Higijena – medicinska nauka i ekološki koncept zdravlja. Higijena je medicinska nauka koja izučava uticaj faktora životne sredine na zdravlje, a ujedno i grana preventivne medicine koja pronalazi mere za zaštitu i unapređenje zdravlja ljudi. Higijena ima zadatak da pokuša da spreči nastanak bolesti svodeći na najmanju meru dejstvo štetnih faktora, kao i da očuva i unapredi zdravlje čoveka, kao i zajednice i sredine u kojoj živi. Naziv higijena potiče od imena starogrčke – zaštitnice zdravlja Higije, mitološke kćeri Eskulapa, starogrčkog boga veštine lečenja. Zbog činjenice da samo lečenje bolesti nije dovoljno već da postoji potreba za preventivom kako do bolesti ne bi došlo, čovek sebi stvara predstavu božanstva koje štiti zdravlje sprečavajući nastanak bolesti.

Od nastanka civilizacije ljudi su uviđali šta sve doprinosi zdravlju, i to je prenošeno iskustvom ugrađenim u tradiciju. Prema poznatim istorijskim izvorima, u drevnom Vavilonu preventivom i lečenjem bavili su se tadašnji sveštenici, koji su sprovodili propise o zaštiti vodnih objekata i organizovanju izolacije obolelih od lepre. U Ebersovim staroegipatskim papirusima od pre 3500 godina, nalaze se preporuke o načinu sahranjivanja, otklanjanju smeća, kontrole hrane i vode za piće. Prva dijetetska uputstva odnosila su se na korišćenje jetre u ishrani za lečenje slabovidosti, i svežeg voća i povrća za lečenje opšte slabosti. Tek od pre jednog veka poznato nam je da slabovidost može biti posledica nedostatka vitamina A, koji jetra sadrži u velikim količinama, a rasprostranjena „bolest slabosti” sada je prepoznata kao skorbut – bolest nedostatka vitamina S. Rimljani su svoja znanja i veštine primenili i u izgradnji vodovoda i kanalizacije, objekata koji se ponegde koriste i do danas. Dela Hipokrata, oca antičke medicine, sadrže zapise o važnosti čistoće vazduha, vode i tela u očuvanju zdravlja.

Prof. dr Dušan Backović

Sadržaj

1. UVOD U HIGIJENU

Higijena – medicinska nauka i ekološki koncept zdravlja
Higijena i medicinska ekologija
Životna sredina, zdravstvena kultura i bolesti savremenog čoveka
Uloga higijene u zdravstvenoj zaštiti

2. LIČNA HIGIJENA

Principi i zdravstveni značaj lične higijene
Higijena ruku
Održavanje čistoće tela – pranje i kupanje
Higijena nogu
Higijena kose i kože glave
Neodgovarajući kvalitet sredstava za održavanje lične higijene
Bolesti koje nastaju usled nepravilnog održavanja lične higijene
Bakterijske infekcije kože
Parazitske bolesti kože
Vašljivost (Pediculasis)
Grinje
Šuga (Scabies)
Gljivične infekcije – dermatomikoze
Higijena usne duplje
Higijena reproduktivnih organa i reproduktivno zdravlje
Intimna higijena
Polne ili seksualno prenosive bolesti
Gonoreja
Herpes genitalis
Trichonomas vaginalis
Humani papiloma virus
Sifilis (Lues)
Chlamidia trachomatis
HIV infekcija i hepatitisi B i C (HBV i HCV)
Prevencija polno prenosivih bolesti
Zdravstveni aspekti kontracepcije
Higijenski i zdravstveni značaj odeće i obuće
Dejstva sunčevog zračenja i zaštita
Higijena fizičke aktivnosti
Zdravstveni značaj fizičke aktivnosti
Higijena sportskih sredstava i objekata
Bazeni – tehničke karakteristike i higijenski zahtevi
Fizička aktivnost dece i starijih osoba

3. MENTALNA HIGIJENA

Mentalna higijena i mentalno zdravlje
Mentalni poremećaji i životna sredina
Mentalno zdravlje kroz životne faze, stres i stanja krize
Zadaci zdravstvene službe u prevenciji mentalnih poremećaja i unapređenju mentalnog zdravlja
Bolesti zavisnosti i mentalna higijena
Vrste psihoaktivnih supstanci
Prevencija i lečenje narkomanije
Alkoholizam
Prevencija i lečenje alkoholizma
Pušenje cigareteta i nikotinska zavisnost
Prevencija i lečenje zavisnosti od nikotina
Mentalna higijena u dečjem i školskom uzrastu
Mentalna higijena u porodici i braku
Mentalna higijena u radnoj sredini i zdravstvenim ustanovama

