Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta voćnog soka, voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka, koncentrisanog voćnog soka, voćnog soka dobijenog vodenom ekstrakcijom, dehidrisanog voćnog soka, kao i voćnog nektara (u daljem tekstu: proizvodi) i to za: klasifikaciju, kategorizaciju i naziv proizvoda; fizička, hemijska i senzorska svojstva, kao i sastav proizvoda, senzorska i fizička svojstva, vrstu i količinu sirovina, dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda; metode za ispitivanje kvaliteta proizvoda; tehnološke postupke proizvodnje; deklarisanje i dodatne zahteve za označavanje proizvoda.

Član 2.

Proizvodi, kao i uslovi u pogledu kvaliteta, i to za: klasifikaciju, kategorizaciju i naziv proizvoda; fizička, hemijska i senzorska svojstva i sastav proizvoda, kao i postupci proizvodnje, dati su u Prilogu 1 – Nazivi, definicije i karakteristike proizvoda (u daljem tekstu: Prilog 1), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 3.

Subjekt u poslovanju hranom pre početka proizvodnje donosi proizvođačku specifikaciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

Proizvođačka specifikacija iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;
2) kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje;
3) podatke o osnovnoj sirovini i dodatim sastojcima;
4) osnovne zahteve kvaliteta proizvoda;
5) podatke iz deklaracije u skladu sa ovim propisom i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane;
6) datum donošenja i evidencijski broj proizvođačke specifikacije.

Proizvođačka specifikacija donosi se i za srodne proizvode čiji su osnov proizvodi iz Priloga 1 ovog pravilnika.

Član 4.

Proizvodi koji se stavljaju u promet, deklarisani su i označeni u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.

Pored podataka koji su utvrđeni u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija sadrži i sledeće podatke:

1) ako se proizvod dobija od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč „voće” može da se zameni nazivom te vrste voća (npr. naziv: „voćni sok jabuke” zamenjuje se nazivom: „sok jabuke”);
2) za proizvode koji se proizvode od dve ili više vrsta voća, osim u slučaju kada se koristi sok od limuna i/ili limete u skladu sa Prilogom 1 ovog pravilnika, naziv proizvoda se sastoji od naziva upotrebljenog voća, prema opadajućem redosledu, na osnovu količine upotrebljenog voćnog soka ili voćne kaše, kako je navedeno u popisu sastojaka;
3) ako se proizvod dobija od tri ili više vrsta voća, nazivi voća u nazivu proizvoda mogu da se zamene izrazom: „od više vrsta voća”, ili sličnim rečima ili brojem upotrebljenih vrsta voća.

Član 5.

Voda koja se isključivo dodaje koncentrisanom voćnom soku i koncentrisanoj voćnoj kaši, radi vraćanja u prvobitno stanje, pri čemu je količina dodate vode jednaka količini vode koja je izdvojena prilikom njegovog koncentrisanja (rekonstitucija), ne mora da se navodi u spisku sastojaka.

Ako se voćnom soku dodaje voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva u količini većoj od one koja im je tehnološkim postupkom uklonjena, to treba da se navede na deklaraciji proizvoda, u spisku sastojaka.

Član 6.

Kod mešavine voćnog soka i voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka kao i kod voćnog nektara, koji je delimično ili u potpunosti dobijen od jednog ili više vrsta koncentrisanih voćnih sokova i/ili koncentrisanih voćnih kaša, na deklaraciji proizvoda navode se reči: „proizveden od jedne ili više vrsta koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše” ili „delimično proizveden od jedne ili više vrsta koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše”.

Navod iz stava 1. ovog člana treba da se nalazi uz naziv proizvoda, da bude dovoljno istaknut u odnosu na pozadinu i da je napisan jasno, uočljivim slovima.

Član 7.

Kod voćnog nektara, na deklaraciji treba da se navede minimalan sadržaj voćnog soka, voćne kaše ili mešavine tih sastojaka rečima: „udeo voća: najmanje…%”.

Navod iz stava 1. ovog člana treba da se nalazi na deklaraciji u istom vidnom polju kao i naziv proizvoda.

Član 8.

Pri označavanju koncentrisanog voćnog soka iz Priloga 1 ovog pravilnika koji nije namenjen isporuci krajnjem potrošaču, mora se navesti da li je dodat i u kojoj količini limunov sok, sok od limete ili materije za regulisanje kiselosti u skladu sa propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.

Podaci iz stava 1. ovog člana navode se na jedan od sledećih načina: na ambalaži; na deklaraciji pričvršćenoj za ambalažu ili na pratećem dokumentu.

Član 9.

Sirovine, kao i uslovi u pogledu kvaliteta, i to za senzorska i fizička svojstva, dati su u Prilogu 2 – Definicije i karakteristike sirovina, (u daljem tekstu: Prilog 2), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Za proizvodnju proizvoda mogu da se koriste vrste voća uključujući i paradajz, sastojci i druge materije koji su dati u Prilogu 1 i Prilogu 2 ovog pravilnika.

