Stvaranju potpuno novih tipova sorta pšenice visoke rodnosti i dobrog kvaliteta prethođila su dugotrajna sistematska proučavanja bioloških osobina, fiziologije ishrane, agrotehnike i zaštite ove izuzetno važne kulture.
Ova dostignuća i proizvodna iskustva uglavnom su saopštena našoj javnosti preko naučnih i stručnih časopisa, ili u vidu posebnih prigodnih publikacija. Zbog takvog stanja u pogledu prezentiranja ovih dostignuća, javila se potreba da ona budu objedinjena i kritički obrađena u okviru jedne publikacije. Tako je i nastala ova knjiga.
Pisci ove knjige bi svakako, s manje uspeha obradili materiju da nisu dobili punu podršku i pomoć naučnih radnika, a posebno selekcionara. Ova pomoć sastojala se pre svega u tome što su selekcionari: dr Slavko Borojević, dr Todor Mišić, mr Vaso Momčilović, inž. Desimir Mikić (svi iz Instituta za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu); dr Josip Potočanac (Institut za oplemenjavanje i proizvodnju bilja u Zagrebu); dr Zvonimir Mađarić, dr Mato Valenčić, dr Julije Martinčić (svi iz Poljoprivrednog instituta u Osijeku); dr Milanka Janković, dr Aleksa Popović, inž. Jelisaveta Miržinska, inž. Živko Jestrović (svi iz Zavoda za strna žita u KragUjevcu), dr Aleksandar Đokić (Poljoprivredni fakultet u Zemunu) i dr Salih Hadžiselimović (Institut za poljoprivredna istraživanja u Banjaluci) za ovu knjigu napisali posebne prikaze svojih selekcija ili su dozvolili da se njihovi ranije objavljeni radovi u integralnom tekstu koriste za ovu knjigu. Takođe je značajna pomoć dr Milojka Anđelkovića koji je dao prikaze za sorte NS-100, marijanu, sremečicu i pelagoniju. Ukoliko je bila potrebna redukcija tih tekstova, u prvom redu prema raspoloženom prostoru, taj posao je obavio dr Najdan Miladinović.
S naglim širenjem visokorodnih sorta stvorenih u našim uslovima javila se i potreba za rejonizacijom njihovog gajenja. Pored ispitivanja naučnih institucija za sopstvene selekcije, u tome pravcu mogu dobro poslužiti i podaci Savezne komisije za priznavanje sorta. Za ovu svrhu korisno su poslužile kritičke obrade rezultata iz mreže ogleda pomenute Komisije, koje je obradio njen sekretar dr Milojko Anđelković. Za bolje upoznavanje novih sorta pšenice iz SSSR-a u našim žitorodnim područjima, a posebno sorte kavkaz i aurora, u ovoj knjizi integralno su korišćeni rezultati ogleda dr Julija Martinčića iz Poljoprivrednog instituta u Osijeku.
Autori ove knjige i ovom prilikom izražavaju svim spomenutim naučnim radnicima svoju posebnu zahvalnost za saradnju.
Međutim, već odavno postoji potreba da se u vezi s izborom i rejonizacijom sorta principijelno obradi ovaj problem i sa stanovišta ekonomskih kriterijuma. Naša literatura u pogledu principa ekonomike u izboru sorta pšenice ne samo što je oskudna već, može se reći, to pitanje nije u tom smislu ni obrađivano. Stoga je ova problematika, zbog njenog značaja, poverena na obradu doktoru ekonomskih nauka i dipl. inž. agronomije Dušanu Jovanoviću, tako da je i on autor ove knjige.
Polazeći od potreba da ova knjiga istovremeno može poslužiti stručnim kadrovima i svim ostalim poslenicima koji imaju interesa da upoznaju najnovije sorte pšenice i najvažnije njihove biološke osobine, Miladinović i Ćirić uneli su u ovu knjigu i niz praktičnih metoda u vezi s određivanjima u polju ili laboratoriji koja se odnose na otpornost prema bolestima, poleganju, osipanju, niskim temperaturama, suši i oštećenju od grada, kao i na ranu prognozu prinosa i dr.
Industrija hemijskih proizvoda u Prahovu shvatajući da ova knjiga može doprineti i racionalnoj mineralnoj ishrani visokorodnih sorta pšenice, pomogla je autorima u nabavci odgovarajuće literature i omogućila im kontakte sa istraživačkim institucijama 1 pojedinim naučnim radnicima.
Pisci su se trudili da ukratko iznesu najnovija dostignuća u svetu i u našoj zemlji u vezi s biološkim osobinama pšenice i osobinama najnovijih sorta značajnih za našu zemlju. No, kako je to veoma obimna i složena materija, verovatno je da će ovaj rad imati i nedostatke, pa će stoga autori svaku dobronamernu primedbu i sugestiju primiti sa zahvalnošću.
8. septembra 1974. Pisci
dr Najdan Miladinović, inž Borivoje Ćirić i dr Dušan Jovanović
Sadržaj
Predgovor
Značaj proizvođnje pšenice
Proizvodnja pšenice u svetu
Proizvodnja pšenice u Jugoslaviji
Perspektiva razvoja proizvodnje pšenice u Jugoslaviji
Sistematika pšenice
Vrste pšenice
Meka pšenica
Tvrda pšenica
Morfologija i anatomija pšenice
Zrno
Korenov sistem
Stablo
List
Klas i cvet
Biološke osobine u vezi s morfološko anatomskim promenama
Organogeneza organa plodonošenja
Stađijumi razvića pšenice
Fenološke faze pšenice
Klijanje i nicanje
Bokorenje
Vlatanje
Klasanje, cvetanje i oplodnja
Sazrevanje
Biološke osobine pšenice u vezi sa rodnošću i otpornošću
Otpornost pšenice prema niskim temperaturama
Otpornost pšenice prema visokim temperaturama
Zahtevi i odnos pšenice prema vlazi
Ranostasnost pšenice
Metodi ocenjivanja otpornosti prema suši
Otpornost prema poleganju
Selekcija na otpornost prema poleganju
Ocenjivanje poleganja
Otpornost prema poleganju hemijskim sredstvima
Otpornost prema osipanju zrna pri žetvi
Određivanje gubitka zrna pri žetvi
Uticaj gradobitine na pšenicu
Otpornost prema bolestima
Nasleđivanje i selekcija na otpornost prema rđama Selekcija na otpornost prema pepelnici
Otpornost prema štetočinama
O sorti
Jugoslovenski program selekcije
Izgradnja modela visokorodnih sorta
Komponente prinosa zrna u modelu
Kvalitet prinosa u modelu
Rano prognoziranje prinosa
Determinacija sorta
Određivanje sorta prema morfološkim osobinama
Laboratorijsko određivanje sortne čistote
Robna klasifikacija zrna pšenice
Nove jugoslovenske visokorodne sorte pšenice
Sava
Biserka
Crvena zvezda
Zlatna dolina i sanja
Slavonka
Dubrava
Kosmajka
Gružanka
Morava
Timočanka
Bosanka
Drina
Partizanka
Nova banatka
Podunavka
Vojvođanka
Tena
Zastava
Sorta NS-100
Marijana
Sremica
Pelagonija
Ostale jugoslovenske visokorodne sorte pšenice
Bačka
Brkulja-4
Panonija
Hibrid 013
Vuka
Šumadija
Strane visokorodne sorte
San pastore
Abondanca
Libelula
Bezostaja-1
Kavkaz
Aurora
Ekonomika izbora sorta pšenice
Metodologija za ekonomiku izbora sorta
Vrednosni kriterijumi u ekonomici izbora sorta
Ocenjivanje u relativnim vrednostima
Kombinovani kriterijumi u ekonomici izbora sorta
Literatura
Značaj proizvodnje pšenice
Proizvodnja pšenice u svetu predstavlja, nesumnjivo, izuzetno značajnu osnovu svetske poljoprivrede. Osnovna predstava u ovoj proizvodnji najbolje se stiče na temelju nekoliko značajnih elemenata, kao što su: privredni značaj pšenice uopšte, zastupljenost njene proizvodnje u svetskim razmerama, stanje, problemi i perspektive proizvodnje pšenice, proizvodnja i potrošnja pšenice u našoj zemlji s posebnim osvrtom na regionalni aspekt ove proizvodnje i udeo društvenog sektora poljoprivrede itd.
