Čovekovu ishranu sačinjava mnoštvo složenih i raznovrsnih proizvoda, životinjskog i biljnog porekla; neki proizvodi su čoveku neophodni zbog svoje hranljive vrednosti, a neki, što se tiče hranljivosti, sasvim su beznačajni.

Naravno, među neophodnim sastojcima ljudske ishrane retki su oni koje organizam, u formi u kojoj se javljaju, može odmah da asimiliše. Većina tih sastojaka u digestivnom traktu trpi mnoge dalekosežne promene čiji je cilj da namirnice najpre rastavi na delove, a zatim razloži u još sitnije čestice koje organizam može da resorbuje. Rad svih tih mehanizama za preradu i resorpciju namirnica čini proces varenja.

Među korisne sastojke hrane ubrajaju se: voda, energetske materije (glicidi ili ugljeni hidrati, lipidi ili masti, protidi ili proteini), vitamini, esencijalne aminokiseline i minerali.

Najvažniji inertni sastojak hrane jeste celuloza.

Sada ćemo detaljnije razmotriti raspoređenost svakog od tih sastojaka u Ijudskoj hrani.

VODA — IZVOR ŽIVOTA
Život se ne niože zamisliti bez vode u kojoj su se, uostalom, i pojavili njegovi prvobitni oblici. Sem toga, voda je osnovni sastavni deo svake žive materije. Ona sačinjava 70 odsto od ukupne čovekove telesne težine; u ekstremnim slučajevima, kod meduza, taj procenat iznosi 97 odsto, a 50 odsto kod nekih bakterija nastalih sporulacijom.
U ljudskom organizmu voda je raspoređena na siedeći način: 50 odsto ulazi u sastav ćelija, 15 odsto nalazi se u takozvanoj intercelularnoj tečnosti i 5 odsto u krvi. Odraslom čoveku je potrebno oko 40 g vode na kilogram telesne težine; međutim, približno polovinu te količine čovek unosi u organizam putem raznih napitaka, a ostali deo obezbeđuje se ili vodom koja se nalazi u čvrstim namirnicama, ili vodom koja nastaje njihovim sagorevanjem.

Zbog stalnog kretanja u organizmu, voda napaja organe kroz koje prolazi i obnavlja tečnost u njima; iz tela se odstranjuje bilo preko urina (20 g/kg dnevno) ili fekalija (2 do 4 g/kg dnevno), bilo preko pluća u vidu vodene pare (6 g/kg dnevno) ili, najzad, preko kože transpiracijom (beznačajan procenat u normalnim uslovima u zemljama umerenog pojasa) i perspiracijom (10 g/kg dnevno).

Razumljivo je da za vreme težeg fizičkog rada ili u zemljama sa tropskom klimom pojačano znojenje može osetno da poveća gubitak vode iz organizma. U stvari, pri gubljenju vode usled znojenja troši se veliki broj kalorija, a osnovni cilj pojačanog znojenja jeste održavanje nepromenjene unutrašnje temperature tela. U izuzetnim uslovima, pri velikom naprezanju i jakoj žezi, organizam može da gubi i do 15 litara vode dnevno, što je gotovo desetostruko više od količine koja se prosečno unosi u telo putem raznih napitaka. Prema tome, očevidno je da unošenje tečnosti u organizam treba prilagoditi uslovima života svakog pojedinca i zato treba uneti veću količinu ukoliko se njen gubitak povećava, jer postoji opasnost od raznih vidova dehidracije.

Pošto je kod svakog pojedinca količina tečnosti u ćelijama i krvi uglavnom konstantna, svaka promena ide na štetu intercelularne tečnosti. Dehidracija organizma ispoljiće se, između ostalog, i mlitavošću i suvoćom kože izazvanih gubitkom intercelularne tečnosti koja napaja potkožno tkivo.
Čoveku, naravno, vođa nije potrebna samo za održavanje životnih funkcija. Ona je, u stvari, troši u velikim količinama i u poljoprivredi, stočarstvu, opsluživanju mašina, proizvodnji sirovina i za održavanje čistoće u prostorijama u kojima boravi i živi, a troši je, takođe, i za zadovoljenje ličnih — na primer higijenskih — potreba. S obzirom na sve to, procenjeno je da količina vode kojom čovek treba da raspolaže iznosi 35 m3 dnevno, odnosno 12.000 m5 godišnje.

SADRŽAJ

PRVI DEO — UNOŠENJE HRANE U ORGANIZAM

1. Osnovni sastojci čovekove ishrane
Voda — izvor života
Izvori energije
Glicidi ili ugljeni hidrati
Lipidi ili masti
Proteini i njihove aminokiseline
Metabolijski kompleks energetskih materija u organizmu
Mineralne soli — neophodni sastojci hrane
Vitamini, neophodna dopuna osnovnim razmenama materija
Celuloza — inertan, ali neophodan sastojak ishrane
Odbacivanje nepotrebnih materija

2. Organi i mehanizmi varenja
Organi varenja
Digestivni trakt — džinovska šupljina u središtu ljudskog organizma
Digestivni hemizam — džinovsko postrojenje za fermentaciju
Rekapitulacija digestivnih pojava

3. Mehanizmi ishrane
Uravnotežena ishrana
Bazalni metabolizam
Ishrana u skladu sa dobom starosti
Ishrana u skladu sa aktivnošću
Raspoređenost kalorija u toku 24 časa
Uticaj geografskih činilaca na ishranu
Ishrana u izuzetnim uslovima
Svarijivost namirnica
Psihizam ishrane
Sociologija ishrane
Proporcionalni odnos cena koštanja namirnica bogatih kalorijama
Neravnoteža u ishrani

DRUGI DEO — KVALITET ISHRANEJ

4. Kvalitet namirnica i napitaka
Meso, živina i divljač
Ribe i proizvodi mora
Žitarice i derivati
Povrće i voće
Mlečni proizvodi
Jaja
Masne materije
Šećer, njegovi derivati i supstituti
Začini
Kvasac
Napici

Hrana za odojčad
5. Pripremanje hrane, njeno konzervisanje i kondicioniranje
Pripremanje hrane
Konzervisanje namirnica
Kondicioniranje

6. Zagađenost namirnica
Industrijalizovana proizvodnja namirnica
Kvantitativni činilac
Kvalitativni činioci
Zagađenost voda
Odnošenje smeća iz stambenih zgrada i njegova prerada
Preventivne mere za sprečavanje zagađenosti

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">