Minimalna količina voćnog soka i/ili kaše dati su u Prilogu 3 – Posebne odredbe koje se odnose na voćni nektar (u daljem tekstu: Prilog 3), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Opšti zahtevi za voćne sokove, voćne sokove od koncentrisanog voćnog soka, voćne nektare i srodne proizvode dati su u Prilogu 4 – Opšti zahtevi kvaliteta za voćne sokove, voćne sokove od koncentrisanog voćnog soka, voćne nektare i srodne proizvode (u daljem tekstu: Prilog 4), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Zahtevi za kvalitet voćnih sokova koji se odnose na minimalnu količinu rastvorljive suve materije (Brix), dati su u Prilogu 5 – Zahtevi za kvalitet voćnih sokova u pogledu minimalne vrednosti Brix-a (u daljem tekstu: Prilog 5), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Pored zahteva za kvalitet proizvoda iz Priloga 4 i Priloga 5 ovog pravilnika, voćni sok treba da ispunjava i posebne zahteve za kvalitet voćnih sokova, kojima se dokazuje identitet i autentičnost voćnog soka, koji su dati u Prilogu 6 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnih sokova (u daljem tekstu: Prilog 6), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Metode kojima se utvrđuje usaglašenost proizvoda sa zahtevima za kvalitet date su u Prilogu 7 – Spisak metoda za ispitivanje kvaliteta proizvoda (u daljem tekstu: Prilog 7), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 10.

Zahtevi ovog propisa se ne primenjuju na voćne sokove i određene srodne proizvode namenjeni za ljudsku upotrebu koje su zakonito stavljeni na tržište, ostalih zemalja Evropske unije ili Republike Turske, odnosno zakonito proizvedeni u državi potpisnici EFTA Sporazuma, ukoliko proizvod ispunjava zahteve bezbednosti i zaštite drugog javnog interesa ekvivalentne zahtevima koji su propisani ovim pravilnikom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, može se ograničiti stavljanje na tržište ili povući sa tržišta proizvod iz stava 1. ovog člana, ukoliko se posle sprovedenog postupka iz Uredbe EZ broj 764/2008, utvrdi da takav proizvod ne može da ispuni zahteve ekvivalentne zahtevima koji su propisani ovim propisom.

Član 11.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih sokova u prahu, voćnih nektara i srodnih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 27/10, 67/10, 70/10 – ispravka, 44/11 i 77/11).

Proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.

Član 12.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. jula 2020. godine, osim člana 10. koji se primenjuje danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji i odredaba ovog pravilnika koje se odnose na proizvode od paradajza koje se primenjuju od 31. decembra 2021. godine.

Broj 110-00-182/2018-09

U Beogradu, 17. decembra 2018. godine

Prilog 1 Nazivi, definicije i karakteristike proizvoda

I. Nazivi i definicije proizvoda

1. Voćni sok

Voćni sok je proizvod koji nije fermentisao, ali može da fermentiše, a koji se dobija se od jestivih delova jedne ili više vrsta voća pomešanih zajedno, koje je zdravo, zrelo, sveže ili ohlađeno, odnosno zamrznuto. Boja, aroma i ukus voćnog soka treba da bude karakterističan za vrstu voća od koga je voćni sok proizveden.

Aroma, voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva, koje su odgovarajućim fizičkim postupcima izdvojene iz iste vrste voća, mogu se ponovo dodati tom voćnom soku.

U slučaju citrusa, voćni sok treba da se proizvodi iz endokarpa. Izuzetak je sok od limete koji može da se proizvede iz celog ploda.

Ako se sokovi proizvode od voća sa košticama, semenkama ili korom, delovi ili sastojci koštica, semenki ili kore ne smeju da se nađu u soku. Navedeno se ne primenjuje na slučajeve gde se delovi ili sastojci koštica, semenki ili kore ne mogu ukloniti postupcima dobre proizvođačke prakse.

Pri proizvodnji voćnog soka dozvoljeno je mešanje voćnog soka i voćne kaše.

(1) Voćni sok od koncentrisanog voćnog soka

Voćni sok od koncentrisanog voćnog soka je proizvod koji se dobija rekonstituisanjem koncentrisanog voćnog soka sa vodom čiji je kvalitet u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju.

Sadržaj rastvorljive suve materije u finalnom proizvodu mora biti u skladu sa minimalnom vrednošću stepena Brix-a, koja je za rekonstituisani sok navedena u Prilogu 5 ovog pravilnika.

Ako se sok od koncentrisanog voćnog soka proizvodi od voća koje nije navedeno u Prilogu 5 ovog pravilnika, minimalna vrednost stepena Brix-a rekonstituisanog soka je vrednost stepena Brix-a soka koji je izdvojen iz voća upotrebljenog za proizvodnju koncentrisanog voćnog soka.

Voćnom soku od koncentrisanog voćnog soka mogu da se dodaju aroma, voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva izdvojene iz iste vrste voća.

Voćni sok od koncentrisanog voćnog soka mora da ima bitne fizičke, hemijske, senzorske i nutritivne osobine kakve bi imao da je proizveden kao voćni sok od iste vrste voća.

U proizvodnji voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka dozvoljeno je mešanje voćnog soka i/ili koncentrisanog voćnog soka sa voćnom kašom i/ili koncentrisanom voćnom kašom.

2. Koncentrisani voćni sok

Koncentrisani voćni sok je proizvod koji se dobija od voćnog soka jedne ili više vrsta voća, fizičkim izdvajanjem određene količine vode.

U slučaju kada se proizvod koristi za neposrednu ljudsku potrošnju, količina izdvojene vode mora da bude najmanje 50% od početne zapremine.

