Knjiga PŠENICA predstavlja naše prvo obimnije i kompletno delo o ovoj kulturi. S obzirom na to da je pšenica, pored kukuruza, naša najvažnija poljoprivredna kultura, za ovakvom knjigom, odnosno našom prvom monografijom o pšenici, odavno se osećala velika potreba. To je i razumljivo kad se zna da je pšenica od neocenjivog značaja ne samo za poljoprivredu već i za celokupnu privredu Jugoslavije. Otuda i unapređenje njene proizvodnje spada u ključne zadatke naše proizvodne politike.

Polazeći od toga da izvršenju tako značajnog zadatka može u velikoj meri da doprinese i jedno kompletno delo o ovoj kulturi, »Zadružna knjiga« je za pisanje ove knjige angažovala. 19 naših poznatih stručnjaka-specijalista, koji već godinama rade na problemima unapređenja proizvodnje pšenice.

Celokupna materija o pšenici izložena je u 19 poglavlja, koja čine jednu zaokruženu celinu, i to:

1 — Značaj, poreklo i stanje proizvodnje pšenice, 2— Morfologija i fiziologija pšenice,3 — Genetika pšenice, 4 — Selekcija pšenice, 5 — Sortiment-sorte pšenice, 6 — Semenarstvo pšenice, 7 — Prirodni uslovi za proizvodnju pšenice, 8 — Organizacija rada u proizvodnji pšenice, 9 — Mašine za mehanizovanje proizvodnje pšenice, 10 — Ekonomika proizovdnje pšenice, 11 — Plodored i đubrenje za pšenicu, 12 — Obrada zemIjišta za pšenicu, 13 — Setva i nega pšenice, 14 — Navodnjavanje pšenice i suzbijanje korova, 15 — Bolesti pšenice, 16 — Štetočine pšenice, 17 — Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje pšenice, 18 — Hemijski sastav, kvalitet i iskorišćavanje pšenice i 19 — Standardi, norme i propisi za pšenicu u prometu.

Kao što se iz koncepcije dela i sistematizacije materije vidi, knjiga svestrano obuhvata i obrađuje problematiku proizvodnje ove kulture. Posebno je značajno to što su pored upoznavanja sa kulturom pšenice> uslovima za proizvodnju i agrotehnikom skoro u podjednakoj meri obrađena i pitanja aenetike, selekcije, sortimenta i semenarstva, kao i pitanja orgamzacije rada i ekonomike proizvodnje, što nije bio slučaj u dosadašnjim publikacijama o pšenici. Ništa manjeg značaja nisu i poglavlje u kome se obrađuje hemijski sastav, ispitivanje kvaliteta i iskorišćavanje pšenice. Na kraju knjige dati su i standardi, norme i propisi za pšenicu u prometu. Sve to doprinosi izuzetnoj vrednosti ove knjige.

Pošto su važnija poglavlja knjige srazmerno ujednačena, ona će u podjednakoj meri poslužiti svim korisnicima. Nije suvišno naglasiti da su autori pri obradi materije imali u vidu i specifičnost pojedinih područja proizvodnje, što znači da knjigu mogu koristiti stručnjaci iz cele naše zemlje. Verujemo da će ovakav način obrade materije naići na odobravanje većine stručnjaka, bez obzira na izvesnu stilsku neujednačenost, koja se nije mogla izbeći pri ovakvom načinu rada Svesni smo da, i pored, veoma savesnog rada autora i izdavača, knjiga nije bez izvesnih nedostataka i zbog toga ćemo biti zahvalni svakom korisniku koji nas bude upozorio na ono što joj nedostaje i ukazao na potrebne korekcije koje bi bile nužne u sledećem izdanju.
Knjiga je prvenstveno namenjena stručnjacima i drugom kadru koji rade na unapređenju proizvodnje pšenice, ali po sadržini ona može dobro poslužiti i onima koji se tek osposobljavaju i usavršavaju na poljoprivrednim fakultetima, visokim i srednjim poljoprivrednim školama i u drugim institucijama.

Izdavač ovom prilikom zahvaljuje autorima koji su, i pored velike zauzetosti u istraživačkom i pedagoškom radu, svojim učešćem omogućili izdavanje ovakve knjige kod nas.
Ukoliko knjiga bude doprinela postavljenom zadatku — još bržem unapređenju proizvodnje pšenice, to će biti najveća nagrada autorima i izdavaču.

