1. PREDMET I ZNAČAJ IZUČAVANJA. Predmet tehnološke osnove poljoprivredne proizvodnje, proučava u skraćenom obimu POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU, odnosno proizvodnju organske materije zelenih biljaka koje imaju sposobnost da putem fotosinteze od mineralnih materija stvaraju organske materije potrebne svim živim bićima.
Poljoprivreda je privredna delatnost koja se bavi obradom zemljišta, gajenjem i oplemenjivanjem bilja, gajenjem domaćih životinja i njihovim korišćenjem.
Prema prirodi i poreklu proizvoda, poljoprivredna proizvodnja deli se na grane, oblasti: BILJNU I STOČNU PROIZVODNJU. Ova dva osnovna oblika poljoprivredne proizvodnje međusobno su tesno povezana. To su u stvari dva stupnja poljoprivredne proizvodnje. Biljna proizvodnja predstavlja njen prvi stupanj, proizvodnju organskih materija od strane biljaka. Izvesni biljni proizvodi koji su nepodesni za neposrednu upotrebu, koriste se kao sirovina za stočnu proizvodnju, tj. za drugi stupanj poljoprivredne proizvodnje.
Korišćenje biljnih proizvoda za ishranu stoke vrši se putem životinjskog organizma pretvaranjem u proizvode veće vrednosti: mleko, meso, mast itd. Prema tome, biljna proizvodnja kao jedini način proizvodnje organske materije, koja je osnovna potreba svih živih bića na zemlji, javlja se kao uslov opstanka životinjskog sveta.
Biljna proizvodnja, kao deo poljoprivredne proizvodnje, sastoji se iz više posebnih podgrana: ratarstva, povrtarstva, voćarstva, vinogradarstva, livadarstva, pašnjaštva i cvećarstva.
Pojedine biljke kod nas se mogu gajiti do 1200 m nadmorske visine (jari ovas, jari ječam, kupus, šargarepa, krompir i luk). Biljni proizvodi se koriste za ishranu ljudi i stoke i kao sirovina u industriji.
RATARSTVO izučava gajenje i proizvodnju kulturnih biljaka na njivama, oranicama. Nauka o ratarstvu deli se na opšte i posebno ratarstvo.
OPŠTE RATARSTVO proučava: klimu kao uslov biljne proizvodnje, zatim obrađivanje zemljišta, đubrenje, setvu i negu biljaka, prikupljanje i čuvanje biljnih proizvoda, odnosno, proučava se opšta agrotehnika koja se primenjuje kod svih biljaka.
POSEBNO RATARSTVO, na osnovu poznavanja opšte agrotehnike, proučava agrotehniku koja se primenjuje kod gajenja i proizvodnje pojedinih ratarskih kultura, da bi se od njih dobili kvantitativno najveći prinosi i kvalitativno najbolji proizvodi.
POVRTARSTVO proučava gajenje i proizvodnju povrtarskih biljaka (kultura).
VOĆARSTVO proučava gajenje i proizvodnju voćaka.
VINOGRADARSTVO proučava gajenje vinove loze i proizvodnju grožđa.
U okviru biljne proizvodnje izučava se NAVODNJAVANJE poljoprivrednih kultura kao i ZAŠTITA BILJA od prouzrokovača biljnih bolesti i biljnih štetočina.
Za gajenje kulturnih biljaka potrebno je poznavanje zemljišta na kome se biljke gaje. Stoga se u okviru predmeta tehnološke osnove poljoprivredne proizvodnje ukratko proučava PEDOLOGIJA, nauka o zemljištu.
Potrebno je poznavanje zahteva biljaka u hranljivim materijama, poznavanje načina na koje se biljke hrane i đubriva koja unosimo u zemljište da bi biljkama obezbedili biljnu hranu. Radi ovih saznanja proučava se AGROHEMIJA.
NAUKA O STOČARSTVU (zootehnika) izučava proizvodnju, gajenje i iskorišćavanje domaćih životinja. Stočarstvo se deli na podgrane: govedarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo i konjarstvo. Od stoke se dobijaju kvalitetni proizvodi za ishranu ljudi i industrijsku preradu.
Stočarstvo se proučava u više nauka.
OPŠTE STOČARSTVO izučava postanak i razvitak domaćih životinja i mogućnosti uticaja na njihovo usavršavanje i povećavanje njihove proizvodnosti. Izučavaju se rasne osobine, nasleđe, razmnožavanje, spoljni izgled domaćih životinja, njihovo ocenjivanje, načini odgajivanja, obeležavanje domaćih životinja i mere za unapređenje stočarstva.
POSEBNO STOČARSTVO proučava pojedine vrste i rase domaćih životinja.
ANATOMIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA proučava oblik, sastav, građu i izgled tela, normalno razvijenih domaćih životinja.
FIZIOLOGIJA proučava funkcije pojedinih telesnih organa i organizma kao celine.
MLEKARSTVO proučava proizvodnju i preradu mleka.
ISHRANA DOMAĆIH IIVOTINJA proučava potrebe domaćih životinja u hranljivim materijama i najpodesniji način podmirenja tih potreba. Ona proučava metabolizam hranljivih materija u organizmu domaćih životinja, sastav raznih hraniva i njihovo iskorišćavanje u životinjskom organizmu. Takođe proučava spremanje stočne hrane, sastavljanje obroka i tehniku ishrane pojedinih domaćih životinja.
Sve napred navedeno, ali u dosta skraćenom obliku, proučava se u predmetu tehnološke osnove poljoprivredne proizvodnje.
U prvom delu, za III razred usmerenog obrazovanja, proučava se: pedologija, agrohemija i opšte ratarstvo kao uvodni deo biljne proizvodnje. Zatim se proučava opšti deo: povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. U okviru stočne proizvodnje proučavaju se: opšte stočarstvo, anatomija domaćih životinja, fiziologija domaćih životinja, mlekarstvo i opšti deo ishrane domaćih životinja.
U drugom delu, za IV razred usmerenog obrazovanja, proučava se posebno ratarstvo i posebni deo: povrtarstva, voćarstva i vinogradarstva, sve sa zaštitom bilja i navodnjavanjem. U okviru stočne proizvodnje proučavaju se: posebni deo ishrane domaćih životinja, i posebno stočarstvo.
Ukratko ZNAČAJ PROUČAVANJA OVOGA PREDMETA JE:
- upoznavanje sa agrotehnikom i proizvodnjom ratarskih kultura, povrća, voćaka i vinove loze. Ovim proizvodnjama dobijamo proizvode za ishranu ljudi, stoke i za industrijsku preradu.
- stiču se znanja koja omogućuju razlikovanje zdrave od bolesne biljke i upoznavanje sa najvažnijim prouzrokovačima biljnih bolesti i sa biljnim štetočinama, kao i sa merama njihovog suzbijanja.
- ovladavanje osnovama gajenja domaćih životinja.
Upoznavanje sa osnovama nekih tehnoloških procesa u poljoprivrednoj proizvodnji, omogućuje najcelishodniju primenu poljoprivredne tehnike, mehanizacije.
Poljoprivredne mašine mogu se pravilno primenjivati u poljoprivrednoj proizvodnji samo ako se znaju osnove te proizvodnje.