Aroma, voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva koje su izdvojene odgovarajućim fizičkim postupcima iz iste vrste voća, mogu se ponovno dodati tom koncentrisanom voćnom soku.

Koncentrisani voćni sok posle rekonstitucije mora da ispunjava zahteve kvaliteta iz Priloga 4 ovog pravilnika.

3. Voćni sok dobijen vodenom ekstrakcijom

Voćni sok dobijen vodenom ekstrakcijom je proizvod koji se dobija difuzijom u vodi:

1) celih plodova voća čiji se sok ne može ekstrahovati nikakvim fizičkim postupcima, ili
2) sušenih celih plodova voća.

4. Dehidrisani voćni sok/ ili voćni sok u prahu

Dehidrisani voćni sok ili voćni sok u prahu jeste proizvod koji se dobija od voćnog soka jedne ili više vrsta voća, fizičkim izdvajanjem gotovo celokupne količine vode.

Dehidrisani voćni sok ili voćni sok u prahu, posle rekonstitucije mora da ispunjava zahteve kvaliteta iz Priloga 4 ovog pravilnika.

5. Voćni nektar

Voćni nektar jeste proizvod koji nije fermentisao, ali može da fermentiše, a koji se dobija dodavanjem vode, sa ili bez dodavanja šećera i/ili meda, proizvodima propisanim u tač. 1. do 4. ovog priloga, voćnoj kaši i/ili koncentrisanoj voćnoj kaši i/ili mešavini takvih proizvoda.

Pri proizvodnji voćnih nektara bez dodavanja šećera ili nektara smanjene energetske vrednosti, šećeri mogu u potpunosti ili delimično da se zamene zaslađivačima čiji su kvalitet i uslovi upotrebe određeni u skladu sa propisom o prehrambenim aditivima.

Aroma, voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva koje su izdvojene odgovarajućim fizičkim postupcima iz iste vrste voća, mogu se ponovno dodati voćnom nektaru.

Voćni nektar, pored zahteva za kvalitet iz Priloga 4 ovog pravilnika, treba da ispunjava i zahteve u pogledu minimalnog sadržaja voćnog soka i/ili kaše iz Priloga 3 ovog pravilnika.

II. Dozvoljeni sastojci, postupci i materije

1. Sastav

Za proizvodnju voćnih sokova, voćnih kaša i voćnih nektara čiji se naziv sastoji od trgovačkog naziva upotrebljenog voća ili uobičajenog naziva proizvoda, koriste se vrste koje odgovaraju botaničkim nazivima navedenim u Prilogu 5 ovog pravilnika. Za voćne vrste koje nisu navedene u Prilogu 5 ovog pravilnika, koristi se tačan botanički ili uobičajeni naziv.

Kod voćnih sokova, vrednosti stepena Brix-a moraju da budu jednake vrednostima stepena Brixa koje ima sok koji je dobijen ekstrakcijom iz istog voća od koga je voćni sok proizveden i ne sme se menjati, osim mešanjem sa sokom od iste vrste voća.

Najmanja vrednost stepena Brix-a koja je u Prilogu 5 ovog prvilnika propisana za rekonstituisani voćni sok i rekonstituisanu voćnu kašu, ne obuhvata rastvorljive suve materije bilo kojih dodatih sastojaka i dodataka koji nisu obavezni.

2. Dozvoljeni sastojci

Proizvodima se mogu dodati samo sledeći sastojci:

1) vitamini i minerali u skladu sa propisom kojim se uređuju vitamini i minerali, kao i deklarisanje;
2) prehrambeni aditivi u skladu sa propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.

Pored navedenog:

– voćnom soku, voćnom soku od koncentrisanog voćnog soka i koncentrisanom voćnom soku dozvoljeno je vraćanje arome, pulpe i čestica voćnog tkiva,
– voćnom soku od grožđa mogu ponovno da se dodaju soli vinske kiseline,
– voćnom nektaru dozvoljeno je: vraćanje arome, pulpe i čestica voćnog tkiva, dodavanje šećera i/ili meda u količini do 20% ukupne mase gotovog proizvoda i/ili dodavanje zaslađivača.

Izjava da voćnom nektaru nisu dodati šećeri i bilo koja izjava za koju je verovatno da ima isto značenje za potrošača, može da se stavlja samo ako taj proizvod ne sadrži dodate monosaharide ili disaharide ili bilo koji drugi sastojak koji se koristi zbog svojih svojstava zaslađivanja, uključujući zaslađivače propisane posebnim propisom o prehrambenim aditivima. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, na deklaraciji treba da se navede i sledeća izjava: „sadrži prirodno prisutne šećere”,

– proizvodima radi korekcije kiselog ukusa mogu da se dodaju: sok od limuna i/ili limete i/ili koncentrisani sok od limuna i/ili limete, u količini do 3 g/l soka, izraženo kao anhidrovana limunska kiselina,
– voćnom soku od paradajza i voćnom soku od paradajza od koncentrisanog soka, mogu da se dodaju so, začini i aromatično bilje.

