sve su to bilјke od kojih ne možemo nikad med sortirati; sve te bilјke važe kao pomoćna paša.

Od voćaka kod nas najbolјe medi divlјa trešnja i višnja.

Kultivisanje zemlјišta pomaže narodno blagostanje u jednome pravcu; u drugome pak, gde plugovi prevrtaju, tamo nema mesta za rentabilno pčelarenje, sem ako se gaje polјsko-^ivadne i industrijske bilјke.

Pčelarstvo traži netaknutu prirodu, divlјini ostavlјenu. Tamo je ono najstalnije, kao npr. u Lici sa Hrvatskim primorjem, Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori i jednome delu Makedonije, gde ni sekira ni plug pčelinjoj paši neće nikad naškoditi, i gde postoji more najbolјeg i najlekovitijeg’ mednog bilјa.

Pčelinja paša u Srbiji i Bosni ističe se u ba grenu, lipi, prirodnim livadama crnogoricom i repicom. Slavonija i Hrvatska spasavaju se šumskim cvećem, helјdom, veštačkim livadama, crnogoricom i repicom. Slavonija je veoma dobra za pčelarenje u Posavini i Podravini. U Sremu su mnogo bolјi prirodni uslovi za pčelarenje nego u Vojvodini.

Po ovde iznesenim glavnim i pomoćnim pašama, neka se pčelar vlada, može li u nekom kraju da pče.lari ili ne.

Preduzimlјivi pčelar može mnogo da učini za pobolјšanje paše ako po divlјini, gde plug ne hvata, baca seme medonosnih bilјaka, sije i sadi bilјke, svesrdno pomaže svaku akciju u tome pravcu, kao i svako nastojanje pošumlјavanja, ma od koje to strane dolazilo, ne misleći mnogo na korist svoju, već na korist onih koji nakon njega dolaze.

22. Poznavanјe stanјa pčelinјeg društva bez otvaranјa košnice.

Općenito.

Pčelinje društvo, koje pustimo u miru ili ga bez lajveće potrebe ne uznemirujemo, doneće uvek najveću moguću korist sebi i pčelaru.

Vinjol kaže: Svaka operacija, izvršena u košnici od strane pčelara, uzrokuje nemir pčela; svaki nemir štetno prekida pčelinju aktivnost u radu”.

Gravenhorst veli: ,,Pčela traži mir u radu; sve što joj mir remeti, izaziva spori i umanjeni prinos u medu i vosku”.

Istu stvarnost mi pretstavlјamo u kraćem: „Što više otvaranja, to manje vrcanja”.

Svako otvaranje košnice bez dimlјenja, izvršeno s najvećom obazrivošću, bez lupe krova, bez drmusanja, bez pucketanja poklopca, glatko pomeranje okvira^ uzrokuje najmanji gubitak meda od 200 grama; sa dimlјenjem, računajući ne samo utrošeni med nego i pometnju pčela u radu, šteta.je daleko veća.

Praktičan pčelar obavlјa regled u košnici samo onda, kad to bezuslovno mora. On već po letu pčela pozna vrsnoću paše; on promatra let pčela na pčelinjaku i oko pojedine košnice, naročito na letu i poletalјci, sluša njihovo raznovrsno zujanje i pazi na mnoge druge belege van ksšnice, po kojima će tačno prosuditi u kakvom se stanju nalazi pojedino društvo.

Općenita opažanja razvrstavamo u dve godišnje pčelarske. sezone: u sezonu relativnog mira, i u sezonu rada. Dalјe označujemo belege rojenja, napada (gra beža) i bolesti pčela. (Sezone mira i rada idu otprilike, prema klimatskim prilikama kraj-a u kome se pčelari).

Sezona relativnog mira. (7. X. do 75. II.).

1. Laganim udarcem prsta po prednjoj strani košnice, više leta, izaziva zvuk iz košnice — ako su pčele žive — koji je jednak muklom glasu: „Zu-u-u-uššš”. Prvi Zu je oštar, otsečan. Odziv traje svega 4 do 6 sekundi, pa nastane tišina. Znak je dobrog stanja u košnici.

Brujanje pčela: „Ru-uu, Ru-ruu” zimi znači da se klupče pomerava ili podešava, da bi manje trpilo od zime.

Zbog čega? Zbog toga što je nepažlјivi pčelar, u vremje, kad su pčele zimište već bile podesile, neki: okvir s medom premestio na mesto, gde mu nije bilo mesto. Msže da bude i drugi uzrok: zbog nestašice paše, krivnjom pčelara, nisu pčele mogle hranu nadomestiti i pravilno.se postaviti, pa to sad rade — da bi se nekako spasle.

Ako zimi iz košnice čujemo dublјe brujanje slično muklom složenom glasu „jaoe. .znači da je društvo izgubilo maticu.

Ako iz košnice čujemo povremene glasove pčela: „z, z, z, zuuuu” zatim dulјi: „š š š š,” znak je da je u košiici miš.

2. Ako za jake zime ispod leta opazimo nešto rose, znači da je društvo jako, uzimlјeno na 7 do 9 i više okvira.

3. Rosna vlaga dužinom leta i na poletalјci znači, da se je leglo u većem obimu počelo razvijati.

Ko želi da i preko zime „čita” knjigu o stanju pčelaca, neka na podnjaču, kroz leto, podvuče tvrdi komad, ulјenom bojom obojene hartije. Na dva vanjska kraja, neka je, sa svake strane, končić, kako će hartiju lako izvlćčiti. Veliko leto mora imati klin za stešnjavanje. Taj klin treba, pre uzimlјavanja pčela, od lepka temelјito ostrugati i dobro vazelinom premazati.

4. Prema broju paralelnih naslaga u pravim linijama, na hartiji, ispod pčelinjih ulica, tj. između onih okvira na kojima pčelinje društvo zimuje, o mno gome ćemo biti obavešteni.

Ranije spali poklopci sa mednih ćelija, mrke su boje. Kasniji su poklopci svetlo žute boje. Po ovome se vidi kretanje pčelinjeg društva sa utrošenih zališnih okvira meda prema onima sa medom, koji još nisu dirnuti i možemo proceniti količinu meda u rezervi, ako smo za uzimlјavanja ubeležili stanje hrane u svakoj košnici.

5. Ako na hartiji nalazimo otpatke rasturene i van linije klupčeta pčela, znači da su pčele bile nečim uznemiravane; moguće i zbog gubitka matice, ako smo je na hartiji našli mrtvu; moguće i zbog miša, ako smo našli mrtvih pčela bez glave i grudiju i k tome delove smrvlјenog voska po košnici i van naslaga linija okvirnih hodnika.

6. Veoma mali broj mrtvih pčela na hartiji govori o dobrom prezimlјenju pčela. Veći broj uginulih znači obratno, a ako smo još i mrtvu maticu na hartiji našli, onda je zimovanje ispalo naopako.

7. Bela sitna zrnca na hartiji jesu kristali mednog šećera. Ako je ovih zrnca u većoj količini, pčele su bile uzimlјene na lošem medu, ili im je hrana bila kasno dodana, pa je med ostao nepokloplјen. Ovo se isto događa, ako smo, umesto medom, pčele za ziminu kasno hranili sa šećernim sirupom.

8. Mali cilindri od 2 do 6 milimetara dulјine, koje bi našli na hartiji, ako su ti cilindri žutomrke boje, znače zaostali prašak od prošle godine. Znak da imaju dovolјno cvetnog praška i da je društvo jako i matica dobra, pa joj pčele spremaju ćelije za polaganje jaja.

Slaba društva teško izbacuju cvetni prašak, a bezmatična nikako.

9. Nalaz jaja na hartiji, znači postojanјe veoma plodne matice, ili, mali broj pčela u društvu i nedovolјan broj pripravlјenih ćelija za zalegu.

10. Zamazano leto sa svetlo-smeđim tačkama, znači da je društvo u velikoj meri obolelo na griži (srdobolјi, prolevu).

Sezona rada. 15. II. do 30. IX.

11. Kad pčele izleću po tihom vremenu i već na 8 C topline, čak i bez sunca, znak je ranog legla, plo dne, mlade matice i povolјna prognoza za uspeh društva u toj godini.

12. Rana pojava trutova, u martu, znak je stare matice u društvu.

13. Po broju izleta i uleta pčela ocenjuje se jakost društva: u prvim izletima u najranije proleće, kao i u svako doba radne sezone.

14. Po unosu cvetnog praška ocenjuje se razvitak legla u pojedinm društvu. Bezmatično društvo ne unosi cvetin prašak. Ako ga unosi, znači da je već orijentisano za lažnu maticu ili je takva matica već počela. da leže.

