Soja je jedna od najstarijih kulturnih biljaka. Poreklom je iz Mandžurije, a u literaturi se pominje u prastarim kineskim rukopisima 2838. godine pre naše ere. To znači, da njeno prisustvo u ishrani čoveka traje već blizu 5000 godina.

U Evropi se sa sojom prvi put susrećemo 1740. godine u Botaničkom vrtu u Parizu. Tek 1901. godine prve količine sojinog zrna dolaze u London, čime joj se otvaraju vrata evropskih fabrika ulja. Ona je praktično strateško oružje u rukama onih, koji je proizvode. Od nje se dobija nekoliko stotina proizvoda. U proizvodnji ulja za ljudsku hranu, sojino ulje je na prvom mestu.

Pa ipak, soja je, pre svega, belančevinasta biljka, jer u zrnu sadrži 35—40% najkvalitetnijih belančevina, neophodnih u ishrani ljudi i životinja.

Ogromna devizna sredstva izdvajaju zemlje-uvoznice, za kupovinu soje-zrna, sojinih sačmi i drugih sojinih proizsoda. Jedna od tih zemalja je i Jugoslavija. S druge strane, s agroekološkog aspekta, nagla zemlja ima sve preduslove za uspešno gajenje soje.

Prinosi koji se. ostvaruju u našim uslovima proizvodnje (preko 2000 kg/ha) uz odgovarajuću cenu, mogu pozitivno uticati na povećanje površine pod ovom korisnom biljkom.

Posebno treba istaći agrotehnički značaj soje, koja popravlja strukturu zemljišta i usporava njegove degradacione procese.

U plodoredu, soja praktično predstavlja most izmeću vodećih ratarskih kultura.

Autori

Sadržaj

Umesto predgovora

(1) površine i prinosi soje

(2) važnije botaničke osobine soje

(3) odnos soje prema uslovima spoljne sredine

Toplota
Vlaga
Svetlost
Zemljište

(4) sortiment i semenarstvo soje

Sortiment
Semenarstvo soje

(5) agrotehnika soje

Mesto soje u plodoredu
Izbor preduseva
Soja kao predusev
Plodoredi za soju

OBRADA ZEMLjIŠTA

Osnovna obrada zemljišta
Vreme obrađivanja
Načini osnovnog obrađivanja
Predsetvena priprema zemljišta

BUBRENјE SOJE

Vrste đubriva i načini đubrenja
Bubrenje stajnjakom
Bubrenje mineralnim đubrivima
Osnovno đubrenje
Predsetveno đubrenje
„Startno“ đubrenje
Prihranjivanje soje
Količina mineralnih đubriva

SETVA SOJE

Izbor sorte
Priprema semena
Vreme setve
Načini setve
Gustina useva i količina semena Dubina setve

NEGA SOJE

Suzbijanje korova
Zaštita od štetočina i bolesti

NAVODNјAVANјE SOJE

ŽETVA SOJE

Vrste žetve
Načini žetve
Gubici u žetvi

SMEŠTAJ I ČUVANјE SOJE

(6) prerada i upotreba soje

Sastav sojinog zrna

Prerada soje
Osnove tehnološke operacije u preradi soje
Proizvodi od soje
Sojino ulje
Proteini za stočnu hranu
Proteni za industriju hrane „Biopro“

PRAKTIČNA PRIMENA SOJE

1. Površine i prinosi soje

Soja se gaji u celom svetu. Ukupna površina od ovom biljkom u svetu 1984—1985. godine, iznosila je prosečno godišnje 52.583.000 hektara. Najveće površine bile su u Severnoj Americi (27.525.000 hektara), zatim u Južnoj Americi (12.857.000 hektara), pa u Aziji (10.316.000 hektara). U ostalim delovima sveta ova biljka gaji se na manjim površinama. Tako se u SSSR-u soja, u pomenutom periodu, gajila na površini od 890.000 hektara; u Africi na 284.000 hektara; u Evropi na 637.000 hektara; u Okeaniji na 69.000 hektara.

Tab. 1 Prosečna godišnja površina i prinos zrna soje u pojedinim delovima sveta

Izostavljeno iz prikaza

U Severnoj Americi soja se gaji na najvećoj površini u SAD 26.748.000 hektara ili 50,88% od ukupne površine pod sojom u svetu. Osim u SAD, soja se još u Severnoj Americi gaji u Meksiku i Kanadi. Y Aziji najveća površina pod sojom nalazi se u Kini (7.700.000 hektara), a zatim u Indiji, Indoneziji i ostalim zemljama. Y Južnoj Americi najveće površine pod sojom su u Brazilu (9.300.000 hektara) p Argentini (2.950.000 hektara). Y Evropi, po površini pa kojoj se gaji soja, prva je Rumunija (300.000 hektara), zatim Jugoslavija (115.000 hektara), a potom Italija, Bugarska j Maćarska. Y Africi soja se gaji najviše u Nigeriji (165.000 hektara), a u Okeaniji u Australiji (69.000 hektara).

U SSSR-u (u evropskom i azijskom delu) soja se gaji na površini od 890.000 hektara.

