Reklama

Deratizacija

DERATIZACIJA (franc. deratisatiori), uništavanje štetnih glodara, prvenstveno pacova i miševa. Najvažniji od njih jesu: putnički pacov (selac ili sivi pacov), obični (crni) pacov, bizamski pacov, domaći miš, šumski miš i prugasti miš. (V. Glodari.)

Epidemiološko-epizootiološki i ekonomski značaj deratizacije. Ona ima veliki epidemiološko-epizootiološki značaj i važna je karika u borbi protiv zaraznih i drugih bolesti ljudi i životinja. Uloga deratizacije značajna je i za vreme rata u slučajevima kad postoji opasnost da jedna neprijateljska strana ubaci zaražene glodare na teritorij druge. Pacovi mogu posrednim ili neposrednom putem prenositi na ljude kugu, dizenteriju, koleru, tifus, paratifus, tularemiju, besnilo i druge bolesti, a na životinje antraks, leptospirozu, crveni vetar, tuberkulozu, trihinelozu i dr. Ekonomske štete koje nanose pacovi ogromne su. Prilikom krčenja puta ka hrani ili vodi ili radi oštrenja svojih sekutića, oni uništavaju i predmete koji im ne služe za ishranu (štofove, hartiju, drvo, olovne cevi, električne kablove i dr.). Smatra se da veliki broj požara, za koje se nije mogao utvrditi uzrok, nastaje zbog toga što pacovi nagrizaju elektr. kablove.

Metodi borbe sa glodarima. Deratizacija se izvodi mehaničkim, biološkim, bakteriološkim i hemijskim sredstvima.

Primena mehaničkih sredstava — naročito konstruisanih mišolovki i pacolovki, postavljanje mreža na razne otvore, ljepljive mase — najstariji je metod koji se i danas može koristiti za borbu sa manjim brojem glodara.

U životinjskoj zajednici u prirodi postoji veći broj vrsta koje uništavaju glodare. To su lisice, lasice, tvorovi, kune, mungosi, zatim sove, sokoli, jastrebi, lancetna zmija, a od domaćih životinja psi i mačke.

Za bakteriološki metod borbe služe razne vrste mikroorganizama kojima se nastoje izazvati veštačke epizootije glodara. Svi do sada izolovani uzročnici pripadaju grupi Paratifus-enteritidis Gartner, ali je njihova upotreba u deratizaciji strogo ograničena zbog mogućnosti mutacije, a i metod ne osigurava potpuni uspeh (oko 20—30% glodara preživi). Danas je, izuzevši u SSSR-u, taj metod napušten.

U deratizaciji se najšire primenjuju hemijska raticidna sredstva u obliku praha, paste, granula, tečnosti i gasova, najčešće pomešana sa hranom ili vodom u vidu mamaca koji moraju biti po mirisu i ukusu privlačni za glodare. Od hemijskih sredstava za deratizaciju služe: morski luk, barijum-karbonat, fosfin, cinkov fosfid, strihnin, arsen-trioksid, cijanovodonična kiselina, natrijum-fluor-acetat, talijum-sulfat, antu (krisid), Warfarin, antikolin, tomorin i dr.