Sadržaj
TEHNOLOŠKE OSNOVE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
I DEO UVOD U PREDMET
1. Predmet i značaj izučavanja
I. ZEMLJIŠTE opšti deo
2. Predmet i značaj izučavanja zemljišta
MINERALNI DEO ZEMLJIŠTA
MINERALI
Postanak minerala
Fizičke osobine minerala
Podela minerala
Silikati
Primarni silikati
3. Sekundarni silikati
4. Ostali minerali
Oksidi
Hidroksidi
Karbonati
Sulfati
Fosfati
5. STENE
Vulkanske stene
Sedimentne stene
Postanak sedimentnih stena
6. Rastresiti mehanički sedimenti
Sedimentne stene od čvrstih mehaničkih sedimenata
7. Les
Sedimentne stene od hemijskih sedimenata
Sedimentne stene od organogenih sedimenata
Metamorfne stene
8. RASPADANJE MINERALA I STENA
Fizičko raspadanje
Hemijsko raspadanje
9. POSTANAK ZEMLJISTA, POJAM O ZEMLJIŠTU ČINIOCI OBRAZOVANJA ZEMLJIŠTA
Matična stena
Biljni i životinjski svet
10. Klima
Reljef
Uticaj čoveka na obrazovanje zemljišta
ORGANSKI DEO ZEMLJIŠTA HUMUS
11. Postanak humusa
Uticaj humusa na zemljište
Transformacija organskih materija u mineralna jedinjenja
12. ZEMLJIŠNI KOLOIDI
13. FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA
Dubina zemljišta
Boja zemljišta
Mehanički sastav zemljišta
14. Specifična masa zemljišta
Zapreminska masa zemljišta
Poroznost zemljišta
15. Struktura zemljišta
Činioci razaranja strukture zemljišta
Održavanje strukture zemljišta
16. Vodne osobine zemljišta
Oblici vode u zemljištu
17. Kretanje vode u zemljištu
Gubici vode u zemljištu
18. Vodni kapaciteti zemljišta
Poljski vodni kapacitet
Retencioni vodni kapacitet
19. Određivanje momentalne vlažnosti zemljišta
Količina vode u zemljištu
Određivanje vlažnosti početne tačke venjenja
20. Toplotne osobine zemljišta
Vazdušne osobine zemljišta
21. HEMIJSKE OSOBINE ZEMLJIŠTA
22. Izvori vodonikovih jona u zemljištu
Izvori OH jona u zemljištu
Određivanje kiselosti zemljišta
Puferna osobina zemljišta
Određivanja kreča u zemljištu
23. BIOLOŠKE OSOBINE ZEMLJIŠTA TIPIČNI PEDOGENSKI PROCESI
24. Genetički horizonti
Pedološki profil
posebni deo
TIPOVI
Nerazvijena i razvijena zemljišta
25. Černozem
26. Slatine
Solonćak
Solonec
Solođ
27. Smonica
Ritska crnica
Gajnjača
28. Kisela zemljišta
Lesivirano zemljište
Parapodzol
Podzol
Crvenica
II. ISHRANA BILJA I ĐUBRIVA
29. Predmet i značaj izučavanja agrohemije
Hemijski sastav biljaka
ISHRANA BILJA
Seme, plod i njihova građa
Ishrana klice
Fotosinteza
30. Disimilacija
Usvajanje vode i mineralnih materija
31. Asimilacija nekih važnijih elemenata
Asimilacija azota
Asimilacija fosfora
Asimilacija kalijuma
Asimilacija sumpora
32. ĐUBRIVA
Podela đubriva
Organska đubriva
Stapnjak
Kvalitet stajnjaka
33. Đubrište
Količina proizvodnje stajnjaka
Đubrenje stajnjakom
34. Mineralna đubriva
Podela mineralnih đubriva
Prosta mineralna đubriva
Azotna đubriva
Fosforna đubriva
Kalijumova đubriva
Kalcijumova đubriva
Složena mineralna đubriva
III. OPŠTE RATARSTVO
35. Predmet i značaj izučavanja opšteg ratarstva
KLIMATSKI ČINIOCI
Pojam, značaj i njihova međusobna povezanost
Svetlost kao klimatski činilac
36. Toplota kao klimatski činilac
37. Merenje temperature vazduha i zemljišta
Vlaga kao klimatski činilac
38. Padavine
39. Merenje padavina
Odnos vode i biljke
Odnos vode i zemljišta
Vazduh kao klimatski činilac
OBRAĐIVANJE ZEMLJIŠTA
40. Potrebe za obrađivanjem zemljišta
Fizička zrelost i biološko sazrevanje zemljišta
Preduslovi uspešnog obrađivanja zemljišta
Načini i podela obrađivanja zemljišta
Obrada i priprema zemljišta za setvu jesenjih kultura
Zaoravanje strništa
Dopunska obrada zemljišta
41. Jesenja obrada zemljišta za setvu prolećnih kultura
Prolećna obrada zemljišta za setvu prolećnih kultura
Obrada i priprema zemljišta za setvu postrnih kultura
42. ĐUBRENJE ZEMLJIŠTA, BILJAKA
Izbor đubriva
Vreme đubrenja
Načini đubrenja
Jačina đubrenja
SETVA
Seme
Osobine semena
43. Tehnika setve
Vreme setve
Načini setve
Dubina sejanja
Količina semena za setvu po ha
44. NEGOVANJE USEVA
Potreba za negovanjem useva
Negovanje gustih useva, strnina
45. Negovanje okopavinskih useva
46. Borba protiv korova
Pojam i osobine korova
Podela korova
Suzbijanje korova
Uništavanje korova
PLODORED
17. PRIKUPLJANJE I ČUVANJE BILJNIH PROIZVODA
Zrelost useva i vreme prikupljanja njihovih proizvoda
Tehnika prikupljanja biljnih proizvoda
48. Čuvanje biljnih proizvoda
Zrnasti proizvodi
Korenasto-krtolasti proizvodi
49. Skladištenje biljaka za seno i silažu
50. Procena prinosa ratarskih kultura
IV. POVRTARSTVO
opšti deo
51. Predmet i značaj izučavanja povrtarstva
ZASNIVANJE POVRTNJAKA
Izbor zemljišta i mesta za povrtnjak
Obrada zemljišta i đubrenje povrtarskih kultura
Vreme i načini setve i rasađivanja povrtarskih kultura
52. PROIZVODNJA RASADA POVRTARSKIH KULTURA
Tople leje
Priprema toplih leja
53. Punjenje toplih leja
Priprema semena za setvu
54. Nega rasada u toplim lejama
Staklare
Plastenici
RASADIVANJE RASADA U POVRTNJAKU
NEGOVANJE POVRTARSKIH KULTURA U POVRTNJAKU
V. VOĆARSTVO
opšti deo
55. Predmet i značaj izučavanja voćarstva
Vrste voćaka i njihova podela
RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA
VOĆNI RASADNIK
Izbor mesta za rasadnik
Delovi voćnog rasadnika
56. Podloge za proizvodnju voćnih sadnica
Međusobni uticaj podloge i kalem grančice
Podudarnost podloge i kalem grančice
Podloge za pojedine vrste voćaka
57. Proizvodnja generativnih podloga
Obrada zemljišta, đubrenje i setva u semeništu
Negovanje generativnih podloga u semeništu
Pikiranje generativnih podloga
Rastilo
58. PODIZANJE VOĆNJAKA NEGOVANJE VOĆAKA
VI. VINOGRADARSTVO
opšti deo
59. Predmet i značaj izučavanja vinogradarstva
Poreklo vinove loze
RAZMNOŽAVANJE VINOVE LOZE
Lozni rasadnik
60. Kalemljenje vinove loze
PODIZANJE VINOGRADA
61. Izbor mesta, zemljišta, podloge i sorte
Obrada zemljišta
Sadnja vinove loze
62. NEGOVANJE VINOVE LOZE
63. Đubrenje vinove loze
VII. OPŠTE STOČARSTVO
64. Predmet i značaj izučavanja stočarstva
65. Stanje stočarstva kod nas i u svetu
Postanak i poreklo domaćih životinja
66. RAZMNOŽAVANJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA
1. Polni ciklus kod domaćih životinja
67. 2. Proces oplodnje
3. Načini oplodnje
Veštačko osemenjavanje
68. Veštačko dobijanje sperme
VIII. ANATOMIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA
69. Predmet izučavanja i značaj anatomije domaćih životinja
Nauka o kostima
70. Organi za varenje hrane
Organi za razmnožavanje, polni organi
IX. FIZIOLOGIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA
71. Fiziologija kao nauka
Hemijski sastav životinjskog organizma
Varenje hrane
Varenje hrane kod ptica (živine)
72. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Gradnja mlečne žlezde
X. MLEKARSTVO
73. Predmet izučavanja i značaj mlekarstva
Izbor mlečnog grla
Lučenje mleka
XI. ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA
opšti deo
74. Predmet izučavanja i značaj ishrane domaćih životinja
Uporedni sastav životinjskog i biljnog organizma
HRANLJIVE MATERIJE
75. Svarljivost hraniva
Hranljiva vrednost stočne hrane
76. Stočna hraniva
77. Zelena i sočna hraniva
Zrnasta hraniva
78. Industrijski proizvodi
Mineralna hraniva
Priprema stočne hrane
LITERATURA
TEHNOLOŠKE OSNOVE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
X. Mlekarstvo
73. Predmet izučavanja i značaj mlekarstva. Mlekarstvo izučava proizvodnju i preradu mleka. Nas ovde interesuje stvaranje mleka.
Mleko je emulzija masnih kapljica sa koloidima belančevina, rastvorom šećera i soli, sa vitaminima i fermentima. Ono je lako svarljivo. Sadrži najneophodnije materije za ishranu ljudi. Koristi se direktno za ishranu ili za proizvodnju raznovrsnih mlečnih proizvoda.