3. Dozvoljeni postupci i materije

U proizvodnji proizvoda mogu da se koriste samo sledeći postupci i mogu da se dodaju samo sledeće materije:

– mehanički postupci ekstrakcije,
– uobičajeni fizički postupci, uključujući ekstrakciju vodom (difuzija) iz jestivih delova voća, osim iz grožđa namenjenog za proizvodnju koncentrisanih voćnih sokova, pod uslovom da su tako dobijeni voćni sokovi u skladu sa zahtevima iz dela I tačka 1. ovog priloga,
– za voćni sok od grožđa, ako je grožđe bilo tretirano sumpor-dioksidom dopuštena je desulfitacija fizičkim postupcima, pod uslovom da ukupna količina sumpor-dioksida (SO2) u gotovom proizvodu ne prelazi 10 mg/l soka,
– enzimski preparati: pektinaze (za razgradnju pektina), proteinaze (za razgradnju proteina) i amilaze (za razgradnju skroba), u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet enzimskih preparata za prehrambene proizvode,
– jestivi želatini,
– tanini,
– silika aerogel,
– aktivni ugljen,
– azot,
– bentonit kao adsorpcijska glina,
– hemijski inertna sredstva za filtraciju i taloženje (uključujući perlit, ispranu dijatomejsku zemlju, celulozu, nerastvorljivi poliamid, polivinilpolipirolidon, polistiren) koja su u skladu sa propisom kojim se uređuju predmeti opšte upotrebe,
– hemijski inertna sredstva za adsorpciju koja su u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1935/2004, a koja se koriste za smanjivanje količine limonena i narnigina u voćnim sokovima od citrusa i koja nemaju značajan uticaj na sadržaj limonoid glukozida, kiselina, šećera (uključujući oligosaharide) ili mineralnih materija,
– biljni proteini za bistrenje od pšenice, graška ili krompira.

Prilog 2 Definicije i karakteristike sirovina

1. Voće

Voće su sve vrste voća. Voće mora biti zdravo, odgovarajuće zrelosti, sveže ili konzervisano fizičkim postupcima ili postupcima prerade, uključujući postupke obrade nakon branja plodova u skladu sa odgovarajućim propisima. U smislu ovog pravilnika, u voće se ubraja i paradajz.

2. Voćna kaša

Voćna kaša jeste proizvod koji nije fermentisao, ali može da fermentiše, a dobija se primenom odgovarajućih fizičkih postupaka kao što su pasiranje, drobljenje ili mlevenje jestivog dela celog ili oljuštenog voća bez izdvajanja soka.

3. Koncentrisana voćna kaša

Koncentrisana voćna kaša jeste proizvod koji je dobijen od voćne kaše, fizičkim postupkom izdvajanja određene količine vode. Koncentrisanoj voćnoj kaši ponovo može da se doda aroma koja je dobijena primenom odgovarajućih fizičkih postupaka iz Priloga 1 ovog pravilnika, a koja je u potpunosti dobijena od iste vrste voća.

4. Arome

Pored aroma koje su propisane u skladu sa propisom kojim se uređuju kvalitet i drugi zahtevi za arome za hranu, arome jesu i arome koje se dobijaju tokom prerade voća, primenom odgovarajućih fizičkih postupaka, za ponovno dodavanje proizvodu. Ovi fizički postupci mogu se primeniti kako bi se zadržao, sačuvao ili stabilizovao kvalitet arome, a posebno uključuju ceđenje, ekstrakciju, destilaciju, filtraciju, adsorpciju, isparavanje, frakcionisanje i koncentrisanje. Aroma se proizvodi od jestivih delova voća, međutim, aroma može biti i hladno presovano ulje od kore citrusa i jezgra iz koštica voća.

5. Šećeri

Šećeri jesu proizvodi koji su propisani posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet šećera namenjenog za ljudsku upotrebu, fruktozni sirup i šećeri poreklom iz voća.

6. Med

Med jeste proizvod propisan posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet meda i drugih pčelinjih proizvoda.

7. Voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva

Voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva jesu proizvodi dobijeni iz jestivog dela voća iste vrste, bez izdvajanja soka. Voćnu pulpu ili čestice voćnog tkiva kod citrusa predstavljaju alveole sa sokom, koje se dobijaju iz endokarpa.

