Današnjoj analitici savremena nauka i praksa postavljaju sve strožije i komplikovanije zadatke. Svi oni koji rađe u oblasti analitike sve više su u prilici da rešavaju veoma složene analitičke zadatke, pri čemu moto njihovog rada može najjednostavnije da se opiše rečima: „brže, tačnije, reproduktivnije, osetljivije, selektivnije i jevtinije“. Koji će od ovih opštih zahteva imati prednost u realnim uslovima zavisi od brojnih specifičnih zahteva koji su uslovljeni, pre svega, karakteristikama uzoraka i svrhom analize. Nemoguće je navesti sve specifične zahteve tako da ćemo ukazati samo na neke najkarakterističnije.

—Analitički zadaci koji su i do pojave i proizvodnje sintetskih materija bili veoma složeni u velikoj meri se komplikuju njihovom pojavom i upotrebom.
—Sve veći paralelni hemijsko-tehnološki zalivati na prirodnom materijalu takođe u velikoj meri komplikuju ispitivane uzorke, a time i analitičke zadatke.
—Izolovanje i karakterisanje složenih supstanci osetljivih na spoljašnje uticaje, uz veoma čest uslov da izolovani produkt bude neizmenjen u odnosu na polaznu supstancu (enzimi, vitamini, pigmenti i dr.), spadaju u najteže analitičke zadatke.
—U analitički domen sve više spadaju zadaci koji obuhvataju karakterisanje reaktanata, međuproizvoda i proizvoda veoma brzih reakcija (npr. reakcije po tipu radikala).
—Razvojem tehnologije analitici su postavljeni dodatni zadaci, koji obuhvataju kontrolu tehnološkog procesa koji je u toku, čime do velikog izražaja dolaze dinamičke karakteristike primenjene metode, odnosno tehnike, dok se statičke karakteristike analitičkih metoda moraju odabirati tako da definišu kvalitet materijala u realnim tehnološkim uslovima.

Uzimajući u obzir samo navedene zahteve, koji se u konkretnom slučaju moraju dopuniti brojnim specifičnim zahtevima, može se zaključiti da samo instrumentalne metode mogu da odgovore svim ovim zadacima. Pri tome se nikako ne sme zanemariti značaj klasične analitike koja predstavija bazu za instrumentalnu analitiku, a istovremeno ima još uvek ogromno polje primene, kao i senzornih metoda analize, koje u nekim u slučajevima, naročito kod proizvoda za masovnu potrošnju (prehrambeni proizvodi, kozmetički preparati i dr.), često imaju veći značaj od svih ostalih metoda analiza.

SADRŽAJ

UVOD

1. METODE RAZDVAJANJA
Opšti model i klasifikacija metoda razdvajanja
HROMATOGRAFSKE METODE
Principi hromatografske analize
Teorija hromatografije
Idealna hromatografija
Realna hromatografija
Kvantitativna određivanja u hromatografiji
Adsorpciona hromatografija
Podeona hromatografija
Hromatografija na izmenjivačima jona
Hromatografija na molekulskim sitima
Afinitetna hromatografija

Vežba 1.1. ODREĐIVANJE β-KAROTENA KOLONSKOM ADSORPCIONOM HROMATOGRAFIJOM
Vežba 1.2. RAZDVAJANJE SMEŠE AMINOKISELINA HROMATOGRAFIJOM NA HARTIJI
Hromatografija na hartiji
Vežba 1.3. RAZDVAJANJE SMEŠE ŠEĆERA HROMATOGRAFIJOM NA HARTIJI
Vežba 1.4. RAZDVAJANJE PREHRAMBENIH BOJA HROMATOGRAFIJOM NA TANKOM SLOJU
Hromatografija na tankom sloju
Vežba 1.5. RAZDVAJANJE SMEŠE AMINOKISELINA HROMATOGRAFIJOM NA TANKOM SLOJU
Vežba 1.6. ODREĐIVANJE SADRŽAJA MASNIH KISELINA U ULJIMA I MASTIMA GASNOM HROMATOGRAFIJOM METIL-ESTARA MASNIH KISELINA
Gasna hromatografija
Vežba 1.7. ODREĐIVANJE KAPACITETA IZMENJIVAČA JONA
Određivanje kapaciteta jako kiselog katjonskog izmenjivača jona
Vežba 1.8. RAZDVAJANJE SMEŠE AMINOKISELINA HROMATOGRAFIJOM NA IZMENJIVAČIMA JONA
Automatska aminokiselinska analiza