Krave troše biljne proizvode i prerađuju ih u dragoceni proizvod — mleko. Krava muzara sa 3.200 litara mleka godišnje daje 115 kilograma belančevina, 110 kilograma masti. Svega suve materije oko 400 kilograma, i to potpuno svarljive. Dva tovljena bika od 500 kilograma daju 69 kilograma belančevine, 136 kilograma masti. Svega suve materije 225 kilograma od čega 1/3 nije svarljiva jer otpada na tetive i kosti. Krava daje i stajnjak.
Sl. 23. — Vime mlečne krave sa dobro vidljivim krvnim sudovima
Izostavljeno iz prikaza
Kravlje mleko sadrži vode 87%, belančevina 3,4% (od čega 2,5—3% kazeina a ostalo je albumin i globulin), masti 3,7% (uglavnom estri oleinske i; palmitinske kiseline), šećera 4,91% (uglavnom. laktoza) i: mineralnih materija,. 0,7% (uglavnom kalijum-. fosfat. i kalijam. hiorid). Mleko-sadrži-fermente iz organizma ili:bakterija sadrži vitamine
Ovčije mleko sadrži vode 82,5%; belančevine 5,8%, ‘ masti oko 6,0%, šećera 4,8% i mineralnih materija 0,8%.
Prvih nekoliko dana po porađanju ženke luče kolostrum, neophodan za mlado grlo. Ovo prvo mleko ima, dosta albumina i globulina pa se pri kuvanju zgrušava.
Izbor mlečnog grla. Izbor mlečnog grla vrši se na osnovu spoljnih oznaka mlečnosti koje imaju mlečne rase goveda. Ti znaci su sledeći: ženski izgled glave, dubok i širok grudni koš, kao i žadnji deo tela sa, vimenom. Vrlo razvijeno vime. Ono je široko, pruža se od~ zadnjeg dela tela pa do blizu pupka’. Sa zadnje strane je zaobljeno. Sise su dosta razmaknute i kada su pune izbačene su u stranu. Dobro je razvijeno mlečno ogledali, zadnja gornja površina vimena. Na gornjem delu vimena dlake su tanke, kratke i retke. Donji deo vimena je skoro bez dlaka. Koža na vimenu je tanka, mekana. i lako se nabira. Kod izmuženog vimena ona se lako skupi i smanji se zapremina vimena. To je znak da je u njemu dosta žlezdanog tkiva. Na telu je koža tanka i lako se odvaja od svoje podloge i obrazovati mnogobrojne nabore na vratu. Dlake su kratke i sjajne. Rogovi su vitki 1 sjajni. Veliki je razmak između rebara, naročito poslednjeg i pretposlednjeg. Dobro je razvijena gladna jama, ispod kuka. Na koži vimena se vidi dobro razvijen splet krvnih sudova. Izražena je mlečna vena i mlečna jama (na grudima). Izgled tela mlečnog grla je: razvijena dužina tela, dubina i širina. Kosti su tanke a jake, izražena je mršavost i kostičav izgled.
Sl. 24. — Tipična mlečna krava džersej rase
Izostavljeno iz prikaza
Lučenje mleka. Na kraju bremenitosti mlečna žlezda se priprema za lučenje mleka. Tada se povećava žlezdana masa, povećavaju se mlečni mehurovi i njihov epitel. U ćelijama ovog epitela pojavljuju se kapljice masti a druge materije za, mleko donosi krv i limfa, kao vodu, amino kiseline, sirćetnu kiselinu, mineralne materije, fermente, vitamine, glikozu. Od ovih materija u ćelijama epitela mlečnih mehurova, stvaraju se: mast, kazein i laktoza. Kad se ćelije napune one se kontrahuju, raspadaju, i izlučuju sadržaj, a ćelije se dalje pripremaju za sekreciju. Starenjem životinja sve je manje alveola a više je vezivnog tkiva u vimenu.
Podsticaj za lučenje mleka daju hormoni žutog tela u jajniku, hormoni placente i hipofize.
U ćelije epitela mlečnih mehurića krv donosi aminokiseline i masne kiseline (najviše oleinske i palmitinske). Od ovih kiselina nastaje kazein i mlečna mast. U ćelije epitela mlečnih mehurića krv donosi sirćetnu kiselinu. Tu se od nje stvaraju masne kiseline mlečne masti. Krv donosi glikozu i od nje nastaje mlečni šećer laktoza (disaharid). Mineralne materije donosi krv a delimično potiču iz raspadnutih ćelija epitela alveola. Voda potiče iz krvi i limfe. Fermenti su iz krvi a i raspadnutih epitela ćelija mlečnih mehurića. Iz hrane dolaze u mleko vitamini: A, Bi, B2, C, D i E
XI. Ishrana domaćih životinja
Opšti deo
74. Predmet izučavanja i značaj ishrane domaćih životinja. Ishrana domaćih životinja proučava potrebe domaćih životinja u hranivim materijama i najpodesniji način podmirenja tih potreba. Ona proučava sastav raznih hraniva i njihovo korišćenje u organizmu. Zatim, način spremanja stočne hrane, sastavljanje obroka i tehniku ishrane pojedinih domaćih životinja. Potpuna i pravilna ishrana obezbeđuje, da se što bolje koriste proizvodna svojstva domaćih životinja. Ishrana, treba da obezbedi visoke priraste i visoku proizvodnju. Nepotpuna i nedovoljna ishrana onemogućavaju pravilan rast i razviće domaćih životinja i iskorišćavanje njenih proizvodnih sposobnosti.
Hrana sadrži hranljive materije koje životinje koriste za održavanje organizma i za stvaranje proizvoda. Hranjenje je snabdevanje organizma životinja, hranivim materijama iz hrane, koje preko niza hemijskih procesa prelaze u sastojke tela i proizvode životinja.
Uporedni sastav životinjskog i biljnog organizma
Hemijski sastav mladih i odraslih životinja razlikuje se. Sa njihovom starošću povećava se količina masti a smanjuje količina vode. Odrasle domaće životinje sadrže: vode oko 58%, organskih materija oko 37—38% i mineralnih materija oko 3,5%. Biljke sadrže oko 80% vode, organskih materija 17—18% i mineralnih materija oko 1,5%. Telo životinje sadrži mnogo više organskih i mineralnih materija. Biljne ćelijske opne su od celuloze, a životinjske od belančevina, Rezervna hrana biljke je skrob a životinja mast. Biljke koriste sunčevu energiju za stvaranje organskih materija iz mineralnih materija i vode. Životinje koriste sopstvenu toplotnu energiju za stvaranje organskih materija. Domaće životinje pretežno se hrane biljnom hranom. Ona im služi za, izgradnju i obnavljanje sastojaka tela, za stvaranje proizvoda (mesa, mleka, jaja i vune) i za proizvodnju toplotne energije. U biljkama i životinjama nalaze se iste grupe jedinjenja, ali ona se bitno razlikuju, a različite su i po količinama.
Laktacija je vreme za koje ženka daje mleko, od porođaja pa do zasušenja. Ona je kod krava 10 meseci. Prvih 2—3 meseca iza telenja je najviše mleka, od 3 do 6 i 7 meseci ima isti nivo a zatim se njegova količina smanjuje. Posle 10 meseci od telenja po pravilu krava zasuši ako je steona.
Mlečnost krava raste do šestog telenja, tj. do starosti 8 do 10 godina. Posle devetog telenja mlečnost opada pa se u tome periodu grla izlučuju iz proizvodnje.
HRANLJIVE MATERIJE su sve one materije koje su životinjama, neophodne za normalan rast i razviće. One omogućuju normalne funkcije organizma i stvaranje proizvoda. To su ugljeni hidrati, masti, belančevine, voda, mineralne materije i vitamini.
Da bi se hranljive materije bolje koristile hrani se dodaju razni dodaci, mineralne materije, vitamini i antibiotici. Domaće životinje hranljive materije podmiruju iz hrane, stočnih hraniva. Stočna hraniva su proizvodi biljnog i životinjskog porekla i mineralni proizvodi.