Prilog 3 Posebne odredbe koje se odnose na voćni nektar

Voćni nektar proizvedeni od: Minimalna količina voćnog soka i/ili kaše (u % po zapremini gotovog proizvoda)
Naziv voća Botanički naziv
I. Voća čiji je sok neprihvatljivo kiselog ukusa u prirodnom stanju
Marakuja (plod pasiflore) Passiflora edulis Sims. 25
Lulo 25
Crna ribizla Ribes nigrum L. 25
Bela ribizla Ribes rubrum L. 25
Crna ribizla Ribes rubrum L. 25
Ogrozd Ribes uva crispa 30
Plod pasjeg trna Hippophal rhamnoides L. 25
Trnjina Prunus spinoza L 30
Šljiva Prunus domestica L 30
Druge sorte šljiva 30
Oskoruša Sorbus aukuparija L 30
Šipurak Rosa sp. L 40
Višnja Prunus cerasus L 35
Ostale sorte višnje 40
Borovnica Vaccinium myrtillus L Vaccinium corymbosum L Vaccinium agnustifolium 40
Zove Sambucus nigra L 50
Malina Rubus idaeus L 40
Kajsija Prunus armeniaca L 40
Jagoda Fragaria L 40
Dud/kupina Morus L/Rubus fruticosus 40
Brusnica Vaccinium macrocarpon Aiton Vaccinium oxycoccos L 30
Dunja Cydonnia oblonga Mill. 50
Limun/limeta Citrus limon L Burm. f. Citrus/Citrus aurantifolija 25
Ostalo voće iz ove kategorije 25
II. Voća sa malo kiseline, voća sa velikim sadržajem voćne pulpe ili voća sa jako izraženom aromom čiji je sok neprihvatljivog ukusa u prirodnom stanju
Mango Mangifera indica L 25
Banana Musa species 25
Guava Psidium guajava L 25
Papaja Carica papaya 25
Liči Litchi chinensis Sonn. 25
Azerola Malphigia 25
Guanabana Annona muricata L. 25
Mrežasta anona Annona reticulata L. 25
Ljuskasta anona Annona squamosa L 25
Nar Punica granatum L 25
Indijanski kašu orah Anacardium occidentale L 25
Šljive mombin Spondias purpurea L. 25
Umbu Spondias tubersa Arruda 25
Ostalo voće iz ove kategorije 25
III. Voća čiji je sok prijatnog ukusa u prirodnom stanju
Jabuka Malus domestica 50
Kruška Pirus domestica Medicus 50
Breskva Prunus persica L. 50
Citrus voće osim limuna i limete 50
Ananas Ananas comosus 50
Paradajz Lycopersicon esculentum, Mill 50
Ostalo voće iz ove kategorije 50

Prilog 4 Opšti zahtevi kvaliteta za voćne sokove, voćne sokove od koncentrisanog voćnog soka, voćne nektare i srodne proizvode

Voćni sokovi, voćni sokovi od koncentrisanog voćnog soka, voćni nektari i srodni proizvodi mogu da sadrže:

1) etanol – maksimalno 3,0 g/l (g/kg);
2) isparljivu kiselinu izraženu kao sirćetna kiselina – maksimalno 0,4 g/l (g/kg);
3) d/l mlečnu kiselinu – maksimalno 0,5 g/l (g/kg), osim voćnih sokova i voćnih nektara od pomorandže, limuna, grejpfruta i mandarine koji mogu da sadrže maksimalno 0,2 g/l (g/kg);
4) hidroksimetil furfural (HMF) – maksimalno 20 mg/l (mg/kg), osim voćnih sokova i nektara od pomorandže, grejpfruta i mandarine koji mogu da sadrže maksimalno 10 mg/l (mg/kg);
5) patulin kod voćnih sokova od jabuke i kruške – maksimalno 50 mg/l (mg/kg).

Prilog 5 Zahtevi za kvalitet voćnih sokova u pogledu minimalne vrednosti BRIX-A

Tabela 1 – Minimalne vrednosti Brix-a voćnih sokova

Naziv voća Latinski naziv Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog direktno iz voća Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog rekonstituisanjem od koncentrisanog voćnog soka ili voćne kaše
Jabuka (*) Malus domestica Borkh. 10,0 11,2
Kajsija (**) Prunus armeniaca L. 10,2 11,2
Banana (**) Musa x paradisiaca (isključujući banane za kuvanje) 20,0 21,0
Crna ribizla (*) Ribes nigrum L. 10,5 11,0
Grožđe (*) Vitis vinifera L. ili njeni hibridi, Vitis labrusca L. ili njeni hibridi 13,5 15,9
Grejpfrut (*) Citrus x paradisi Macfad. 9,5 10,0
Guava(**) Psidium guajava L. 8,5
Limun (*) Citrus limon (L.) Burm.f. 7,0 8,0
Mango (**) Mangifera indica L. 14 13,5
Pomorandža (*) Citrus sinensis (L.) Osbeck 10,0 11,2
Marakuja (*) Passiflora edulis Sims 12,0
Breskva (**) Prunus persica (L.) Batsch var. persica 9,0 10,0
Kruška (**) Pyrus communis L. 11,0 11,9
Ananas (*) Ananas comosus (L.) Merr. 11,2 12,8
Malina (*) Rubus idaeus L. 6,3 7,0
Višnja (*) Prunus cerasus L. 12,4 13,5
Jagoda (*) Fragaria x ananassa Duch. 6,3 7,0
Mandarina (*) Citrus reticulata Blanco 10,5 11,2
Paradajz (* ) Lycopersicon esculentum, Mill 4,2 5,0

Kod voćnog soka koji se dobija od voća iz Tabele 1, koje uz naziv sadrži jednu zvezdicu, minimalna relativna gustina utvrđuje se u odnosu na vodu na 20/20 °C.

Kod voćnog soka koji se dobija od voća iz Tabele 1, koje uz naziv sadrži dve zvezdice, a koji se proizvodi kao kašasti, utvrđuje se samo minimalno nekorigovano očitavanje Brix vrednosti (bez korekcije kiseline).