ZNAČAJ, POREKLO I STANJE PROIZVODNJE PŠENICE

Inž. Vlastimir Đorđević

Jedna od najvažnijih njivskih biljaka, koju čovek još iz drevnog vremena neprekidno, pa i danas, najviše gaji jeste p š e n i c a. Ovo je sasvim razumljivo, jer od njenog zrna on dobiva osnovnu i najvažniju hranu za svoj opstanak — hleb. Verovatno je da će pšenica zbog ove svoje namene i u dalekoj budućnosti zadržati važnost koju je do danas imala. Okolnost da se od njenog zrna dobiva hleb doprinela je ne samo da se gajenje pšenice proširi u ogromnim razmerama, pa čak i tamo gde prirodni uslovi za njeno uspevanje nisu bili najpovoljniji, već i da se proizvodnja unapredi. Usled ovoga pšenica se u kulturi susreće u celom svetu, i po veličini površine na kojoj se gaji ona među njivskim usevima stoji na prvom mestu. Može se slobodno reći da nema krajeva ili oblasti na Zemlji, izuzev polarnih predela, u kojima se ova biljka u manjim ili većim razmerama ne gaji. Tendencija u širenju kulture pšenice posmatrane sa svetskog gledišta i danas postoji; površine pod ovom biljkom iz godine u godinu sve se više povećavaju.

PRIVKEDNO-EKONOMSKI I AGROTEHNIČKI ZNAČAJ

Privredno-ekonomski značaj

Pšenica je najvažnije hlebno žito. Od njenog brašna dobiva se po kvalitetu najbolji hleb — hleb u pravom smislu reči. Ovo dolazi s jedne strane od hemijskog sastava njenog zrna, a s druge strane od osobina njenih belančevina, koje čine lepak, čija je uloga pri mešenju hleba od izvanrednog značaja. Pored hleba, od pšeničnog brašna izrađuju se još mnoge druge vrste peciva (keks, grizine) kao i testenine — makarone, špageti, vermičele itd. Ovi se proizvodi danas izrađuju u posebnim preduzećima, industrijskog karaktera. Posebnim mlevenjem dobiva se proizvod značajan za ishranu ljudi, a naročito dece griz.

Za ishranu stoke pšenica se upotrebljava i kao koncentrovana i kao kabasta hrana. Od pšenice, kao koncentrovana hrana, najčešće se upotrebljavaju otpaci koji se dobivaju prilikom mlevenja njenog zrna — mekinje, mada se za ovu svrhu mogu upotrebiti i cela zrna, kao i od ostalih žita, ali se to ređe čini. Mekinje predstavljaju odiličnu hranu, podesnu za ishranu svih vrsta domaćih životinja, a naročito onih koje se muzu. Kao kabasta stočna hrana od ove biljke upotrebljavaju se slama i pleva, ali zbog svoje grube građe ova dva proizvoda, a naročito slama, nemaju veliki značaj u ovom pogledu Stoga se pretežno upotrebljavaju za prostirku.

U industriji se pšenično zrno upotrebljava za proizvodnju raznih vrsta brašna i griza. Pri složenom mlevenju izdvajaju se iz zrna klice, koje služe za dobivanje ulja. Pored ovih proizvoda, koji su najvažniji, od pšenice se mogu dobiti još neki proizvodi — skrob i dr.

Zbog mnogostruke upotrebe, a naročito zbog velike važnosti za ishranu Ijudi, kultura i proizvodnja pšenice uticali su u velikoj meri na razvoj privrede uopšte, a naročito na razvoj trgovine, saobraćaja, mlinske i još nekih industrija. Njen veliki značaj za ishranu ljudi učinio je da ona postane jedan od najvažnijih predmeta trgovinske razmene, i to u svetskim razmerama. Pšenica je doprinela da se u velikom stepenu razvije kako lokalni tako i međunarodni saobraćaj. Podizanju mnogobrojnih železničkih pruga, građenju velikog broja brodova, železničkih vagona, lokomotiva, kamiona i drugih prevoznih objekata u znatnoj meri doprinela je trgovina pšenicom. Današnii stepen razvoja koji je dostigla mlinska industrija može se uglavnom pripisati pšenici, odnosno njenoj upotrebi za ishranu ljudi. Pšenica je u znatnoj meri doprinela i razvoju drugih industrija: industrije testenina, keksa i uopšte pekarske industrije, industrije ulja, skroba i dr.

