Knjige  |  

Petog jugoslovenskog simpozijuma o naučno-istraživačkom radu na pšenici
Ponedeljak, 13. juni 1966.
POZDRAVNA REČ PROF. DR SLAVKA BOROJEVIĆA,
PREDSEDNIKA ORGANIZACIONOG KOMITETA SIMPOZIJUMA
Drugarice i drugovi,

Otvaram Peti jugoslovenski simpozij o naučnoistruživačkom radu na pšenici, srdačno vas sve pozdravljam i želim dorbodošlicu. Posebno mi je zadovoljstvo da u našoj sredini mogu pozdraviti druga Jožu Ingoliča, saveznog sekretara za poljoprivredu i šumarstvo, druga Iliju Rajačića, predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine, druga Timu Vrbaškog, predsednika Opštinske skupštine Novog Sada i sve ostale goste.
Ovaj Simpozij organizovali smo povodom 10-godišnjice razvoja novog jugoslovenskog naučnoistraživačkog programa na pšenici koji je izgraden u žestokoj bici za unapređenje proizvodnje pšenice. Poslednjih deset godina poduzete su mnoge mere da bi se proizvodnja pšenice povećala i da bismo se oslobodili uvoza. Kako se površine ne mogu dalje bitno povećavati, jedino rešenje je u povećanju prinosa po jedinici površine. Ovo se može postići samo kompleksnim rešavanjem niza faktora proizvodnje pd kojih su najvažniji:

— visokoprinosne sorte,
— veća primena mineralnih hraniva,
— bolja obrada zemljišta i
— cene proizvoda.

Kako je sorta prvi faktor proizvodnje, jer predstavlja dati kapacitet koji treba iskoristiti, našli smo se pred problemom iznalaženja sorti pšenice s kojima se mogu postići visoki prinosi. Naše tadašnje sorte nisu mogle zadovoljiti uslovima intenzivne proizvodnje u prvom redu zbog neotpornosti prema poleganju i zbog niske produktivnosti. Kako proizvodnja nije mogla čekati naše nove sorte, introdukovane su visokoprinosne sorte iz Italije i drugih zemalja. Jedan broj tih sorti je zadovoljio u našim edafskim i klimatskim uslovima i može se reći da su upravo visokoprinosne sorte revolucionisiale čitavu proizvodnju pšenice kod nas. Želimo da i ovom prilikom izrazimo svoju zahvalnost i priznanje stvaraocima italijanskih sorti pšenice:

— prof. Bonviciniu i dr L olliniu za sorte Fortunato, Funo i druge,
— prof. Trentinu za sorte Leonardo, Leone, Libellula,
— dr Malianiu za San Pastore fam. 14,
— dr Michachellesu za sorte Abbondanza, Autonomia, Mara i druge,
— dr Dionigiu za sortu Elia i
— drugim italijanskim selekcionerima koji se u povećanju genetskog potencijala za prinos kod pšenice nalaze među prvima u svetu.

Drago nam je da možemo izraziti svoju zahvalnost i selekcionerima Nacionalnog instituta za poljoprivredna istraživanja u Versaju za sortu Etoile de Choisy koja je bila od značaja u proizvodnji kod nas i za niz drugih vrlo vrednih sorti.

Radujemo se da možemo iskazati svoje priznanje akademiku Lukjanenku iz Sovjetskog Saveza za sortu Bezostaja 1 koju je kasnije ušla u proizvodnju, ali je već u ovoj godini postala vodeća sorta u istočnim krajevima zemlje.

Posebno izražavamo svoje priznanje i ostalim selekcionerima iz drugih zemalja koji su isto tako stvorili vrlo dobre sorte koje zbog sasvim drugih uslova nisu mogle direktno odgovoriti za proizvodnju kod nas, ali su nam poslužile kao roditelji za stvaranje naših visokoprinosnih sorti.

Intenzivne sorte zahtevale su i intenzivne uslove proizvodnje. Pored naših iskustava i rezultata, od ogromne pomoći bili su rezultati i iskustva u mineralnoj ishrani i obradi italijanske škole prof. Dragetti-a, austrijske škole prof. Kopetz-a i francuske škole prof. Coic- a. U tretiranju svake sorte sa stanovišta njenih faza razvoja, znatno smo koristili rezultate istraživanja akademika Fajne Mihajlovne Kuperman iz Sovjetskog Saveza. Svima njima izražavamo svojv zahvalnost, kao i mnogim drugima čije rezultate smo koristili iz ličnih kontakta ili iz literature. Srećom, njihov broj je velik i stoga nam nećete zameriti što ne možemo svakog poimenično spomenuti.