4. HIGIJENA ISHRANE

Značaj ishrane za održavanje funkcija organizma i zdravlja
Energetski bilans ishrane i potrebe u energiji
Potrebe za pojedinim vrstama hranljivih materija i principi pravilne ishrane..
Vrste hranljivih materija
Šećeri (ugljeni hidrati)
Belančevine
Masti
Minerali
Mikroelementi ili oligoelementi
Vitamini
Vitamini rastvorljivi u mastima
Planiranje i sastavljanje dnevnog obroka
Procena stanja uhranjenosti i poremećaji usled nepravilne ishrane
Bolesti nepravilne ishrane
Premećaji ishrane: anoreksija (Anorexia nervosa) i bulimija
Gojaznost (Obesitas)
Zdravstvena neispravnost i zagađenja hrane
Prirodne štetne materije i toksini u hrani
Zagađivači životne sredine u hrani
Aditivi u prehrambenim proizvodima
Zdravstvena bezbednost hrane i zakonska regulativa
Konzerviranje i očuvanje kvaliteta hrane

5. KOMUNALNA HIGIJENA

Ekološki faktori i prevencija negativnih uticaja životne sredine
Higijena stanovanja
Higijena naselja
Stanovanje i zdravlje
Atmosfera i aerozagađenje
Uticaj atmosferskih promena i klime na zdravlje
Aerozagađenje
Voda za piće
Higijenski zahtevi i epidemiološki značaj vode za piće
Izvori vode za piće i vodosnabdevanje
Centralni način vodosnabdevanja – vodovod
Prečišćavanje vode za piće
Dezinfekcija vode za piće
Zdravstveni efekti zagađenja vode za piće
Hemijska kontaminacija vode za piće
Higijenska ispravnost i pregled vode za piće
Higijenske osobine i ekološki značaj zemljišta
Ekotoksikologija i kancerogene materije u životnoj sredini
Otpadne materije
Čvrste otpadne materije – smeće
Centralno uklanjanje smeća
Tečne otpadne materije – splavine
Prečišćavanje otpadnih voda
Medicinski otpad
Upravljanje medicinskim i farmaceutskim otpadom
Sakupljanje, razvrstavanje i obeležavanje medicinskog otpada
Tok infektivnog otpada
Tok patoanatomskog otpada
Tok opasnog hemijskog otpada
Spaljivanje i deponovanje medicinskog otpada

6. ŠKOLSKA HIGIJENA

Dečji uzrast i osnovne psihofiziološke karakteristike rasta i razvoja
Higijensko-zdravstvene karakteristike objekata škola i predškolskih ustanova
Faktori školske sredine i njihov uticaj na zdravlje učenika
Školski nameštaj
Organizacija izvođenja nastave
Objekti predškolskih ustanova
Dečje jaslice
Dečji vrtići (obdaništa)
Vaspitne grupe predškolske dece pri osnovnim školama
Domovi učenika
Škole u prirodi, dečja odmarališta i oporavilišta
Uloga školske sredine u nastanku bolesti, deformiteta i povreda dece

7. HIGIJENA RADNE SREDINE I RADNOG PROCESA

Fiziološki i biohemijski aspekti radnih aktivnosti
Značaj odmora, sna i rekreacije za očuvanje i unapređenje zdravlja
Profesionalni štetni faktori – nokse
Zračenja – radijacije
Prašina
Vidnjiva svetlost i osvetljenost
Mikroklima
Atmosferski pritisak
Zvuk, buka i vibracije
Zaštita zdravlja radnika
Profesionalna oboljenja
Higijenski zahtevi rada za vulnerabilne kategorije stanovništva
Sanitarno-higijenski nadzor i zdravlje u radnoj sredini zdravstvenih ustanova
Bezbednost i povrede na radu izazvane oštrim predmetima

8. HIGIJENA U VANREDNIM USLOVIMA

Zdravstvena služba u sprovođenju higijenskih mera u vanrednim uslovima
Higijena smeštaja u vanrednim uslovima
Snabdevanje vodom u vanrednim uslovima
Ishrana stanovništva u vanrednim uslovima
Mere sprečavanja i suzbijanja epidemijskih bolesti u vanrednim uslovima

9. ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Ciljevi i principi zdravstveno-vaspitnog rada
Zdravstvene potrebe
Planiranje i programiranje zdravstveno-vaspitnog rada
Sredstva i metode zdravstveno-vaspitnog rada
Zdravstveno vaspitanje u sistemu zdravstva i programima zajednice
Literatura
Indeks pojmova

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">