Agrotehnički značaj

Pšenica ima i dosta veliki agrotehnički značaj. Zbog velike rasprostranjenosti u kulturi predstavlja važnu komponentu u savremenim plodoredima; posle nje, a naročito posle ranostasnih sorta, mogu se uspešno gajiti postrni usevi. U plodoredima sa okopavinama ona predstavlja važan usev za održavanje strukture zemljišta. U intenzivnoj proizvodnji pri gajenju pšenice primenjuje se duboka obrada i jako đubrenje, što se povoljno odražava na plodnost zemljišta, te se od useva koji se gaje u rotaciji ili plodosmeni sa pšenicom dobivaju veći i sigurniji prinosi i kvalitativno bolji plodovi.

Najzad se ovde ističe da je savremena proizvodnja pšenice u potpunosti mehanizovana. Stoga se pri njenom gajenju postiže velika čista dobit po jedinici površine, što nije slučaj sa mnogim drugim njivskim biljkama.

Iz svega rečenog o pšenici može se bez ograničenja zaključiti da je ona biljka kojoj je među drugim biljkama, a naročito među žitima, sa izuzetkom u izvesnoj meri kukuruza, teško naći takmaca Zbog toga je ona biljka od veoma velikog privredno-ekonomskog i agrotehničkog značaja.

Predgovor

Značaj, poreklo i stanje proizvodnje pšenice Inž. Vlastimir Đorđević
Privredno-ekonomski i agrotehnički značaj
Privredno-ekonomski značaj
Agrotehnički značaj
Poreklo i istorija pšenice
Domovina i predak pšenice
Istorij.a širenja pšenice u svetu
Naziv (ime) pšenice
Geografska rasprostranjenost pšenice
Proizvodnja pšenice u svetu
Zasejane površine
Prinosi
Proizvodnja
Izvoz i uvoz
Proizvodnja pšenice u Jugoslaviji
Zasejana površina
Prinosi
Proizvodnja
Izvoz uvoz
Perspektiva proizvodnje
Literatura

Morfologija i fiziologija pšenice Dr Miloje Sarić

Morfološke promene koje karakterišu rastenje i razviće biljaka
pšenice
Klijanje i nicanje
Ukorenjavanje
Bokorenje
Vlatanje
Formiranje lisne površine
Klasanje, cvetanje i oprašivanje
Oplođavanje, formiranje i sazrevanje ploda
Stadijum razvića pšenice
Fiziološko-biohemijske promene u toku ontogeneze pšenice
Otpornost prema niskim temperaturama
Otpornost prema visokim temparaturama
Transpiracija
Usvajanje hranljivih elemenata
Sadržaj hranljivih elemenata
Fotosinteza
Sadržaj biljnih pigmenata
Sadržaj šećera
Sadržaj azotnih materija
Disanje
Otpornost prema poleganju
Otpornost prema osipanju
Dinamika porasta i razvića
Literatura

Genetika pšenice Dr Slavko Borojević

Poreklo i botanička pripadnost
Citogenetika pšenice
Homelogne grupe
Nasleđivanje svojstava kod pšenioe
Osatost
Razgranatost klasa
Boja klasa
Boja osja
Boja prašnika
Boja koleoptile
Boja aurkule
Boja zrna
Ispunjenost stabljike
Debljina stabljike
Visina stabljike
Otpornost prema poleganju
Ranozrelost
Jarovost ili ozimost
Otpornost prema niskim temperaturama i mrazu
Otpornost prema visokim temperaturama i suši
Otpornost prema osipanju
Otpornost prema patogenim organizmima
Otpornost prema insektima
Prinos zrna
Kombinirajuće sposobnosti
Hibridna pšenica
Inducirane mutacije
Promene kvalitativnih svojstava
Promene kvantitativnih svojstava
Literatura

Selekcija pšenice Dr Aleksandar Đokić

Današnji ciljevi u selekciji pšenice
Početni materijal za selekciju pšenice
Odabiranje
Metode selekcije pšenice
Masovno odabiranje
Individualno odabiranje
Polna hibridizacija
Pedigre metod
Metod smeša
Povratno ukrštanje
Složena ukrštanja
Metod konvergentnog ukrštanja
Značaj hibridizacije za stvaranje novih sorta pšenice
Pravci selekcije pšenice
Selekcija pšenice na .rodnost
Selekcija na otpornost prema niskim temperaturama i mrazu
Selekcija pšenice na otpornost prema visokim temperatorama i suši
Selekcija pšenice na ranostasnost
Selekcija pšenice na otpornost prema bolestima -i štetočinama
Selekcija pšenice na otpornost prema poleganju
Selekcija pšenice na otpornost prema osipanju zrna
Selekcija pšenice na otpornost prerana proklijavanju (ranom klijanju)
Selekcija pšenice na kvalitet
Literatura