Primeni svih ovih dostignuća u praksi kod nas mnogo su doprineli italijanski eksperti: dr Bonfiglioli, dr Gallarati, dr Trevisan i drugi, kojima se i ovom prilikom najsrdačnije zahvaljujemo na ukazanoj pomoći.
Čitavom akcijom unapređenja proizvodnje pšenice na modernim osnovama rukovodili su Savezna poljoprivredna komora i Jugoslovenski savetodavni centar za poljoprivredu, a prihvatile su je i u praksi ostvarile hiljade agronoma, bez kojih se ne može ni zamisliti uspeh koji je postignut.

U nastojanju da se što uspešnije reši problem proizvodnje pšenice, stvoren je 1955/56. godine zajednički program na oplemenjivanju pšenice. Svoj rad naročito su koordinisali Instituti u Novom Sadu, Zagrebu i rlragujevcu, oformivši stalni Koordinacioni odbor. Nekoliko godina kasnije u zajednički program su uključena i istraživanja iz agrotehnike i fiziologije pšenice. Koordinacioni odbor organizuje redovne godišnje sastanke na kojima se podnose izveštaji o radu, izmenjuju iskustva i planiraju nove teme za istraživanja. Ovi sastanci su s vremenom prerasli u simpozije, na kojima su saopštavani rezultati istraživanja po pojedinim naučnim problemima. Tako je:

I simpozij održan 1961. godine u Kragujevcu,
II simpozij održan 1962. godine u Novom Sadu,
III simpozij održan 1963. godine u Zagrebu,
IV simpozij održan 1964. godine u Novom Sadu.

Ostvareni su znatni rezultati — stvorene su prve visokoprinosne sorte pšenice, ispitani su i dobili primenu u proizvodnji mnogi problemi i mere iz ishrane, obrade i zaštite pšenice. Međutim, mnogi problemi su još ostali nerešeni. Mi nismo zadovoljni sa sortama koje smo stvorili; o mineralnoj ishrani, naročito u vezi s prihranjivanjem, postoje još razmišljenja, pa i praksa; o pitanju dubine obrade zemljišta još uvek se mnogo diskutuje; niz istraživanja iz oblasti citogenetike, biohemije i fiziologije pšenice nisu još ni započeta, itd.

Da bismo sagledali pređeni put naučnoistraživačkog rada na pšenici kako je on bio teoretski i praktično postavljen, da bismo utvrdili kojim pravcima se treba dalje razvijati, Koordinacioni odbor je odlučio da simpozij ne održimo sami, nego uz učešće naučenjaka iz drugih zemalja, sa željom da naša istraživanja dalje razvijamo i koordiniramo i na međunarodnom nivou. Sretni smo da se odazvao ovako velik broj eminentnih naučenjaka iz skoro svih država Evrope i mi vas posebno pozdravljamo i želimo da se ugodno osećate u našoj sredini.

Rezultati istraživanja koji će biti saopšteni, eksperimentalni materijal koji će biti prikazan u Novom Sadu, Zagrebu i Kragujevcu, upoznavanje s proizvodnjom pšenice na nekoliko imanja sigurno će dati novih ideja i podstreka da istraživanja na pšenici što više i što brže doprinesu daljem unapredenju proizvodnje pšenice. S tim uverenjem otvaram ovaj Simpozijum i želim da njegov rad bude uspešan.