Jedan od najstarijih hemijskih raticida je morski luk. To je biljka iz fam. Liliaceae. Postoji crveni i beli morski luk. Za pacove je otrovan crveni (letalna doza 1 g na 1 kg telesne težine). Za čoveka i domaće životinje je praktično neotrovan. — Barijum-karbonat je gorkog ukusa koji treba korigovati kad se pripremaju mamci od njega. Letalna doza za pacova iznosi 1—1,5 g na 1 kg telesne težine. — Fosfin je preparat pripremljen u vidu paste na bazi cinkovog fosfida i arsena. Sa uspehom služi i za uništavanje divljih štetočina. — Cinkov fosfid je želudačno-crevni otrov. Unošenjem u želudac pod dejstvom HCl iz želudačnog soka stvara se fosforovodonik koji deluje toksično. Letalna doza za pacove iznosi 0,4—0,5 g na 1 kg telesne težine. — Strilmin se relativno retko upotrebljava za deratizaciju zbog gorkog ukusa, a češće za trovanje zveri stavljen u specijalne mesne mamce. —Arsen-trioksid (arsenik, sičan, mišomor) je jako otrovan beo prah slabog metalnog ukusa koji u mamcima izaziva smrt za 10—15 min. Ako duže vremena uzimaju manje količine tog otrova, životinje se mogu na nj navići. — Cijanovodonična kiselina služi za deratizaciju kao preparat vezan uz neku inertnu materiju. Ti preparati lagano ispuštaju otrovni cijanovodonički gas (ciklon). Zbog jake toksičnosti deratizaciju smiju vršiti u hermetički zatvorenim prostorijama samo specijalno obučena lica. — Natrijum-fluor-acetat je jedan od najjačih otrova pa deratizaciju njime smiju — uza sve mere opreznosti — izvoditi samo dobro izvežbane osobe. Letalna doza za pacova iznosi 3—7 mg na 1 kg telesne težine. — Talijum-sidfat dolazi u obliku granula ili paste (najčešće se upotrebljava pasta zelio). Stavlja se na hleb, salamu i sireve. Letalna doza za pacova iznosi 0,05 g na 1 kg telesne težine. — Antu (alfa-naftil-tiokarbamid) je noviji američki preparat. U SSSR-u ga nazivaju krisid. Ima dobro selektivno dejstvo za pacova, dok je za čoveka i domaće životinje manje toksičan. Letalna doza za sivog pacova iznosi 0.1—0,2 g na 1 kg telesne težine. — Warfarin je američki preparat i ulazi u grupu sredstava sa kumulativnim svojstvom, izazivajući unutrašnje krvarenje i sprečavajući koagulaciju krvi. U ovu grupu sredstava idu još antikolin, alfarin, tomorin i dr. Ova sredstva mešaju se sa hranom i kao mamci izlažu 5—10 dana. Svakodnevnim kumuliranjem i manjih količina ovih otrova dolazi do sprečavanja koagulacije krvi, unutrašnjeg iskrvarenja i smrti. U manjim količinama ova su sredstva praktično neotrovna za ljude i domaće životinje. Letalna doza za pacove iznosi 0,0015 g.

Organizacija i praktično izvođenje deratizacije. Prema obimu izvođenja, ona je lokalna (jedan ili nekoliko objekata) ili opšta (veće područje). Može se izvoditi po potrebi (periodično) ili trajno (tokom cele godine). Da bi bila što efikasnija, deratizaciju treba izvoditi sistematski i češće (4—6 puta godišnje, ili češće, već prema vrsti objekata), obuhvatajući šire područje, npr. blok stambenih zgrada, fabrički blok, celu farmu i sl. Pri tome je neophodna prisna saradnja stručnjaka veterinarske, sanitarne, agronomske, građevinske i drugih struka. Pre izvođenja deratizacije treba ustanoviti položaj svih objekata, građevinsko tehnička rešenja, prisustvo ljudi i životinja, lagerovanje hrane i sl. Sva ta zapažanja treba uneti u shemu koja se obavezno sastavlja posle obilaska objekata. Zatim se bira raticidno sredstvo. Mamci se mogu pripremati od prekrupljenih, mesnih, mlečnih ili slatkih hraniva. Od prekrupljenih se uzimaju pšenična ili kukuruzna prekrupa, prekrupa od prosa ili zobi. Od mesnih hraniva — sirovo, polupečeno ili polukuvano meso, pečeno ili kuvano, sve mesne prerađevine, životinjske iznutrice i riba, odn. njene prerađevine. Od mlečnih — sve vrste sireva, kajmak, pavlaka, maslac i mleko, a od slatkih — razne vrste kolača i keksa ili čokolade. Za pripremu mamaca treba uzimati ona hraniva kojih nema na objektu na kome se vrši deratizacija (na klanicama — prekrupe, slatka hraniva; u mlinovima — mesna i mlečna itd.). Pošto je odabran raticid i hraniva za pripremu mamaca, treba za period od 24 časa postaviti probne mamce, odn. samo hranivo bez otrova, da bi se prema količini pojedenih probnih mamaca, odn. hraniva moglo tačno ustanoviti kojim se pravcem kreću glodari i kolik je njihov približni broj. Zatim počinje sama deratizacija, postavljanjem pravih mamaca. U isto vreme treba cirkularnim pismom uz potpis obavestiti zainteresovane da se deiatizacija izvodi. Mamce treba izlagati dokle god ih glodari konzumiraju i svakodnevno ih obnavljati. Pošto je deratizacija završena, preostale mamce valja pokupiti i zajedno s uginulim glodarima neškodljivo ukloniti. Sve rupe u deratizovanim objektima treba na kraju zatvoriti.