15. Jak izlet i ulet pčela u pašno doba, znači dobru pašu. Mnogo pčela i ne upada odmah u leto, već padaju po pčelinjaku, ispod košnice, na poletalјku. Zamorene dahću i odmaraju če ponešto, a tad gegajući se preko poletalјke, žurno ulaze u košnicu. Doletajući košnici trbuh drže povinut, a zadnje noge obešene. Zujanje za doleta sliči nosnom glasu: „eeeeee”.

16. Direktno i lako uletanje pčela, sa jasnim glasom: ,,aaaaaaaaa” znači: nema nektara.

17. Ako veći broj pčela, glavom okrenutem k letu, ubrzano mašu krilima s uzdignutim trbuhom, znači da im treba proširiti leto. Ovo isto treba, ako u pravcu od leta, prema poletalјci — okrenute prema letu — čelјustima stružu po drvu poletalјke.

18. Silan ulet pčela, a izlet je prestao, znači skoru oluju.

19. Miris sličan kiseloj travi, znači veliko leglo u košnici.

20. Pčelinje leglo plavkaste boje, izbačeno iz košnice, znači da se je leglo prehladilo.

21. Izbačene pčele s pomanjkanjima na krilima i nogama, znači da u saću ima voštanog molјca.

22. Uznemirene pčele uzdignutih krila trčkaraju oko leta, po poletalјci i okolo, po stranama košnice, znači da su nazad sat-dva izgubile maticu.

Ako košnicu otvorimo, nijedna pčela nit izleće nit uleće, a sve do poslednje uzdigle trbuh i na mestu žalobno zuje, kako je navedeno pod 1., treći stavak.

23. Kad jedno društvo ima trutove dok ih u ostalima nema, zbog toga što su ih pčele izbacile, znači da je matica ili stara ili je s nekom manom.

24. Progon trutova po pčelama znači da je paša svršila. Ako pčele ubijaju trutove kad tome još ne bi bilo vreme, znači da će za pašu nastati neka sigurna nepogoda. Pčele to osete i na 15 dana ranije.

25. Ako pčele iz leta izlaze na poletalјku tromo,. umorno i iznemoglo, znači da su u velikoj oskudici hrane, tj. u stanju gladovanja. Ako još vidimo na poletalјci mnogo ispijenog legla, poslednji je čas da tome društvu pomognemo.

26. Ako u veče, nakon dobrog pašnog dana oslušamo, čućemo jedno naročito brujanje pčela. Slušajući to brujanje celog pčelinjaka, koje se čuje kao: „Vuvuvuvu-vuvu. ..s osobitim akcentom na prvo vu, stvaramo sliku, kao da na moru, na dalekoj pučini, slušamo flotilu parnih brodova na proputovanju. Izvalјeni na travi, za tihe mesečeve noći, može pčelar tu divnu muziku satove da sluša već i zbog drugoga zadovolјstva, što mu taj šum pretstavlјa dobru dovuku meda. ‘

27. Ako na veče, naročito u julu i avgustu (pogotovo u kraju gde se krumpir na veliko gaji), čujemo u košnici jasno cvilenje: „Ci-ci. . . .”, znači da se je u košnicu uvukao leptir mrtvačka glava. Napale su ga pčele i hoće da ga ubiju. Čujemo i lupkanje njegovih krila, a to pčele silno razdražuje.

Rojevno doba.

28. Redovno se misli, a tako počesto i bude, kad pčele „prave bradu” da će se rojiti. Nekad „pravlјenje brade” i ne znači rojenje, već jako društvo, a tesan prostor u košnici. To treba ispitati pogledom u košnicu, ako se pčele ubrađuju, a ne roje se.

29. Kad veći broj pčela izlazi na poletalјku i otud se žurno u košnicu vraćaju, znak je da će. roj brzo izletiti.

30. Neposredno pred rojenjem pčele skoro obustave svaki izlet.

31. Ako neko društvo u sezoni rojenja progoni trutove i nađemo kapke i delove porušenih matičinih ćelija, na poletalјci i ispod nje, znak je da se to društvo neće rojiti.

32. Ako je paša na izmaku, a, mlade pčele obleću oko košnice, „izvađaju igru”, to se društvo neće rojiti.

33. Najradije se roje društva, čije su košnice okrenute jugu i košnice sa tanjom daskom. Teže se roje košnice okrenute severu, kao i pološke sa većim okvirima, kao i košnici, koje su u hladovini.

34. Ako ripe nego se neko društvo izrojilo, čujemo na veče neko pevanje u dva različita zvuka, znači da će to društvo dati roj s mladom maticom. Iste ćemo glasove čuti nakon izlaska redovnog prvenca sa starom maticom, ako to isto društvo namerava d.a dade i drugenac.

Mlada matica, izašla iz ćelije, nakon odlaska stare matice s rojem prvencem, već po prilici petog dana počne sa pevanjem: „Tiiiiiii—ti ti ti ti ti”. Mlade, koje su još u ćeliji odazivlјu se: „Kua, kua, kua, kua”.

Ako se pčele ne misle više rojiti, puste slobodno matici, koja je „tikala”, da poruši matičnjake i ubije matice, koje su „kuakale”.

Kad na „tikanje” nema više nikakva odaziva, čućemo iz košnice glas „vladarke”: „Dziiii, dziiii, dziiii….” čime matica javlјa društvu da je sama preuzela „vladu”.

Napad tuđica. (Grabež).

35. Ako pčele iz neke košnice navalјuju na nadošle i ne dadu im u košnicu da uđu, znak je napada tuđica, a da se napadnuti brani.

Napadačice su većinom crnje pčele, ne s toga što bi bile pčele druge vrste, nego s toga, što su kao napadačice, po zloj navici, veranjem izgubile dlačice (malјe).

Rvanje pčela na letu znači da su napadnute jake (i da imaju maticu) i da im napadač neće naškoditi. Ipak im treba pomoći tako, da im se potesni leto.

36. Pčele koje žurno izlaze iz jedne košnice i na izlazu leta u žurbi prednjim nogama čiste pipke, znači, da su napale slabije društvo ili i jače, ali bezmatično.

Trunje cvetnog praška i voštanih otpadaka, medno i masno leto i poletalјka pred letom, znači da su tuđice to društvo potpuno opustošile.

Napadnute pčele bezpomćno beže ispred napadačica, žalobno zujeći kao da pomoć traže, znači da su im tuđice i maticu ubile.

37. Pčele, koje obletaju neku košnicu sa raznih strana, da bi se u neku uvukle, a kroz leto ne smeju, znači da su to napadačice, koje bi sa neke sporedne strane htele potajno napasti na tuđu imovinu.

Bolesti pčela.

38. Sem griže, koju smo ranije napomenuli, da bi upotpunili proletna zapažanja van košnice, postoje spolјni belezi za ozbilјne pčelinje bolesti.

Tako, ako na letu košnice osećamo miris na stolarsko lepilo, pčele su obolele od Evropske kuge.

Ako stajući kod košnice, osećamo zadah trulog mesa ili trule ribe, dakle smrdež lešine ili truline, pčele su obolele od truleža (Američke kuge).

39. Ako oko košnice vidimo pčela sa otečenim i bledim trbuhom i više njih u hrpicama, a na letu za pazimo svetle izmetine, slatkog okusa i oštrog mirisa, znači da su pčele obolele na nozemi.

40. Ako z.apazimo pčele, koje se muče da bi poletile, a pogledajući bolјe, zapazimo da im krila tako stoje, kao da su izčašena, znak je da su pčele obolele. od grinje (Akarine).

III. Otsek

1. Tuđica.

Tuđica je obična pčela, koja namirisavši negde med, leti da ga sakuplјa. Nagon sakuplјanja zaliha napravio je pčelu grablјivicom.

Tuđica nije samo pčela iz nekog drugog pčelinjaka; ona je ponajpre iz neke košnice sa sopstvenog pčelinjaka.

Mislilo se da su kradlјivke one pčele, koje su hranom oskudne. Međutim, kradlјivke su upravo iz one košnice, koje hranom obiluju, dakle, obično, pčele sa jakim društvom.

Za pojavu tuđica ili grabeža ponajviše je kriv sam pčelar:

1. Zbog prečestog otvaranja košnice i držeći je predugo otvorenom, naročito u vreme kad nema paše:
2. zbog neopreznog baratanja s okvirima, a naročito s mednim;
3. ako neoprezno prehranjuje pčele;
4. ako na pčelinjaku trpi slaba ili bezmatična društva.

Napad tuđica može poništiti ne samo jednu košnicu, već može upropastiti i čitav pčelinjak.

Trebamo paziti da za grabež ne damo povoda; jer ako je jednom nastao, pčelar će imati mnogo muke i dangube dok ga zaustavi. Nikad bez potrebe, a nikad u doba bez pašice neka košnice ne otvara. Ako mora, tad neka posao obavlјa u najzgodnije vreme, jutrom ili večerom i to brzo.

