Reklama

Jagoda, malina, kupina, ribizla i borovnica, prema pomološkoj kvalifikaciji, spadaju u grupu voćaka s jagodastim plodovima (jagodasto voće). Gajenje ovih voćaka do pre tri decenije u našoj zemlji nije imalo veći privredni značaj.

Međutim, poslednje tri decenije nauka i praksa su uočile komparativne prednosti naše zemlje, u odnosu na evropske visoko razvijene zemlje, koje su veliki potrošači i uvoznici ovog voća, pa se danas sve više daje značaj gajenju jagodastih voćaka, posebno jagode, maline i kupine.

Iako se ove voćne vrste nazivaju „sitnim voćem“, njihova proizvodnja i privredni značaj mogu biti itekako značajni. Zato se ovim kulturama i posvećuje sve veća pažnja, pa se njihova proizvodnja danas zasniva na naučnim principima i primeni mehanizacije. Metodama oplemenjivanja stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte sa većim privredno-biološkim potencijalom.

Jagoda je poznata kao voćna vrsta koja se nekada gajila po baštama i okućnicama prvenstveno radi zadovoljavanja domaćih potreba, zbog ukusnih i osvežavajućih plodova koji pristižu već početkom maja. Proizvodnja jagode za tržište uglavnom je počela posle Drugog svetskog rata. Unapređenjem voćarske proizvodnje jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom rejonu. U Srbiji se danas (1995.) jagoda gaji na oko 8.816 ha, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 29.067 tona.

Gajenje jagode se širi u okolini većih potrošačkih centara. Porastom broja nepoljoprivrednog stanovništva, razvoj industrije za preradu i hlađenje, kao i porast životnog standarda, uslovili su da je potražnja za jagodama u stalnom porastu. Izgradnjom modernih puteva i uvođenjem u transport kamiona-hladnjača, stvorene su mogućnosti za izvoz ploda u svežem i zamrznutom stanju.

Plodovi jagode imaju veliku hranljivu i lekovitu vrednost, a pogodni su za potrošnju u svežem stanju i industrijsku preradu. Jagoda je veoma rentabilna kultura jer vrlo brzo stupa u rod, redovno rađa, daje visok prinos, pa proizvođači ostvaruju značajne prihode. Rentabilnost gajenja jagode ogleda se još i u tome što nije veliki probirač kada je reč o zemljištu, lako se razmnožava, gajenje je lako i jednostavno i što se na taj način zapošljava nekvalifikovana radna snaga (žene i deca) a to je za privredno nerazvijene krajeve veoma značajno. U našoj zemlji postoje veoma povoljni ekološki i ekonomski uslovi za gajenje jagoda i u ravničarskim i u brdsko-priplaninskim i planinskim krajevima.

Sve navedene okolnosti stvaraju uslove da se rejoni gajenja jagode prošire i njena proizvodnja unapredi poboljšanjem kvaliteta ploda i postizanjem visokih prinosa po jedinici površine. Da bi se ovo postiglo potrebno je da se obrati više pažnje izbora terena, izbora sorte, pripremi zemljišta i primeni agrotehničkih mera (nega, ishrana, zaštita). Savremena intenzivna proizvodnja obavezuje proizvođače na sticanje većeg stračnog znanja, čemu treba da posluži i ova monografija. Cilj ove publikacije je da zainteresovanim proizvođačima i stra-čnjacima praži mogućnost proširivanja znanja o gajenju jagode. Nadamo se da će knjiga korisno poslužiti i kao dopunski udžbenik učenicima i studentima poljoprivrednih škola i fakulteta.

Autor
Prof. dr Miladin Šoškić

Sadržaj

PREDGOVOR

PRIVREDNI ZNAČAJ JAGODE

Hemijski sastav, hranljiva i farmakološka vrednost plodova
Upotrebna vrednost plodova jagoda

PROIZVODNJA JAGODE U SVETU I KOD NAS

OPLEMENJIVANJE JAGODE

Istorija postanka i uvođenje u proizvodnju kultivisanih sorti
Ciljevi oplemenjivanja jagode
Mesto jagode u sistematizaciji biljaka, poreklo,rasprostranjenost i istorija gajenja biljaka
Divlje vrste jagoda i njihova rasprostranjenost
Citogenetika jagode
Nasleđivanje osobinakodjagode
Metode oplemenjivanja jagode