Privredni značaj pšenice najjednostavnije se iskazuje dominantnom ulogom pšenice u ishrani stanovništva, manje-više u svim zemljama sveta. Pšenica je imala i dugo će imati najznačajniju ulogu u ishrani stanovništva. Njeno učešće u ljudskoj ishrani se postepeno smanjuje u razvijenim zemljama, gde su promene u strukturi ishrane dale prioritet belančevinama životinjskog porekla. Međutim, u nerazvijenim zemljama, gde je i dalje prisutna u oštroj formi pojava gladi, osnovna je težnja da se obezbedi potreban obim proizvodnje pšenice koji će podmiriti potrebe u ishrani. Nivo ishrane koji je tu dosta nizak računa samo sa obezbeđenjem dovoljnih količina kalorija, bez obzira na njihov izvor.
Veliki značaj koji pripada pšenici u ljudskoj ishrani uticao je na razvoj i usavršavanje prateće industrije. Poznato je da su se veoma naglo razvile mlinska i pekarska industrija i niz drugih pratećih grana prehrambene industrije koje kao osnovu svoje proizvodnje imaju pšenicu. Danas je poznat veoma veliki broj proizvoda koji se dobijaju od pšenice. Dalji razvoj tehnologije njene prerade doprineće da se lista ovih proizvoda još više proširi.
Privredni značaj pšenice ima i svoju međunarodnu regionalnu osnovu. Zbog dominantne uloge u svetskoj ishrani, pšenica je dobila karakter strategijskog proizvoda. Mnoge zemlje ne podmiruju vlastitom proizvodnjom ni približno svoje potrebe za pšenicom, te su prinuđene da je stalno uvoze. U takvoj situaciji postoji duboka zavisnost ovih zemalja od velikih proizvođača pšenice koji diktiraju uslove u celokupnom svetskom prometu pšenice. Pšenica je, očigledno, zauzela veoma značajno mesto u međunarodnoj razmeni. To potvrđuju podaci Vere Peternel (1973), prema kojima žita predstavljaju oko 3% svetskog robnog prometa (bez zemalja SEV), odnosno 20% međunarodnog prometa životnih namirnica, pri čemu u okviru žita na pšenicu dolazi oko 50%. Isti autor navodi da je u ekonomskoj 1971/72. godini međunarodnom razmenom bilo obuhvaćeno oko 30% svetske proizvodnje pšenice u toj godini (bez proizvodnje SSSR-a).
Proizvodnja pšenice u svetu
Proizvodnja pšenice u svetu poslednjih godina dostigla je 300 miliona tona godišnje, što čini više od polovine ukupne svetske proizvodnje svih žita.
Najveći proizvođači i izvoznici pšenice su SAD, Kanada i Australija. Porast proizvodnje pšenice u posleratnim godinama zabeležen je, osim u pomenutim zemljama, i u industrijski razvijenim zemljama Evrope i u zemljama u razvoju. Tako, na primer, zemlje EEZ su u 1965. godini proizvele u odnosu na 1950. godinu 70% pšenice više, da bi posle toga ovaj obim proizvodnje zadržale na dostignutom nivou.
Zemlje u razvoju su takođe zabeležile porast proizvodnje pšenice, ali zbog bržeg porasta stanovništva morale su da je i dalje mnogo uvoze. Kao ilustraciju navodimo podatke za nerazvijene zemlje Azije koje su od 1950. godine pa do kraja šezdesetih godina uvećale proizvodnju za više od dva puta (sa 21 na 48 miliona tona), ali su istovremeno povećale uvoz za oko tri puta.
Zemlje SEV su u periodu 1960—1970. godine takođe povećale proizvodnju pšenice za oko 50%, ali se još nisu oslobodile uvoza, što potvrđuju najnovije velike sovjetske kupovine pšenice na Zapadu.
Porast obima proizvodnje pšenice u razvijenim zemljama Zapada i zemljama SEV rezultat je osetne intenzifikacije proizvodnje, dok je u nerazvijenim zemljama ovaj porast pretežno uslovljen povećanjem setvenih površina. Prema podacima Vere Peternel (1973), prosečan prinos pšenice u zemljama ZET porastao je u periodu 1950—1960. za oko 80%. Prosečan prinos u ovim zemljama iznosi: u Holandiji oko 50 mc, Francuskoj 38 mc, Italiji oko 25 mc/ha itd.).
U zemljama Azije, prema istom autoru, prosečan prinos pšenice u 1971. godini bio je samo 20% viši od prinosa ostvarenog u periodu 1934—1938. Prosečan prinos od 11,6 mc/ha dostiže 40% prosečnog evropskog prinosa iz 1971. godine, te je negde na nivou evropskog proseka od pre pola veka.
Proizvodnja pšenice u Jugoslaviji
Pšenica, zajedno sa kukuruzom, ima vodeće mesto u setvenoj i proizvodnoj strukturi žita uopšte. Za ocenu značaja pšenice u setvenoj strukturi kao i u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji karakteristični su podaci o žetvenoj površini i proizvodnji u razdoblju 1930—1971. Ovo razdoblje se može podeliti u pet karakterističnih perioda.
Prvi period obuhvata razdoblje od 1930. do 1939. godine. Ukupna žetvena površina i ukupna proizvodnja pšenice u tom periodu prikazane su u tabeli 1.
Tab. 1. — Ukupna žetvena površina i ukupna proizvodnja pšenice u Jugoslaviji prosečno za 1930, 1935. i 1939. godinu
Izostavljeno iz prikaza
Žetvena površina u ha
- Godina ukupna površ.