Okvire, koje iz košnice vadimo, nikad ne smemo kojekuda naslanjati; za to je jedino okvirnjača, pa ih treba tamo postavlјati i ovu uvek zatvarati.

Ako neko hrani pčele odozdo, s podnjače (za studenijih dana takav je način prehranjivanja bezuspešan) treba biti mnogo pažlјiv i ne zaboraviti posuđe, koje s večera podmeće, da ih ranim jutrom, u prvo svanuće, ukloni.

Pčelar ne treba da broji kašike meda ni svojoj obitelјi ni sebi; ali neka dobro pazi da ni jednu kap meda ne prolije ni na pčelinjaku ni u blizini njega, jer po tome podražuje pčele da se izvrgnu u grabežlјijvice.

Bezmatična i slaba društva tuđice naročito napadaju. Bezmatično društvo treba što pre omatičiti, a slaba treba ili pomoći ili spojiti.

Čim se grabež zapazio, prvo što treba učiniti, to je použiti leta napadnutoj košnici. Ako opazimo da se grabež uvećava i širi na više košnica, treba sva leta stesniti tako, da kroz svako može proći samo po jedna pčela. Ne pomaže li ni to, pomažimo se di mom; a ako ni to ne pomaže, treba leta petrolejom iln karbolnom kiselinom mazati, jer miris tih tekućina odbija pčelu. Ako je napad još jači tada na leta napadnutih postavimo žičane rešetke, pa ako nemamo gde da košnice sklonimo, neka na mestu ostanu. Najbolјe je napadnuto društvo skloniti, a na njegovo mesto postaviti praznu košnicu.

Potrebno je ustanoviti i odakle tuđice doleću. To ćemo najbolјe izvesti, ako napadačice posipamo brašnom ili stučenom kredom. Ako pčele doleću sa komšijinog pčelinjaka, treba da i taj pčelar svoje pčelce pritvori. To nalaže pčelarska susretlјivost, i ako je stvarno kriv za napad onaj pčelar, kome su pčelci napadnuti. Ako bi ovaj pčelar napadačice još i hvatao, bilo bi to za najgoru osudu i — sudbenu optužbu.

Ako su napadačice sa sopstvenog pčelinjaka (što se posipanjem utvrdi), najstalniji je način da se tuđica otarasimo, ako je napad tek u početku, što ćemo na mesto napadnute postaviti praznu košnicu sa par okvira sa praznim saćem i na leta ovih postavimo Por terov prolaz, kroz koji pčele u košnicu uvek mogu ući, ali ne mogu izaći. Pred večer treba te pčele salitrenim kadom opiti i dodati ih natrag društvu odakle su, kao napadačice došle.

Jednom opijene pčele odbiće se od dalјnjeg napadaja i krađe.

2. Voštani molјac.

Molјac (metilј) zna mnoge košnice upropastiti. Leptir, koji leže jajašca, dug je 12 milim. Obrasao je gustim dlačicama pepelјaste boje. Iz položenih jaja izlegu se crvići, koji ruše saće. On ima tako jake usne, da ne ruši samo saće, već nagriza i drvo košnice. Veoma je okretan i u pogibelјi vešto se sakriva.

Kada kroz saće prolazi, obavija ga svojim žilavim belim tkivom, koji kroz saće proplete. Kad crvi uhvate mah, isprepletu tom mrežom celokupno saće u košnici, zatvore sve prolaze pčelama i kroz kratko vreme pretvore čitavo saće u smet i paučinu.

Medno prazno saće ređenapada; leptirica rađe leže jaja u saću gde je jednom bilo leglo, a leže ih inače bilo gde po nutrini košnice, među otpatcima po dnu košnice, u šuplјinama, u utorima, a najradije ispod pregradne daščice ako od dna nje do dna podnjače nema barem 1 santim. rastojanja.

Sa tih prostranih delova košnice izleženi se crvići razmile po saću. Leptir, koga nađemo na kojem delu košnice ili oko nje sa razastrtim krilima, taj je mužjak, a ženku ćemo naći sa prikuplјenim krilima slično krovu na dve vode.

Sl. 36. — Voictani molјac (Galeria melonela).

Izostavljeno iz prikaza

(Gore levo: mužjak, desno: ženka, dole crvić).

Leptira ćemo danju naći na skrovitim delovima košnice izvana, a krije se i po travi uokolo košnice. Na večer počinje obletati i u košnicu uletati, ako na letu nema stražarica.

Opazimo li, naročito jutrom, na poletalјci koji izbačeni crvić, pčelinju bebu bez nogu ili sa manjkavim krilima, znak je da je molјac u košnic započeo gospodariti. Takvo društvo treba temelјito pregledati i od zalege molјca počistiti.

Od molјca će se pčelar stalno obraniti, ako se bude držao ovih pravila:

Nikada ne trpiti slaba i bezmatična društva. Jaka društva svakome zlu odole pa i molјcu. Društvu, koje ima maticu nikada neće molјac veće štete naneti.
Ne držati u košnici nikad mnogo više saća, nego što pčelama treba, jer ga pčele ne posedaju, pa je tako saće molјcu pristupačnije. Molјac najrađe leže ono saće, koje je jednom bilo zaleženo, jer u takvome nalazi hranu za svoje razvijanje.
Kad gradimo košnice trebamo dobro paziti da ne bude pukotina, kud pčele ne mogu da se provuku, jer molјac najrađe tamo leže jaja.
Podnjaču treba češće čistiti. Ali, ako je društvo jako, ono ga samo potpuno čisti. Pčelar ne treba ni najmanju brigu za to da vodi. Da bi se pčelama čišćenje olakotilo, i za to, da kišnica ne bi u košnicu ulazila, žošnica treba da je nešto napred nagnuta.
Uokolo košnice i na pčelinjaku neka je trava očišćena i da se na pčelnjaku ne drže predmeti, koji tamo ne spadaju, kako se u tim predmetima ne bi molјci sklanjali.

Ako se u nekim ćelijama molјac već uselio, taj ćemo sumporsanjem pročistiti. (Vidi po ovom 17. poglavlјe.)

Pre dodavanja okvira u košnicu, treba ovaj pregledati, da se molјac već u njemu nije uselio. Ako spazimo bele niti, slične paučini, takve ćelije treba do dna postrugati i četkom počistiti. Pčele će porušene ćelije opet nadograditi.

3. Pčelomorka.

Pčelomorka (Braula soesa) pčelinja uš ili vaš, je mali okrugli insekt, rđasto-smeđe boje, veličine glave male čiode. Telo joj je složeno od glave i zatka sa 5 prstenova. Na svakoj nožici ima kvačicu, a na zadnjoj zupce slične češlјu. Kvačicama i zupcima prikači se za pčelinje telo, redovno na gornjem delu grudi.

Razvija se u nečistim košnicama, a naročito na; starom saću. Hrani se medom i zbog toga stalno se približuje ustima pčele, a osobito matici, dražeći je da joj hranu ispušta.

Prema najnovijim istraživanjima i zapažanjima učenjaka Marbuda, oplođene ženke pčelomorke polažu jaja na korenu donjeg dela krila matice, gde ih snese i do 20 komada. Tako matica, polažući jaja nehotično raznosi i jaja pčelomorke po ćelijama.

Kad matica zatim zavlači prednji deo trupa da ćeliju pre polaganja jaja obiđe, tad joj se pčelomorka prihvati za grudi. Jednako se pčelomorke prihvataju i ostalih pčela, koje se u ćelije zavlače, pa se tako ta.j štetni insekt po celoj košnici proširi.

Sl. 37. — Pčelomorka (Braula čeka).

Izostavljeno iz prikaza

Pčelomorka je veoma štetna po razviće i život matice, a po tome i za napredak pčelinjeg društva. Ako maticu napadne veći broj pčelomorka (nađe ih se nekad po 30 do 50 komada) ona prestaje da leže i toliko se iscrpe, da nije više dobra matica ni onda, kad je od pčelomorka i oslobodimo.

Pčelar mora paziti da se ta napast u košnicu ne uvuče i razmnoži. Glavna je odbrana čistoća košnice i mlađe saće. Neko je zaštitno srestvo i ono malo boje, kojom matice obeležavamo upravo na mestu gde se pčelomorke najčešće zadržavaju.

Čim prelomorke zapazimo, treba na podnjaču prostrti hartiju, pa pčele dobro .duvanskim dimom nakaditi. Insekti će popadati, tad treba hartiju izvući i insekte u vatru baciti. Dobro je srestvo podmetanje naftalina ili kamfora na podnjaču.