Voda je vrlo neophodna u ishrani domaćih životinja. Ako usled žeđi životinja izgubi 10% svoje težine nastupa poremećaj u organizmu a, pri gubitku 22% vode nastupa smrt. Telo može da izgubi svu mast i preko polovine belančevina i da još živi. Životinje uzimaju vodu pojenjem i u hrani. Ona se oslobađa i razlaganjem ugljenih hidrata i drugih jedinjenja u organizmu. Voda u organizmu transportuje hranljive materije i razne sokove. Pomaže izlučivanje produkata prometa materija. U tečnim sredinama, rastvorima vrše se svi hemijski procesi. Voda apsorbuje toplotu koja se oslobađa pri hemijskim reakcijama, a njenim isparavanjem se troši toplota,. Najviše vode treba kravama muzarama. Za proizvodnju jednog litra mleka krava troši 0,86 litara vode. Za 100 grama jajne mase troši se 66 cm3 vode. Obroci sa više belančevina ili kuhinjske soli zahtevaju povećano snabdevanje vodom. Životinjama treba omogućiti da u svako doba piju vodu po volji. Voda treba da je umereno topla, čista i zdrava,.
Ugljeni hidrati. Njih je malo u telu životinja, manje od 1%. To su glikoza (grožđani šećer) i glikogen. Glikogen je u jetri i mišićima. Ugljeni hidrati iz biljne hrane razlažu se u organima za varenje i prelaze u glikozu. Biljožderi u organima za varenje razlažu oko 50% celuloze. Razlažu je fermenti bakterija. Celulozna hraniva ispunjuju organe za, varenje i stvaraju osećaj sitosti. Tada obrok ima dovoljnu zapreminu, bolje je varenje i lakše se prazne creva jer celuloza upija vodu. Ako je u hrani suviše ugljenih hidrata onda glikoza ne može da prelazi u glikogen već u mast koja se deponuje u telu. Od glikoze u telu nastaju masne kiseline, glicerin i neke aminokiseline. Od celuloze najviše nastaju propionska, sirćetna i buterna kiselina. One učestvuju u stvaranju mlečne masti (najviše sirćetna kiselina) u ćelijama mlečnih žljezda. Od sirćetne kiseline mogu nastati masne kiseline, a takođe i glikogen.
Ako je u hrani dovoljno celuloze u buragu od nje nastaje najviše sirćetne kiseline i više je mlečne masti. Ako je u hrani dosta skroba nastaje manje sirćetne kiseline i manje je masno mleko. Kada je u hrani dosta šećera (npr. od glava šećerne repe) nastaje manje sirćetne kiseline a više buterne. Tada je manje mleka, ali malo je povećanje belančevina i masti u mleku. Najveći deo sirćetne kiseline prelazi u mlečnu mast, mada mast nije i od buterne kiseline. Ako je silaža slabija, tj. ako je u njoj manje ugljenih hidrata onda u takvoj silaži može biti dosta (previše) buterne kiseline. To se može desiti i ako silirana masa nije dobro sabijena.
Masti se nalaze u biljkama naročito onima za proizvodnju ulja. Ali nje ima mnogo više u telu životinja. Ona im služi kao rezerva kada nema dovoljno hrane. Masti iz stočne hrane u organima za varenje razlažu se na masne kiseline i glicerin. Oni dolaze u krv preko limfe, gde se sjedinjuju u mast, ali veći deo masti nastaje iz ugljenih hidrata, heksoze u telu životinje. Masne kiseline nastaju pri varenju ugljenih hidrata. One dolaze u krv, vezuju se sa glicerinom u masti i odlažu se kap rezerva. Neke masne kiseline u telu se razlažu, a neke prelaze u druge kiseline. Masti se izdvajaju i razlaganjem tela mikroorganizama u organima za varenje životinja. Neke kiseline koje učestvuju u izgradnji masti, ne mogu nastati u telu životinje već se one unose sa hranom, kao npr. L-.nolinska kiselina. Ona, se unosi sa kukuruzom i sojom. Ugljeni hidrati i masti su prvenstveno energetske materije koje služe za održavanje telesne toplote i stvaranje potrebne energije za rad organa i kretanje životinja. Razložene na masne kiseline i glikozu služe za stvaranje životinjskih masti i šećera, u telu životinja.
Belančevine. Dok ugljeni hidrati i masti sadrže: ugljenik, kiseonik i vodonik (neke masti sadrže azot, fosfor i druge elemente) dotle belančevine pored ugljenika,, kiseonika i vodonika sadrže azot a neke još i sumpor, fosfor i gvožđe. Neke aminokiseline ne stvaraju se u telu životinje te ih mora biti u hrani. U hrani ih ipak ima dovoljno. To su metionin u suncokretu i ribljem brašnu i lizin u sojinoj sačmi i ribljem brašnu. Iz biljne hrane u organima za varenje razlažu se belančevine i iz njih se izdvajaju aminokiseline. To pomažu fermenti bakterija koji su u organima za varenje. Oni razlažu belančevine hrane jer i njima su potrebne aminokiseline i druga azotna jedinjenja (nitrati). U telu životinja od aminokiselina nastaju belančevine. One se koriste za obnovu raznih tkiva u telu, izgradnju belančevina mleka, jaja, vune i ploda. Kada je suviše belančevina, aminokiseline gube azot i prelaze u ugljene hidrate, glikozu i masti. Belančevine životinjskog porekla, u ishrani stoke imaju veći značaj od belančevina biljnog porekla.
Sadržaj belančevina u biljci nije isti u svim njenim delovima. Pojedine biljke se odlikuju većim sadržajem belančevina u vegetativnoj masi a druge u plodu, u semenu. Osim toga sadržaj belančevina menja se u biljci tokom vegetacije. Po pravilu zelena biljna masa do cvetanja ima više belančevina nego posle precvetavanja. Po sadržaju belančevina ističu se biljke mahunarke i uljane biljke.
Mineralne materije tela potiču iz hrane. One ulaze u sastav kostiju (70%), zuba, i nekih belančevina (fosfor, sumpor, gvožđe), masti, fermenata i vitamina. Najviše je u telu životinja kalcijuma i fosfora. Mineralne materije održavaju potrebnu ravnotežu između baza i kiselina u ćelijama. One neutrališu višak kiselina.
U telu životinja je ukupno oko 3,5% mineralnih materija. U kostima je najviše kajcijuma i fosfora, u krvi natrijuma i hlora, a u mišićima kalijuma. Mineralne materije potrebne su za stvaranje mleka. Najveće potrebe u mineralnim materijama imaju mlada grla. Ona su u porastu. Takođe, mineralne materije su potrebne u većim kohčinama gravidnim ženkama, za potrebe razvoja ploda kao i grlima u laktaciji. Svima njima najviše je potrebno kalcijuma, i fosfora. Ako ih životinje nemaju đovoljno one će zadovoljiti potrebe u ovim elementima iz kostiju. Ako je u ishrani nedovoljno kalcijuma i fosfora đolazi do deformacije kostiju majke i plod se nepravilno razvija. Kao dobar izvor kalcijuma, je lucerka a dobar izvor fosfora su mekinje od zrna strnih žita. Da bi telo iskoristilo raspoložive količine fosfora i kalcijuma u hrani, ono treba da ima i dovoljno D vitamina.
Nedostatak mineralnih materija, se nadoknađuje dođavanjem hrani: krečnjaka, koštanog brašna, kalcijum fosfata CaHPCh (Ca — 29,46% i P — 22,78%) trikalcijum fosfat Ca3 (PCbb (Ca — 38,76% i P — 20%). Takođe stoci se daju stočna kreda i kuhinjska so.
Preko hrane domaće životinje dobijaju i vitamine. Za podmladak stoke potrebni su vitamini A, B i D.
Antibiotici se daju stoci u hrani kao lek bilo kao preventiva ili lečenje. Osim toga antibiotici se daju i kao stimulatori za bolje korišćenje hrane. Za ovu namenu koriste se samo oni antibiotici koji se brže razlažu i nemaju štetno dejstvo na Ijudski organizam, kada ih unosimo sa životinjskim namirnicama (mlekom, mesom, jajima).
75. Svarljivost hraniva se izračunava posebnim postupcima putem ogleda. Na primer, utvrdi se količina pojedinih hranivih materija u obroku i izmetu. Nađena količina hranljivih materija u izmetu odbija se od one u hranivu i dobija se količina svarenih hranivih materija, tj. deo hranivih materija koje su u telu resorbovane. Te količine hranivih materija izražene u procentima predstavljaju koeficijenat svarljivosti. Svarljivost zavisi od vrste i starosti domaćih životinja. Pojedine hranive materije imaju različite koeficijente svarljivosti.