2. ELEKTROANALITIČKE METODE
Elektrode
Redoks elektrode
Metalne elektrode
Referentne elektrode
Vežba 2.1. ELEKTROMETRIJSKO ODREĐIVANJE REDOKS POTENCIJALA
Vežba 2.2. ELEKTROMETRIJSKO ODREĐIVANJE pH
Vežba 2.3. ELEKTROMETRIJSKO ODREĐIVANJE SADRŽAJA NATRIJUM-HLORIDA POMOĆU HLORID-SELEKTIVNE ELEKTRODE
Vežba 2.4. POTENCIOMETRIJSKA TITRACIJA FOSFORNE KISELINE
Vežba 2.5. POTENCIOMETRIJSKA TITRACIJA GVOŽĐA
Vežba 2.6. SUKCESIVNA POTENCIOMETRIJSKA TITRACIJA JODIDA I HLORIDA
Vežba 2.7. JODOMETRIJSKO ODREĐIVANJE L-ASKORBINSKE KISELINE UZ INDIKACIJU ZAVRŠNE TAČKE TITRACIJE POMOĆU AMPEROMETRIJE SA DVE INDIKATORSKE ELEKTRODE
Vežba 2.8. KULONOMETRIJSKO ODREĐIVANJE L-ASKORBINSKE KISELINE UZ INDIKACIJU ZAVRŠNE TAČKE POMOĆU AMPEROMETRIJE SA DVE INDIKATORSKE ELEKTRODE
Vežba 2.9. KVALITATIVNA POLAROGRAFSKA ANALIZA
Određivanje polarografskog spektra
Vežba 2.10. POLAROGRAFSKO ODREĐIVANJE KADMIJUMA
Vežba 2.11. ODREĐIVANJE CINKA, KADMIJUMA, OLOVA I BAKRA POMOĆU ELEKTROHEMIJSKE STRIPING ANALIZE
Vežba 2.12. AMPEROMETRIJSKO ODREĐIVANJE KISEONIKA
Vežba 2.13. KONDUKTOMETRIJSKA TITRACIJA HLOROVODONIČNE KISELINE
Vežba 2.14. VISOKOFREKVENTNA KONDUKTOMETRIJSKA TITRACIJA HLOROVODONIČNE KISELINE

3. OPTIČKE METODE
Apsorpcija svetlosti
Optički zakoni apsorpcije
Greške u primeni Lambert-Beerovog zakona
Vežba 3.1. KOLORIMETRIJSKO ODREĐIVANJE pH I SADRŽAJA AMONIJAKA POMOĆU „HELLIGE-OVOG“ KOMPARATORA
Vežba 3.2. ODREĐIVANJE SADRŽAJA FOSFORA U PREHRAMBENIM PROIZVODIMA POMOĆU FOTOELEKTRIČNOG FOTOMETRA
Princip fotometrije
Vežba 3.3. DENZITOMETRIJSKO ODREĐIVANJE SADRŽAJA AMINOKISELINA RAZDVOJENIH HROMATOGRAFIJOM NA HARTIJI
Vežba 3.4. SPEKTROFOTOMETRIJSKO ODREĐIVANJE SADRŽAJA β-KAROTENA
Greška spektrofotometrijskog određivanja
Vežba 3.5. ODREĐIVANJE SPEKTRA β-KAROTENA DVOZRAČNIM SPEKTROFOTOMETROM
Nastanak elektronskog spektra
Vežba 3.6. ODREĐIVANJE SADRŽAJA BAKRA DIFERENCIJALNOM SPEKTROFOTOMETRIJOM
Vežba 3.7. SPEKTROFOTOMETRIJSKO ODREĐIVANJE SADRŽAJA HLOROFILA ,,a“ i ,,b“ U SMEŠI
Vežba 3.8. KVALITATIVNO ODREĐIVANJE INFRACRVENOM SPEKTROFOTOMETRIJOM
Vežba 3.9. ODREĐIVANJE SADRŽAJA KALIJUMA, NATRIJUMAI KALCIJUMA U MINERALNIM VODAMA POMOĆU PLAMENOG FOTOMETRA
Princip plamene fotometrije
Vežba 3.10. ODREĐIVANJE SADRŽAJA KALCIJUMA U BILJNOM MATERIJALU METODOM ZAMENE POMOĆU PLAMENOG FOTOMETRA
Vežba 3.11. ODREĐIVANJE SADRŽAJA BAKRA U JAKIM ALKOHOLNIM PIĆIMA ATOMSKOM APSORPCIONOM SPEKTROFOTOMETRIJOM
Princip atomske apsorpcione spektrofotometrije

PRILOG
LITERATURA
INDEKS POJMOVA

  • Autor
    Članci
  • Komentari (1)
    Član 20.873

    gdje mogu da nađem nesto vise o ovome RAZDVAJANJE SMEŠE AMINOKISELINA HROMATOGRAFIJOM NA HARTIJI
    Hromatografija na hartiji

    treba mi sto prije za seminarski rad zavrsna sam godina na fakultetu ?

    unaprijed hvala

Odgovor na: Instrumentalne metode analize

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">