Najglavnije je maticu od pčelomorka osloboditi. To se postiže tako, ako tanku četkicu u med zamočimo, maticu pomoćnom rešetkom za obeležavanje poklopimo pa četkicom pčelomorke skidamo.

Čišćenje bilo kojim srestvima treba lonavlјati tako dugo, dok barem maticu od pčelomorka ne oslobodimo.

4. Mrtvačka glava.

Ovaj leptir je nazvan mrtvačka glava, jer na gornjem delu prudi ima crno-žute pete poređane tako, da izgledaju kao uslikani kostur lubanje. Bo-je je crno žute. Telo mu je debelo. Dug je oko 6 do 7 santimetara, a preko krila ima i do 15 santim. Na med je veoma lakom. Najviše ih ima u kraju sa velikim kumpirištima.

Čim prvi sumrak padne, oko pčelinjaka se čuje njihov šum letenja, slično letenju šišmiša.

Sl. 38. -— Mrtvačka glava (Aherontija antropos).

Izostavljeno iz prikaza

Oblećući oko košnice nastoji da se u nju uvuče. Pčele se njegovim pohodsm veoma uznemire. Ako se je žroz leto provukao, kad se nasiše meda, nadme se pa iz košnice ne može da izađe. Stane ga lupa krilima, pčele ga tad napadnu i ubiju i med iz želuca mu isišu. Kako ga ne mogu iz košnice izbaciti, oblepe ga lepkom (propolisom). Taj leptir može u svome želucu odneti 50 gra(m|a meda.

Pojavlјuje se najviše u mesecima julu i avgustu.

Ako leta nisu šira od 8 milim., kroz takva se taj leptir ne može provući.

Ako su leta veća, treba na ova postaviti češlјeve, kroz koje on ne može da se u košnicu uvlači.

Ako je najezda tih leptira veća, ičele se i same znaju pomoći. One sa unutarnje strane naprave pregradu od lepka, ostavlјajući sa,mo po jednu dve rupice, toliko, da se samo one mogu provući.

5. Ose.

Od svih brojnih vrsta osa, najpogibelјniji je za pčelu stršlјen. Boje je crveno-smeđe, a na trbuhu žut sa crnim pegama. On pčelu hvata na paši, rastavi joj trbuh od grudiju i isiše medni mehur. U košnicu se ne usuđuje da uđe. Ako nekad uđe, tad na nj navali veći broj pčela, koje ga redovno ubiju.

Os pčelar je manji od stršlјena. Glave je velike. On hvata pčele i nosi ih u svoj osinjak te u nju polaže jaja. Tako se ličinka na mrtvoj pčeli odgaji.

Male oitne ose, zvane zemunice, nisu štetne. Nјih nazivamo i grobare po tome, što sve, eventualno mrtve pčele, odnose sa pčelinjaka, ostavlјajući samo krila i glave. Na žive pčele ne napadaju; ako se pak nekoja na medno saće zaleti, pčele je brzo oteraju.

6. Mravi.

Mravi su dosadni na pčelinjaku i za pčelu i za pčelara. Veliki su sladokusci, pa na med rado navalјuju.

Pčelar, koji sa podnjače baca ostatke kojekuda okolo košnice, tim najlakše mrave navabi. Najrađe se usele između krova i poklopca.

Da bi /mrave sa pčelinjaa odbili, treba mravinjake poništavati, zalivajući ih kipućom vodom.

Mesta gde ima mravi, dobro je posipati sa mešavinom, koja se sastoji od korena bilјke Kalmus. Bilјku u prah sataremo i pomešamo sa amonijevim karbonatom.

Dobra je i mešavina od Guana, vapnenog klorida, sa nešto bibera u prahu.

Da bi se mravi pohvatali dobro je ovo srestvo: Spugu (sunđer) natoplјenu medenom vodom, postavimo, na mesto gde mravi nadolaze. Mravi će brzo spugu da napune, pa se tako puna baca u kipuću vodu. To ponavlјamo sve dotle, dok sve mrave ne potamanimo.

Dobro je i sve pukotine Lošnice, kao i poklopnu dasku premazati rastbpinom naftalina i benzina.

Da nam se ne bi mravi u kante s medom zavlačili, treba oko svake kante posuti nešto drvenog ug.lјa (može biti i krupno stučen). Mravi preko uglјa nikako neće prelaziti.

7. Ptice.

Od ptica su najštetnje i najdrskije žuna i senica. One zimi uznemiruju pčele kuckanjem po košnici, a najrađe kuckanjem na letu. Na pletari zna žuna i po veću rupu napraviti i kroz nju pčele zobati. Od takvih poštetnih gostiju treba pčelinjak zaštititi. Pletare treba postaviti pod neku nastrešnicu i ograditi gušćom žičano!M| rešetkom, da ove ptice ne mogu do pletara dopreti.

Lastavice i svračci štetni su leti,, naročits za vreme oplodnje matica. I ove ptice treba od pčelinjaka odbijati. Gnezda lastavičja u blizini pčelinjaka treba bezuvetno rušiti. Ostavlјati ih u ime neke „sreće” ili „nesreće” spada u glupe bajke.

Prava pohara u ptičjem rodu dolazi pčelaru od ptice zvane pčelar. Te se ptice pojavlјuju periodski, Jer se pčelar ne zadržava predugo u jednom okolišu. Ostaje -samo dok izvede mlade, pa se seli dalјe.

Ptica pčelar živi u jatima od 50 do 200 komada. Teško pčelinjaku gde se on navadi! On redovno obleće oko pčelinjaka po tri puta dnevno. Kako je proždrlјiv, može se zaklјučiti po tome što je pisac u jednom ujutro ubijenom našao ništa manje nego 117 pčela! Ako navali jato od samih 100 pčelara tri puta Dnevns i pojedu samo po 300 pčela dnevno, uništiće dobar roj od tri kilograma…

Zbog toga, pre nego što nam udese pčelinjak treba zlo mi njih puškom ubijati i odbiti. Ta inače lepa šarovita ptica, veličine kosa ili drozda, sagradi gnezda u zemlјi ili peskovitom zemlјištu, uz kakvu padinu, izčeprka dublјe rupu i tamo gnezdo savije. Treba, naročito pred. večer, paziti kud na počinak odleće, tamo gnezda potražiti i ove porušiti. Čim smo I1m gnezda porušili, smesta taj kraj ostavlјaju i sele na drugo mesto, da kojeg drugog pčelara usreće . . .

Ove se ptice kod nas najviše viđaju u Vojvodini i Makedoniji.

8. Ostali neprijatelјi.

Ne trpimo paučine na pčelinjaku, a paukove ubijajmo, inače mnoga pčela u paučini zaglavi.

Da se u košnici ne bi miševi zavukli, braniće im ulaz od samih 8 milim. širine. Na pletare treba postavlјati pčelarske češlјeve.

Gušterice nisu tako opasne po pčele, samo, ako ih je negde veliki broj, ipak mogu mnogo pčela pozobati.

Od bilјaka zevalica nije toliko štetna za pčele, jer je toga cveta malo. Bilјke koje smrtonosno dejstvuju na pčele, jesu čemerika (Veratrum album) i badilј (Cirsium oleracem).

IV. Otsek

1. Pčelinja kuga.

Pčelinja kuga (trulež legla) veoma je opasna pojava po interese privrednog pčelara. Ako ta bolest zahvati maha, potamani ne samo društva jedne ili dve košnice, nego može potamaniti celi pčelinjak i sve pčelinjake jednoga ‘kraja, odakle se širi i obuhvati i cele oblasti.

Sl. 39. — Saće zaraženo pčelinjom kugom.

Teško je i trošak je bolest lečiti. Bolјe je braniti se koliko je moguće da nam se bolest na pčelinjak ne uvali.

Predodbrane od svih vrsti pčelinje kuge jesu:

1. Jako društvo sa dobrom maticom.
2. U retkoj krpici postavlјati u košnici po 5 grama ili kamfora ili naftalina ili 2 do 3 stučena češnjaka beloga luka.
3. Prehranjivati pčele prokuvanom mešavinom me-. da i šećera, dodajući na svaki litar po 1 gram salicilne kiseline (Acid. salycilicum) ili mravje kiseline, (Acid. formicum). Ove se mere predobrane izvršuju čim se dočulo da se u nekoj već opasnoj udalјenosti bolest pojavila.

Tri su vrste te opasne bolesti: Evropska (Vas. alvei), mešinasta (Sacbrod) i Američka (Vas. larvae).

1. Evropskoj kugi uzrok je bacil zvan Vas. Pluton, koji spremi podlogu da leglo dobije tzv. Evropsku kugu. Čim je ta bolest u razvitku, oseća se u košnici miris sličan mirisu stolarskog tutkala.

Ako se tim basilima pridruži i treći bacil: (Streptococus Apis), oseća se još i kiselasti miris.