1930 2,123.100
1935 2,150.200
1939 2,203.000
Žetvena površina u ha
Godina poveć. god.
1930 —
1935 +27.100
1939 +52.800
Žetvena površina u ha
Godina godišnji porast u %
1930 —
1935 + 1,27
1939 +2,45 - Ukupna proizvodnja u vagonima
Godina ukupna količ.
1930 218.600
1935 198.900
1939 287.500
Ukupna proizvodnja u vagonima
Godina poveć. količ.
1930 —
1935 -19.700
1939 +88.600
Ukupna proizvodnja u vagonima
Godina godišnje poveć. u %
1930 —
1935 — 9,02
1939 + 44,54
U ovom periodu, kao što se vidi, površina pod pšenicom je povećana, što se odrazilo i na ukupnu proizvodnju koja je 1939. godine bila veća za 44,45% od proizvodnje u 1935. godini. Međutim, i pored znatnog učešća pšenice u strukturi setve, prosečni prinosi bili su veoma niski (1930. godine 10,3 mc, a 1939. godine 13,1 mc/ha), tako da je postignuti obim proizvodnje najvećim delom rezultat povećanja površina pod pšenicom.
Drugi period obuhvata razdoblje između 1948. i 1956. godine i karakterističan je po tome što je osnovna orijentacija usmerena na industrijalizaciju i elektrifikaciju zemlje, a poljoprivreda je bila u drugom planu. U ovom periodu žetvena površina je ispod predratnog nivoa, a i ukupna proizvodnja je manja nego u 1939. godini (tabela 2).
Tab. 2. — Žetvena površina i ukupna proizvodnja pšenice u periodu 1948 — 56.
Izostavljeno iz prikaza
- Žetvena površina u ha
- Godina ukupna površ.
1948 1,881.700
1949 1,785.300
1950 1,781.600
1951 1,760.800
1952 1,832.900
1953 1,884.100
1954 1,850.000
1955 1,900.000
1956 1,620.000 - Žetvena površina u ha
- Godina poveć. godišnje
1948 —321.300
1949 — 96.400
1950 — 3.700
1951 — 20.800
1952 + 72.100
1953 + 51,200
1954 — 34.100
1955 + 50.000
1956 —280.000 - Žetvena površina u ha
- Godina Godišnji porast %
1948 —14,59
1949 — 5,13
1950 — 0,21
1951 — 1,17
1952 + 4,09
1953 + 2,79
1954 — 1,81
1955 + 2,70
1956 —14,71 - Godina godišnji porsst%
1948 252.400
1949 251.500
1950 182.600
1951 227.700
1952 167.600
1953 250.600
1954 138.000
1955 243.000
1956 160.000 - Ukupna proizvodnja u vagonima
- Godina Ukupna proizvodnja
1948 —35.100
1949 — 900
1950 —68.900
1951 +45.100
1952 —60.100
1953 +83.000
1954 —112.600
1955 + 105.000
1956 —83.000 - Ukupna proizvodnja u vagonima
- Godina godišnji porast u %
1948 —12,21
1949 — 0,36
1950 —27,40
1951 +24,69
1952 —26,40
1953 +49,52
1954 -44,94
1955 +76,08
1956 —34,16
Osetno variranje površina pod pšenicom i niski prinosi uslovili su i veoma nisku proizvodnju u celini. U ovom periodu se, na primer, učešće pšenice u žetvenoj površini kretalo različito: 1954. godine 24,93%; 1955. godine 25,26%, a 1956. godine 21,40%. Prosečan prinos ostvaren u ovom periodu je takođe karakterističan pokazatelj: kretao se iznad 13,4 mc u 1948. i 13,3 mc u 1953. godini, da bi u 1954. godini pao na 7,5 mc. U 1955. godini iznosio je 12,8 mc, a 1956. godine pao je na 9,9 mc. U ovom periodu, dakle, nije trajno stabilizovan ni prinos ostvaren u 1939. godim. Niska proizvodnja po jedinici površine (kao posledica osetnog zaostajanja u primeni savremene agrotehnike i tehnologije proizvodnje uopšte), kao i variranje površina pod pšenicom, nametalo je potrebu za stalnim uvozom, da bi se podmirile rastuće potrebe u ishrani stanovništva.
Osetno zaostajanje poljoprivrede u ovom periodu i veoma ozbiljno devizno opterećenje platnog bilansa za uvoz pšenice nametali su potrebu za drugačijim odnosom prema poljoprivredi, koja od 1956. godine dobija sasvim drugačiji tretman. Razvoj društvenog sektora na osnovu značajnih investicionih ulaganja, razvoj proizvodne saradnje sa individualnim sektorom, kao i organizovanija primena savremenih tehnoloških postupaka u proizvodnji (uvođenje visokorodnih sorta i intenzivnija primena mineralnih đubriva, osetno su uticali na pomeranje proizvodnje (tabela 3).
Ostale jugoslovenske visokorodne sorte pšenice
Ovoj grupi pripadaju jugoslovenske sorte meke pšenice koje su stvarane i priznate do 1968. godine. Svim ovim sortama zajedničko je, uglavnom, što su većinom u tipu visokorodnih sorta mediteranskih rejona, a svojevremeno su poslužile intenziviranju proizvodnje pšenice u nas. Znatan broj tih sorta i sada se nalazi u širokoj proizvodnji, odnosno u jugoslovenskom sortimentu.
Bačka
Poreklo: heine VII X linija 129 genus.
Selekcionar: S. Borojević (Poljoprivredni fakultet i Institut za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu). Priznata 1964. godine.
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. lutescens.
Klas: cilindričan, srednje dug, beo, srednje zbijen do zbijen, bez osja, ima tendenciju obrazovanja dodatnih klasića.
Zrno: crveno, ispunjeno, sa plitkom brazdicom, ujednačenost zrna vrlo dobra.
Težina: 1000 zrna 38—44 grama, hektolitarska težina oko 79 kg.
Stabljika: 103—105 cm, čvrsta.
Bokorenje: slabo.
Tip bokora: poluuspravan.
Širina i boja lista: širok, sa dosta izraženom voštanom prevlakom.
Vegetacioni period: kasnija za 3—4 dana od san pastore.
Otpornost: prema mrazu dobra; prema rđi i pepelnici ne poseduje genetsku otpornost; prema poleganju vrlo dobra; prema osipanju dobra.
Rodnost: rodnija od san pastore.
Kvalitet brašna i hleba: Bj do Bi.
Agrotehnika: optimalno vreme setve u prvoj polovini oktobra; količina semena 700 klijavih zrna/m2. Podnosi veće doze NPK hraniva i navodnjavanje.
Brkulja — 4
Poreklo: mara X funo.
Selekcionar: S. Borojević (Poljoprivredni fakultet i Institut za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu). Priznata 1964. godine.
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. erythrospermum.
Klas: cilindričan, srednje dug, beo, sa belim osjem, srednje zbijen do zbijen.