Na primer, utvrđena je svarljivost sena kod krave muzare i ona za seno iznosi 75% belančevina, 74% celuloze i 54% masti. To su koeficijenti svarljivosti ovih hranljivih materija. Svarljivost hraniva zavisi od hemijskog sastava hraniva, njegove pripremljenosti i od kategorije i vrste domaće životinje koja se hrani. Sto je u hranivu više celuloze, smanjuje se svarljivost, naročito kod preživara. Kod preživara se celuloza vari u buragu pomoću fermenata mikroorganizama. Celuloznu hranu najbolje vare goveda, slabije ovce a još slabije nepreživari, npr. konj. I kod nepreživara se vari celuloza u slepom crevu u kome se nalaze mikroorganizmi. Svinje još slabije vare celulozu, a živina najslabije.
Hranljiva vrednost stočne hrane. Izračunata je energetska vrednost pojedinih hranljivih sastojaka: ugljenih hidrata, belančevina i masti. To je nemački naučnik Oskar Kelner izračunao 1913. godine kod tovnih volova. On je utvrdio količinu masti (u g) koja se deponuje u organizmu, od jednog kilograma svarljivog skroba, blančevina i od svarljivih masti. To je iskoristio za izračunavanje hranljive vrednosti hraniva. Za jedinicu hranljive vrednosti uzeo je skrob u proizvodnji masti. Jedan kilogram skroba daje 248 g masti i to je jedna skrobna jedinica. Jedan kilogram belančevina daje 235 g masti i to je 0,94 skrobnih jedinica (235:248). Jedan kilogram masti žitarica daje 526 g masti a to je 2,12 skrobnih jedinica (526:248). Jedan kilogram masti uljarica daje 598 g masti a to je 2,41 skrobna jedinica (598:248).
Skrobna jedinica predstavlja broj koji pokazuje koliko je potrebno kilograma skroba da se postigne ista proizvodnja masti kao od 1 kilograma nekog hraniva. Kukuruz ima, 0,79 skrobnih jedinica a lucerkino seno 0,31 skrobnih jedinica, odnosno 3,1 kilogram sena odgovara jednom kilogramu svarljivog skroba. Jedna skrobna jedinica prikazuje produktivnu vrednost hraniva prema njegovom hemijskom sastavu i iznosi 2.360 kalorija, ili okruglo 2.400 kalorija. Ali potrebna je vrednost hraniva i za druge proizvode a ne samo za mast.
Švedski naučnik Hanson hteo je realnije da izračuna hranljivu vrednost pojedinih hraniva kod krava muzara. To je određivao 1935. godine prema jednom kilogramu ječma (1 650 kalorija) što odgovara 0,7 (1.650:2.360) kilograma skroba. Ovde se hranljiva vrednost hraniva upoređuje sa hranljivom vrednošću ječma.
U SSSR-u umesto ječma uzeli su (1922. godine) jedan kilogram ovsa. Jedan kilogram ovsa odgovara 0,6 kg (1.414:2:360) svarljivog skroba ili 1.414 kalorija.
U našoj zemlji pre rata hranljiva vrednost pojedinih hraniva, izračunavana je u skrobnim jedinicama a posle rata u ovsenim hranivim jedinicama.
Od 1963. godine u SSSR-u uvedena je nova ovsena hraniva jedinica koja iznosi 2.500 kalorija.
Da bi izračunali hranljivu vrednost hraniva mi ih upoređujemo sa hranljivom vrednosti ovsa. Ono hranivo koje je jednako ovsu imaće za jedan kilogram jednu ovsenu hranljivu jedinicu. Ako ima pola vrednosti ovsa imaće 0,5 ovsenih hranljivih jedinica.
Sve ove hranljive jedinice pokazuju energetsku vrednost hraniva.
Jedan kilogram pojedinih hraniva ima sledeći broj ovsenih hranljivih jedinica (hj.): livadska trava 0,18 hj, planinska trava 0,68 hj. sejana lucerka i sejana crvena detelina obe kada su u cvetu, imaju oko 0,5 hj, silaža ima 0,16 do 0,18 hj, pšenica mekinje 0,7 hj, pšenica zrno 1,19 hj, ječam zrno 1,21 hj, sojina sačma 1,24 hj, kukuruz zrno 1,37 hj i tako dalje.
U hranivima treba izračunati ne samo energetsku vrednost (hj.) već i količinu svarljivih belančevina, količinu kalcijuma, i fosfora a nigde još i karotina.
Kod nas postoji priručnik: Hranidbene norme (norme ishrane) i tablice stočne hrane. On sadrži norme ishrane i obroke za pojedine vrste i kategorije domaćih životinja. Norme ishrane sadrže dnevnu potrebnu količinu hranIjivih jedinica, svarljivih belančevina, kalcijuma, fosfata, karotina i vitamina za pojedine domaće životinje. Prema ovim normama se izračunava dnevna potrebna količina pojedinih hraniva koja bi obezbedila dnevne potrebe u: hranljivim jeđinicama, svarljivim belančevinama i drugom, kod pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja.
U tablicama stočne hrane nalaze se hranljive vrednosti pojedinih hraniva za domaće životinje. Navedeno je koliko u kg nekog hraniva za ishranu stoke, ima hranljivih ovsenih jedinica u kilogramu, svarljivih belančevina u gramima, kalcijuma u gramima, fosfora u gramima i karo^nu u miligramima.
Na primer, sastaviti obrok za kravu muzaru težine 500 kilograma kada daje 10 litara mleka dnevno. U normama za ishranu krava muzara, nalazimo da za navedenu kravu treba dnevno 9,2 hj. 720 g svarljivih belančevina, kalcijuma, 55 gr i fosfora 33 gr. U tablicama nalazimo koliko u jednom kilogramu pojedinih hraniva ima grama svarljivih belančevina, kalcijuma i fosfora i koliko ovsenih hranljivih jedinica u kilogramima. Dalje prema potrebi hranljivih materija za ovu kravu muzaru izračunavamo koja nam je količina pojedinih raspoloživih hraniva potrebna, da obezbedimo napred navedeni potreban sastav dnevnog obroka.
Hrana se daje životinjama za održavanje osnovnih životnih aktivnosti (stajanje, porast dlake, vune, perja, papaka i slično). To je hrana za održavanje, odnosno, uzdržani obrok. On održava težinu životinje i sastav organizma bez promene. Ako se daje veća količina hrane, koja prevazilazi potrebu održavanja, onda se ovaj višak hrane koristi za povećapje težine, tj. za porast i tov, rad ili neku drugu proizvođnju: mleka, masti, jaja, razvitak ploda. Ovaj deo hrane naziva se hrana za proizvodriju ili produktivni obrok.
Obrok domaćih životinja kako je već rečeno deli se na uzdržani i produktivni deo. Npr. treba sastaviti obrok za kravu muzaru težine 550 kg, mlečnosti 12 litara sa 4% masti. Raspolaže se sledećim hranivima: lucerkino seno, kukuruzna silaža, kukuruzna prekrupa, suncokretova sačma, sojina sačma, mekinje i koštano brašno.
Iz hranidbenih normi:
- hj.
- Uzdržani obrok za 550 kilograma 4,9
- Produktivni obrok za 12 1 meka sa 4% masti 5,5
Ukupno 10,4 - Svar. bel. grama
- Uzdržani obrok za 550 kilograma 315
- Produktivni obrok za 12 1 meka sa 4% masti 720
Ukupno 1.035 - Kalcijum grama
- Uzdržani obrok za 550 kilograma 25
- Produktivni obrok za 12 1 meka sa 4% masti 30
Ukupno 55 - Fosfor grama
- Uzdržani obrok za 550 kilograma 13
- Produktivni obrok za 12 1 meka sa 4% masti 24
Ukupno 37 - Kuh. so grama
- Uzdržani obrok za 550 kilograma 27
- Produktivni obrok za 12 1 meka sa 4% masti 24
Ukupno 51
U obroke krava, treba dnevno obezbediti 2,0 do 3 kilograma suve materije na 100 kilograma žive mere, to je u ovom slučaju potrebno oko 12 (11 do 16,5) kilograma suve materije. Vrednost hraniva uzimamo iz tablica gde se nalaze količine: suve materije, hj. svarljivih belančevina, kalcijuma i fosfora.
Ova potreba hranljivih materija može se obezbediti u sledećem obroku hraniva:
Iz tablica stočne hrane:
- Hraniva kg
- Lucerkino seno 4
Kukuruzna silaža 30
Ukupno
Potrebno
Razlika
Potrebno dodati
kukuruza 1
Razlika
Koštano brašno 0,1 - Suva materija kg
- Lucerkino seno 3,4
Kukuruzna silaža 8,1
Ukupno 11,4
Potrebno
Razlika
Potrebno dodati
kukuruza 1,3
Razlika
Koštano brašno - h.j.