SADRŽAJ

Otvaranje simpozijuma i pozdravna reč Prof. dr Slavka Borojevića predsednika Organizacionog komiteta
Pozdravna reč druga Jože Ingoliča saveznog sekretara za poljoprivredu i šumarstvo

Plenarna sednica I

STVARANJE BILJNIH KAPACITETA

Predsednik Prof. dr A. TAVČAR
Borojević, S. and Potočanac, J.:Izgradnja jugoslovenskog programa stvaranja visokoprinosnih sorti pšenice
Mac Key, J.: Biljka pšenice kao model u adaptaciji na visoku produktivnost pod različitim uslovima sredine
Vallega, J.: Problemi u vezi sa oplemenjivanjem na otpornost prema rđama u pšenice

Plenarna sednica II

ISKORIŠĆAVANJE BILJNIH KAPACITETA

Predsednik: Prof. dr P. DREZGIĆ
Popović, Ž. i Kostić, M.: Istraživanja i iskustva sa mineralnom ishranom pšenice u Jugoslaviji
Coïc, Y.: Ishrana azotom posmatrana kao agens i posledica foto-sintetskih mogućnosti sorti pšenice
Mihalić, V., Drezgić, P. i Mađarič, Z.: Istraživanja o obradi tla za pšenicu

Sekcija I

GENETIKA I OPLEMENJIVANJE PŠENICE
Predsednik: Prof. dr MARIJA KUMP
Riley, R.: Citogenetika i oplemenjivanje pšenice
Mišić,T.: Genetika otpornosti prema niskim temperaturama u ukrštanjima pšenice
Milađinović, N.: Otpornost ozime pšenice prema zemljišnoj suši u zavisnosti od osobina sorti i faza njihovog porasta i razvića
Janković, Milanka: Nasleđivanje veličine sklerenhimatskog sloja i broja sprovodnih snopića kod pšenice
Popov,P.: On Breeding Early Wheat Varieties in Bulgaria
Pemeslo, V. H.: Breeding New Winter Wheat Varieties Using Mutations
Miržinski, Jelisaveta i Jestrović, Ž.: Proučavanje osipanja kod pšenice
Zonjić, I. i Jovanović. B.: Kvantitativno-biometričko ispitivanje odnosa i nasleđivanja komponenata rodnosti pšenice kod hibrida F3 generacije
Predsednik: Dr J. DUMANOVIĆ
Tavčar, A. and Kenđelić. Vlasta: Primjena korisnih radijacijskih mutacija nekih ekotipova Triticum turgiduma za kombinacijsko oplemenjivanje sa Tr. sestivum ssp. vulgare
Scossiroli, R. E.: Iskorišćavanje genetskog varijabiliteta kvantitativnih svojstava izazvanog zračenjem semena Tr. durum
Borojević, Katarina: Promene u kvantitativnim svojstvima izazvane zračenjem od M1 do M7 generacije kod Tr. aestivum ssp. vulgare
Palenzona, D. L.: Oplemenjivanje na kvantitativna svojstva u uslovima različitog pritiska selekcije nakon zračenja semena Tr. aestivum ssp. vulgare
Gaul, H. and Aastveit, K.: Iducirana varijabilnost u visini stabljike kod raznih genotipova heksaploidne pšenice nakon tretiranja X-zracima i sa EMS
Popović, A., Zečević, Lj., Maksimović, D. i Kuburović, M.: Uticaj gama zračenja na povećanje genetske varijabilnosti nekih sorti pšenice

Sekcija II

OTPORNOST PREMA BOLESTIMA I ŠTETNICIMA PŠENICE
Predsednik: Dr J. SMILJAKOVIĆ
Zadoks, J. C.: Problemi identifikacije rasa rđa pšenice
Bošković, M. and Kostić, B.: Proučavanje epidemiologije lisne i stabljikine rđe pšenice u Jugoslaviji
Špehar, Višnja: Dominantne fiziološke rase crne rđe u zapadnom području Jugoslavije
Potočanac, J. and Špehar, Višnja: Nasleđivanje rezistentnosti prema rasama 17 i 21 crne pšenične rđe
Easile, Rita: Deset godina istraživanja Berberis vrsta u Italiji
Momčilović, V.: Razlike u načinu nasleđivanja rezistentnosti prema rasama 77 i 61 Puccinia recondita tritici kod nekih hibrida pšenice
Predsednik: Prof. dr M. JOSIFOVIĆ
Smiljaković, Hristina: Fiziološka specijalizacija Erysiphe graminis tritici u Srbiji
Spasić, M.: Uticaj kalijuma i mikroelemenata na stepen obolenja pšenice pepelnicom
Lučić, Slobodanka: Ophiobolus sativus prouzrokovač sušenja i propadanja pšenice
Šutić, D. i Tošić, M.: Novi rezultati istraživanja virusa pšenice u Jugoslaviji
Grujičić, G.: Novootkrivene parazitne nematode na pšenici u Jugoslaviji s naročitim osvrtom na Heterodera avenae Filipjev
Tešić, T.: Prilog proučavanju diptera strnih žita u Srbiji
Jovanović, M.: Vrste štenih stenica na pšenici u Jugoslaviji