Prosečan prinos zrna soje, u pojedinim delovima sveta, je različit. Svetski prosečan prinos zrna ove biljke iznosio je, u periodu 1984/85. godine, 1.708 kg/ha (tab. 1). U SAD, zemlji koja soju gaji najviše u svetu, prosečan prinos zrna iznosi 1893 kg/ha. U ovom periodu postignut je prosečan prinos zrna soje u Italiji od 3.500 kg/ha, a u Nigeriji od 394 kg/ha.

Prvi zvanični statistički podaci o gajenju soje u Jugoslaviji potiču iz 1934. godine. Tada je soja gajena na 600 hektara, sa prosečnim prinosom od 1.180 kg/ha. Najveće površine pod sojom bile su 1938. godine 3.520 hektara, sa prinosom od 870 kg/ha.

U posleratnom periodu, do 1974. godine, bilo je više pokušaja da se površine i proizvodnja u našoj zemlji prošire.

Od 1975. godine, uvođenjem novih stranih sorata u proizvodnju i primenom intenzivne agrotehnike, površine pod sojom u Jugoslaviji počele su da se povećavaju (tab. 2), tako da su 1984. godine bile 8 puta veće nego 1975.

Soja se najviše seje u Vojvodini (70—75%), Hrvatskoj (12—15%) Srbiji van SAP (oko 10%) i Bosni i Hercegovini (oko 4%).

Poljvoprivredna struka i naše društvo, u celini, čine ogromne napore da se zasejane površine pod sojom u ias ioveluijy na 250—300 hiljada hektara, čime bi se obezbedila proizpodnja od oko 600—650 hiljada gona zrna, a time i podmirile iašs iotrebe u ovoj veoma značajnoj strateškoj kulturi.

Naša zemlja, pogotovu u ravničarskim predelima, slivovima reka i kotlinama, raspolaže povoljnim agroekološkim i ekonomsko-organizacionim uslovima za obezbeđenje veće proizvodnje soje od one koju danas imamo. Imamo velike potrebe za sojom. Raspolažemo brojnim prerađivačkim kapacitetima i velikim izborom kvalitetnog sortnog materijala, koji može obezbediti prinos zrna i 4—5 tona po hektaru. Zato je neophodno da proizvođači obrate veću pažnju tehnologiji proizvodnje soje poštujući tehnološku disciplinu u izvršavanju svih agrotehničkih mera.

Tab. 2 Površina, proizvodnja i prinos soje u Jugoslaviji

Izostavljeno iz prikaza

Prosečan prinos zrna soje u našoj zemlji, u periodu 1975—1988. godine iznosi oko 2,0 tone po hektaru. Y godinama sa povoljnim meteorološkim uslovima, kakva je bila 1982, postižu se dosta visoki prinosi (2,56 t/’ha). Na nekim društvenim gazdinstvima i na posedima individualnih poljoprivrednih proizvođača postignuti su izuzetno visoki prinosi. Y PIK „Tamiš“ u Pančevu u 1977. godini na površini od 23 hektara, sa sortom korsoj (corsoy), postignut je prosečan prinos zrna od 4,13 t/ha. Y istom kombinatu OOYP „Sgari Tamiš“ postignut je 1981. godine prinos od 4,10 t/ha, na površini od 115 hektara, sa sortom hark, a u 1982. godini, na površini od 80 hektara, prinos od 4,64 t/ha, sa sortom hodson. Slični rezultati postizani su u PIK Bečej, Vukovar, Orahovica, a i na pardelama individualnih proizvođača, u mnogim područjima naše zemlje.

2. Važnije botaničke osobine

Koren soje je vretenastog oblika. Y gornjoj zoni glavnog korena, na 20 santimetara ispod površine zemljišta nalazi se masa bočnih korenova.

Glavni koren, u zavisnosti od genegske osnove (sorte) i karakteristika zemljišta može biti dug i preko 2 metra. Prema ruskim autorima, usisna snaga korena soje je 200 puta veća od usisne snage korena žitarica. Y ovoj osobini korenovog sistema soje često leži i odgovor na pitanje zašto ona i na lošijim zemljištima daje dobre prinose.

Usisna moć korenovog sistema soje je u pozitivnoj korelaciji sa njegovom težinom, zapreminom i brzinom prodiranja u zemljište.

Tu su razlike između pojedinih sorata vrlo značajne, i što su agroekološki uslovi nepovoljvniji (suša) te razlike dolaze do većeg izražaja.

Soja je leguminoza. Na njenom korenu, na dubini 10—20 cm ispod površine zemlje formiraju se kvržice (zadebljavanja) u kojima žive bakterije-azotofiksatori. Kvržice se formiraju nakon 30—40 dana po nicanju. Ove bakterije žive u simbiozi sa biljkom soje, snabdevajući je neophodnim azotom.

Sa druge strane, soja snabdeva bakterije hranom (šećerom i dr.) i kroz tako obostrano koristan odnos uspevaju da opstanu. Zahvaljujući ovakvom odnosu biljke i bakterije (Rhizobium japonicum), koja snabdeva soju azotom iz vazduha, soja se, po pravilu, azotom ne prihranjuje.