Tabela 2 – Minimalne vrednosti Brix-a voćnih sokova od ostalih vrsta voća

Naziv voća Latinski naziv Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog direktno iz voća Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog rekonstituisanjem od koncentrisanog voćnog soka ili voćne kaše
Američka brusnica Vaccinium macrocarpon Ait. 6,0 7,5
Azerola Malpighia punicifolia L. 6,0 6,5
Žuto-narandžasta malina Rubus chamaemorus L. 8,0 9,0
Mahunica Ampatrum nigrum L. 5,5 6,0
Evropska brusnica Vaccinium oxycoccos L. 6,0 7,5
Ogrozd Ribas uva-lrispa L. 6,0 7,0
Kivi Altinidia lhinansis Planlh 10,9 12,3
Planinska brusnica Vallinium vitis-idaaa L. 9,0 10,0
Liči Litlhi lhinansis Sonn 11,2 12,0
Dinja Lulumis malo L. 7,5 8,0
Papaja Larila papaya L. 9,0 9,5
Šljiva Prunus domastila L. 10,0 11,2
Dunja Lydonia oblonga Mill. 10,0 11,2
Crvena ribizla Ribas rubrum L. 9,0 10,0
Šipurak Rosa L. spalias. 8,0 9,0
Oskoruša Sorbus auluparia L. 10,0 11,2
Plod pasjeg trna Hippophae rhamnoides L. 5,0 5,8
Trnjina Prunus spinosa L. 5,0 5,8
Sourson (engl.) Annona murilata L. 13,5 14,5
Stonesbaer (engl.) Prunus larasus dv. stavnsbaar 14,7 17,3
Šećerna jabuka Annona sluamosa L. 13,5 14,5
Umbu Spondias tubarosa anuda 8,0 9,0
Lubenica Litrullus lanatus L. 7,5 8,0
Bela ribizla Ribas rubrum L. 9,0 10,0
Limeta Litrus auraanitifolia S. 7,5 9,0

Ako je voćni sok proizveden od koncentrisanog voćnog soka voća koje se ne nalazi u Tabeli 1 ili Tabeli 2, minimalna vrednost Brix-a rekonstituisanog soka mora da bude jednaka Brix vrednosti soka ekstrahovanog iz voća od koga je koncentrisani voćni sok proizveden.

Prilog 6 Posebni zahtevi za kvalitet voćnih sokova

Tabela 1 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od kruške, kajsije i breskve

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Kruška Kajsija Breskva
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,044 iz konc. 1,048 direktan 1,041 iz konc. 1,045 direktan 1,036 iz konc. 1,040
2. ºBrix-a (minimum) direktan 11,00 iz konc. 11,90 direktan 10,2 iz konc. 11,2 direktan 9,0 iz konc. 10,0
3. L-jabučna kiselina g/kg 0,8–4,0 5–20 2–6
4. Kalijum (K) mg/kg 1.000–2.000 2.000–4.000 1.400-3.300
5. Ukupan fosfor (P) g/kg 65–200 100–300 110–230
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 g 2–17 12–50 15–35
7. D-izolimunska kis. mg/kg maksimum 40 75–200 30–160
8. Bezšećerni ekstrakt g/kg 24–80 35–70 25–50

Tabela 2 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od jabuke, višnje i grožđa

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Jabuka Višnja Grožđe
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,040 iz konc. 1,045 direktan 1,05 iz konc. 1,055 direktan 1,055 iz konc. 1,065
2. ºBrix-a (minimum) direktan 10,00 iz konc. 11,2 direktan 12,4 iz konc. 13,5 direktan 13,5 iz konc. 15,90
3. L-jabučna kiselina g/l minimum 3,0 12–27 2,0–7,0
4. Kalijum (K) mg/l 900–1.500 1.600–3.500 900–2.000
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 40–75 150–280 80–180
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 g 3–10 15–50 8–30
7. Bezšećerni ekstrakt g/l 18–29 45–100 18–32
8. Sorbitol g/l 2,5–7 10–35

Tabela 3 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od maline, kupine i borovnice

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Malina Kupina Borovnica
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,025 iz konc. 1,028 direktan 1,0305–1,0486 iz konc. – direktan 1,034–1,0466 iz konc. –
2. ºBrix-a (minimum) direktan 6,30 iz konc. 7 direktan 7,5–13,5 iz konc. – direktan 8,5–12 iz konc .–
3. L-jabučna kiselina g/l 0,2–0,8 2,9–8,3 1,45–3,33
4. Kalijum (K) mg/l 1.300–2.800 1.300–2.100 1.010–1.220
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 100–250 220–690* 158–258*
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 10–50 7–41 2–4
7. D-izolimunska kis. mg/l 60–160 20–83
8. Bezšećerni ekstrakt g/l 23–70 30–46,3 30,4–37,2

* fosfati (PO43−)

Tabela 4 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od crne ribizle, jagode i nara

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Crna ribizla Jagoda Nar
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,042 iz konc. 1,047 direktan 1,025 iz konc. 1,028 direktan 1,057 iz konc. 1,061
2. ºBrix-a (minimum) direktan 10,5 iz konc. 11,6 direktan 6,30 iz konc. 7,00 direktan 14 iz konc. 15
3. L-jabučna kiselina g/l 1–4 0,6–5,0 maksimum 1,5
4. Kalijum (K) mg/l 2.000–4.100 1.000–2.300 1.300–3.000
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 160–360 100–300 50–170
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 7–30 5–26 5–20
7. D-izolimunska kis. mg/l 125–500 30–90 10–140
8. Bezšećerni ekstrakt g/l 55–80 15–35 20–60

Tabela 5 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od pomorandže, limuna i grejpfruta

