Ljudi odgajaju domaće životinje od davnina. Otada datiraju nastojanja odgajivača da od gajenih životinja steknu što veću korist. Gajenjem domaćih životinja dobijaju se proizvodi hranljive vrednosti, koji su od izuzetnog značaja za ishranu Ijudi. Osim proizvoda za Ijudsku ishranu — mesa, mleka, masti i jaja — dobija se čitav niz drugih proizvoda, kao što su: koža, vuna, perje, stajsko đubrivo i dr., a neke vrste domaćih životinja koriste se i za rad.

Proizvodnja stočarskih proizvoda zasnovana je na sposobnosti domaćih životinja da za svoju ishranu koriste hraniva manje podesna ili nepodesna za ljudsku ishranu i da pritom stvaraju proizvode visoke hranljive vrednosti za ishranu Ijudi. Valja imati u vidu da je svrsishodna ishrana domaćih životinja odlučujući činilac u stočarskoj proizvodnji, ali nije i jedini. Postoje, dakle, i drugi faktori, među koje bi trebalo, pre svega, ubrojati nasledne sposobnosti životinja za neku vrstu proizvodnje, na primer: mlečnost, proizvodnju mesa, nosivost jaja, proizvodnju vune i dr. Uz prisustvo odgovarajućih činilaca nasleđa i dobrog smeštaja, pravilna ishrana treba da obezbedi očekivanu kvalitetnu proizvodnju. Iz ovoga saznanja mogao bi se izvesti zaključak da je odgajivač u prilici da pravilnom ishranom upravlja nekim biološkim mehanizmima u životinjskom organizmu i da izvesne procese usmerava u svoju korist.

Dobro organizovana stočarska proizvodnja nije moguća bez racionalne ishrane domaćih životinja. Zbog toga je poznavanje potreba pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja u hranljivim i drugim materijama s jedne, i osobina raspoloživih hraniva s druge strane, neophodan uslov za uspešan rad u stočarstvu.

Kad se govori o racionalnoj ishrani, misli se u prvom redu na korišćenje celokupnog bogatstva organskih materija stvorenih u procesima fotosinteze. To je moguće zahvaljujući građi organa za varenje kod domaćih životinja i napretku tehnike i tehnologije spremanja i dorade stočne hrane.

Problemima ishrane domaćih životinja Ijudi se bave od onih vremena kada su primetili da pripitomljene životinje na poboljšane uslove ishrane i nege odgovaraju povećanom proizvodnjom. Međutim, nauka o ishrani domaćih životinja sporo se razvijala. Tek otkrićima Lavoisier-a, koji je disanje objasnio kao proces oksidacije i izvora toplote, počinju se sve više primenjivati hemijske metode u proučavanju životnih procesa i sastava tela Životinjskih organizama i stočne hrane. Razvoj hemijske nauke i fiziologije omogućio je proučavanje uloge pojedinih sastojaka hrane u telu domaćih životinja, pa i potrebe u tim sastojcima (mastima, proteinima, ugljenim hidratima, mineralnim elementima i drugim materijama).

Znatno šire mogućnosti za razvoj ishrane domaćih životinja stvorene su i otkrivanjem osnovnih principa stvaranja mesa i masti u životinjskom organizmu.

Složenost nauke o ishrani domaćih životinja i potreba da se gradivo obradi na najprihvatljiviji način nametnuli su potrebu, da se ova materija podeli na o pšti i poseban ili specijalni deo. U opštem delu obrađuje se: Sastav životinja i biljaka, hranljive i druge materije u ishrani domaćih životinja, određivanje svarljivosti hraniva, faktori koji utiču na svarljivost, bilansi u ishrani, hranljiva vrednost stočnih hraniva, stočna hraniva i njihova podela i dr.

U posebnom delu se obrađuju poglavlja: Normiranje ishrane domaćih životinja. Ishrana goveda po kategorijama. Ishrana svinja. Ishrana živine. Ishrana ovaca. Ishrana konja.