Dezinfekcija

DEZINFEKCIJA (lat. de od, raz- i infectio zaraza), uništavanje izazivača zaraznih bolesti. Dezinfekciona sredstva mogu ubijati mikroorganizme (baktericidno delovanje) ili samo sprečavati njihovo razvijanje (antiseptično delovanje). Sterilizacijom se uništavaju svi mikroorganizmi (patogeni i nepatogeni). S obzirom na vreme kada se sprovodi, dezinfekcija može biti profilaktična, tekuća ili zaključna. — Profilaktična dezinfekcija sprečava pojavu i širenje patogenih mikroorganizama pre nego što dođe do njihovog štetnog delovanja. U stajama za krupne životinje ona se sprovodi dvaput godišnje (u proleće i jesen); na svinjarskim farmama obavezna je posle svakog proizvodnog turnusa; u živinarnicima po završetku proizvodnog procesa ili pre nego što se u objekte unesu nove živine. U karantinima se vrši u kraćim vremenskim razmacima, a obavezno posle svakog ispražnjenja prostorija i neposredno pre nego što se dovedu nove životinje. — Tekuća dezinfekcija uništava zarazne klice koje izlučuju obolele životinje; primenjuje se, dakle, kad je zaraza već ustanovljena. — Zaključna dezinfekcija obavlja se pošto zaraza prestane.

Svakoj dezinfekciji treba da prethodi mehaničko čišćenje i sanitarno pranje. — Mehaničko čišćenje sastoji se u mehaničkom uklanjanju balege, prostirke, ostataka hrane, razne nečistoće itd. Pre početka ovog čišćenja valja površine nakvasiti vodom ili dezinficijensom. Posle mehaničkog čišćenja sprovodi se sanitarno pranje površina toplom vodom ili rastvorom sode.

Stvarna dezinfekcija izvodi se fizičkim ili hemijskim sredstvima.

Dezinfekcija fizičkim sredstvima vrši se isušavanjem, sunčevim zračenjem, toplotom i dr.

Isušavanje nema veliki praktični značaj, jer uklanjanjem vode (dehidratizacijom) propadaju samo nesporogeni oblici mikroorganizama, dok su spore otporne na ovu vrstu dezinfekcije.

Delovanje sunčevog zračenja na inficirane površine zavisi od dužine talasa sunčevih zraka (2800—2540 A), intenziteta zračenja (godišnje doba, atmosferske prilike itd.) i dolazi do izražaja samo površinski.

Toplota je jedno od najpouzdanijih fizičkih dezinfekcionih sredstava. Tako, npr., opaljivanje plamenom služi u prvome redu za dezinfekciju metalnih predmeta (lopate, vile itd.), a katkad se tako dezinfikuju zidovi i druge površine (kod kokcidioze). Glačanjem se dezinfikuju inficirane tkanine i odela. Topli vazduh (180°C), u posebnim aparatima, služi za dezinfekciju staklenih predmeta, ali se ne može upotrebiti za tkanine i gumu; dezinfekcija treba da traje l h. Vruća voda dezinfikuje instrumente i drugi sitni metalni materijal; dezinfekcija počinje od ključanja vode i traje 0,5—3h (antraksne spore). Vodena para, bez pritiska ili sa pritiskom od 1/2 do 2 atm, dezinfikuje naročito vunu, čekinje, perje, užad, pokrivače za stoku, odela i razne druge predmete, ali se ne može upotrebiti za dezinfekciju kože, krzna, filca, gume, knjiga, četaka itd.

Dezinfekcija hemijskim sredstvima. Sva dezinfekciona sredstva nisu podjednako aktivna prema svima vrstama mikroorganizama. Pri njihovoj upotrebi neophodno je potrebno da se vodi računa o tome da dezinficijens ima visoka dezinfekciona svojstva prema infektivnim uzročnicima protivu kojih se sprovodi dezinfekcija; da se lako rastvara u vodi; da nije otrovan za ljude i životinje; da deluje podjednako u raznim sredinama; da je stabilan; da ne šteti predmete; da nije skup i da nema neprijatan miris.