Sekcija III

FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA PŠENICE
Predsednik: Prof. dr Ž. POPOVIĆ
Sarić, M., Dimitrijević, D., Ćupina, T., Čurić, R., Gerić, J.: Uticaj mineralne ishrane i vlažnosti zemljišta na neke fiziološke i biohemijske karakteristike i na prinos pšenice
Gotlin, J. i Pucarić, A.: Utjecaj vremena prihranjivanja i različitih količina dušika na varijabilnost svojstava komponenti priroda pšenice
Kostić, M. i Đokić, D.: Uticaj kalijuma i natrijuma na akumulaciju jona i prinos suve materije kod razlilčitih sorti pšenice
Jelenković, R.: Uticaj nekih mikroelemenata na sadržaj azota, fosfora i kalijuma u toku vegetacije
Đokić, A. i Popović, Ž.: Sadržaj izvesnih ugljenih hidrata u nekim sortama pšenice na niskim temperaturama
Predsednik: Dr M. KOSTIĆ
Drezgić, P., Jevtić, S. i Manojlović, S.: Istraživanja primene superfosfata pod pšenicu na černozemu
Spasojević, B.: Usvajanje fosfora u zavisnosti od vremena i načina unošenja mineralnih đubriva kod ozime pšenice u poljskim uslovima primenom P32
Šestić, S., Popović, Ž., Kovačević-Tatić, R., Marković, N. i Janković, M.: Uticaj mineralnih đubriva na prinos pšenice kod različitih zemljišta
Stojanović, M. i Miladinović, N.:Produžno delovanje dubine obrade zemljišta za kukuruz na prinos ozime pšenice gajene kao naredni usev
Špaldon, E.: Sinteza elemenata agrotehnike u uslovima Južne Slovačke
Cimeonov, B.: Methods of Seed-Bed Preparation for Winter Wheat after Early and Late Previous Crops
Vučić, N., i Jocić, B.: Problemi navodnjavanja ozime pšenice sa aspekta klimatskih prilika u Vojvodini

Plenarna sednica III GENOTIP I SREDINA
Predsednik: Prof. dr M. SARIĆ
Rajki, S.: Uticaj spoljne sredine i selekcije na pretvaranje jare pšenice u ozimu
Fedorov, A. K.: The Character of Hybrids Resulting from Crossing Different Developmental Types of Spring Wheats, Alternating Wheats and Winter Wheats
Dionigi, A.: Ritam razvoja pšenice kao indeks prilagođavanja sredini
Martinić, Z.: Reakcija raznih genotipova pšenice Tr. vulgare na skraćeni fotoperiod u prirodnim uvjetima proljetne sjetve
Vincent, A.: Klimatska regulacija ukrštanja pšenice
Korić, Svetka.: Produktivnost granate vulgare pšenice
Gajić, Danica: Stimulacija pšenice i inhibicija kukolja u mešovitoj kulturi kao posledica delovanja alantoina sadržanog u semenu kukolja
Španring, J.: Međuodnos između sposobnosti izmene kationa biljnog korena i negativnog aleloipatskog efekta u mešavinama pšenice
Schmalz, H.: Istraživanje model populacije pšenice pod različitim uslovima
Plenarna sednica IV

PROJEKTI ZA MEĐUNARODNU SARADNJU
Predsednik: Prof. dr S. BOROJEVIĆ
Milohnić, J.: Problemi u istraživanju hibridne pšenice
Sigurbjörnsson, B., Mikaelson, K. i Konzak, C.: Coordinating Research Work on Mutation
Riley, R. i Law, C. N.: Proposals for the Coordination of European Work with Wheat Aneuploids
Bošković, M.: The European Project of Wheat Leaf Rust Research
Konzak, C. F. i Sigurbjörnsson, B.: International Cooperation in Standardization of Procedures in Crop Research Data Recording
LISTA UČESNIKA
DODATAK
Programi Prvog do Četvrtog jugoslovenskog simpozijuma o pšenici

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">