Dr Radomir Jovanović
Mr Stavra Stanisavljević
Mr Miloš Kosanović

Sadržaj

UVOD

SASTAV ŽIVOTINJA I BILJAKA (S. Stanisavljević)

Hranjive materije i stočna hrana
Voda
Ugljeni hidrati
Masti
Proteini
Mineralne materije
Vitamini
Vitamini rastvorljivi u mastima
Vitamini rastvorljivi u vodi
Otrovne i druge materije
Stimulativne materije
Antibiotici
Hormoni
Ostale stimulativne materije
ODREĐIVANJE SVARLJIVOSTI (R. Jovanović)
Osnovne karakteristike varenja hrane
Karakteristike organa za varenje domaćih životinja
Varenje različitih vrsta hranljivih materija
Uloga složenog želudca preživara u varenju hrane
Metodi ispitivanja svarljivosti
Faktori koji utiču na svarljivost

BILANSI U ISHRANI

HRANLJIVA VREDNOST STOČNIH HRANIVA

Mere potencijalne energije
Mere produktivnog dejstva hraniva
Energija kao mera hranljive vrednosti stočne hrane
Efikasnost korišćenja energije hrane

STOČNA HRANIVA (S. Stanisavljević)

Koncentrovana hraniva
Ugljenohidratna koncentrovana hraniva
Proteinska zrnasta hraniva
Sporedni proizvodi mlinske industrije
Sporedni proizvodi industrije ulja
Sporedni proizvodi industrije šećera
Sporedni proizvodi industrije alkohola i piva
Sporedni proizvodi industrije skroba
Sporedni proizvodi prerade mleka
Sporedni proizvodi industrije mesa i industrije za preradu ribe
Krmne smeše (Industrijska hraniva)

KABASTA HRANIVA (M. Kosanović)

Suva kabasta hraniva
Sočna hraniva
Paša
Korenasto-krtolasti plodovi
Silaža

MINERALNA HRANIVA (S. Stanisavljević)

OSNOVI NORMIRANJA U ISHRANI (R. Jovanović)

Potrebe domaćih životinja
Osnovne karakteristike obroka

ISHRANA GOVEDA (R. Jovanović)

Potrebe za hranljivim materijama
Uticaj ishrane na sastav i kvalitet mleka
Uticaj različitih faktora na konzumiranje hrane
Veličina dnevnog obroka za krave muzare
Osnovne karakteristike obroka za krave muzare
Normiranje potreba krava
Sastavljanje obroka i tehnika hranjenja krava
Ishrana krava u proizvodnom ciklusu
Zimska ishrana krava muzara
Letnja ishrana krava muzara

ISHRANA TELADI

Obroci za telad u prelaznom periodu ishrane
Ishrana teladi u prelaznom periodu

ISHRANA PRIPLODNIH JUNICA
ISHRANA PRIPLODNIH BIKOVA
ISHRANA TOVNE JUNADI

Fiziološke osnove tova junadi

TOV ODRASLIH GOVEDA

ISHRANA SVINJA (S. Stanisavljević)

Ishrana suprasnih krmača i nazimica
Ishrana krmača u laktaciji
Ishrana prasadi
Ishrana nerastova

ISHRANA ŽIVINE (R. Jovanović)

Specifičnosti ishrane živine
Potrebe živine u hranljivim materijama
Različiti dodaci hrani za živinu
Hraniva za živinu
Ishrana kokoši
Ishrana ćurki
Ishrana gusaka
Ishrana plovki

ISHRANA OVACA (M. Kosanović)

Tov ovaca i vrste tova
ISHRANA KONJA (M. Kosanović)
Ishrana priplodnih kobila
Ishrana priplodnih pastuva
Ishrana podmlatka

VAŽNIJA UPOTREBLJENA LITERATURA

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">