Zaraza Evropske kuge pozna se još i po tome, štoopazimo da leglo propada još u otvorenim ćelijama. Larva leži u ćeliji opružena i mrtva i možemo je tankom šibicom lako iz ćelije izvući. Masa je u najzadnjem stanju propadanja sasvim malo rasteglјiva. Bolest napada radiličko, matičino i trutovsko leglo.

2. MešiMasta kuga retko Kada ima nekakav zadah, ali se bolest pozna po tome, što kroz otvorene ćelije vire bele glave pčelinjih beba (larva).

Ove dve bolesti, napose mešinasta kusa, nisu toliko opasne koliko se misli. jer se — naročito u proleću, za dobre paše — dadu lako ugušiti, ako bolest nije uzela maha i ako su društva jaka, a matice dobre.

Iz košnice treba svo staro saće otstraniti, društvo, ako nije jako, treba pčelama pojačati, a maticu, ako nije dobra, izmeniti.

Bolesno leglo, treba otstraniti i poništiti. Ostatak treba preneti u čistu, zdravu košnicu. Sve ovo vredi, ako je paša dobra. Ako nije, treba pčele nadražno prehranjivati, a do potrebe i društva spa jati.

Dezinfekcija se košnica i pribora vrši na više načina ali su ovi najbolјi:

A.) U odelenju, koje se dade čvrsto od ulaza vazduha zatvoriti, naslažu se zaražene košnice i zaraženi pribor. Što je odelenje manje, to je, zbog troška, zgodnije. Na svakih 10 kubnih metara prostora upotrebi se kutija hemijskog sredstva zvanog „Autan”,. koji se dobija u većim apotekama i drogerijama, a čiji plinovi razvijaju ubitačni Formaldehid. Na taj se prašak prelije vruća voda od 20 do 25 C. stepeni. — Nakon .24 sata treba odelenje otvoriti. Da bi se otstranio miris formalina, treba onaj drugi prašak, koji je s Autanom upakovan (amonijak) politi vrućom vodom pa za 2 sata odlenje zatvoriti.
B.) 10% prodajnog formalina razblažiti u 90 litara vode, pa se košnice i pribor u tu mešavinu potopi, držeći ih 12 sati.

Poslujući kao od A), treba i nos i usta čvrsto povezati platnom, koje smo u hladnu vodu pokvasili.

Poslujući kao pod B), treba još nataći gumene rukavice ili namazati ruke ulјem (zejtInom).

Za dezinfekciju je još bolјi sublimat. Na 100 litara vode -upotrebi se 20. do 30 grama sublimata. Ovaj žestoki otrov može se dobiti od apoteke za pčelarske svrhe posretstvom veterinara.

3. AmeričKa pčelinja kuga, ili pravo, trulež legla, veoma je opasna bolest, koja redovno napada radiličko leglo, a ređe trutovsko i matičino.

Znakovi te bolesti jesu: masa je legla u ćeliji tamne boje, ako tu masu izvlačimo, vuče se u obliku niti do 5 i preko pet santim. Poklopci su na leglu udubeni, tamni, sivastog sjaja. U početku su poklopci ćelija kao iglom prošuplјeni. Docnije ih pčele pocepaju, ali okuženo leglo nikad ne izbacuju. Leglo smrdi kao pokvareno meso ili kao pokvarena riba, dakle na trulinu, što se već i blizu zatvorene košnice oseća.

Lečenje američke kuge mnogo je teže od evropske. Bacili ove bolesti su veoma otporni, bolest se godinama, periodično, navraća pa poništi pčelinjak, ma koliko društava brojio.

Ako je bolest u začetku i ograničena na samo nekoliko ćelija, najbolјe je društvo smesta poništiti, ne žaleći čak ni košnicu.

Ako je bolest na više društava proširena, treba poduzeti lečenje i dezinfekciju, a u koja društva bolest još nije stigla, da se upotrebe predobranbena sredstva, kako smo to već naveli.

Lečenje.

Metod Korableva: tako zvani metod gladi.

Bolesni pčelac uklonimo, a na njegovo mesto postavimo zdravu košnicu male vrednosti. Može biti sasvim mala sandučara, skloplјena najprostije od 4 daske uokolo i sa poklopcem. Uz leto prislonimo dasku prekrivenu hartijom.

Sada iz zaražene košnice iznosimo okvir po okvir i svu pčelu istresamo na prekrivenu daščicu uz leto. Pomažimo se peruškom, da bi pčele u košnicu naveli. Treba paziti da i maticu uvedemo.

Zaraženu košnicu s okvirima i saćem sklonimo na neko mesto gde druge pčele neće doletati. Pčele pretresene u sandučari neka postoje 2. do 3 dana, da gradnjom saća utroše med, koji su sobom u želucu ponele. Tako će se pčele i od zaraženog meda otarasiti. Pčele u sandučari ne smemo hraniti.

Treći ili četvrti dan treba sve pčele iz sandučare stresti u novu ili u staru, temelјno dezinfikovanu, košnicu, u koju treba dodati okvire sa izgrafenim ili veštačkim saćem; pčele prehranjivati sve dotle, dok ne budu opskrblјene dovolјnom zalihom.

Dezinfekcija.

Metod dr. I. S. Hucelmana.

Najpre se centrifugom izvrca bolesno saće.

Zatim se napravi ova mešavina: 80 delova špirita (vredi i denaturisovani) smešati sa 20 delova 40% razređenog fsrmalina i izvrcano saće potopiti u tu rastbpinu za 48 sati.

Nakon toga ponovno ga izvrcamo, provetrimo i bez ikakve bojazni možemo ga dati pčelama na dalјnje izgrađivanje i leženje.

Ovakim je načinom provedena sterilizacija, koja je dokazana kao uspešna, jer alkohol (špirit) lјuske bakcila truleža rastvara, a formalin ih ubija.

Rastopina lako vetri, pa je, nakon upotrebe, treba u staklene posude dobro začepiti. S ovom mešavi•• nom treba raditi po mogućnosti na otvorenom vazduhu. Osoba, koja to radi, mora zaštititi nos i usta platnom u vodi namočenom, a na ruke treba nataći gumene rukavice, ili mazati ih ulјem (zejtinom). Paziti je da nekojim nespretnim pokretom nešto tekućine ne prsne u oči.

Kad pretapamo voštine koje su bile zaražene, a nije se prethodno izvršila sterilizacija, da bi dobili povišenu toplotu treba, za vreme kuvanja, na svaki litar vode dodati 250 grama (1/4 kg.) kuhinjske soli. Nakon prvog pretapanja treba vosak ponovo prekuvati, sada bez soli.

2. Nozema.

(Nosema apis).

Najopasnija je podloga da pčele obole na nozemi, ako prezime na medlјici, naročito na vrbovoj medlјici. Bolest se javlјa redovno u proleću.

Sl. 40. — Sperme nozeme.

Izostavljeno iz prikaza

Ovu bolest.uzrokuje parazit, koji se razvija u pčelinjem želucu. Moguće ga je videti jedino jakim mi • kroskopom. Dug je 1/200, a širok 1/350 milim. Čaura mu je toliko tvrda, da oe može održati u životu i nakon što je godinu dana ležao u zemlјi ili u vodi.

Da je nozematos napao pčele pozna se najpre po izmetinama. Te su vodenaste, slatkog okusa, oštrog mirisa. Suve su lјuske izmeta tamne boje, a satrte mirišu na burmut.

Pčelinje društvo brzo slabi, živost i radinost pčela osetlјivo opada. Pčele se po košnici uznemireno kreću. Žeđaju i trbuh postaje im veći i bleđi. Sakuplјaju se u hrpice na podnjači, na saću, na letu, po košnici i ispod nje, te na pregršti gilu.

Ako obolelu pčelu prekinemo u drugom ili trećem kolutu, pa istisnemo crevo, u početku bolesti opazićemo najpre mutnu, a docnije prlјavo-sivu i napokon belu masu. Kod zdrave pčele masa je crveno smeđa.

Maticu bolest ne napada, a na trutove veoma retko.

Ako se je bolest razvila do većih razmera, treba košnicu bolesnog društva premestiti na novo mesto, a na njezino mesto postaviti praznu. Sve pčele, koje u toj praznoj košnici na veče nađemo, treba da sum porom pogušimo. Tako ćemo potamaniti sve stare i bolesne pčele. Da bi se pčele u toj praznoj košnici zadržale, treba im u toj postaviti barem jedan okvir sa nešto meda, inače, te bi pčele htele da uđu. u susednu košnicu, gde je drušvo još, moguće zdravo.

