Posle prethodne tri knjige:

SUVA ŠLJIVA – sušenje, skladištenje, prerada i pakovanje (1986)
Tehnologija sušenja šljiva i prerada i pakovanje suvih šljiva (1995)
Tehnologija proizvodnje suve šljive bez koštica (2009)

autor je smatrao da u problematici suvih šljiva nedostaje stručna literatura za sušenje šljiva sorte stenlej (Stanley), sorte koja se sada suši u Srbiji.

U prošlom veku, sve do sedamdesetih godina u Srbiji se sušila samo sorta požegača. Tada se probno počela sušiti u manjem obimu i nova sorta stenlej (Stanley). Ova sorta je bila planirana za druge namene, jer se na požegači bazirala proizvodnja suvih šljiva u Srbiji. Zato je sušenju ove sorte bila posvećena sva domaća naučna i stručna literatura, dok se na stenlej skoro zaboravilo kao na sortu za sušenje.

I domaća mašinogradnja proizvodila je tehnološku opremu za sušenje i sušare, koje su bile namenjene za sortu poćegaču.

Sada se za sušenje koriste stare sušare iz tog vremena, kao i nove, ali na istom principu sušenja, ali se suši samo sorta stenlej, o čemu ima malo stručne literature. Na osnovu tehničkih karakteristika postojećih sušara, kapacitet i režimi sušenja moraju se prilagoditi karakteristikama plodova sorte stenlej.

S t e n l e j (Stanley) je američka sorta kombinovanih svojstava. Postala je ukrštanjem sorti Agen i Grand Duke, 1912. godine. Njeno gajenje je započeto 1926. godine.Posle introdukovanja u našu zemlju, šezdesetih godina prošlog veka, zbog tolerantnosti prema šarki, rane i dobre rodnosti, krupnih plodova i drugih osobina počela je masovno da se širi. Sada se u mnogim publikaciama u svetu naziva i evropska sorta.

Zato će u ovoj knjizi biti govora o sušenju šljiva sorte stenlej, na osnovu vlastitih iskustava autora i istraživanja koja je vršio uporednim sušenjem sorti; požečaga, stenlej i čačanska rodna, a koja nisu objavljivana.

S obzirom da se do nove sorte šljiva za sušenje ne može doći tek za dvadeset i više godina, ova knjiga će poslužiti: proizvođaćima šljiva i suvih šljiva, učenicima, studentima, naučnim radnicima konstruktorima i proizvođačima sušara i drugima, da se bave dugoročno ovom problematikom, kao našom realnošću.
Dipl. Ing. Vojislav Marković

UVOD

U Srbiji se najviše širi sorta stenlej i jedina se sada masovno suši, jer drugih sorti ima u jako malom obimu. Ne suši se ni šljiva požegača, koja je bila sinonim srpskog šljivarstva preko dva veka.

Zakasnilo se na obezbeđenju zamene ove plemenite sorte šljiva, a njeno mesto zauzela je sorta stenlej i obezbedila kao osušena šljiva svoje mesto u izvozu Srbije.

Da bi se bolje shvatila suština sušenja šljiva, u knjizi je obrađena tehnologija sušenja voća i povrća, da bi se korisnici knjige upoznali sa ovom tehnologijom u celini, jer ova tehnologija ima mnogo zajedničkog sa sušenjem šljiva.

Knjiga je obrađena kao nastavak prethodne tri knjige i korišćenjem najnovijih istraživanja iz oblasti sušenja šljiva u šljivarski razvijenim zemljama.

SADRŽAJ

Uvod
Osnove sušenja voća i povrća
Teorija sušenja voća i povrća
Činioci sušenja voća i povrća
Termoenergetske karakteristike sušara
Sadržaj vlage i oduzimanje vode iz voća i povrća
Proces sušenja
Promene na namirnicama u toku sušenja
Instrumenti i instrumentalna ispitivanja uređaja za sušenje
Postupvi i uređaji za sušenje
Princip rada sušara
Tehnologija sušenja voća i povrća
Sušenje voća
Sušenje povrća
Sušenje šljiva
Hemijski sastav
Hranljiva vrednost suvih šljiva
Upotrebna vrednost suvih šljiva
Literatura

Tekstove nije dozvoljeno koristiti u komercijalne svrhe bez dopuštenja autora