Zrno: crveno, ispunjeno, sa plitkom brazdicom, ujednačene krupnoće.
Težina: 1000 zrna oko 38 grama, hektolitarska težina oko 80 kg.
Stabljika: 103—-104 cm, čvrsta.
Bokorenje: slabo.
Tip bokora: poluuspravan.
Sirina i boja lista: širok, sa slabom voštanom prevlakom.
Vegetacioni period: kasnija za 4—5 dana od san pastore.
Otpornost: prema mrazu dobra, nešto bolja od san pastore; prema rđama i pepelnici ne poseduje genetsku otpornost; prema poleganju dobra; prema osipanju otporna.
Rodnost: slične genetske rodnosti kao san pastore.
Kvalitet brašna i hleba: B2 — C1.
Agrotehnika: optimalan rok setve od početka do sredine oktobra; optimalan sklop oko 650 klasova/m2; podnosi velike doze NPK hraniva.
Panonija
Poreklo: heine VII X linija 129 genus.
Selekcionar: S. Borojević (Poljoprivredni fakultet i Institut za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu). Priznata 1964. godine. Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. lutescens. Klas: cilindričan, srednje dug, bez osja, srednje zbijen.
Zrno: crveno, ispunjeno, sa plitkom brazđicom, ujednačene krupnoće.
Težine: 1000 zrna oko 38—42 grama, hektolitarska težina oko 78 kg.
Stabljika: oko 105 cm dosta čvrsta.
Bokorenje: slabo.
Tip bokora: poluuspravan.
Širina i boja lista: širok, sa slabom voštanom prevlakom. Vegetacioni period: sazreva kad i bezostaja-1.
Otpornost: prema mrazu dobra; prema rđama i pepelnici ne poseduje genetsku otpornost; prema poleganju srednje otporna; prema osipanju otporna.
Rodnost: slične rodnosti kao san pastore.
Kvalitet brašna i hleba: Bi sa varijacijama B2 — A2. Agrotehnika: optimalno vreme setve od početka do sredine oktobra; optimalan broj klasova 550/m2; podnosi veće doze NPK mineralnih hraniva.
Hibrid 013
Poreklo: bugarska selekcija 958 X etoile de choisy.
Selekcionar: A. Đokić (Poljoprivredni fakultet u Beogradu — Zemun).
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. erythrospermum.
Klas: cilindričan, srednje dug, beo, srednje zbijen, osje belo.
Zrno: crveno, okruglasto-elipsoidno, ispunjeno, sa plitkom brazdicom.
Težina: 1000 zrna 44—48 grama, hektolitarska težina 79—82 kg.
Stabljika: viša od san pastore prosečno oko 7 cm.
Bokorenje: vrlo dobro.
Tip bokora: ležeći.
Širina i boja lista: srednje širok, intenzivno zelen.
Vegetacioni period: kasnija 1—3 dana od san pastore.
Otpornost: prema mrazu vrlo dobra; prema rđama i pepelnici osrednja; prema suši dobra; prema poleganju osrednja; prema osipanju dobra.
Rodnost: genetski potencijal oko 77 mc/ha, u makroogledima oko 57 mc/ha.
Kvalitet brašna i hleba: Bi — B2.
Agrotehnika: optimalno vreme setve u drugoj dekadi oktobra; količina semena oko 600 zrna/m2; količina čistog azota 100—120 kg/ha, u odnosu prema P2Os 1:1,1 i prema K20 0,8—0,9.
Vuka
Poreklo: fiorelo X osječka šišulja Ui.
Selekcionar: J. Potočanac (Institut za oplemenjivanje i proizvodnju bilja u Zagrebu).
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. alhidum. Klas: cilindričan, srednje dug, beo, bez osja, srednje zbijen. Zrno: belo, izduženo i krupno.
Težina: 1000 zrna 42—45 grama, hektolitarska težina 75—79 kg.
Stabljika: 90—100 cm, čvrsta.
Bokorenje: slabo.
Tip bokora: poluležeći.
Širina i boja lista: širok, sa slabo izraženom voštanom prevlakom.
Vegetacioni period: 3—4 dana kasnija od san pastore.
Otpornost: prema mrazu zadovoljavajuća; prema rđama i pepelnici srednja; prema poleganju dobra; prema osipanju dobra.
Rodnost: približno jednaka sorti san pastore.
Kvalitet brašna i hleba: Ci.
Agrotehnika: optimalan rok setve od početka do sredine oktobra; ne podnosi kasnu setvu; optimalna gustina 550—600 klasova/m2; optimalne doze čistog azota 100—120 kg/ha, a odnos N:P:K hraniva je 1:0,8:1.
Šumadija
Poreklo: funotto X mara.
Selekcionar: Milanka Janković, Zavod za stma žita u Kragujevcu.
Botanička pripadnost: Triticum vulgare, var. lutescens.
Klas: beo, bez osja.
Zrno: crveno, pretežno staklasto.
Težina: 1.000 zrna prosečno 40,89 grama — nešto manje od san pastore.
Stabljika: prosečno 96,0 cm, niža za oko 9 cm od san pastore.
Bokorenje: srednje intenzivno.
Tip bokora: uspravan.
Sirina i boja lista: širok, tamnozelen, izražena nervatura.
Vegetacioni period: sazreva istovremeno ili za 1 do 2 dana kasnije od san pastore.
Otpornost: prema mrazu zadovoljavajuća; prema rđama i pepelnici ne poseduje genetsku otpornost ali svojom ranostasnošću izbegava jače napade; prema poleganju dobra; prema osipanju dobra.
Rodnost: rodnija od san pastore i bezostaje-1 za oko 5 mc/ha.
Kvalitet brašna i hleba: pripada grupi B2.
Agrotehnika: najpodesnije vreme setve je sredina oktobra; optimalni broj klasova 650/m2; podnosili i zahteva veće doze NPK mineralnih hraniva u odnosu 1:1,2:0,9, pri čemu količina N treba da se kreće oko 110 kg po hektaru.
Strane visokorodne sorte
U našoj zemlji, počev od 1956. godine, ispitivano je i gajeno više inostranih sorta. Neke sorte iz tog perioda i danas su privredno značajne i gaje se u različitim krajevima naše zemlje na većim površinama. Zato je od interesa da se one bliže opišu u pogledu osobina. Osim toga, u poslednje vreme kod nas su uvedene u proizvodnju i novije inostrane visokorodne sorte (npr.: kavkaz, aurora i dr.). Najveći broj tih sorata selekcionisan je u Italiji i SSSR-u, pa ih stoga tako grupisane i prikazujemo.
Italijanske sorte
San Pastore
Poreklo: balila X villa glori.
Selekcionar: Nazarano Stranpelli; dalji rad na selekciji nastavio Cirilo Maliani (Italija).
Uvedena u proizvodnju 1940. godine, a linija 14 1954. godine.
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. milturum.
Klas: manje ili više skverhedan, srednje dug, crven, bez sjaja, zbijen.