Lucerkino seno 2,0
Kukuruzna silaža 6,4
Ukupno 8,4
Potrebno 10,4
Razlika -2,0
Potrebno dodati
kukuruza 2,0
Razlika
Koštano brašno - Sv. bel. kg
- Lucerkino seno 520
Kukuruzna silaža 420
Ukupno 940
Potrebno 1035
Razlika —95
Potrebno dodati
kukuruza 100
Razlika +5
Koštano brašno - Kalcijum gr
- Lucerkino seno 56
Kukuruzna silaža 42
Ukupno 98
Potrebno 55
Razlika +43
Potrebno dodati
kukuruza 3
Razlika +46
Koštano brašno 26 - Fosfor gr
- Lucerkino seno 8
Kukuruzna silaža 15
Ukupno 23
Potrebno 37
Razlika —14
Potrebno dodati
kukuruza 4
Razlika —10
Koštano brašno 12 - Kuhinjska so gr
- Lucerkino seno
Kukuruzna silaža
Ukupno
Potrebno 51
Razlika —51
Potrebno dodati
kukuruza
Razlika —51
Koštano brašno 50
Ovakvom sastavljenom obroku treba, još dodati 0,1 kg koštanog brašna koje sadrži 26 grama kalcijuma i 12 grama fosfora i još dodati 0,05 kg kuhinjske soli.
76. Stočna hraniva
Stočna hraniva su sirovine biljnog, životinjskog i mineralnog porekla iz kojih se životinje snabdevaju hranljivim materijama potrebnim za život i za raznovrsnu proizvodnju. Ona moraju da sadrže hranljive materije u takvom obliku da ih životinje mogu koristiti za podmirenje svojih potreba, a da pri tome ne deluju štetno na njihovo zdravlje.
Vrednost stočnih hraniva, zavisi od njihovih hemijskih sastava i svarljivosti, iskorišćavanja. Kvalitet hrainiva zavisi i od vremena njegovog ubiranja. Bolje su mlađe biljke od starijih. Mlađe biljke su svarljive, imaju više belančevina, mineralnih materija i vitamina. Kod korenasto-krtolastih biljaka najviše je hranljivih materija (skroba i šećera) kada su one u punoj zrelosti.
Svi proizvodi se pri čuvanju menjaju i gube u hranljivoj vrednosti. Gubici zavise o načinu i vremenu čuvanja. U lošijim uslovima gubici iznose i do 70%. Naročito podložni propadanju su ugljeni hidrati, proteini i vitamini. Smanjuje se njihova svarljivost i količina.
Stočna hraniva mogu biti kabasta i koncentrovana. Kabasta su npr. seno, slama, silaža, zelena hraniva, korenasto-krtolasti proizvodi. Koncentrovana hraniva su zrnasti proizvodi i proizvodi industrijske prerade. Kabasta hraniva teže se vare, i sadrže dosta vode i celuloze, a imaju veliku zapreminu. Ona sadrže preko 15% celuloze. Imaju srazmerno malu hranljivost. Koncentrovana hraniva lako se vare, imaju manje celuloze (do 15%) a imaju dosta skroba, osrednje količine belančevina i zauzimaju mali prostor, jer imaju relativno malu zapreminu, ali znatno veću hranljivu vrednost po jedinici mere u odnosu na kabasta hraniva.
Kabasta hraniva obezbeđuju fizičku sitost stoke. Ona obezbeđuju uglavnom ugljene hidrate i znatan deo belančevina. Dnevno je potrebno da kabasta hraniva obezbeđuju oko 2 do 3 kg suve materije na 100 kg mase grla.
Koncentrovana hraniva (koncentrati) služe za dopunu kabastoj hrani u energiji (od ugljenih hidrata) i belančevinama. Njima( se dodaje kalcijum, fosfor i kuhinjska so. Mineralni dodaci čine oko 2% od količine koncentrata u čemu stočna kreda uzima oko 60% (40 do 70%), koštano brašno oko 10% (10 do 30%) i kuhinjska so oko 30%.
Seno kao kabasta hrana koristi se za ishranu stoke, zimi i tokom leta kada nema paše. Najbolje je seno od mladih trava koje su košene u početku cvetanja. Dok su mlađe biljke one su bogatije u belančevinama, mineralnim materijama, vitaminima i imaju veću svarljivost. Ovako seno se obezbeđuje za ishranu podmlatka. Starijoj stoci može se davati seno od trava košenih u punom cvetu jer one dobro vare i grublju hranu.
Prilikom sušenja trava javljaju se gubici u hranljivim materijama. Usled disanja smanjuje se količina skroba i šećera. Od prvobitne količine vlage u travi od oko 75% ona se disanjem posle košenja smanjuje na oko 50%. Pri ovoj vlažnosti ćelije izumiru a nastavljaju se gubici dejstvom fermenata u ćelijama pokošenih biljaka. Gube se ugljeni hidrati, belančevine i vitamini. Ovi gubici traju dok se trava ne osuši na 18 do 20% vlage. Seno ima normalno oko 16% vlage. Dejstvom sunca gube se vitamini B i karotin. Od karotina nastaje vitamin A. Ako se trava suši u hladu vitamini ostaju (A i B) ali se ne stvara vitamin D. Usled mehaničkog lomljenja pri sakupljanju sena gubi se lišće, cvetovi i sitni delovi stabljika. Njihovo učešće u senu je 40 do 50%. Ako seno kisne gubici su daleko veći jer se ispari šećer i skrob. Normalni gubici kod sena od košenja pa do davanja stoci iznose 10 do 15% a kod sena od mahunarki 25 do 30%. Otprilike, polovina gubitaka kod sena je usled disanja, a druga polovina usled mehaničkih uzroka.
Na površini zemljišta, na suncu trava se osuši za 6 do 9 sati, a bez sunca za, dva dana.
Trava se suši na površini zemljišta u otkosima, valovima, naviljcima i plastovima. U naviljcima i plastovima trava se suši 1 do 3 dana. Ona, se suši i na napravama: drvenim piramidama, granatom kolju (rozgarna) i u specijalnim sušnicama. U sušnicama su dvostruko manji gubici kod sena nego kada se ono suši na zemljištu. Na, napravama se seno suši u vlažnijim, predelima. Na njima je seno rastresito pa kroz njega struji vazduh i seno se lakše suši.
Ovde kiša ošteti samo površinski sloj sena. Na naprave se stavlja prosušeno seno. Na njima, su manji gubici u hranljivim materijama za oko 15% nego pri sušenju na površini zemljišta i gubici iznose oko 10%. Na napravama se seno suši 5 do 10 dana. Kod sena koje se suši na površini zemljišta i napravama ostaje oko 20 do 25% vlage u složenom senu. Kasnije se ispari višak vlage i u senu ostaje normalna vlaga (16%).
Uskladišteno seno još se suši 4 do 6 nedelja i tada izgubi daljih 5 do 10% suve materije. Seno koje je uskladišteno treba. pregledati da se ne zagreje, upali, tj. uplesnivi. Ovde se seno potpuno osuši i ostaje sa normalnom vlagom od oko 16%.
Kvalitet sena zavisi od njegovog spremanja, čuvanja i botaničkog sastava trava,. Dobro je seno planinskih livada jer sadrži aromatične materije i vrlo je ukusno. Takođe dobro je seno od mahunarki. Ono ima visoku hranljivu vrednost. Bogato je svarljivim belančevinama, mineralnim materijama a naročito kalcijumom. Ono sadrži vitamine.
Lucerkino brašno veoma je cenjeno kabasto hranivo. To je usitnjeno na 2—3 cm, dehidrovano na 12—13% vlage i prekrupljeno seno lucerke. Ono se danas u ishrani stoke tretira kao koncentrovano hranivo. Sadrži visok procenat mineralnih materija, naročito kalcijuma, vitamina B grupe, karotina, proteina. Visoke je hranljive vrednosti. Sadrži sirovih proteina 15 do 20%. Pakuje se u vreće od 15—20 kg koje se drže na temperaturi od 2—4°C.
Silaža je konzervirana zelena stočna hrana. Ovo je veoma dobro hranivo. Ima dobar ukus i stoka ga rado jede, posle prilagođavanja ako je dobro spremljena i od dobrih sirovina. Pri siliranju stočne hrane najmanji su gubici u hranljivim materijama. Na visinu gubitka utiču objekti u kojima se sprema silaža, kao i način siliranja. Za spremanje silaže koriste se silokamare (na betonskoj ploči) silo-hodnici (betonske ploče sa betonskim pregradama), silorovovi i silotornjevi. Najmanji gubici su u silotornjevima i iznose 15%, u drugim slučajevima 25% i više. Gubici su uglavnom u šećeru, ali u silaži ostaju belančevine i vitamini.