Hlorni preparati široko se primenjuju u gasnom stanju, kao hipohloriti i kao hloramini. Hlor kao gas retko se upotrebljava zbog otrovnosti, uglavnom samo za dezinfekciju vode. Hipohloriti se pojavljuju kao hlorni kreč sa 25% aktivnog hlora i kao kaporit sa 60—70% aktivnog hlora. Hloramini sadrže 25—27% aktivnog hlora i dolaze u vidu raznih preparata: hloramin 80, hlorin, dihloramin-T, halazon itd.

Kiseline. U veterinarskoj dezinfekciji upotrebljavaju se sumporna kiselina (5%), sama ili sa karbolnom kiselinom, naročito za dezinfekciju podova; hlorovodonična kiselina za dezinfekciju koža ako se sumnja da potiču od životinja uginulih od antraksa.

Alkalije (lužine) široko se primenjuju u toplom stanju efikasno deluju naročito na gram-negativne bakterije i viruse. Natrijumova lužina (u trgovini kao kaustična soda) u vrućem 1—5% rastvoru (60°—90° C) ubija izazivače virusnih bolesti i neke bakterije (uzročnike crvenog vetra i bruceloze), ali ne ubija acidorezistentne bakterije (uzročnike tuberkuloze). Krečno mleko (vodeni rastvor gašenog kreča) upotrebljava se kao gusto ili retko krečno mleko. (Gusto krečno mleko dobija se kada se jednom delu sveže gašenog kreča dodaju tri dela vode, a retko krečno mleko ako se doda 20 delova.) Najbolji dezinfekcioni efekt sa krečnim mlekom postiže se trokratnim krečenjem u razmaku od 2 časa. Natrijumov karbonat (soda) služi kao vruć rastvor za čišćenje površina, a u zajednici sa 5% krečnim mlekom i za dezinfekciju. Ceđ se priprema ako se jedan deo bukovog ili hrastovog pepela kuva 10—20 min u deset delova vode. Upotrebljava se vruć (60°—70°C), a odgovara 1% rastvoru natrijumove lužine.

Soli teških metala. Upotrebljava se u prvom redu sublimat, soji je vrlo toksičan za ljude i životinje, a deluje gotovo na sve oblike bakterija. Bakarni sulfat služi naročito za dezinfekciju površina inficiranih gljivicama.

Fenoli i krezoli su dezinficijensi aromatičnog reda. Fenol karbolna kiselina) primenjuje se u 3—5% vodenom rastvoru kao karbolna voda. Krezolna voda ili krezolna sapunica (krezol sa kalijumovim sapunom) upotrebljava se u 2,5—6% rastvoru a dezinfekciju kod tuberkuloze, a u 2% rastvoru za grubu dezinfekciju raznih površina. Krezolno-sumporna smeša (1 deo koncentrisane tehničke H2SO4 + 3 težinska dela sirovog krezola) dobar je dezinficijens, jer u 5—10% rastvoru ubija i spore antraksa. Upotrebljava se za dezinfekciju podova, fekalija, zemlje, kanala, železničkih vagona itd. Kreolin u 5—10% rastvoru služi za dezinfekciju podova i predmeta.

Formaldehid se upotrebljava u obliku formalinskih para ili određenog rastvora. Ako se primenjuje u gasnom stanju, obično se za svaki 1 m3 prostora uzima 5 g formaldehida na 30 g vode. Prostorije se najmanje 4 časa izlažu delovanju gasa koji se razvija pomoću toplote u naročitim aparatima (po Fligeu). Ako tih aparata nema, može se upotrebiti i običan sud sa 30cm3 35% formalina, 25 g vode i 25 g kalijumovog hipermangana. Da bi formalinske pare bile efikasne, potrebno je da — uz optimalnu vlažnost vazduha — temperatura prostorije bude viša od 15°C (optimum 30°—50°C). Zbog opasnosti za ljude i životinje prostorija se mora hermetički zatvoriti. Kao vodeni rastvor (10%) služi za dezinfekciju kaveza, inkubatora, automobila, vagona itd.

Kvaternerna amonijeva jedinjenja su sredstva velike površinske baktericidne aktivnosti, netoksična za ljude i životinje. Slabo deluju na sporogene mikroorganizme i Mycobacterium tuberculosis. Primenjuju se za dezinfekciju u hirurgiji, prehrambenoj industriji, mlekarama, klanicama itd. Od preparata iz ovog reda dolazi u obzir za dezinfekciju tego 51 kao 0,5—3,0% rastvor, ili omnisan u 0,2—0,3% rastvoru za mlekarski pribor, odn. kao 0,6% rastvor za dezinfekciju zaraženih dvorišta.

