Mnoge krajeve naše zemlјe zahvatila je ove godine velika suša usled koje su svi usevi podbacili u žetvi. Suša je naročito štetno dejstvovala na livade i pašnjake, tako da su livade skoro potpuno omanule u prinosu ‘sena, a pašnjaci izgoreli. Stoga se u ovim krajevima još sada oseća velika oskudica u stočnoj hrani. Mnogi sa zebnjom očekuju zimu, kada je stoka upućena jedino na ishranu hranom koja se priprema preko leta — a to je seno. Ova okolnost dovodi u pitanje opstanak našeg inače ratom osakaćenog stočarstva, i preti da ga uništi. Zato se na vreme moramo potruditi da se preduzmu sve mere kako bi se stoci obezbedila potrebna hrana i na taj način sačuvala od sigurne propasti.

U krajevima pogođenim sušom ili nema sena ili ga ima u vrlo ograničenim količinama, tako da se sa tim zalihama domaća stoka neće održati. Zato moramo koristiti sve što nam stoji na raspoloženju, da stanje stočne ishrane pobolјšamo. Ako nema sena, moramo obezbediti drugu hranu. Istina, odmah ističemo, da ne postoji hranivo koje može u potpunosti da zameni seno. Isto onako, kao što se hleb u ishrani čoveka ne može u potpunosti zameniti drugom hranom, tako se i seno u ishrani domaćih životinja ne može u potpunosti zameniti drugim stočnim hranivima. Slama. šaša (kukuruzovina), pleva silaža, zatim razna druga hraniva, kao što su otpaci raznih industrija samo delimično, u vrlo malom opsegu, mogu zameniti seno. Ovim hranivima može se zameniti seno samo pod uslovom da se u dnevnim obrocima, pored slame, šaše, pleve, silaže i drugih hraniva, daje domaćoj stoci i odgovarajuća ko.ličina krepke hrane u obliku zrna ili prekrupe (zrna žita i mahunastih bilјaka), mešnja ili ulјanih pogača. Još bolјe bi bilo, ako bi se uz ova hraniva, davalo makar i u najmanjim količinama seno.

Sadržaj

Slama, pleva i šaša kao stočna hrana
Pripremanje slame, pleve i šaše za ishranu stoke
Lisnik
Plodovi drveća kao stočna hrana
Otpaci industrije (fabrički otpaci)
Zrnena hrana

Iz napred izloženog nameće se pitanje: šta treba da radimo, da bismo u krajevima pogođenim sušom obezbedili potrebnu hranu domaćoj stoci do iduće godine? Odgovor na ovo pitanje sastoji se u sledećem:

  1. Da se sve zalihe kabaste hrane: slama, šaša, pleva i dr. brižlјivo prikupe, što bolјe sačuvaju tokom zime„ kako bi se iskoristile za ishranu stoke.
  2. Da se sve zalihe sena, ukoliko ih ima čuvaju kao nasušni hleb, i da se sa napred pomenutim i drugim hranivima, daju stoci bar u najmanjim količinama, jer se bez sena pravilna ishrana stoke ne može zamisliti.
  3. Da se eeno blagovremeno pribavi za one krajeve koji ga nemaju iz krajeva koji ga imaju na preteku. U ovom poslu narodne vlasti treba u punoj meri da pomognu zemlјoradnike.
  4. Isto tako je potrebno da se blagovremeno pribave i potrebne zalihe zrnene hrane za ishranu stoke, jer se samo. slamom, šašom, plevom i drugim kabastim hranivima ne može zamisliti ishrana stoke.
  5. Da zemlјoradnici, u cilјu što lakše ishrane stoke, nastoje da prikupe sva hraniva, koja ovoj svrsi mogu poslužiti, kao bukov i hrastov žir, plodovi divlјeg kestena. i drugo.
  6. Da zemlјoradnici nastoje da blagovremeno pripreme potrebne količine lisnika, jer se lisnikom pojedine vrste stoke mogu gotovo isklјučivo hraniti.
  7. Da se polјoprivrednicima osigura blagovremena i jevtina nabavka fabričkih-otpadaka koji se mogu upotrebiti za ishranu etoke. I u ovome narodne vlasti treba da pomognu zemlјoradnike, kako bi se ova hraniva nabavila što jevtinije i blagovremeno doturila do zemlјoradnika.

Iz do sad izloženog videli smo šta sve treba preduzeti da se obezbedi potrebna stočna hrana u krajevima koji. su ove godine postradali od suše. U dalјim redovima izložićemo ukratko kakvu vrednost imaju pojedina hraniva kao stočna hrana, kako se čuvaju i pripremaju za ishranu stoke i kako se sa njima stoka hrani. Naročita pažnja obratiće se na pripremanje pojedinih hraniva koja će igrati najvažniju ulogu u ishrani stoke u toku naredne zime, jer od toga u najvećoj meri zavisi kako će ih stoka iskoristiti.

Slama, pleva i šaša kao stočna hrana

a) Slama. Slame se uopšte smatraju kao hraniva slabe hranlјive vrednosti, jer sadrže malo hranlјivih sastojaka, a uz to se i vrlo teško vare. Slame imamo uglavnom dve vrste: žitnu slamu i slamu leptirastih bilјaka.

Žitna slama (ječmena, ovsena, pšenična i ražana). Sve žitne slame po svojoj hranlјivoj vrednosti nisu jednake; neke su bolјe, neke lošije. Hranlјivost žitnih slama zavisi od mnogobrojnih okolnosti: vrste i tipa žita, načina vršidbe, čuvanja itd. U ova pitanja nećems podrobno ulaziti samo napominjemo da je slama jarih žita hranlјivija od slame ozimih. Najbolјe su po hranlјivosti ječmena i ovsena slama, ali je ječmena najsvarlјivija zato što je mekana. Posle ječmene slame dolazi po svarlјivosti ovsena slama. Pšenična i ražana znatno izostaju iza ovih. Ove dve vrste slame grube su i zato se u većini slučajeva upotreblјavaju za prostirku, iako se mogu iskoristiti i za ishranu stoke.

Sve napred pomenute vrste slame mogu se upotrebiti za ishranu svih vrsta stoke.

Pored ove četiri vrste postoji još jedna a to je prosena slama. Ovo je jedna od najbolјih žitnih slama. Ona se po hranlјivoj vrednosti izjednačuje sa slabijim livadskim senom. Ali kod nas ove slame ima vrlo malo, jer se proso slabo gaji. Ipak napominjemo da prosenu slamu, ukoliko je ima, treba upotrebiti isklјučivo za ishranu stoke.

Uzgred napaminjemo, da se za ishranu stoke mogu upotrebiti i slame muhara, sirka, sudanske trave i helјde.

Slama leptirastih bilјaka. Ove slame su hranlјivije od žitne slame, jer sadrže više hranlјivih materija.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">