MORFOLOŠKO-BIOLOŠKEIFIZIOLOŠKE OSOBINE JAGODE

Morfološko-biološke osobine
Koren
Stablo
List
Cvetna drška
Cvet
Plod
Stoloni
Zivići
Fiziološke osobine jagode
Stadijumi razvoja
– Stadijum intenzivnog porasta vegetativne mase
– Stadijum porasta i pune rodnosti
– Stadijum smanjenja porasta i postepenog odumiranja biljke
Fenofaze razvoja jagode
Početakvegetacije
– Cvetanje
– Oprašivanje i oplođivanje
– Razvoj i sazrevanje plodova
– Obrazovanje stolona i živića
– Obrazovanje cvetnih pupoljaka
Fiziologija ishrane jagoda
Uloga osnovnih makroelemenata
Uloga mikroelemenata

EKOLOŠKIUSLOVIZA GAJENJE JAGODE

Klimatski uslov
Toplota
Vlažnost
Svetlost
Vetar
Zemljišni uslovi
Zemljište
Orograflja
– Nadmorska visina
– Položaj
– Nagib terena
– Blizina većih vodenih površina

SORTE JAGODE

Ocena vrednosti sorti
Važnije sorte jagode
Jednorodne sorte jagode
Vrlo rane sorte jagode
Rane sorte
Srednje rane sorte
Srednje kasne sorte
Kasne sorte jagode
Perspektivne jednorodne sorte jagode
Remotantne (stalnorađajuće) sorte jagode
Sorte jagode s visokim stablom jagode puzačice

PODIZANJE ZASADA JAGODE

Razmnožavanje i proizvodnja sadnog materijala
Razmnožavanje
Generativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje
– Razmnožavanje deljenjem bokora
– Razmnožavanje kalemljenjem
– Razmnožavanje živićima
– Mikrorazmnožavanje
Proizvodnja sadnog materijala
Superelitni sadni materijal
Elitni sadni materijal
Specijalni sadni materijal
Standardni sadni materijal
Vađenje, čuvanje i transport živića

SISTEMI GAJENJA JAGODE

Gajenje jagode u čistom zasadu
Gajenje jagode u kombinaciji sa povrćem
Gajenje jagode kao višegodišnje kulture
Gajenje jagode kao jednogodišnje kulture
Gajenje jagode s navodnjavanjem
Gajenje jagode bez navodnjavanja
Tipovi zasada jagode
Priprema za podizanje jagodnjaka
Izbormesta
Plodored
Organizacija površine
Priprema zemljišta
Uređenje zemljišta
Popravka osobina zemljišta (meliorativno đubrenje)
Oranje i priprema zemljišta za sađenje

SAĐENJE JAGODE

Vreme sađenja
Sađenje u proleće
Letnja sadnja
Jesenje sađenje
Priprema živića za sađenje
Obeležavanje mesta za sađenje jagode
Tehnika sađenja jagode
Način gajenja (sađenja) jagode
– Gajenje (sađenje) u redove
– Gajenje (sađenje) u dvoredne pantljike
– Gajenje (sađenje) u leje
– Gajenje jagode u dvojnim bokorima (kućicama)
– Gajenje jagode na gredicama
– Gajenje jagode u širokim redovima
– Gajenje jagode na cmoj foliji
– Gajenje jagode u polietilenskom mnelu i plasteniku
– Gajenje jagode u stakleniku
Gajenje jagode u zaštićenom prostoru
Gajenje jagode u stanu
Gajenje jagode u saksiji
Gajenje jagode u buradima
Gajenje jagode u cevima
Gajenje jagode na terasastim postoljima

NEGA JAGODE

Nega jagode posle sađenja
Nega jagode u rodu
Obrada zemljišta
Plevljenje
Đubrenje i prihranjivanje jagode
Đubrenje jagoda preko zemlj išta
Đubrenje jagode preko lista
Mulčiranje (zastiranje) zemljišta u jagodnjaku
Navodnjavanje
Broj navodnjavanja
Rokovi navodnjavanja
Norma navodnjavanja
Način navodnjavanja
Sakupljanje starog lišća
Uništavanje korova hemijskim preparatima – herbicidima
Zakidanje cvetova, zakidanje i raspoređivanje stolona sa živićima
Zaštita jagode od prolećnih i zimski mrazeva
Higijena i zdravstveno stanje plodova jagode

ZAŠTITA JAGODE OD BOLESTII ŠTETOCINA

Viroze (virusne bolesti) jagode
Žutilo oboda lista
Kovrdžavost lista
Zelenilo kruničnih listića
Gljivične bolesti jagode
Pegavost lista jagode
Pepelnicajagode
Siva trulež plodova
Bolesti korena i stablajagode
Veritcilijum (venjenje) jagode
Crvenkasta srž korena
Crno truljenje korena
Štetočine jagode
Nematode
Lisne vaši
Gundelj
Jagodin cvetojed
Jagodin svrdlaš

BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANJE, TRANSPORT I ČUVANJE JAGODE

Berba plodova jagode
Klasiranje i pakovanje plodova jagode
Transport plodova
Skladištenje i čuvanje plodova jagode

KALENDAR RADOVA PRI GAJENJU JAGODE

LITERATURA

Privredni značaj jagode

Jagoda (Fragaria sp) je privredno najvažnija voćna vrsta iz grupe jagodastih voćaka. Privredni značaj gajenja jagode ogleda se pre svega u sledećem:

  • rano prorodi (već sledeće godine po sadnji),
  • redovno i obilno rađa (prinos 25 i više tona/ha),
  • sazreva vrlo rano, (u vreme kad je tržište slabo obezbeđeno svežim voćem),
  • s obzirom na hemijski sastav, plod je biološki veoma važan izvor zaštitnih materija koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih,
  • plodovi jagode predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za preradu u domaćinstvu i industriji,
  • plodovi se mogu lako prodati na inostranom tržištu,
  • nije veliki probirač u pogledu zemljišta i položaja, lako se razmnožava.

Hemijski sastav, hranljiva i farmakološka vrednost jagode

Plodovi jagode sadrže mnogobrojne organske i neorganske sastojke koji su potrebni čovečijem organizmu. Hemijski i mehanički sastav ploda, a time i hranljiva vrednost najviše zavise od genetsko-naslednih osobina sorte, ekoloških uslova (klima i zemljište), stepena biološke zrelosti, primenjene agrotehnike i zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina.

Masa i krupnoća ploda su značajno pomološko obeležje jagode, jer od toga zavisi prinos. Za srednje krupne, krupne i ujednačene plodove postiže se veća cena. Prosečna masa ploda kreće se od 6 do 50, a izuzetno do 70 g. Randaman ploda je veoma povoljan jer na jestivi deo otpada 94 do 78%, a na čašicu i peteljku svega 1,22 do 5,72%. Sadržaj ukupnih suvih materija u plodu kreće se između 8,58 i 12,01% a rastvorljivih 5,96 do 11,3% (vidi tabele).

Plod jagode sadrži šećer, kiseline, vitamine, pektin, belančevine, masne materijale, celulozu i antocijane.

Tabela. Hemijski sastav ploda jagode (A. Šoškić, 1989) u % i mg/%
Izostavljeno iz prikaza

Tabela. Prosečni sastav ploda nekih sorti jagoda u % (Šoškić, 1976-1977)
Izostavljeno iz prikaza

Prema Mišiću i Stančeviću (1971) u plodu jagode ima 4,27 do 12,65% šećera, od čega otpada na redukujuće šećere 3,58 do 10,31%, a na saharozu od 0 do 2,55% u sorte zenga prekosana.

Količine ukupnih kiselina preračunatih na jabučnu variraju od 0,59 do 2,02%. U plodu jagode najviše su zastupljene limunska, zatim jabučna (oko 0,11%) pa alicilna kiselina, kojoj se pripisuju lekovita svojstva. Najbolji pokazatelj organoleptičkih svojstava i upotrebe vrednosti ploda jagode je odnos šećera i kiselina, koji između sorti varira od 3,44 do 11,47.

Udeo mineralnih materija u plodu jagode kreće se od 0,26 do 1,06%. Od mineralnih materija ima najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa, dok se u tragovima nalaze bakar i mangan.

U 100 g svežih plodova jagode ima od 21,39 do 116,3 mg vitamina C (askorbinske kiseline), što pokazuje da je jagoda značajan izvor ovog vitamina. Kad se zna da je ljudskom organizmu potrebno između 65 do 90 mg C vitamina dnevno, onda je jasno da se dnevne potrebe mogu podmiriti sa 120 do 200 g svežih plodova jagode.

Pektinske materije u plodu jagode variraju između 0,19 i 1,28%. Sorte koje sadrže veću količinu pektina pogodnije su za preradu.

Taninskih materija ima manje (0,11 do 0,41%). Količina belančevina u plodovima jagode je mala (od 0,7 do 0,9%).

Sadržaj masnih materija je 0,19 do 1,05% ili prosečno 0,47%, a sadržaj celuloze od 3,46 do 4,55%.

Jagoda kao hrana ima prednost po tome što je male kalorične vrednosti (100 g svežeg ploda jagode ima samo 30 do 40 kalorija). Osobe koje ne smeju da jedu sveže plodove zbog alergije mogu uzimati kompot.