Način izvođenja i tehnička oprema u dezinfekciji. Raznim aparatima postiže se osnovni cilj dezinfekcije, tj. obezbeđenje što boljeg i bržeg kontakta između dezinficijensa i mikrorganizama. Dezinficijensi rastvoreni u vodi raspršuju se pod pritiskom uz pomoć specijalnih prskalica. U tu svrhu može poslužiti i obična vinogradarska prskalica. U suvom sterilizatoru infektivni materijal dezinfikuje se vazduhom zagrejanim na 150°— 180°C za vreme od l h. Dezinfekcija vlažnom parom bez pritiska vrši se u Kochovom loncu ili u improvizovanom partizanskom (srpskom) buretu (100°C). Autoklav je aparat u kome se dezinfikuje vodenom parom pod pritiskom (0,5—1,0 atm i preko 100°C). Na istom principu izgrađeni su i vakuumform-aparati u kojima se dezinfikuje zasićenom parom, zasićenom parom pod pritiskom, in. sa smanjenim pritiskom uz dodatak formalina.

Dezinfekcija u slučaju pojedinih zaraznih bolesti. Uspeh dezinfekcije u slučaju zaraznih oboljenja ovisi o prirodi i otpornosti uzročnika oboljenja, a zatim o odabranom dezinficijensu i načinu njegove primene. Zbog toga se dezinfekcija ne sme izvoditi šablonski već se mora prilagoditi svakoj pojedinoj zarazi.

Za dezinfekciju objekata u slučaju antraksa najpogodniji je rastvor hlornog kreča sa 4—5% aktivnog hlora. Posle prethodnog mehaničkog čišćenja i sanitarnog pranja ovim rastvorom prskaju se pod, zidovi i tavanica (1 1 rastvora na 1 m2 površine). Zemljanim podovima se pre dezinfekcije skida gornji sloj zemlje (20—30 cm) a zatim se na 1 m2 pospe 2,5 kg hlornog kreča u prahu i na to opet naspe zemlja. Može se upotrebiti i 5% smeša karbol-sumporne kiseline. Za dezinfekciju inficiranog zemljišta dobar je i suvi hlorni kreč (25% aktivnog hlora), pomešan sa zemljom u omeru 1 : 1—1 : 3. Tekstil se dezinfikuje u vakuumform-aparatima sa 4% rastvorom formaldehida (2—3 časa) ili rastvorom sublimata 1 : 1000).

U slučaju tuberkuloze upotrebljavaju se, u prvom redu, krezolni preparati (5% rastvor jednog dela krezola i jednog dela 16% rastvora kaustične sode), zatim, sa manje uspeha, hlorni preparati sa 4—5% aktivnog hlora, a primenjuje se i 3% rastvor formalina. Ostala dezinfekciona sredstva deluju slabije.

Kod slinavke i šapa sprovodi se dezinfekcija vrućim rastvorima 2% natrijumove lužine, 3% ceđi, odn. 1% formalina.

U slučaju uzgojnih bolesti upotrebljava se bistri rastvor hlornog kreča sa 2—3% aktivnog hlora, 3—4% vrući rastvor natrijumove lužine (10°—80°C) ili 10—20% rastvor sveže gašenog kreča.

Kod maleusa upotrebljava se 5% rastvor krezolno-sumporne kiseline, zatim hlorni kreč sa 2,5—3% aktivnog hlora, rastvori lizola ili krečenje sa 20% krečnim mlekom. Zemlja i pod dezinfikuju se rastvorom hlornog kreča (4—5% aktivnog hlora), i to na 1 m2 10 1 rastvora, pa se zatim zemlja isprevrne (10—15 cm) i ostavi da tako stoji 2 dana. Metalni predmeti se opaljuju, a kožni drže 10—15 min u 4—5% toplom (30°—35°C) rastvoru kreolina. Otpaci se spaljuju.

U slučaju crvenog vetra sprovodi se dezinfekcija sa 3—4% vrućim rastvorom natrijumove lužine, 30% rastvorom vrućeg ceđa ili rastvorom hlornog kreča sa 2,5—5% aktivnog hlora.

Uzročnik svinjske kuge ubija se sa 2—3% vrućim (70°C) rastvorom natrijumove lužine ili rastvorom hlornog preparata sa 2—3% aktivnog hlora. Svinjci se kreče. Pod se posle skidanja dezinfikuje hlornim krečom u prahu (1 kg na 1 m3).