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Pomorandža Limun Grejpfrut
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,040 iz konc. 1,045 direktan 1,028 iz konc. 1,032 direktan 1,038 iz konc. 1,040
2. ºBrix-a (minimum) direktan 10 iz konc. 11,2 direktan 7 iz konc. 8 direktan 9,5 iz konc. 10,0
3. L-jabučna kiselina g/l 0,8–3,0 1,0–7,5 0,2–1,2
4. Kalijum (K) mg/l 1.300–2.500 1.100–2.000 900–2.000
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 115–210 80–150 100–200
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 15–26 13–26 14–30
7. D-izolimunska kis. mg/l 65–00 230–500 140–350
8. Bezšećerni ekstrakt g/l 24–40 65–82 25–40

Tabela 6 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od mandarine, ananasa i pasiflore

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Mandarina Ananas Pasiflora
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,042 iz konc. 1,045 direktan 1,045 iz konc. 1,052 direktan 1,05 iz konc. 1,055
2. ºBrix-a (minimum) direktan 10,5 iz konc. 11,2 direktan 11,2 iz konc. 12,8 direktan 12,4 iz konc. 13,5
3. L-jabučna kiselina g/l 0,5–3,0 1,0–4,0 1,3–5,0
4. Kalijum (K) mg/l 1.000–2.300 900–2.000 2.200–3.500
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 90–120 50–150 130–260
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 15–26 8–20 20–50
7. D-izolimunska kis. mg/l 65–200 80–250 170–380
8. Bezšećerni ekstrakt g/l 24–40 15–40 50–90

Tabela 7 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od banane, manga i crne zove

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Banana Mango Crna zova
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,083 iz konc. 1,088 direktan 1,057 iz konc. 1,061 direktan 1,037-1,055 iz konc. –
2. ºBrix-a (minimum) direktan 20 iz konc. 21 direktan 14 iz konc. 15 direktan 9,1–13,6 iz konc. –
3. L-jabučna kiselina g/l 2,5–5,0 0,2-1,3 1,62-3,60
4. Kalijum (K) mg/l 2.900–4.200 1.150-2.500 4.400-5.300
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 160–300 70–180 730–1.500*
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 14–40 2–20 32–75
7. D-izolimunska kis. mg/l 50–125 40–200 148–182
8. Bezšećerni ekstrakt g/l 25–70 25–90 55,2–60,4

* fosfati (PO43−)

Tabela 8 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od američke brusnice, evropske brusnice i limete

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Američka brusnica Evropska brusnica Limeta
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,0237 iz konc. 1,0298 direktan 1,0237 iz konc. 1,0298 direktan 1,0298 iz konc. 1,0359
2. ºBrix-a (minimum) direktan 6,0 iz konc. 7,5 direktan 6 iz konc. 7,5 direktan 7,5 iz konc. 9,0
3. L-jabučna kiselina g/l 6–10 6–14,0 1,5–5,0
4. Kalijum (K) mg/l 600–1.000 650–1.200 700–2.100
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 15–70 15–70 60–160
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 1–3 1–3 5–26
7. D-izolimunska kis. mg/l 30–90 30–90
8. Bezšećerni ekstrakt g/l 35–45 35–45 70–90

Tabela 9 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od paradajza, azerole i vode kokosovog oraha

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Paradajz Azerola Voda kokosovog oraha
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,0165 iz konc. 1,0197 direktan 1,0237 iz konc. 1,0257 direktan 1,0141 iz konc. 1,0177
2. ºBrix-a (minimum) direktan 4,2 iz konc. 5,0 direktan 6,0 iz konc. 6,5 direktan 3,6 iz konc. 4,5
3. L-jabučna kiselina g/l 0,1–0,6 3,0–9,0 0,8–3,2
4. Kalijum (K) mg/l 1.500–3.500 1.000–2.100 900–2.800
5. Ukupan fosfor (P) mg/l 100–300 100–200 40–125
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 25–60 5–20 „mladi” 0,7–5,0
„zreli” 3,0–12,0
7. D-izolimunska kis. mg/l 65–150 maks. 20
8. Bezšećerni ekstrakt g/l 15–28 20–55
9. Sorbitol g/l „mladi” tragovi – 1,4
„zreli” 3,6–12,5

Tabela 10 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od guave i kivija

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Guava Kivi
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,0318 iz konc. 1,0351 direktan 1,0438 iz konc. 1,0496
2. ºBrix-a (minimum) direktan 8,0 iz konc. 8,8 direktan 10,9 iz konc. 12,3
3. L-jabučna kiselina g/kg 0,6–1,8 0,8–4,0
4. Kalijum (K) mg/ kg 1.700–3.300 2.500–4.600
5. Ukupan fosfor (P) mg/ kg 70–210 130–320
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 g 3–14 6,5–23
7. D-izolimunska kis. mg/ kg 20–170 56–137
8. Bezšećerni ekstrakt g/ kg 25–55 36–58

Tabela 11 – Posebni zahtevi za kvalitet voćnog soka od aronije

Red. broj Parametar kvaliteta Vrsta soka/kaše
Aronija
1. Relativna gustina 20/20 ºC (minimum) direktan 1,0573 iz konc. 1,0611
2. ºBrix-a (minimum) direktan 14,1 iz konc. 15,0
3. L-jabučna kiselina g/l 6–15
4. Kalijum (K) mg/l 1.800–2.600
5. Fosfati (PO43−) mg/l 350–600
6. Formolni broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 4–11
7. D-izolimunska kis. mg/l 10–50
8. Sorbitol g/l 40–60

Parametri kvaliteta navedeni u Tabelama 1–11. preuzeti su iz Code of Practice evropskog udruženja voćnih sokova A.I.J.N (European Fruit Juice Association), osim za voćne sokove od kupine, borovnice i crne zove koji su preuzeti iz švajcarskog dokumenta Schweiz. Lebensmittelbuch, kapital 28A.