Pored hranljive vrednosti, jagoda je veoma značajna i kao lekovita biljka. U narodu se verovalo da je samo šumska jagoda lekovita, ali je to mišljenje davno opovrgnuto i dokazano je da su lekovite pitome sorte jagode, samo ih treba konzumirati u nešto većim količinama u odnosu na šumsku jagodu.

U lekovite svrhe upotrebljavaju se plod, list i koren. U narodnoj medicini jagoda se upotrebljava za sniženje krvnog pritiska, smanjenje holesterola u krvi, protiv reumatičnih oboljenja i bolova od kamenca u bubregu, za pojačano mokrenje, za regulisanje nekih stomačnih oboljenja, u terapiji šećerne bolesti i u kozmetičke svrhe.

Sočni i aromatični plodovi jagode su veoma zdravo i lekovito voće koje treba da se nađe na našoj trpezi, bilo u svežem ili prerađenom obliku ili kao sastavni deo raznih slatkiša. Plodovi jagode obezbeđuju normalno rastenje i razvoj ljudskog organizma, jačaju njegovu sposobnost i otpornost, doprinose uspešnijem izlečenju od raznih bolesti i bržem oporavljanju organizma posle nekih preležanih bolesti. Plodovi jagode se upotrebljavaju i u kozmetici za negu lica i beljenje i čuvanje zuba. Ovakvu biološku vrednost jagodi daje značajan sadržaj vitamina, naročito vitamina C, mineralnih, pektinskih i taninskih materija, voćnih šećera, organskih i aminokiselina, kao i drugi sastojci.

Kwong (1967) navodi da list jagode sadrži i 220 do 482 mg% vitamina C. Veoma su interesantna i saznanja da nesvarljiva celuloza iz voća i povrća predstavlja najpouzdanije sredstvo protiv karcinoma, naročito karcinoma debelog creva, kao i protiv visokog sadržaja holesterola u krvi i arterioskleroze (Stanković, 1976).

Upotrebna vrednost plodova jagode

Plodovi jagode se mogu upotrebljavati u svežem stanju i za raznovrsnu domaću i industrijsku preradu. Često se upotrebljavaju za poboljšanje kvaliteta drugih proizvoda i u kulinarstvu za spravljanje raznih veoma ukusnih poslastica. Međutim, između sorti postoje znatne razlike u pogledu pogodnosti za različite načine korišćenja, što uglavnom zavisi od organoleptičkih i tehnoloških osobina ploda.

Za potrošnju u svežem stanju plodovi jagode treba rano da sazrevaju, da dobro podnose transport, da imaju atraktivan izgled i upadljivo crvenu boju, sladak do nakiseo ukus, prijatnu aromu i visok sadržaj vitamina C.

Za preradu su najpogodniji plodovi nakiselog do kiselog ukusa, intenzivno crvene do tamno crvene boje mesa. Osim toga, plodovi za preradu treba da se lako odvajaju od peteljke i čašičnih listića i da su uz to aromatični. Plod jagode sa belim mesom i manjim sadržajem kiselina nije pogodan za preradu.

Od ploda jagode se pravi: kompot, slatko, sok, džem, prirodni liker, a može se i sušiti. U poslednje vreme plodovi jagode se uglavnom zamrzavaju, a kasnije se prerađuju, ili nakon odmrzavanja upotrebljavaju za jelo.

Za kompot, slatko, duboko zamrzavanje i sušenje plodovi treba da su: čvrsti, srednje krupni (10-15 g), ujednačene veličine, fine strukture, sa malom šupljinom i crvenom bojom u sredini i da zadržavaju karakterističan ukus, miris i boju posle zagrevanja (blanširanja), zamrzavanja ili sušenja.

Za sok ili džem plodovi mogu biti: mekog mesa, nepravilno razvijeni, tamnije obojeni, ali moraju imati finu strukturu, visok kvalitet i aromu.

U današnje vreme voćarska nauka i praksa intenzivno radi na stvaranju novih sorti jagoda, koje pored ostalog, treba da imaju i univerzalnu upotrebu, da u pogledu kvaliteta i produktivnost nadmašuju postojeće sorte. Pogodnost sorti jagode za različitu upotrebu je data pri opisu svake sorte posebno.

U našoj zemlji jagoda je počela intenzivnije da se gaji krajem prošlog veka i početkom ovog. Škola za vinogradarstvo i voćarstvo u Bukovu kod Negotina uvezla je 1895. g. iz Francuske i Nemačke 24 sorte jagode koje sama i preko voćnoloznih rasadnika širili u sve krajeve naše zemlje.