Zrno: crvenkasto, srednje dugo, više brašnjavo.
Težina: 1000 zrna 36—40 grama, hektolitarska težina 74—78 kg.
Stabljika: prosečno oko 110 cm, čvrsta.
Bokorenje: dobro.
Tip bokora: poluuspravan.
Sirina i boja lista: širok, zelen, pred klasanje dobija žutozelene pege.
Vegetacioni period: ranostasna (standard za ranostasnost u selekcionom postupku).
Pojava i prisustvo genotipova: u osnovnoj sorti zapaža se prisustvo homozigotnih genotipova, koji se od osnovne sorte razlikuju morfološkim osobinama i vegetacionim periodom; opisani su genotipovi B, C, D i G; svi genotipovi imaju manje prinose od osnovne sorte.
Otpornost: prema mrazu dobra; prema rđama i pepelnici ne poseduje genetsku otpornost; prema osipanju neotporna.
Rodnost: genetski potencijal 70—80 mc/ha u proizvodnim uslovima, bila je standard za visokorodnost.
Kvalitet brašna i hleba: pripada grupi C2.
Agrotehnika: optimalno vreme setve 10—25. oktobar; količina semena 600—650 klijavih zrna/m2; količina čistog azota oko 100 kg/ha uz odnos 1:1,2:0,8.
Abondanca
Poreklo: autonomija X fontaromco (fam. 9—AA).
Selekcionar: Mareo Mishahelles.
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. lutescens.
Klas: cilindričan, dug, rastresit, žućkastobeo, bez osja.
Zrno: bledocrveno, ovalno i krupno, sa plitkom brazđicom.
Težina 1000 zrna: 42—48 grama, hektolitarska težina 80—84 kg.
Stabljika: 110—120 cm, nedovoljno čvrsta.
Vegetacioni period: srednjostasna.
Otpornost: prema mrazu nedovoljna; prema poleganju nedovoljna; prema rđama zađovoljavajuća; prema osipanju osrednja.
Rodnost: srednja.
Kvalitet brašna i hleba: B2 — B1.
Agrotehnika: optimalno vreme setve u drugoj polovini oktobra; dobro podnosi kasniju setvu; količina semena 500 klijavih zrna/m2; podnosi srednje doze NPK hraniva.
Libelula
Poreklo: (tevere X guiliari) 1482 — 54 — 3 X san pastore. Selekcionar: A. Trentini (Institut za genetiku — Lonigo, Italija). Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. milturum. Klas: cilindričan, zbijen, srednje dug, tamnocrvene boje, bez osja.
Zrno: crvenkasto, sa srednje dubokom brazdicom, krupnoće i težine slične sorti san pastore.
Težina: 1000 zrna 40—44 grama, hektolitarska težina 79—82 kg. Stabljika: čvrsta, visine 80—90 cm.
List: srednje širok, zelene boje.
Vegetacioni period: ranostasna sorta.
Otpornost: prema zimi srednja (manja od san pastore); prema poleganju dobra; prema rđama i pepelnici srednja.
Kvalitet brašna i hleba: B2 — C1.
Agrotehnika: optimalan rok setve od 15. oktobra do 10. novembra; optimalan broj klijavih zrna 600/m2; zahteva srednje đoze azota.
Sorte iz SSSR-a
Bezostaja − 1
Poreklo: izvedena u Krasnodarskom poljoprivrednom institutu metodom individualnog odabiranja iz sorte bezostaja-4 (lutescens 17 X skorospelka 2).
Selekcionar: P. Lukjanenko.
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. lutescens.
Klas: cilindričan, srednje dužine, srednje zbijen, beo, bez osja.
Zrno: crveno, bokasto, staklasto, dobro ispunjeno, sa plitkom brazdicom.
Težina: 1000 zrna 41—44 grama, hektolitarska težina 80—82 kg.
Stabljika: prosečno 111 cm, čvrsta.
Sirina i boja lišća: široko, posle vlatanja dobija intenzivnu voštanu prevlaku.
Bokorenje: intenzivno.
Tip bokora: semiprostratum.
Vegetacioni period: srednjostasna; služi kao standard u našoj zemlji za stvaranje sorta sa dužom vegetacijom.
Pojava i prisustvo genotipova: utvrđeno prisustvo homozigotnih genotipova različitih po morfološkim i produktivnim osobinama i vegetacionom periodu u odnosu na osnovnu sortu (praecocius, ultimus, altus, asper) čije je je ukupno učešće u osnovnoj sorti 1,12%.
Otpornost: prema mrazu vrlo dobra; prema suši dobra; prema poleganju osrednja; prema rđama osrednja; prema pepelnici osetljiva; prema osipanju otporna.
Rodnost: genetski potencijal 70—75 mc/ha; u širokoj proizvodnji i intenzivnoj agrotehnici 50—60 mc/ha.
Kvalitet brašna i hleba: kvalitetna grupa A2 — Ai; standard za visoki kvalitet u selekciji u našim naučnim institutima.
Agrotehnika: optimalno vreme setve 1—20. oktobar, količina semena 550—600 klijavih zrna/m2; količina čistog azota oko 100 kg/ha uz odnos N:P:K 1:1,1:0,8.
Kavkaz
Poreklo: lutescens 314.147 X bezostaja-1 (majčinska komponenta).
Selekcionar: P. Lukjanenko, Naučnoistraživački Institut u Krasnodaru (SSSR).
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var. lutescens. Klas: bez osja, dug, prizmatičan, srednje rastresit.
Zrno: crveno, krupno, plitka brazdica, pretežno staklasto.
Težina: 1000 zrna prosečno 47,5 g, hektolitarska težina 79—82 kg.
Stabljika: 100—114 cm.
Sirina i boja lišća: lišće široko.
Bokorenje: intenzivno.
Tip bokora: ležeći.
Vegetacioni period: prosečno kasnija za 7 dana u odnosu na libelulu i za 3 dana u odnosu na bezostaju-1.
Otpornost: prema mrazu vrlo dobra; prema suši dobra; prema poleganju osrednje, prema rđama bolja od bezostaje-1 i libelule; prema pepelnici dobra; prema osipanju dobra; prema fuzarijumu slaba,
Rodnost: genetski potencijal rodnosti 70—75 mc/ha; u proizvodnim uslovima 50—60 mc/ha.
Kvalitet brašna i hleba: kvalitetna grupa B.
Agrotehnika: optimalno vreme setve u oktobru; količina semena prosečno 600 klijavih zrna/m2; odnos N:P:K 1:1,2:0,8, gde čisti azot treba da iznosi 100—110 kg/ha.
Aurora
Poreklo: sestrinska linija sorte kavkaz, tj. iz ukrštanja lutescens 314.147 X bezostaja-1 (majčinska komponenta lutescens. 314.147 dobivena je ukrštanjem neiizucht sa bezostajom-4).
Selekcionar: P. Lukjanenko — Naučno istraživački poljoprivredni institut u Krasnodaru, SSSR.