Ako je bolest još u početku, tad se može poduzeti lečenje po jednome od ovih načina, bez potrebe da društvo u košnici premeštamo:

a) 9 delova vinskog sirupa i jedan deo esence od eukaliptusa. Od ovoga se na jedan litar običnog šećernog sirupa doda jedna kavena kašičica, dobro se izmeša i time pčele prehranjuju;
b) u četiri litre šećernog sirupa dodati kašiku za jelo glauberove soli i jednu kašiku kuhinjske soli, pa s ime pčele prehranjivati;
v) Ovaj, treći način, je najbolјi:

Jedan deo vode i jedan deo šećera, npr. pola kg šećera i pola litre vode kuvati 5 do 10 minuta, zatim dodati 1% tanina tako, da na 1 lit. mešavine dodamo 10 grama tanina. S ovom sastojinom hraniti pčele svaku veče dodajući po pola litre, sve dok znakovi bolesti ne prestanu.

U poslednje vreme pčelarski naučnik dr. Gece (Dr Gpetze) pronašao je novi preparat neoteklin, kao novo uspešno sredstvo protiv nozeme: Taj lek sipamo pčelama prskalicom, koja mora biti od veštačke smo le, ne dakle od kovine. Nakon upotrebe treba prskalicu u vodu potopiti.

Neoteklin se upotreblјava u ovoj razmeri: 1). Za prskanje treba na 1 litar vode staviti 1 do 2 kašičice neoteklina. Tom rastopinom treba poprskati sve pčele i sve saće u svim pčelinjim društvima. 2). U priređenoj šećernoj prehrani (2: 1) za zimsku prehranu, treba dsdati 10 do 20 kaplјica neoteklina i dobro promešati. 3). Za proletno prehranjivanje (1:2) doda se 10 do 1’5 kapi neoteklina.

Naš poznati pčelar i specijalan odgajivač matica, g. Sklenar, priređuje poseban čaj za lečenje pčela od nozeme i to: po 10 grama akilea milefolјum (Achillea milefoglium), matrikarija kamomila (Matricharia chamomilla), melisa ofićinalis (Melisa officinalis), menta puleđium (Mentha pulegium) i korice od naranče. — Ove trave polije s vrelom vs-dom u nekoj posudici od npr. 3 deci, i to ostavi kroz ceo dan ili kroz celu noć da tako počiva. Trave mogu biti ili u suvom ili u zelenom stanju. Ovolika je mešavina dovolјna za 24 litra prehranbene rastopine (šećera i vode), kojom ćemo obolele pčele da prehranjujemo.

Ovaj isti lek Sklenar preporučuje kao dobar protiv proleva (griže) pčela.

3. Akarina. (Pčelinja grinja).

(Akarapis Woodi).

Ovu pčelinju bolest nazivlјu: bolest s ostrva Viht, jer se na tome ostrvu prvi put pojavila god 1904. i do danas se već proširila po Engleskoj, Francuskoj i Americi.

Akarina, pčelinja grinja, raširena je i po bilјu i po životinjama, samo je, srećom, kod nas nema. Naučnjak Andre ih nabraja nekih 16.000 vrsti. Denhof (Donhoff) je još 1857. god. otkrio vrst akara, koji se razvija na plesnivom prašku pčelinjeg saća. Ta vrsta jednaka je akaru brašna po Lajkartu (Leukartu), nazvana A. Tiroglifus (A. Tyrogliphus).

U početku se držalo da bolest proizlazi od nozema, dok se stvar nije stručnjački ispitala; najpre 1918. god. u opservatoriju u Vašingtonu, naučnjak Vhite, a god. 1919. J. Anderson i dr. Renije u Edinburgu, koji su pobili tvrdnju, da bi ova bolest imala vezu sa nozemom.

Zbog zasluga za znanstvena istraživanja Mr. A. X. E. Vudi (Woodi), bolest je nazvana njegovim imenom.

Sl. 41. — Pčelinja grinja. (Akarapis Woodi).

Izostavljeno iz prikaza

Levo ženka, ,desno mužjak.

Po najnovijim naučnim istraživanjima Borheta (Borcheta) i Morgentalera (Morgenthalera), a naročito po istraživanjima Prela i Ereši Pale (Prella i Orosi-Palle), ustanovlјeno je da na pčelu napadaju tri vrste grinje: A. Vudi, A. dorsalis i A. eksternus.

Akad. Vudi uvlači se u prostore dušnica pčele,. gde se razvija od jaja do punog parazita. A. dorsalis i A. eksternus nalazi se na grudima, ispod glave, na. prvom kolutu trbuha, na krilima i na četvrtom delu stopala.

Simptomi ove bolesti sliče na paralizu, dakako uz neke naročite razlike. Ovde se vide pčele kako se pojedince oko košnice naprežu i muče da bi poletile, ali uzaludno. Trbuh im nije natečen. Dok kod paralize lagano krilima ‒ drhću, napadnute grinjom, te drhtaje ne pokazuju, ali im krila izgledaju k!ao iščašena.

Bolest se brzo širi i u kratko vreme čitav je pčelinjak zaražen. Parazit se u dušnicama pčele br zo množi, pa pčele u masama pogibaju. Ako je pčelinjak na močvarnsm položaju, zaraza je pogibelјnija.

Dr. Rene tvrdi, da po zoološkoj oceni taj parazit pripada grinjama ili rastočinama. Bilo je slučajeva, piše on, da se pri istraživanju dušnika pčele našla sama ženka akar s jajem i larvom još nezatvorenom, što znači, da se ženka još pre ulaza u pčelinji dušnik oplodila. U dušniku pčele nađe se po5 do 10 jaja, koja po obliku sliče zrnu pasulјevu.

Ova se bolest leči tako da se preko komadića flanela, prostrtog preko satonoše, svako osam dana ulije samo pet kaplјica formalina.

Najbolјe je sredstvo tako zvani Frov (Froow) preparat. Lečenje s ovim sredstvom ponavlјa se svaku veče za 7 do 10 dana, a ako zaraza još potraje, treba lečenje produžiti sve dok simptomi bolesti traju.

Kako se ovim preparatom rukuje, iznećemo po uputstvu Pčelarske škole u Beču, gde su opiti bili vođeni.

Frovov preparat štetno dejstvuje na otvoreno leglo. Pre nego se lečenje preduzme, moramo maticu devet dana ranije u kavez zatvoriti, da u početku lečenja u pčelinjem društvu ne bi bilo otvorenog legla.

Preparat je jako sredstvo i za odrasle pčele. Da bi izbegli pogibiju i zdravih pčela, treba, pre nego što smo preparat društvu, zbog uništavanja grinja dodali, ispod plodišta društva dodati prazan sanduk, a poviše toga plodište sa pčelama. Kod položaka i košnica sa nepokretnim dnom treba to kako je moguće podesiti.

Natoplјenu kuglicu (priložena preparatu) u Frovu tekućinu, treba između srednjih okvira društva spustiti tako, da ova visi ispod plodišnih okvira od prilike za 20 santimetara.

Leto treba rešetkom od žice zatvoriti i tako celu noć ostaviti.

Na poklopcu treba da je podešena rešetka od žice zbog provetrenja. Dovolјna je rupa od 10 dr 15 san • tim. u prečniku. Krov moramo od poklopca odignuti.

Nakon što je lečenje u svim danima prestalo, tr.eba maticu iz kaveza ispustiti.

U zadnje vreme čelarski naučnik R. Jordan, vođa Pčelarskog zavoda u Tješinu, pronašao je novi lek i to mešavinu od natrijeva bisulfata, nazvan akarmos, koji ni pčelama ni leglu, kao ni medu ni cvetnom prašku ni najmanje ne škodi i lečenje se, u svako doba, dok pčele izleću, može bez ikakve opasnosti izvoditi.

4. Griža. (Srdobolјa)

Ako je zima duga, te pčele nisu za dulјe vremena mogle da izvrše let čišćeša, ako su uzimlјene na nezdravom medu, npr. medlјikovu, ako su uznemiravane, ako su košnice vlažne, na proleće ćemo naći uprljano i saće i okvire i celu unutrinu košnice, pa velimo da je pčelac obolio od griže (proleva, srdobolјe).

Izmetine su svetlo smeđe boje, a guste kao kaša. Suve izmetine potamne. Pčele treba preneti u čistu košnicu, a isprlјanu oprati sa toplom vodom, ‘kojoj se dodalo nešto sode.

Treba oprati i uprlјano saće. Pčelama treba u ie koliko obroka dodavati med razređen mlakom vodom. Dobro je u zamenu meda dodavati i šećerni sirup, dodavši mu i nešto obične kuhinjske soli, a Sklenar preporučuje hranjenje sa pripravlјenim čajem, kako je navedeno u poglavlјu:. Nozema.

Nova su pak istraživanja unela puno svetlo o uzrocima obolјenja pčela na griži.