Za, spremanje silaže mogu se koristiti različite biljke. Biljke koje daju grubo seno daju dobru silažu.
Jedan kubni metar silaže težak je 600 do 700 kilograma, a težina samo suve materije iznosi 150 do 200 kilograma po kubnom metru, Dobra kukuruzna silaža sadrži oko 27% suve materije, 1% masti i 1,4% belančevina.
Biljke koje se siliraju treba da imaju 65 do 70% vlage. To su u stvari biljke malo prosušene. One moraju da su bogate ugljenim hidratima. Na primer, za siliranje se najčešće koriste zelene stabljike kukuruza u fazi mlečne ili voštane zrelosti. Za siliranje koristi se takođe: silažni sirak, suncokret i lišće šećerne repe i sirovi rezanci šećeme repe. U ukupnoj količini mase za siliranje mahunarke mogu da učestvuju samo sa 10 do 20% od ukupne mase koja se silira. Mahunarke sadrže malo ugljenih hidrata.
One se mogu silirati uz dodatak melase ili suvih rezanaca. Silirana masa mora se dobro sabijati traktorom guseničarom, svaki sloj od 0,5 metara, da bi se što više istisnuo vazduh. Sabijena masa slegne se za 15%. Preostali kiseonik u masi koja se silira utroši se za 5 do 6 časova usled disanja zelene mase. Tada praktično prestaje disanje i onemogućen je razvoj aerobnih mikroorganizama, U anaerobnim uslovima brzo se razvijaju mlečno-kiselinske bakterije. One razlažu šećer na mlečnu kiselinu. U dobro siliranoj masi kiselost treba da je oko PH-4. Prilikom razlaganja u siliranoj masi razvija se temperatura od 30 do 35°C. Kisela sredina u siliranoj masi ne dozvoljava razvoj bakterija truljenja i ne stvara se buterna kiselina. Normalan je miris kiselih krastavaca.
Zelena masa se silira u (cilindričnim) silotornjevima, silorovovima, a može i između kamara slame. Siliranje se vrši na betonskim pločama, silo kamare, gde se silirana masa pokrije plastičnom folijom. U silotornjevima najmanji su gubici u silaži (oko 15%) a u silorovovima iznose do 25% i više.
Fermentacija silirane mase traje oko 30 dana i posle ovoga roka može se upotrebljavati za ishranu stoke.
Krave dnevno koriste 15 do 20 kilograma silaže, junad 4 do 10 kilograma, konji 6 do 8 kilograma, svinje i ovce 1 do 4 kilograma. Prema ovim normama može se izračunati potrebna količina silaže.
77. Zelena i sočna hraniva. U ova hraniva spadaju kukuruz u zelenom stanju, kukuruz za silažu, silažni sirak, glave i lišće šećerne repe za silažu, zelene mahunarke i stočna paša.
Stoci treba obezbediti zelenu kabastu hranu za veći deo godine. To obezbeđuje zeleni konvejer. On obuhvata gajenje biljaka koje stižu u različito doba godine, u toku oko 7 meseci (IV—XI).
Krajem marta i u toku aprila stiže ozima uljana repica i ozima raž, a u aprilu stiže i ozima grahorica.
- U maju stiže ozima grahorica i prvi otkos lucerke.
- U junu može biti ozime grahorice, jarog stočnog graška i drugi otkos lucerke.
- U julu se koristi zelena hrana od zelenog kukuruza, kupusa, kelja a koristi se i šećerna repa.
- U avgustu se može koristiti zeleni kukuruz, šećerna repa i lucerka.
- U septembru se koristi zeleni kukuruz i lišće sa glavama šećerne repe.
- U oktobru se raspolaže sa glavama šećerne repe i kukuruzom.
- U novembru i decembru mogu se koristiti slačica, kelj i kupus za ishranu stoke.
- U periodu novembar-mart, van konvejera koristi se silaža, seno lucerke i livadskih trava.
Zeleni konvejer u suvom ratarenju:
- Vrste useva Vreme setve
1. Ozima uljana repica + oz. raž 1—15. IX
2. Ozima raž , 10—15. IX
3. Ozima raž + ozimi
4. Grašak 15—20. IX
4. Ozima raž + ozimi ovas 15—30. IX
5. Suncokret za stočnu hranu 10—25. III
6. Šećerna repa 10—25. III
7. Silažni kukuruz 12—25. IV
8. Silažni sirak 26. IV—15. V
9. Suncokret za stočnu hranu Slačica 16. V—25. VI
10. 15—30. VIII - Vrste useva Vreme iskorišćavanja
1. Ozima uljana repica + oz. raž 10—17. III
2. Ozima raž , 18—25. IV
3. Ozima raž + ozimi
4. Grašak 26. IV—15. V
4. Ozima raž + ozimi ovas 16—31. V
5. Suncokret za stočnu hranu 1—30. VI
6. Sećerna repa 1—31. VII
7. Silažni kukuruz 1—31. VII
8. Silažni sirak 1—20. IX
9. Suncokret za stočnu hranu Slačica 21. IX—31. X
10. 1—10. XI - Vrste useva Prinos u kg/ha
1. Ozima uljana repica + oz. raž 28000
2. Ozima raž , 28000
3. Ozima raž + ozimi
4. Grašak 35000
4. Ozima raž + ozimi ovas 37000
5. Suncokret za stočnu hranu 52000
6. Šećerna repa 80000
7. Silažni kukuruz 55000
8. Silažni sirak 56000
9. Suncokret za stočnu hranu Slačica 52000
10. 12000 - Vrste useva Korišćenje . u danima
1. Ozima uljana repica + oz. raž 8
2. Ozima raž , 8
3. Ozima raž + ozimi
4. Grašak 20
4. Ozima raž + ozimi ovas 16
5. Suncokret za stočnu hranu 30
6. Šećerna repa 31
7. Silažni kukuruz 31
8. Silažni sirak 20
9. Suncokret za stočnu hranu Slačica 41
10. 10
Kao dopuna ishrani stoke koristi se i zelena lucerka sa prinosom od 40,0 t/ha te prosečan prinos svih kultura je 41,1 t/ha zelene mase, a pri navodnjavanju prinos bi bio 85,7 t/ha. Zelena masa ovog konvejera koristi se ukupno 215 dana,
Sirovi repini rezanci sadrže 90% vode i 0,3% belančevina, dok suvi (12—14% vlage) repini rezanci sadrže svarljivih belančevina 7%, masti 0,5%, 20%, celuloze i ostalih ugljenih hidrata 57%. Repini rezanci mogu se direktno davati za ishranu stoci a, mogu se i silirati.
Zrnasta hraniva spadaju u grupu koncentrovanih hraniva jer sadrže malo celuloze i vode, a dosta svarljivih hranljivih materija, dosta skroba i osrednje količine belančevina. Od zrnastih hraniva najčešće se koriste zrna: kukuruza, ječma i ovsa, a zatim grahorice i graška,
Zrno kukuruza sadrži oko 70% skroba, 9% belančevina i oko 4% masti. Ono se najviše koristi za ishranu stoke.
U ječmu je manje hranljivih materija od kukuruza, ali su u njemu bolje belančevine i malo ih je više nego u kukuruzu. Ječam sadrži 60—65% ugljenih hiđrata, 11% belančevina i 2% masti. Kada se svinje hrane ječmom a ne samo kukuruzom čvršća je slanina, Ona se bolje ceni. Ipak od ječma je manji prirast kod svinja nego pri ishrani kukuruzom.
Ovas sadrži dosta celuloze, više od zrna drugih žita. On sadrži 12% proteina, 5—7% masti i 11—12% celuloze.
Zrnene mahunarke (grahorica i grašak) u svojim zrnima sadrže 20—30% belančevina i oko 2% masti.
78. Industrijski proizvodi. Mekinje. Mekinje su glavni sporedni proizvod pri meljavi pšenice. One sadrže omotač zrna i malo brašna. Pšenične mekinje sadrže 13 do 16% belančevina (od čega svarljivih 4,5%), oko 5% masti, 10% celuloze, fosfora 1,3% i malo kalcijuma (0,12%). One sadrže i B vitamine. Hranljiva vrednost mekinja je za 20°/» manja od hranljive vrednosti ovsa.