Botanička pripadnost: Tr. aestivum ssp. vulgare, var lutescens.
Klas: bez osja, beo, srednje dug, srednje zbiven, prizmatičan.
Zrno: crveno, plitka brazdica, ujednačeno, pretežno staklasto.
Težine: 1000 zrna 46—48 g., hektolitarska težina 76—82 kg.
Stabljika: 100—110 cm.
Sirina i boja lišća: srednje široko, zeleno.
Bokorenje: intenzivno.
Tip bokora: ležeći.
Vegetacioni period: duži za 1—2 dana od bezostaje-1, a 6—7 dana od libelule.
Otpornost: prema mrazu vrlo dobra; prema suši dobra; prema poleganju osrednje; prema rđama bolja od bezostaje i libelule; prema pepelnici dobra; prema gari slabija; prema osipanju dobra; prema fuzarijumu — slaba.
Rodnost: genetski potencijal rodnosti 70—75 mc/ha, u proizvodnim uslovima 50—60 mc/ha.
Kvalitet brašna i hleba: kvalitetna grupa B.
Agrotehnika: optirnalno vreme setve u oktobru; količina semena prosečno 600 klijavih zrna/m2, odnos N:P:K — 1:1,2:0,8, gde čisti azot treba da bude 100—120 kg/ha.
Kvalitativna i kvantitativna svojstva kavkaza i aurora u našim uslovima
Pošto je bezostaja-1 u našim uslovima pokazala više pozitivnih osobina (visoku rodnost, otpornost prema zimi i veoma dobar kvalitet), javila se potreba da se kod nas ispitaju i takve sorte koje u nekim od pomenutih osobina prevazilaze bezostaju-1. Takve sorte bile su kavkaz i aurora. Najpotpunija ispitivanja ovih sorta obavio je Martinčić (1972) u uslovima istočne Slavonije. S obzirom na to što je Slavonija jedno od najvažnijih žitorodnih područja Jugoslavije, tamošnja istraživanja i iskustva u vezi sa osobinama kavkaza i aurore mogu imati širi značaj.
Osobine kavkaza i aurore ispitivane su u odnosu na jednu od najproduktivnijih sorta, kakva je libelula, što pruža mogućnost potpunijeg ocenjivanja vrednosti kavkaza i aurore.
Ogledi su izvedeni od 1967. do 1971. godine po metodici koja se koristi za ispitivanje sorta u mreži ogleda Komisije za priznavanje sorata, odnosno po metodi slučajnog rasporeda u pet ponavljanja, na osnovnoj parceli 5 m2. Ovi ogledi pokazali su sledeće rezultate:
Dužina vegetacije. U proseku ispitivanih godina kavkaz i aurora imaju za 7 dana dužu vegetaciju od libelule, a za 1 dan od bezostaje-1 (tab. 140). Ovaj faktor može znatno uticati na otpornost prema kriptogramnim bolestima.
Bokorenje. Produktivno bokorenje ispitivano je u uslovima setve 600 zrna/m2. Prema četvorogodišnjem proseku libelula je imala najveći broj biljaka po 1 m2 i ostvarila najveći broj klasova/m2. Kavkaz i aurora imale su najmanji broj biljaka po 1 m2, ali po broju klasova po 1 m2 nalaze se na nivou bezostaje-1 (tabela 141).
Kako broj klasova po jedinici površine znatno utiče na visinu prinosa zrna, moglo se zaključiti da će libelula dati najveći prinos, a ostale sorte manji. Međutim, kavkaz i aurora imaju veći klas i bolju produkciju po klasu, što nadoknađuje manji broj biljaka po jedinici površine u ođnosu na prinos zrna.
Otpornost prema niskim temperaturama. Kavkaz i aurora lmaju izraziti prostratum — tip rasta, kao i bezostaja-1, što je vrlo povoljno, naročito za vreme jakih zima i kasnijih prolećnih mrazeva.
U četvorogodišnjem ispitivanju su sve sorte odlično prezimele i ni jedne godine nije došlo do oštećenja listova.
Visina stabljike. Kavkaz i aurora su za 12 cm više od libelule i za 9 cm od bezostaje-1 (tab. 142), ali su relativno otporne prema poleganju jer poseduju vrlo čvrstu i debelu stabljiku što se naročito uočava na donjoj internodiji.
Intenzitet napada rđe i pepelnice ocenjivan je u poljskim uslovima. Po intenzitetu napada kavkaz i aurora pokazuju bolju rezistentnost prema rđi od bezostaje-1 i libelule, kao i bolju otpornost prema pepelnici (tab. 143).
U vegetacijskoj 1969/70. godini ispitivane sorte su tokom zime u fazi bokorenja bile napadnute gljivicama Fusarium nivale, i to kavkaz, aurora i libelula u jačoj meri, a bezostaja-1 slabo. Iste godine u zrenju napadnut je i klas sa gljivicama iz roda Fusarium spp. i to: kavkaz i aurora jače, bezostaja-1 slabije, a libelula vrlo slabo. Fusarium na klasu kavkaza i aurore primećen je tokom svih godina ispitivanja, a na klasu libelule i bezostaje-1 pojavio se samo u 1970. godini.
Tab. 140. — Dužina vegetacije od nicanja do pune zrelosti (dana)
Izostavljeno iz prikaza
- Godina
- S o r t a 1968
Kavkaz 257
Aurora 257
Bezostaja-1 254
Libelula 250 - S o r t a 1969
Kavkaz 272
Aurora 272
Bezostaja-1 271
Libelula 266 - S o r t a 1970
Kavkaz 242
Aurora 242
Bezostaja-1 241
Libelula 233 - S o r t a 1971
Kavkaz 261
Aurora 261
Bezostaja-1 261
Libelula 255 - S o r t a Prosek
Kavkaz 258
Aurora 258
Bezostaja-1 257
Libelula 251
Tab. 141. — Produktivno bokorenje pri setvi 600 zrna/m2
Izostavljeno iz prikaza
- Sorta Godina Broj bilja-ka na mJ
- Kavkaz 1968 301
– 1969 363
– 1970 275
– 1971 413
Prosek 350 - Aurora 1968 295
– 1969 343
– 1970 258
– 1971 474
Prosek 343 - Bezostaja-1 1968 402
– 1969 320
– 1970 313
– 1971 590
Prosek 409 - Libelula 1968 416
– 1969 359
– 1970 325
– 1971 591
Prosek 423 - Sorta Godina Broj kla sova na m2
- Kavkaz 1968 501
– 1969 552
– 1970 493
– 1971 725
Prosek 568 - Aurora 1968 483
– 1969 520
– 1970 458
– 1971 718
Prosek 547 - Bezostaja-1 1968 510
– 1969 500
– 1970 483
– 1971 767
Prosek 565 - Libelula 1968 565
– 1969 612
– 1970 517
– 1971 751
– Prosek 611 - Sorta Godina Produktivno bokorenje
Kavkaz 1968 1,66
– 1969 1,52
– 1970 1,79
– 1971 1,75
Prosek 1,68 - Aurora 1968 1,67
– 1969 1,52
– 1970 1,74
– 1971 1,51
– Prosek 1,61 - Bezostaja-1 1968 1,27
– 1969 1,56
– 1970 1,54
– 1971 1,30
Prosek 1,42 - Libelula 1968 1,36
– 1969 1,70
– 1970 1,59
– 1971 1,27
Prosek 1,48
Tab. 142. — Visina stabljike u cm. za kavkaz, auroru i dr.