Tako je opitima dokazano da pčele preko zime ne obole toliko zbog toga što im je duga zima sprečavala pročisni izlet, koliko što im je škodilo, ako su bile uzimlјene na nepokloplјenom medu ili nepokloplјenoj šećernoj rastopini, a naročito, ako su pčele bile uizmlјene na medlјici ili na medu ili šećernoj rastopini, ako je ta zimska prehrana sadržala više od 20% vode.

Opitano je dalјe, da su pčele obolevale na griži, ne samo po tome, što se je u košnici stvarala vlaga, koja je dolazila kroz rupe, pukotine ili kroz leta ili je uzrokovana slabom ventilacijom zbog nepodesnog leta, nego što je bolest najčešće nastala po slabom društvu.

Pčele slabog društva, da bi održale potrebnu toplinu, preterano troše hranu i po tome izvode veće isparavanje iz svog tela. To isparavanje stvara vazduh prezasićen vodenim parama, koje, kad se ohlade, pretvaraju se u vlagu, a vlaga već po sebi izazivlјe obolenje pčela na griži.

Jako društvo, što je takođe opitima dokazano, ako je zazimlјeno sa dobrom i dobro podešenom hranom, sa mladim pčelama i mladom maticom, retko će na gri ži oboleti i u slučaju da pčele pročesni izlet nisu ni za 80 dana obavile.

U severnoj Rusiji i južnoj Finskoj pčele se ne pročišćuju za punih 7 meseci, pa ipak jedva 1O% pčelaca strada od griže; ali se tamo dobrom zazimlјavanju velika pažnja pridaje.

V. Otsek

A. Med.

Prvi internacionalni pčelarski kongres ustanovio je za med ovu oznaku:

„Med je u svome svojstvu kao hrana i uživalo slatka tvar, koju proizvode pčele medarice time, što uzimajući sokove iz raznih živih bilina, u sebi ih preobraze i radi ishrane gomilaju u ćelije”.

Opšta hemijska analiza ustanovlјuje u medu ove sadržine.

79% invertiranog i neinvertiranog sladora (42% grožđanog, 35% voćnog, invertiranog i 2% tršćanog, neinventiranog) 20% vode, 1% dušičnih supstanca, 0.2% mineralnih sastojina i 0.02% fosfornih kiselina. (Dr. O. Henle).

(Tršćani slador, kuvan s vodom, u kojoj ima neke kiseline, razdvaja se u grožđani i voćni slador. Ovakvim načinom dobiveni slador nazivamo invertirani).

Posebna hemijska analiza utvrđuje u % ove sadržine:

Vode 10 do 20, inventiranog sladora 70′ do 80, glikoze 22 do 44, fruktoze 32 do 49, saharoze 0 do 10, suvih ostataka: od šećera 5 do 10, dekstrine 0.5 do 0, bjelančevine 0.3 do 2, pepela 0.1 do 0.40, organskih kiselina 0.1 do 0.2, boje mirisne materije, celuloze i voska 0.01 do 0.60.

Po sadržini lekovitih elemenata, u pčelinjem medu ima najviše gvožđa, belančevine, fosfora, soli, vapna (kreča), te sumpora, magnezije, kremena, pepelјike, sode i mangana.

Svaki zreo pčelinji med mora se pre ili docnije kristalizovati. Med, koji sadrži više dekstrina (tvar slična škrobu), docnije se kristalizuje. Najviše dekstrine sadrže šumski medovi. Ako sadrži mali % dekstrine, a prevlađuje % glikoze (grožđani slador), med se pre kristalizuje.

Medlјika je veoma gusta, ali se ne kristalizuje nikada.

Miris meda dolazi od bilјke, od koje je med po pčelama unesen.

Prirodni med ima najmanje 0.3% bjelančevine; ako ima manje, dodan mu je invertni slador, koji ga najviše ima 0.2%. Dodano je invertnog sladora i onda, ako med ima manje od 0.1% pepela.

Med koga medni gustomer označuje sa manje od 80 stepeni, znači da nije zrio, ili da u njemu ima vode. Med koji gustomerom merimo ne sme biti topliji od. 14 C stepeni.

Specifična je težina zreloga meda 1.390 do 1.480 kg., što nzači, da toliko treba da teži jedan litar meda.

Ako mešavina od 1 dela meda i dva dela vode — u 1 litri — teži manje od 1.110 kg., znači da je u medu dodano vode. U takvome medu nastanevrenje pa se mora ukiseliti.

Meda ima prirodnog i veštačkog. Veštački med kod nas nije u prodaji dozvolјen.

Pčelinji se med proizvodi u tekućem stanju i u saću. U saću je dvostruko skuplјi.

U tekućem stanju može samo vrcani med biti strogo higijeničan, dakle med samo sa pčelinjaka naprednih pčelara. Vrcani ili centrifugalni med može se i sortirati, tj. vrcati po vrsti cveta, ako te vrste ima. obilnije i cvate dulјe vremena.

Med ne smemo mešati sa gvozdenim predmetom ako nije leisan, jer će med pocrniti (oksidirati). Ako u med upane brašnava tvar, med će se ukiseliti.

Med treba čuvati u suvim prostorijama i u dobro zatvorenim posudama. Posude neka su sa širokim’ otvorom, da se med lakše vadi, kad kristališe.

Kristalizovani med (ušećeren) može se opet do vesti u tečno stanje, da ne izgubi svoje osobitosti, naročito vitamine, samo tako, ako posudu sa medbm pbstavimo u posudu s vodom i da se voda vatrom ugrije,, alie ne preko 60 C stepeni.

Med otapan drukčije i preko određene topline,. prestaje biti hranlјiv i lekovit.

Ispitivanja, da li je med prirodan ili veštački, mogu zajamčeno izvesti samo hemičari u hemijskom laboratoriju.

Da li u medu ima medlјike, to je moguće lako i tačno istražiti ovako:

1. Razvodni deo meda sa dva dela vode. Nešto više od toga dodaj 96% vinske žeste. U medu, koji ima medlјike, pojaviće se gusta bela mutež, koja će se staložiti u obliku belih pahulјica. -2. U deo meda i dva dela vode dodaj 4 takva dela krečne vode. (Krečna se voda napravi tako, da se negašen kreč staviu vodu, dok se izbistri). Ovu mešavinu kuvati 2 do 3 minuta. Ako u medu ima medlјike, pojaviće se u talogu bele pahulјice. Med bez medlјike pahulјice neće pokazati. .

B.) Vosak.

Pčelinji je vosak produkat šećerne hrane. Grupa je telesa slična mastima, ali se razlikuje od masti po tome, što u njemu nema glicerina i ne može da se užeže. Boje je žućkaste, miriše po medu, a okusa je balsamskog.

Topi se pri 61 do 64 C stepeni. Razlika tališta je u starosti voska. U eteru se topi polovina, a u kipućem alkoholu najviše 20%. Topivi je deo u alkoholu cerin, koji se topi na 78 C stepeni i da se desti.lizovati. Neotoplјen ostaje miricin. Sem navedenog, vosak sadrži 4 do 5% ceroteina, koji se topi već na 28 C stepeni i od njega je vosak masan.

Specifična je težina običnog pčelinjeg voska 0.956 do 0.965; čistoga voska 0.964 do 0.973, a beloga voska 0.965 do 0.975.

Vosak prečišćujemo čestim pretapanjem, a ako ga želimo ubediti, treba ga razliti u tanke listiće i izložiti ga suncu, ali ne prejakom. Tako treba raditi nekoliko puta, pa će se vosak potpuno ubeliti.

U industrijske svrhe beli se vosak sprema hemijski na više načina. Za pčelarsku potrebu dovolјno ga je ubeliti kako je ukazano.

Voska ima i patvorenog. Ako patvoreni vosak dodamo pčelama, one će ga teško ili ga nikako neće dograđivati.

Vosak patvore mineralnim voskom, dobivenim iz azokerita, cerezina, parafina, stearina i bilinskog voska.

Glavni su surogati voska bilјni voskovi: japanski,. koji i nije vosak već bilјno ulјe ili loj. Specifična mu je težina 6.970 do 1.006. Ima 10.3 do 11.2% glicerina.

U Africi raste bilјka kao grm (Murica cordifoglia), koja daje jagode, iz kojih se vadi vosak.

Kitajski tvrdi vosak produkt je insekta (Corces ceriferus), koji žive na vrsti jasena. Taj se vosak topi tek na 82 C stepena-.

Vosak karnauba uvoze iz Brazilije i Čile. Ovaj se vosak dobija iz lišća bilјke Coperniciae ccriferae. Lišće ove bilјke vodom zagrejavaju i tako vosak odvajaju. Topi se na 83 do 86 C stepeni, a specifična mu je težina 0.995 do 0.999.

