Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi za so za ljudsku ishranu i proizvodnju namirnica (u daljem tekstu: so za ljudsku ishranu) koji moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.

Član 2

Pojedini izrazi u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) so je kristal natrijum-hlorida (NaCl) sa primesama drugih soli u zavisnosti od porekla i načina dobijanja;
2) morska so je so dobijena isparavanjem morske vode u solanama;
3) rafinisana morska so je visoko prečišćena morska so;
4) evaporisana so je so dobijena industrijskim isparavanjem i kristalizacijom slane vode;
5) kamena so je so dobijena preradom rude soli.

Član 3

So za ljudsku ishranu je morska so, evaporisana so ili kamena so, koja ispunjava zahteve propisane u članu 6. ovog pravilnika i koja mora biti jodirana u skladu sa članom 7. ovog pravilnika.

Kristal natrijum-hlorida dobijen kao sporedni proizvod iz hemijske industrije ili kao proizvod drugog porekla, ne može se koristiti u proizvodnji soli za ljudsku ishranu.

Član 4

So za ljudsku ishranu stavlja se u promet u originalnom pakovanju, u ambalaži od materijala koji obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.

Član 5

So za ljudsku ishranu mora biti deklarisana u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.

Pored podataka propisanih pravilnikom iz stava 1. ovog člana, deklaracija mora da sadrži i sledeće podatke:

1) podatak o načinu dobijanja soli za ljudsku ishranu: „rafinisana morska so“, „evaporisana so“ ili „kamena so“, u sklopu naziva proizvoda ili pored naziva proizvoda;
2) podatak o granulaciji soli: „fina so“, „sitna so“ ili „krupna so“;
3) naziv zemlje porekla soli;
4) datum jodiranja, ako nije istovetan sa datumom pakovanja.

So za ljudsku ishranu može se označiti i kao „kuhinjska so“.

Član 6

So za ljudsku ishranu mora da ispunjava sledeće zahteve:

1) da je sadržaj natrijum-hlorida (NaCl) najmanje 97%, računato na suvu materiju;
2) da je sadržaj vode najviše 3%, osim kod fine soli gde sadržaj vode ne može biti veći od 0,5%;
3) da je bele boje, s tim da može imati neznatno primetnu nijansu druge boje u zavisnosti od porekla;
4) da ne sadrži strane primese i da je bez mirisa;
5) da ne sadrži više od 0,05% mineralnih primesa nerastvorljivih u hlorovodoničnoj kiselini;
6) da 20%-ni rastvor mora biti neutralan na lakmus;
7) da je granulacija fine soli takva da 90% soli može proći kroz sito koje ima kvadratne otvore veličine 0,5 mm;
8) da je granulacija sitne soli takva da 90% soli može proći kroz sito koje ima kvadratne otvore veličine 1,25 mm;
9) da je granulacija krupne soli takva da 90% soli može proći kroz sito koje ima kvadratne otvore veličine 3 mm.

Član 7

Sadržaj joda u soli za ljudsku ishranu mora da bude od 12 do 18 mg/kg soli, ili od 16 do 24 mg kalijum-jodida po kg soli, ili od 20 do 30 mg kalijum-jodata po kg soli.

Član 8

Soli za ljudsku ishranu se mogu dodavati aditivi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine.

Član 9

So za ljudsku ishranu koja je obogaćena dodavanjem gvožđa, selena, fluora i vitamina, proizvodi se prema proizvođačkoj specifikaciji.

Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje, osnovne zahteve kvaliteta, izvešaj o izvršenom ispitivanju zahteva kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike), kao i podatke iz deklaracije u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.

O donesenim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju, koja mora da sadrži sledeće podatke:

1) evidencijski broj specifikacije;
2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;
3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;
4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrđenih u proizvođačkoj specifikaciji.

Član 10

Način uzimanja uzoraka, određivanje sadržaja joda i ispitivanje kvaliteta soli za ljudsku ishranu utvrđuju se sledećim standardima:

JUS E.Z8.001:2002 – Kuhinjska so i so za prehrambenu industriju – uzimanje uzoraka;
JUS E.Z8.002:2001 – Kuhinjska so i so za prehrambenu industriju – Određivanje sadržaja joda;
JUS H.B8.321:1976 – Natrijum-hlorid, tehnički – Određivanje sadržaja materija nerastvorljivih u vodi ili u kiselini i pripremanje osnovnih rastvora za druga određivanja (eqv ISO 2479:1972);
JUS H.B8.322:1976 – Natrijum-hlorid, tehnički – Određivanje sadržaja sulfata (kao SO4) – gravimetrijska metoda (eqv ISO 2480:1972);
JUS H.B8.323:1976 – Natrijum-hlorid, tehnički – Određivanje sadržaja holagena, izraženih kao hlor (Cl) – Merkumetrijska metoda (eqv ISO 2481:1973);
JUS H.B8.324:1976 – Natrijum-hlorid, tehnički – Određivanje sadržaja kalcijuma i magnezijuma – Kompleksometrijske metode (eqv ISO – 2482:1973);
JUS H.B8.325:1976 – Natrijum-hlorid, tehnički – Određivanje gubitka mase na 110 C (eqv ISO 2483:1973).

Član 11

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za kuhinjsku so i so za prehrambenu industriju („Službeni list SRJ“, br. 39/2001 i „Službeni list SCG“, br. 47/2004).

Član 12

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku šest meseci od dana objavljivanja u „Službenom listu SCG“.