Izostavljeno iz prikaza
- Godina
Sorta - 1968
Kavkaz 92
Aurora 91
Bezostaja-1 89
Libelula 85
Sorta - 1969
Kavkaz 105
Aurora 105
Bezostaja-1 92
Libelula 90
Sorta - 1970
Kavkaz 94
Aurora 93
Bezostaja-1 87
Libelula 82
Sorta - 1971
Kavkaz 113
Aurora 119
Bezostaja-1 102
Libelula 100
Sorta
Prosek
Kavkaz 101
Aurora 101
Bezostaja-1 92
Libelula 89
Tab. 143. − Intenzitet napada Pucc. recondita tritici i Erysiphe graminis u poljskim uslovima
Izostavljeno iz prikaza
- Sorta Godina Pwcc. recondita tritici 0—5
- Kavkaz 1968 0,5
– 1969 1,0
– 1970 1,5 - Aurora 1968 0,5
– 1969 0,5
– 1970 2,0
– 1971 1,0 - Bezostaja-1 1968 0,5
– 1969 2,0
– 1970 3,0
– 1971 0,5 - Libelula 1968 1,5
– 1969 1,5
– 1970 3,5
– 1971 1,0 - Sorta Godina Erysiphe graminis trit. 0—5
- Kavkaz 1968 0,5
– 1969 0,5
– 1970 0,5 - Aurora 1968 0,5
– 1969 1,0
– 1970 0,5
– 1971 0,5 - Bezostaja-1 1968 0,5
– 1969 2,0
– 1970 3.5
– 1971 1,0 - Libelula 1968 0,5
– 1969 1,0
– 1970 3,0
– 1971 0,5
Prinos zrna. Najveći prinos zrna prosečno za 4 godine dao je kavkaz, a najmanji bezostaja-1 (tab. 144). Kavkaz sa prinosom zrna 56,45 mc/ha i aurora sa 55,85 mc/ha opravdano su signifikantne, u oba slučaja rodnije u odnosu na libelulu (sa prinosom 55,35 mc/ha), dok je bezostaja-1 sa 47,25 mc/ha negativno signifikantna, odnosno manje rodna od sve tri sorte. Kavkaz, aurora i libelula su visokosignifikantno rodnije od bezostaje-1 zbog veće produkcije zrna po klasu i klasiću.
Težina 1000 zrna. Kavkaz i aurora imaju najveću težinu 1000 zrna, kako u proseku ispitivanih godina, tako i u pojedinim godinama, i to: kavkaz 47,05 g i aurora 47,39 g. Obe sorte su visokosignifikantne u odnosu na libelulu, čija težina iznosi 37,27 g, i bezostaja-1, sa 42,29 (tab. 145). Klimatske prilike u pojedinim godinama imale su jak uticaj na ovo svojstvo kod ispitivanih sorata, ali su kavkaz i aurora, ipak, sačuvale veliku težinu 1000 zrna. Ovo svojstvo daje kavkazu i aurori znatnu prednost, naročito u odnosu na libelulu.
Tab. 144. — Prinos zrna u mc/ha kavkaza, aurore, bezostaje i libelule
Izostavljeno iz prikaza
- Godine
Sorta 1968
Kavkaz 52,00
Aurora 52,00
Bezostaja-1 53,60
Libelula 56,40
Prosek 53,50 - Sorta 1969
Kavkaz 53,40
Aurora 54,60
Bezostaja-1 47,40
Libelula 57,60
Prosek 53,25 - Sorta 1970
Kavkaz 50,00
Aurora 48,20
Bezostaja-1 37,00
Libelula 42,50
Prosek 44,65 - Sorta 1971
Kavkaz 70,40
Aurora 68,60
Bezostaja-1 51,00
Libelula 64,80
Prosek 63,70 - Sorta Prosek
Kavkaz 56,45
Aurora 55,85
Bezostaja-1 47,25
Libelula 55,35
Prosek
Razlika između prinosa sorte i godine LSD 0,05 = 0,74
0,01 = 0,97
Razlika između prinosa sorta LSD 0,05 = 0,37
0,01 = 0,48
Razlika između hektolitarske težine ispitivanih godina LSD 0,05 = 0,37
0,01 = 0,48
Hektolitarska težina. U čevorogodišnjem proseku najbolju hektolitarsku težinu imala je aurora (80,25 kg) i opravdano je signifikantna u oba slučaja u odnosu na bezostaju-1 (79,41 kg) i libelulu (77,95 kg). Sa hektolitarskom težinom 78,97 kg kavkaz nema opravdanih razlika u odnosu na bezostaju-1, dok je u odnosu na libelulu visokosignifikantan; libelula je negativno signifikantna u odnosu na ostale tri ispitivane sorte (tab. 146).
Tab. 145. — Težina 1000 zrna u gramima
Izostavljeno iz prikaza
- Sorta 1968
Kavkaz 48,80
Aurora 48,69
Bezostaja-1 42,95
Libelula 38,79
Prosek 44,81 - Sorta 1969
Kavkaz 47,94
Aurora 47,90
Bezostaja-1 45,83
Libelula 38,76
Prosek 45,11 - Sorta 1970
Kavkaz 44,20
Aurora 46,21
Bezostaja-1 40,00
Libelula 37,64
Prosek 42,01 - Sorta 1971
Kavkaz 4724
Aurora 46,75
Bezostaja-1 40,39
Libelula 33,90
Prosek 42,07 - Sorta Prosek
Kavkaz 47,05
Aurora 47,39
Bezostaja-1 42,29
Libelula 37,27
Prosek
Razlika između hektolitarske težine sorte i godine
LSD 0,05 = 0,96
0,01 = 0,28
Razlika između hektolitarske težine sorta
LSD 0,05 = 0,48
0,01 = 0,63
Razlika između hektolitarske težine ispitivanih godina
LSD 0,05 = 0,48
0,1 = 0,63
Sirovi proteini i lepak. Po procentu sirovih proteina prosečno za dve godine ispitivanja, kavkaz i aurora su bolje od libelule, a nalaze se na nivou bezostaje-1 (tab. 147). No, za ocenjivanje tehnološke vrednosti pšeničnog brašna od primarnog značaja su belančevine nerastvorljive u vodi koje imaju sposobnost da izgrađuju lepak.
U četvorogodišnjem ispitavanju najveći procenat vlažnog lepka imale su kavkaz (40,45%) i aurora (40,89%), ali za njima ne zaostaje mnogo ni bezostaja-1 (39,57%). Libelula imala je prosečno 34,02% vlažnog lepka, što je za 6,34 manje od kavkaza, 6,85% manje od aurore i 5,55% manje od bezostaje-1 (tab. 147).