Da bi se utvrdilo da li voćni sok ispunjava posebne zahteve za kvalitet obavezno se proverava prvih šest parametara iz tabele za taj voćni sok. Ukoliko vrednosti nekog od parametara (L-jabučna kiselina, kalijum, ukupan fosfor i formolni broj) odstupaju, onda se proveravaju sedmi i osmi parametar iz tabele.

Prilog 7 Spisak metoda za ispitivanјe kvaliteta proizvoda

Redni broj Parametar kvaliteta Metoda određivanja Oznaka standarda
1 2 3
1. Relativna gustina Piknometrija SRPS EN 1131
2. pH-vrednost SRPS EN 1132
3. Određivanje formolnog broja Potenciometrijska titracija SRPS EN 1133
4. Sadržaj natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma Atomsko apsorpciona spektrometrija (AAS) SRPS EN 1134
5. Sadržaj pepela Gravimetrija SRPS EN 1135
6. Sadržaj fosfora Spektrometrija SRPS EN 1136
7. Sadržaj limunske kiseline Enzimsko određivanje -NADH spektrometrijska metoda SRPS EN 1137
8. Sadržaj L-jabučne kiseline Enzimsko određivanje -NADH spektrometrijska metoda SRPS EN 1138
9. Sadržaj D-izolimunske kiseline Enzimsko određivanje – NADPH spektrometrijska metoda SRPS EN 1139
10. Sadržaj D-glukoze i D-fruktoze Enzimsko određivanje – NADPH spektrometrijska metoda SRPS EN 1140
11. Sadržaj prolina Spektrometrija SRPS EN 1141
12. Sadržaj sulfata SRPS EN 1142
13. Sadržaj hlorida Potenciometrijska titracija SRPS EN 12133
14. Sadržaj pulpe Centrifugiranje SRPS EN 12134
15. Sadržaj azota Metoda po Kjeldalu SRPS EN 12135
16. Ukupan sadržaj karotenoida i pojedinih frakcija karotenoida Spektrofotometrija SRPS EN 12136
17. Sadržaj vinske kiseline u soku od grožđa Tečna hromatografija visoke performanse SRPS EN 12137
18. Sadržaj D-jabučne kiseline Enzimsko određivanje – NAD spektrometrijska metoda SRPS EN 12138
19. ºBrix – Procena sadržaja rastvorljive suve materije Refraktometrija SRPS EN 12143
20. Ukupna alkalnost pepela Titrimetrijska metoda SRPS EN 12144
21. Ukupna suva materija Gravimetrija SRPS EN 12145
22. Sadržaj saharoze Enzimsko određivanje – NADP spektrometrijska metoda SRPS EN 12146
23. Ukupna kiselost Titrimetrijska metoda SRPS EN 12147
24. Sadržaj hesperidina i naringina u sokovima od citrusa Tečna hromatografija visoke performanse SRPS EN 12148
25. Sadržaj glukoze, fruktoze, sorbitola i saharoze Tečna hromatografija visoke performanse SRPS EN 12630
26. Sadržaj D/L mlečne kiseline Enzimsko određivanje – NAD spektrometrijska metoda SRPS EN 12631
27. Sadržaj sirćetne kiseline (acetata) Enzimsko određivanje – NAD spektrometrijska metoda SRPS EN 12632
28. Sadržaj slobodnih aminokiselina Tečna hromatografija SRPS EN 12742
29. Sadržaj ukupnog sumpor-dioksida Destilacija SRPS EN 13196
30. Sadržaj patulina u bistrom i mutnom soku od jabuka i kaši HPLC metoda sa prečišćavanjem tečno-tečnom raspodelom SRPS EN 14177
31. Sadržaj patulina u soku od jabuke, koncentrisanom soku jabuke i pićima koja sadrže sok od jabuke Tečna hromatografija visoke performanse SRPS ISO 8128-1
32. Određivanje odnosa stabilnih izotopa ugljenika (13C/12C) u šećerima iz voćnih sokova Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa SRPS ENV 12140
33. Određivanje odnosa stabilnih izotopa kiseonika (18O/16O) u vodi iz voćnih sokova Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa SRPS ENV 12141
34. Određivanje odnosa stabilnih izotopa vodonika (2H/1H) u vodi iz voćnih sokova Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa SRPS ENV 12142
35. Određivanje odnosa stabilnih izotopa ugljenika (13C/12C) u pulpi voćnih sokova Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa SRPS ENV 13070
36. Sadržaj etanola Enzimsko određivanje IFU 52
37. Fumarna kiselina HPLC IFU 72
38. Sadržaj L-askorbinske kiseline HPLC IFU-17
39. Etarska ulja Titrimetrija posle destilacije IFU-45
40. Hidroksimetilfurfural Spektrofotometrija IFU-12
41. Konzervansi HPLC IFU 63
42. Boje (sintetičke) Hromatografija na papiru IFU 24
43. Određivanje sadržaja isparljivih kiselina, izraženo kao sirćetna kiselina Destilacija i titracija IFU-5
Napravi novu temu u “Pravilnici”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">