Cerezin i parafin spadaju u mineralne voskove. Cerezin se dobija iz azokerita. Belom je cerezinu specifična težina 0.880 do 0.920. Tačka toplјenja je različita, od 15 do 55 C stepeni.

Vosak patvoren kredom, glinom, brašnom, škrobom itd., razaznaje se, ako komadić voska postavimo u eter ili benzin, gde se sve dodane tvari od voska odluče i padnu taložene.

Vosak, koj.i se u hladnom savija, a u toplom oteže, a ne lomi, sumnjiv je da sadrži cerezina ili parafina.

Vosak možemo tačno istražiti po ovim postupcima:

1. U staklenu posudicu staviti voska koliko lešnjak, uliti tri prsta terpentina i tu mešavinu lagano na vatri ugrijati. Sadržina će se otopiti, a slučajna patvorina ostaće nepotpuna i mutna.

2. Uzeti voska koliko zrno graška i staviti u staklenu cev, koju do polovine napunimo alkoholom, pa na špiritnoj lampi uzavrimo. Kad se ohladi, dodamo jednako vode i komadić lakmusovog papira, koji smo prethodno umočili u amonijak i posušili upijačicom. Sadržinu treba promućkati, pa, ako nakon 15 mi , nuta tekućina ostane bistra i opalne boje, a lakmusov papir ne dobije svoju prirodnu boju, vosak će biti pčelinji. U protivnom je vosak patvoren.

Ako oba pokusa dadu pozitivne rezultate, možemo biti uvereni da je vosak pravi pčelinji.

3. Komadić voska, koliko zrno kukuruza umetni u neku staklenu cev. Na to dolivaj vodu, dok se vosak od dna cevi ne odvoji i počne da pliva. Na to, tankim mlazom, lagano, dolivaj alkohola, dok vosak opet ne potone. Ovaj komadić voska treba da je ispitan ranije i utvrđen kao pčelinji vosak.

Sad od voska, koji želimo da ispitamo, uzmimo komadić od prilike kao zrno kukuruza, pa ako u gornju mešavinu vode i alkohola vosak ne potone već pliva, znači, da je vosak, koji ispitujemo, falsifikat cerezina ili parafina.

Prodaja meda

Rojeva i matica.

Nije dovolјno znati dobiti meda, voska, rojeva i matica. Treba znati te produkte lepo opremiti, reklamovati i unovčiti.

Lepo opremlјeno upola prodano! I slabija roba, ako je lepo opremlјena, biće lako prodana; i obratno, i najbolјu robu ako je slabo i neizgledno opremlјena, teže ćemo unovčiti.

Med treba što moguće tačnije sortirati (i mešanac je sorta) i po danom uzorku tačno robu isporučiti. Ko hoće trgovački da bude solidan, taj neka se strogo čuva i najsitnije podvale. Svak ima pravo da kupi robu kakvu je pogodio i nikakvu drukčiju.

Čistoća mora biti besprikorna. Kante, tegle i o» stalo posuđe trebaju biti čisti ne samo iznutra, već i spolјa i sa prijatnim vinjetama i napisima.

Sl. 42. — Pakovanje kanta s medom.

Izostavljeno iz prikaza

Med u kući treba pčelar da drži u većim posudama, svaka sa slavinom, da bi med u času prodaje lako i bez prlјanja istočio. Takve su posude najbolјe od okruglih tankova, za sadržinu od 500 do 1000 kg., ko.je možemo čvrsto zaklapati, kako ne bi ni najsitniji mravi mogli da do meda prodru.

Kante za med su najpodesnije od po 25 kg. bruto sadržine, pakovane po dve u sanduče. Najveća težina kante s medom ne sme prelaziti 50 kg. Teže se kante u prenosima lako štete.

U sredinu gornjeg dela kante neka je otvor od barem 1 desimetar prečnika s frikcijonim poklopcem, a u jednom ćošku kante neka je mala rupica na šaraf, kako bi iz kante mogli med do kapi iscediti i kantu valјano oprati.

Kante za med dobre su od beloga lima, ali su najpraktičnije (jer ne rđaju) od pocinkovanog pleha.

Tankovi za med su najbolјi od leisanog gvozdenog lima.

Med u sekcijama treba da je omotan celofanom ili flijafanom. Da se ta hartija zalepi, dovolјno ju je pokvasiti spužvom (sunđerom), koju smo vodom namočili. Tako omotane treba ih pakovati u kartonske kutije sa zgodnim natpisom.

Vosak treba opremati u koturima, a pakovati u džakovima.

Rojeve ćemo najbolјe opremiti u sanducima kako ch sl. 43. prikazuje. U ovakim sandučetima mogu se uselјavati i rojevi, koji se nakon što se izgrade, mogu prodavati kao izgrađena društva.

Ovi sanduci imaju na obe strane zaklopce, a radi putovanja imaju u rezervi i uokvIrene žičane mreže. Mere za izradu naznačene su na slici.

Sl. 43. — Sanduk za opremu rojeva.

Izostavljeno iz prikaza

Ako roj treba da putuje više dana, treba učvrstiti jedan okvirić sa praznim saćem i nešto meda. Dovolјno je 2 desimet-ra četvorna. Neophodno je potrebno dodati i vodu. Za tu svrhu dobar je učvršćen okvirić ispunjen mahovinom, dobro uvezan da mahovina ne ispada, pa je zatim dobro napuniti vodom. Dobro je još utvrditi i komadić odeblјeg platna, da bi se pčele tvrđe urojile i pri truskanju vozila da bi se tvrđe držale.

Ako pčele imaju da putuju samo 3 do 4 dana, tada sem parčadi platna i mahovinu s vodom, drugo ne trebaju.

Pristup vazduha podešava se tako, da uklonimo jednu od dve, čeonu ili zadnju dasku (učelak) sandučeta, a na njihovo mesto ušarafimo žičanu rešetku. Učelak pritvrdimo na poklopnoj ili podnoj strani sandučeta.

Maticu je najzgodnije opremati u malim kaveščićima (vidi sl. 44). Pravimo ga od tankih daščica. Najbolјa je daska od tzv. šper daske. Dulјina je dovolјna 10 santim., visina 2 do 3, a širina 4 do 5 santimetara.

Sl. 44. — Kavez za opremu matice.

Izostavljeno iz prikaza

Kavez za opremu matica treba da ima mali pregradak sa malom rupicom u vrhu pregradne daščice U taj pregradak treba staviti poputbinu matici i pčelama, u obliku testa, nešto tvrđeg, od mlevenog šećera i meda. Količina je dovolјna ne više od manjeg oraha. Najpre uteramo maticu, a za njom ubacimo najmanje 20, a najviše 30 mladih pčela, koje ćemo sa saća pokupiti. Najbolјe je takve pčele birati između onih, koje su se nagnule da sišu med. U takvom položaju la ko ju je uhvatiti za krila i u kaveščić je ugurati.

Kad primaoc dobije maticu, ne sme je odmah otvarati i društvu dodati. Treba počekati jedno vreme,

Odprilike 2 sata, da se matica i pčele umire, a dotle držati je u nekom mračnom mestu.

Ni roj ne smemo odmah otvarati čim je stigao. Neka počine malo.

Prispelom roju treba najpre dodati vodu i postaviti ga na onome mestu gde ga mislimo u neku košg nicu stresti, neka se odmah orijentiše.

Ko kupuje pčele neka pazi da ih kupuje iz zdravoga kraja, da ujedno sa pčelama ne bi i bolest neku na pčelinjak doveo.

Niko pametan neka ne kupuje pčele s jeseni. Pametno je kupiti ih u proleće, iako su tada barem za trećinu skuplјe. Ko kupuje izgrađena društva neka uvek bira košnice sa mlađim saćem i po mogućnosti rojeve drugence, jer su u njima mlade matice. Ako jedna trmka ili vrškara ima u proleće 14 kilograma čisto (uz odbitak težine košnice, trmke ili vrškare), tad je to društvo veoma dobro.

U okvirnim košnicama kupovanje je lakše i ren tabilnije, jer se barem tačno zna šta se kupuje. Ko je vešt i ko se ne boji koliko je moguće zaviriti nešto niz saće, neće se ni pri kupovini trmka i vrškara prevariti.

Unovčavanje meda i ostaloga treba da je organizovano. Svaki pčelar treba da je udružen i po pravilima udruženja treba da se bratski i drugarski vlada.

Više manjih, mesnih udruženja stvaraju jaku zajednicu, stvaraju udruženje, a jedino jako udruženje može mnogo da učini za zajedničke interese.

Ugledajmo se u pčele… Jedan za sve, a svi za jednoga. Samo tako shvatajući cilјeve udruženja, udruženi će sopstvene interese najbolјe braniti i obraniti.