Kod ovčijih boginja dezinfekcija se vrši slično kao i kod svinjske kuge.

Kod besnila primenjuje se 10% vrući rastvor natrijumove lužine, rastvor hlornog kreča sa 5% aktivnog hlora, 3% rastvor kreolina ili 4% rastvor formaldehida.

U slučaju salmoneloze i bruceloze služi 1% natrijumova lužina, rastvor hlornog kreča (5% aktivnog hlora), 2% rastvor formalina, 10% rastvor kreolina ili 4% vrući rastvor (70°C) natrijumove lužine.

Kod leptospiroze i psitokoze dezinfekcija se sprovodi slično kao kod salmoneloze.

U slučaju tularemije primenjuje se u stajama 5% rastvor hlornog kreča; zrnata hrana dezinfikuje se u sušari na temperaturi od 70°C u toku od 1 časa (seno i slama mogu se upotrebljavati tek 4 meseca pošto prestane zaraza), stočna repa dezinfikuje se rastvorom hlornog kreča (1% aktivnog hlora), otpaci se spaljuju. Obavezna je i deratizacija, a uginuli miševi spaljuju se ili zakopavaju na stočnom groblju.

Kod bolesti živine dezinfikuje se hlornim krečom (2—3% aktivnog hlora), sa 10—20% rastvorom sveže gašenog kreča, 1% rastvorom fenola, 5% kreolinom ili 2% rastvorom fenola. Pod se dezinfikuje hlornim krečom (1,5—2,5% aktivnog hlora) ili sa 10—20% rastvorom gašenog kreča. Posle polivanja skida se 3—4 cm zemlje pa se ponovo dezinfikuje. Pribor za hranjenje i pojenje dezinfikuje se sa 5% vrućim rastvorom ceđi ili sa 10—20% rastvorom gašenog kreča. Ispust se dezinfikuje sa 20% rastvorom krečnog mleka ili rastvorima hlornih preparata sa 2,5% aktivnog hlora. Živina se pušta posle 3—5 dana. Otpaci se spaljuju. Inkubatori se dezinfikuju rastvorom formalina ili formalinskim parama. U slučaju kokcidioze dezinfikuje se opaljivanjem plamenom („let-lampa“).

U slučaju bolesti kunića dezinfekcija se sprovodi uglavnom kao i u slučaju bolesti živine.

Dezinfekcija opreme, pribora, objekata i dr. Dezinfekcija opreme i pribora za čišćenje i negu životinja vrši se na različite načine. Metalni predmeti se opaljuju ili dezinfikuju sa 3— 5% rastvorom kreolina, fenola ili sa 5% rastvorom formaldehida. Da bi se uništili sporogeni mikroorganizmi, dezinfekcija se ponavlja dva puta u razmaku od 3 do 4 časa. Tekstil se dezinfikuje kuvanjem u 1 % rastvoru sode ili ceđi za vreme od 1 časa ili potapanjem u 5% rastvoru fenola ili 3% rastvoru kreolina za vreme od 3 do 6 časova.

Đubre se dezinfikuje spaljivanjem, zakopavanjem, biotermičkim postupkom ili hemijskim sredstvima. Biotermička dezinfekcija ili pakovanje mora se vršiti daleko od staje. Od hemijskih sredstava upotrebljava se hlorni kreč (sa 25% aktivnog hlora) u srazmeri 1: 2 —1:1.

Za dezinfekciju osoke u osočnoj jami služi isto tako hlorni kreč (za sporogene mikroorganizme na 1 1 osoke 7500 mg aktivnog hlora, a za asporogene na 1 1 osoke oko 2500—3000 mg aktivnog hlora). Jama se prazni posle 24—48 časova. Smatra se da je dezinfekcija uspela ako posle 24h 1 1 osoke sadrži 20 mg rezidualnog hlora. Zbog bazične reakcije dobro je da se osoci prethodno doda tehnička sumporna kiselina. Za ubijanje nesporogenih mikroorganizama može se upotrebiti 2% rastvor krečnog mleka.