Sortiment Sorte pšenice Dr Najdan Miladinović

Nove jugoslovenske visokorodne sorte d selekcije
Najvažnije strane visokorodne sorte u našoj zemlji
Ekstenzivne sorte
Sorte tvrde pšenice
Literatura

Proizvodnja semena pšenice Dr Najdan Miladinovdć

Biološke i biotehničke osnove semenarstva pšenice
Klasifikacija semena pšenice
Proizvodnja sortnog semena
Stvaranje elitnog semena
Agrotehničke i biotehničke mere u proizvodnji prve i druge sortne reprodukcije
Izbor pogodnih površina u odgovarajućem plodoredu
Osnovna i predsetvena obrada zemljišta
Đubrenje
Setva semenskih useva
Nega semenskih useva
Suzbijanje korova, bolesti i štetočina
Sortno čišćenje
Žetva i vršidba
Aprobacija semenskih useva
Pregledi semenskih useva u polju
Standardi za aprobaciju sortnih useva
Standardi za aprobaciju visokorodnih sorta pšenice
Standardi za aprobaciju ekstenzivnih sorta pšenice
Dorada, uskladištenje i čuvanje semena
Dorada semena
Prečišćavanje semena
Frakciona struktura krupnoće semena
Ekvivalent ujednačenosti semena
Uskladištenje semena
Priprema skladišta
Čuvanje semena
Nega i zaštita semena u skladištu
Kontrola kvaliteta semena
Uzimanje uzoraka, atestiranje i plombiranje
Ispitivanje kvaliteta semena pšenice
Standardi za kvalitet semena
Literatura

Prirodni uslovi za proizvodnju pšenice Dr Milan Šuput

Zahtevi pšenice prema klimi i zemljištu
Toplota
Voda – vlaga
Zemljište
Klimatski uslovi i zemljište za proizvodnju pšenice u našoj zemlji
Toplotni uslovi za proizvodnju pšenice u našoj zemlji
Uslovi vlažnosti padavina u našoj zemlji
Zemljišta za proizvodnju pšenice u našoj zemlji
Pojava i uticaj variranja klimatskih faktora na proizvodnju pšenice
Literatura

Organizacija rada u proizvodnji pšenice Dr J. Ševarlić i inž. S. Otašević

Proučavanje radnih procesa u proizvodnji pšenice
Organizacija pojedinih radnih procesa u proizvodnji pšenice
Organizacija oranja
Organizacija ravnjanja zemljišta
Organizacija rasturanja mineralnih đubriva
Organizacija transportovanja mineralnih đubriva i semena
Organizacija predsetvene pripreme zemljišta
Organizacija setve
Organizacija valjanja
Organizacija žetve
Organizacija transportovanja proizvoda sa njive
Izrada plana radova u proizvodnji pšenice
Literatura

Mehanizovanje proizvodnje pšenice Dr Andrija Patarčić

Mašine za izvođenje radova u procesu proizvodnje pšenice
Mašine za osnovnu obradu
Rasipači mineralnih đubriva
Mašine za dopunsku obradu zemljišta
Mašine za setvu sejalice
Mašine za prihranjivanje
Drljače i valjci
Prskalice za prskanje protiv korova
Žitni kombajn
Samovezačice za žito
Transporteri za žito i slamu
Sušare i selektori
Ekonomska analiza mehanizovanog procesa proizvodnje pšenice
Ekouomika proizvodnje pšenice Inž. Radovan Pajević
Neki principi planiranja proizvodnje pšenice na gazdinstvima
Principi praćenja troškova proizvodnje pšenice
Principi sastavljanja obračunskih kalkulacija proizvodnje pšenice
Rezultati proizvodnje
Rezultati proizvodnje pšenice na društvenim gazdinstvima
u periodu 19601964. godine
Rezultati proizvodnje pšenice u kooperaciji
Literatura