Uljane pogače i uljana sačma dobijaju se pri preradi zrna uljanih biljaka. Ako se ulje cedi presovanjem ostaju uljane pogače sa 4 do 9% masti, 32% belančevina,. 18% celuloze i 7,5% pepela. Ako se yljef .izdvaja ekstrakcijom pomoću nekog rastvaraea (tada se izdvaja više ,ulja), onda se dobije uljana sačma sa 1 do 3% masti. One su u rasutom stanju. Uljane pogače upijaju vlagu i lako se kvare.
Suncokretova sačma sadrži proteine 33,5 do 48%, 3% masti, fosfora i kalcijuma po 10 grama i B vitamina. Ona sa, drži i 15% ljuske. Ako je od oljuštenog zrna sadrži do 50% belančevina, celuloze 19,5% i pepela 8%.
Sojina sačma sadrži 44 do 46% sirovih proteina, kalcijuma 4 do 5 grama/kg i fosfora 6 do 8 grama/kg.
Uljane pogačice od repice sadrže 32% sirovih proteina, 3% masti i 9% mineralnih materija.
Kukuruzna sačma je od kukuruznih klica. Ona sadrži do 20% belančevina, do 20% masti i 4% mineralnih materija.
Suvi stočni kvasac sadrži 44% belančevina visoke biološke vrednosti, 2% masti, fosfora oko 1%, kalcijuma 0,12 %, vitamina grupe B, vitamin E i provitamin D. Neosušeni kvasac sadrži 85% vode. Stočni kvasac se dobija pri fermentaciji tečnosti za pivo.
Melasa je gusta sladunjava i lepljiva tečnost mrke boje sa 50% šećera, 20 do 25% vode, 9% belančevina i 9n/o pepela. Dobija se pri izdvajanju šećera iz difuznog soka.
Sladne klice dobijaju se u industriji piva od klica koje. se odvajaju od proklijalog ječma. U klicama su fermenti koji pretvaraju skrob u šećer. Sladne klice sađrže 22 do 23% belančevina, 2% masti i oko 7% mineralnih materija.
Kukuruzni i krompirov trop dobijaju se pri vađenju skroba iz kukuruza i krompira. Krompirov trop sadrži 90% vode a u suvom tropu ima 3 do 4% masti. Neosušeni kukuruzni trop sadrži 7% suvih materija. Suvi kukuruzni trop sadrži 23 do 25% belančevina i 2 do 3% masti.
Kukuruzni gluten se dobija pri preradi kukuruza u skrob. U njemu se nalazi omotač zrna i kukuruzni lepak. Kukuruzni gluten sadrži 35% sirovih proteina od čega 17% svarljivih belančevina, ali one su male biološke vrednosti. On sadrži oko 4% masti i 2% pepela.
Pivski trop je ostatak zrna ječma, pri preradi ječma za pivo. Pošto se brzo kvari suši se za upotrebu i tada je sličan mekinjama. U suvoj materiji pivskog tropa ima 23,5% proteina i 7% masti.
Džibura ostaje pri preradi kukuruza i krompira u alkohol, a takođe i pri pečenju rakije od prevrelog voća. Kukuruzna džibura sadrži 92 do 96% vode. U njenoj suvoj materiji nalazi se 8% ugljenih hidrata i 20 do 25% belančevina.
Krompirova džibura ima 12% belančevina i oko 4% masti.
Najlošija je džibura od voća. Džibura od šljiva teško se vari i ima rnalu hranljivu vrednost.
Za ishranu stoke koristi se osušena džibura. Ona sadrži 10 do 15% svarljivih belančevina i ima B vitamina.
Obrano mleko je hranivo životinjskog porekla. Dobija se izdvajanjem masti iz mleka. Sadrži visoko kvalitetne proteine. Ono se zakišeljava da se ne bi brzo ukvarilo. U njegovoj suvoj materiji ima 50% laktoze, 33% belančevina, 1,25% masti i do 8% mineralnih materija. On njega se pravi mleko u prahu koje sadrži 33% sirovih proteina, 1,25% masti, 8% pepela i B vitamine.
Surutka se dobija iz mleka pri njegovoj preradi u sir. Sadrži laktozu i malo belančevina ali visoke biološke vrednosti. Ona se zakišeljava, da se ne bi brzo ukvarila. Takođe se suši i tada sadrži 7% laktoze, 15% belančevina, 1% masti, 11% mineralnih materija i B vitamina.
Mesno brašno dobija se od otpadaka mesa u klanicama. Meso se kuva da se izdvoji mast, pa se suši i melje u brašno. Mesno brašno ima miris kuvanog mesa. Ono sadrži 52% sirovih proteina, 10% masti, 11% kalcijuma, 3—4% fosfora, do 4% natrijum hlorida i sadrži B vitamine.
Krvno brašno dobija se sušenjem krvi. Ono je najbogatije sa belančevinama jer ih sadrži 80%, ali je samo 60% svarljivo. Sadrži do 2% masti, kalcijuma 4 do 5 grama/kg i fosfora 3 do 4 grama/kg. Sadrži vitamine A, B i D. Slabijeg je ukusa od mesnog brašna. Ako je dobro ono je bez mirisa.
Mesno-koštano brašno je od mesnatih otpadaka, rskavice i kostiju. Sadrži najmanje 40% belančevina, 90% masti i do 35% mineralnih materija (Ca—11% i P—5,5%).
Riblje brašno spravlja se od otpadaka pri preradi riba kao i od cele ribe koja nije podesna za ishranu ljudi. Sadrži najmanje 54% (obično oko 60%) svarljivih belančevina, 10% masti, kalcijuma 5%, fosfora 3%, kuhinjske soli 2% i vitamina A, B i D.
Mineralna hraniva su kuhinjska so, stočna kreda, različiti fosfati (dikalcijum fosfat i trikalcijum fosfat) i sitno samleven krečnjak (sadrži 38,5% kalcijuma). Usitnjene ljuske od jaja daju se pilićima ako se prethodno termičkom obradom oslobode od štetnih patogenih mikroorganizama,
Koštano brašno se dobija iz kostiju pri izdvajanju masti, tutkala a nekada i želatina. Ono sadrži kalcijuma 22% i fosfora 11%.
Priprema stočne hrane vrši se uglavnom mehaničkim sitnjenjem i kuvanjem (na primer, krompira). Postoje fabrike stočne hrane koje prave smeše koncentrovane stočne hrane.
Industrijske smeše koncentrovane hrane dobijaju se mešanjem različitih hraniva u fabrikama stočne hrane za svaku vrstu i kategoriju domaćih životinja. U njima se obezbeđuje najbolji odnos hranljivih materija.
Industrijske smeše su potpune i dopunske. Potpune industrijske smeše sadrže sve hranljive materije. Dopunske inđustrijske smeše sadrže velike količine belančevina, vitamina i mineralnih materija, a služe kao dopuna zrnastim proizvodima žitarica.
Predsmeše pošetn smeše (premiksi) sadrže mineralne materije (makro i mikroelemente) ili i vitamine i antibiotike. Dodaju se potpunim i dopunskim smešama za početnu ishranu. Ako se u predsmeši sadrže vitamini, antibiotici i mineralne materije, onda se ona skraćeno naziva VAM. Takve smeše su npr. nitricin, galofag i biovit.
Predstarter je smeša za početno prihranjivanje, koja sađrži preko 22% sirovih proteina. Sa njom se priučavaju prasad na koncentrovanu hranu uz majčino mleko počev od 10 do 14 dana starosti pa do 3 nedelje kađa se prelazi na starter za prasad.
Starter je smeša (20—22%) za ishranu prasadi počev od 2 đo 3 neđelje starosti. Postoji starter smeša i za ishranu rano odlučenih teladi sa 15 dana dojenja. Takođe postoji starter za ishranu pilića.
Grover je smeša siromašnija belančevinama (18) od startera, a za ishranu odbijenog podmlatka počev od 4 nedelje starosti pa do težine od 20 kgr. On sadrži 16 do 18fl/o sirovih proteina. Za ishranu svinja do 60 kilograma težine grover sadrži 15% sirovih proteina a za ishranu svinja težine prekc 60 kg grover smeša sadrži 12% sirovih proteina.
Finišer je smeša, za tov brojlera u završnoj fazi tova. Ova smeša ima nešto niži sadržaj sirovih proteina (18fl/o) od početne smeše za ishranu, ali zato sadrži više materija energije. One su po pravilu bez ribljeg brašna ili drugih hraniva čiji bi miris mogao da se oseti u mesu zaklane živine.