Zemljište se dezinfikuje uz pomoć prirodnih faktora (sunce, atmosferske prilike), iako su to nepouzdana sredstva. Dezinfekcija se može vršiti i paljenjem vatre na inficiranome mestu. Od hemijskih sredstava upotrebljava se 5% rastvor krezol-sumporne kiseline (za 1 m2 5—10 1) ili hlorni kreč (4,8 kg na 1 m2 preliven sa 12 1 vode).

Voda za napajanje dezinfikuje se različitim postupcima. Pri dezinfekciji bunarske vode prvo se odredi količina vode a prema ovome količina dezinficijensa. Na 1 1 bunarske vode uzima se 20 mg aktivnog hlora. Pošto se jedan deo hlora veže na organske materije (hlorna potreba vode), treba obezbediti uvek nešto veće količine hlora, tako da se on u vodi nalazi u suvišku (0,2 mg rezidualnog hlora). Za dezinfekciju vode od neotpornih mikroorganizama može se upotrebiti i 0,5 živog ili 0,7 g sveže gašenog kreča na 1 1 vode uz ekspoziciju od 12 časova.

Klanice valja svaki dan čistiti i prati. Podovi i zidovi peru se sa 1—2% rastvorom natrijumove lužine, zidovi se povremeno kreče sa 20% rastvorom kreča. Za dezinfekciju klanica, radnih prostorija, aparata, bazena za šurenje, alata itd. s uspehom se primenjuje tego 51 u 1 % rastvoru, a za dezinfekciju ruku 0,5% rastvor.

Dezinfekcija hladnjača, naročito protivu plesni, vrši se krečenjem sa 10% rastvorom krečnog mleka a zatim prskanjem sa 5% rastvorom ferosulfata.

Izmuzišta i mlekare čiste se i peru dvaput dnevno. Dezinfikuju se sa 10—20% rastvorom filtrovanog ceđa ili sa 2% vrućim rastvorom natrijeve lužine. Zidovi se kreče leti jednom, a zimi dvaput mesečno sa 10% rastvorom krečnog mleka. Ako se sumnja na prisustvo otpornijih mikroorganizama, upotrebljavaju se hlorni preparati (hipohloriti). Muzni aparati, kante za mleko i dr. peru se svakodnevno deterdžentom, sa 0,5% rastvorom kalcinirane sode ili sa 0,15 — 0,25% rastvorom natrijumove lužine a zatim se ispiru vodom. S uspehom se upotrebljavaju kvaternerna amonijeva jedinjenja i amfolitni sapuni (omnisan, cetavlon i tego 51).

U kožarama i vunarama čišćenje i sanitarno pranje obavlja se svakodnevno, a dezinfekcija jednom nedeljno. Ako se sumnja na antraks, sva nečistoća se spaljuje ili meša sa hlornim krečom u srazmeri 1 : 1. Zidovi, podovi, pribor i kolica peru se sa 10% rastvorom vruće natrijumove lužine ili hlornim krečom sa 4% aktivnog hlora. Tekstil se dezinfikuje vrućim 2% rastvorom (55°— 60°C) natrijeve lužine u toku 2 časa, a pri sumnji na antraksne spore kuvanjem 45—60 min.

Od vrste prevoznog sredstva zavisi dezinfekcija transportnih sredstava i utovarnih i istovarnih rampi. Vagoni pri prevozu zdravih životinja dezinfikuju se sa 2% vrućim rastvorom natrijeve lužine. Ako su se u njima prevozile životinje sumnjive zbog bolesti čiji uzročnici ne stvaraju spore, dezinfikuje se vrućim rastvorom formola (0,5 1 40% formola na 100 l vode), ili hlornim krečom sa 2% aktivnog hlora, ili sa 2—3% rastvorom natrijumove lužine, a kad se sumnja na sporogene uzročnike, rastvorom hlora sa 4% aktivnog hlora, sa 5% rastvorom karbol-sumporne smeše (zimi se dodaje u nju 8—10% NaCl), sa 3—5% vrućim rastvorom formalina itd. Postupak se ponavlja posle 3—4 časa, zatim se vagoni operu vrućom vodom i osuše. Đubre se spaljuje ili zakopava. Kamioni, kola i brodovi dezinfikuju se kao i vagoni. Za dezinfekciju aviona moraju se primeniti sredstva koja ne nagrizaju metale. Kavezi se dezinfikuju rastvorom formalina (3%) ili hlornog kreča (3—5% aktivnog hlora). Rampe za utovar i istovar dezinfikuju se rastvorom hlornog kreča sa 2,5% aktivnog hlora, sa 10—20% rastvorom krečnog mleka ili sa 5% rastvorom sumporno-karbolne kiseline.