Plodored i đubrenje za pšenicu Dr S. Jevtić

Plodored
Predusevi za pšenicu
Đubrenje
Doze mineralnih đubniva
Odnos NPK đubriva (hraniva)
Način raspodele i vreme unošenja đubriva
Vrste đubriva
Prihranjivanje pšenice
Literatura

Obrada zemljišta za pšenicu Dr S. Jevtić i inž. Đ. Perić

Osnovna obrada zemljišta
Dubina osnovne obrade
Način i vreme osnovne obrade
Dubina, vreme i način obrade u različitim uslovima
Predsetvena obrada
Literatura
Setva i nega pšenice Dr Stevan Jevtič
Setva pšenice
izbor sorta
Izbor i priprema semena za setvu
Vreme setve
Količina semena za setvu
Način setve i razmak redova
Dužina setve
Nega ozime pšenice
Jesenja nega
Zimska nega
Prolećna nega
Literatura

Navodnjavanje pšenice i suzbijanje korova Dr N. Vučić, dr Z. Kosovac

Navodnjavanje pšenice (dr Novica Vučić)
Potrebe pšenice u vodi
Zalivni režim
Suzbijanje korova (dr Zdravko Kosovac)
Vrsta herbicida
Vreme primene herbicida u pšenici
Količina herbicida
Tehnika izvođenja prskanja
Preventivne mere zaštite od korova
Literatura
Bolesti pšenice Dr Borivaje Kostić
Lisna rđa
Crna rđa –
Pepelnica
Glavnica
Lisna pegavost
Trulež korena i patološko poleganje
Crnilo klasa
Trulež bazalnog dela klasića
Mozaik
Žuta zakržljalost
Crtičast mozaik
Literatura

Štetočine pšenice Mirko Jovanić

Štetočine pšenice na poljiu
Žitni bauljar
Žitne stenice
Pivci
Zičari skočibube
Žitne muve
Žitna pijavica
Pšenični trips
Žitna nematoda
Miševi sitni glodari
Štetočine pšenice u skladištima
Pšenični (žitni) i pirinčani žižak
Žitni moljac
Ambarski moljac
Bakrenasti brašneni moljac
Crni brašnar
Surinamski brašnar
Suzbijanje štetočina u skladištima
Glodari miševi i pacovi
Literatura
Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje pšenice Dr Periša Milošević
Žetva i vršidba .pšenice
Višefazni način sređivanja pšenice
Sređivanje pšenice kombajnom
Organizacija rada pri jednofaznom sređivanju pšenice
Dvofazni način sređivanja pšenice
Transport, sušenje, čišćenje i uskladištenje zrna
Transport zrna
Sušenje zrna
Čišćenje i klasiranje zrna
Skladišta i tnređaji za njiihovo punjenje i manijpuiaoiju sa zrnom
Čuvanje pšenice u skladištu
Literatura

Hemijskl sastav, kvalitet i iskorišćavanje pšenice Dr Branka Šenborn

Hemijski sastav
Voda
Organske materije
Ugljeni hidrati
Masti
Belančevine
Vitamini
Enzimi
Mineralne materije ili pepeo
Kvalitet pšenice
Zdravstveno stanje i svežina
Boja
Miris
Ukus
Klijavost
Kiselinski stepen
Tehnološki kvalitet
Vlažnost
Hektolitarska težina
Apsolutna težina
Veličina li oblik zrna
Staklavost ili brašnavost
Čistoća
Sadržaj pepela
Pecivost
Količina lepka
Kvalitet lepka
Kvalitet skroba
Moć razvijanja gasa
Kvalitet visokorodnih i sorta pšenice
Hektolitarska težina
Apsolutna težina
Staklavost
Sadržaj lepka
Kvalitet
Iskorišćavanje prerada pšenice
Glavni proizvodi prerade pšenice
Sastav brašna
Kvalitet proizvoda dobijenih preradom pšenice
Tehnološki kvalitet
Sporedni proizvodi prerade pšenice
Ostali sporedni proizvodi
Literatura

Standardi, norme i propisi za pšenicu u prometu Inž. Svetozar Tošović

Merkantilna pšenica
Kvalitet pšenice u prometu
Mlinski proizvodi od pšenice
Tipovi mlinskih proizvoda
Stavljanje u promet mlinskih proizvoda
Čuvanje mlinskih proizvoda
Tipovi hleba i peciva
Kvalitet hleba
Semenska pšenica
Norme kvaliteta za semensku pšenica
Literatura

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">