Kvalitet lepka. Broj bubrenja lepka služi kao merilo njegovog kvaliteta, jer je usko povezan sa mnogim osobinama za tehnološki kvalitet brašna.
Tab. 146. — Hektolitarska težina u kg.
Izostavljeno iz prikaza
- Sorta 1968
Kavkaz 82,24
Aurora 82,78
Bezostaja-1 83,12
Libelula 82,20
Prosek 82,59 - Sorta 1969
Kavkaz 78,02
Aurora 79,84
Bezostaja-1 78,22
Libelula 77,48
Prosek 78,39 - Sorta 1970
Kavkaz 75,16
Aurora 76,80
Bezostaja-1 74,98
Libelula 73,90
Prosek 75,21 - Sorta 1971
Kavkaz 80,46
Aurora 81,60
Bezostaja-1 81,32
Libelula 78,25
Prosek 80,41 - Sorta Prosek
Kavkaz 78.97
Aurora 80,25
Bezostaja-1 79,41
Libelula 77,95
Prosek
Razlika između hektolitarske težine sorte i godine
LSD 0,05 = 0,96
0,01 = 0,28
Razlika između hektolitarske težine sorta
LSD 0,05 = 0,48
0,01 = 0,63
Razlika između hektolitarske težine ispitivanih godina
LSD 0,05 = 0,48
0,1 = 0,63
Sirovi proteini i lepak. Po procentu sirovih proteina prosečno za dve godine ispitivanja, kavkaz i aurora su bolje od libelule, a na-laze se na nivou bezostaje-1 (tab. 147). No, za ocenjivanje tehno-loške vrednosti pšeničnog brašna od primarnog značaja su belanče-vine nerastvorljive u vodi koje imaju sposobnost da izgrađuju lepak.
U četvorogodišnjem ispitavanju najveći procenat vlažnog lepka imale su kavkaz (40,45%) i aurora (40,89%), ali za njima ne zaostaje mnogo ni bezostaja-1 (39,57%). Libelula imala je prosečno 34,02% vlažnog lepka, što je za 6,34 manje od kavkaza, 6,85% manje od au-rore i 5,55% manje od bezostaje-1 (tab. 147).
Kvalitet lepka. Broj bubrenja lepka služi kao merilo njegovog kvaliteta, jer je usko povezan sa mnogim osobinama za tehnološki kvalitet brašna.
Tab. 147. — Procent sirovih proteina i lepka
Izostavljeno iz prikaza
- Sorta Godina % sirovih proteina
Kavkaz 1968 - 1969
1970 16,60
1971 . 15,50
Prosek 16,05
Aurora 1968 - 1969
1970 16,90
1971 16,14
Prosek 16,52
Bezostaja-1 1968 - 1969
1970 16,30
1971 15,41
Prosek 15,85
Libelula 1968 - 1969
1970 15,60
1971 14,55
Prosek 15,07
Sorta Godina % vlažnog lepka
Kavkaz 1968 40,20 - 1969 40,92
1970 41,08
1971 39,58
Prosek 40,45
Aurora 1968 40,62 - 1969 40,22
1970 41,86
1971 40,87
Prosek 40,89
Bezostaja-1 1968 38,72 - 1969 39,87
1970 40,77
1971 38,92
Prosek 39,57
Libelula 1968 31,19 - 1969 32,05
1970 39,56
1971 33,30
Prosek 34,02
Sorta Godina % suvog lepka
Kavkaz 1968 15,62 - 1969 15,68
1970 17,72
1971 14,80
Prosek 16,96
Aurora 1968 16,85 - 1969 15,35
1970 17,72
1971 15,84
Prosek 16,44
Bezostaja-1 1968 14,78 - 1969 15,13
1970 17,14
1971 15,30
Prosek 15,59
Libelula 1968 13,80 - 1969 13,35
1970 14,58
1971 12,18
Prosek 13,48
Tab. 148. — Kvalitet lepka po metodi Berliner — u sorta kavkaz i aurora
Izostavljeno iz prikaza
- Sorta Broj bubrenja 1970
Kavkaz 19,20
Aurora 18,00
Bezostaja-1 22,50
Libelula 2,25 - Sorta Broj bubrenja 1971
Kavkaz 20,00
Aurora 19,00
Bezostaja-1 28,75
Libelula 11,75 - Sorta Broj bubrenja 1972
Kavkaz 19,60
Aurora 18,50
Bezostaja-1 25,62
Libelula 7,00 - Sorta M
Kavkaz 41,08
Aurora 41,86
Bezostaja-1 40,77
Libelula 39,56 - Sorta % vlažnog lepka 1970
Kavkaz 35,58
Aurora 40,87
Bezostaja-1 38,92
Libelula 33,30 - Sorta % vlažnog lepka 1971
Kavkaz 40,33
Aurora 41,36
Bezostaja-1 39,84
Libelula 36,43 - Sorta M
Kavkaz 769
Aurora 753
Bezostaja-1 817
Libelula 89 - Sorta Vrednosni broj 1970
Kavkaz 792
Aurora 776
Bezostaja-1 1119
Libelula 391 - Sorta Vrednosni broj 1971
Kavkaz 790
Aurora 764
Bezostaja-1 1018
Libelula 240
Najveći broj bubrenja imala je bezostaja-1 (25,62), kavkaz (16,60) i aurora (18,50) znatno manji. Po broju bubrenja ove tri sorte su znatno iznad libelule (7,00), a to ukazuje da one imaju dobar lepak, koji pri vezanju vode povećava volumen i ne prelazi u rastvorljiv oblik, što se često događa kod libelule.
Farinogram
Kavkaz (1970)
Moć upijanja vode — 60,6% Vreme bubrenja lepka — 30,30 Stepen omekšavanja — 30 FJ Stabilnost — 3,30 Kvalitetni broj — 77,7
Farinogram
Kavkaz (1971)
Moć upijanja vode — 62,5% Vreme bubrenja lepka — 3’ Stepen omekšavanja — 120 FJ Stabilnost — 1’30”
Kvalitetni broj — 46,7 Grupa — B2
Fizičke osobine testa. Ispitivanja fizičkih osobina testa farinogramom izvršena su u 1970. i 1971. godini. Dobiveni rezultati pokazuju da kavkaz i auroru možemo svrstati u kvalitetnu grupu A2 — B2 i da su u odnosu na bezostaju-1 lošije, a u odnosu na libelulu bolje. Na ovo upućuje i stepen omekšavanja, koji u proseku ispitivanih godina iznosi za kavkaz 75 FJ, za auroru 60 FJ i za bezostaju -1 42 FJ, što znači da spadaju u sorte s dobrim kvalitetom brašna, dok libelula sa stepenom omekšanja testa 165 FJ spada u sorte niskog kvaliteta brašna.