Dezinsekcija

DEZINSEKCIJA (lat. de od, raz- i insectum insekat), uništavanje štetnih insekata, mera koja se primenjuje u održavanju higijene ambijenta, a služi i za sprečavanje i suzbijanje nekih zaraznih bolesti koje insekti prenose na čoveka i životinje. Insekti se uništavaju raznim insekticidnim sredstvima. Već se i primitivni čovek branio od insekata terajući ih dimom, paleći povremeno vatre; zatim je počeo da se služi i pojedinim biljkama i drugim materijama. Prvi hemijski insekticidi — fosforna pasta, parisko zelenilo i dr. — pojavljuju se sredinom XIX v. Početkom XX v. dezinsekcija se izvodi uglavnom buhačem (piretrin), derivatima nafte i gasovima (HCN). Savremena dezinsekcija počinje pronalaskom DDT-a (1939).

Metode u dezinsekciji svode se na upotrebu mehaničkih, fizičkih ili hemijskih sredstava, kao i na biološke metode.

Dezinsekcija mehaničkim sredstvima sastoji se u svakodnevnom održavanju čistoće, pravilnom prikupljanju i uništavanju otpadaka i đubreta te u primeni raznih sredstava, kao što su muholovke, klopke za muve i komarce, razne žičane mreže, gaza i sl.

Fizička sredstva. Uspešno se i veoma široko primenjuje visoka temperatura u raznim vidovima. Primena plamena vrlo je efikasna, ali ograničena zbog opasnosti od požara. Iskuvavanje je takođe efikasno, ali se manje primenjuje, jer se njime mogu oštetiti vuneni, gumeni, kožni i slični predmeti. Suva toplota uspešnije uništava insekte nego vlažna. Vlažna se može primeniti u improvizovanom aparatu (partizansko, srpsko bure), a suva u komorama za dezinsekciju (110°C).

Hemijska sredstva se dele na insekticide i repelente. Insekticidi uništavaju insekte, a repelenti ih svojim mirisom odbijaju. Dobar insekticid ne sme delovati repelentno.

Insekticidi dolaze u čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju. Ne smeju biti toksični za ljude i domaće životinje, ne smeju oštećivati predmete i moraju delovati na određenu vrstu insekata. U isto vreme, ne smeju biti preskupi. Prema putevima kojima prodiru u organizam, insekticidi se dele na kontaktne, fumigantno-respiratorne i probavne otrove. Kontaktna sredstva se posipaju na površine kojima se kreću insekti te ona prodiru kroz nepovređenu hitinsku kutikulu insekta izazivajući trovanje. Od prirodnih insekticida u ovu se grupu ubrajaju buhač, nikotin i sabadila. Od sintetičkih najvažniji je DDT (dihlor-difenil-trihlor-etan). Danas se sa uspehom upotrebljavaju i organofosforna jedinjenja (parathion, malathion, diazinon). Fumigantno-respiratorni insekticidi prodiru kroz dušnik i sprečavaju disanje. To su gasovi, lako isparljive tečnosti ili čvrste materije (HCN, sumporni dioksid, paradihlor-benzol i dr.). Zbog velike otrovnosti za ljude i životinje danas se retko primenjuju. Probavni insekticidi prodiru u probavni trakt insekata izazivajući trovanje. Predstavnici ove grupe jesu: arsenski preparati, talijeva jedinjenja i fenotiazin. Upotrebljavaju se u ograničenoj meri zbog toksičnosti.

Repelentna sredstva namazana deluju odbojno na insekte 6—8 časova i nisu toksična. U ovu grupu idu dimetil-talat, dimetil-karbat i razne mešavine cikloheksanola.

Biološke metode se sastoje u upotrebi raznih bioloških vrsta za uništavanje insekata. Naročita vrsta riba Gambusia affinis uništava komarce u kanalima stajaćih voda. Domaća pernata živina uništava takođe larve muva i komaraca. Uspešno se mogu primenjivati i pojedini entomofilni virusi.

Dužom upotrebom pojedinih insekticida može se kod nekih vrsta insekata izazvati otpornost na ta sredstva. Da bi se ta pojava izbegla, treba insekticidna sredstva povremeno izmenjivati.

Napravi novu temu u “Mikrobiologija hrane”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">