Mnoge krajeve naše zemlјe zahvatila je ove godine velika suša usled koje su svi usevi podbacili u žetvi. Suša je naročito štetno dejstvovala na livade i pašnjake, tako da su livade skoro potpuno omanule u prinosu ‘sena, a pašnjaci izgoreli. Stoga se u ovim krajevima još sada oseća velika oskudica u stočnoj hrani. Mnogi sa zebnjom očekuju zimu, kada je stoka upućena jedino na ishranu hranom koja se priprema preko leta — a to je seno. Ova okolnost dovodi u pitanje opstanak našeg inače ratom osakaćenog stočarstva, i preti da ga uništi. Zato se na vreme moramo potruditi da se preduzmu sve mere kako bi se stoci obezbedila potrebna hrana i na taj način sačuvala od sigurne propasti.

U krajevima pogođenim sušom ili nema sena ili ga ima u vrlo ograničenim količinama, tako da se sa tim zalihama domaća stoka neće održati. Zato moramo koristiti sve što nam stoji na raspoloženju, da stanje stočne ishrane pobolјšamo. Ako nema sena, moramo obezbediti drugu hranu. Istina, odmah ističemo, da ne postoji hranivo koje može u potpunosti da zameni seno. Isto onako, kao što se hleb u ishrani čoveka ne može u potpunosti zameniti drugom hranom, tako se i seno u ishrani domaćih životinja ne može u potpunosti zameniti drugim stočnim hranivima. Slama. šaša (kukuruzovina), pleva silaža, zatim razna druga hraniva, kao što su otpaci raznih industrija samo delimično, u vrlo malom opsegu, mogu zameniti seno. Ovim hranivima može se zameniti seno samo pod uslovom da se u dnevnim obrocima, pored slame, šaše, pleve, silaže i drugih hraniva, daje domaćoj stoci i odgovarajuća ko.ličina krepke hrane u obliku zrna ili prekrupe (zrna žita i mahunastih bilјaka), mešnja ili ulјanih pogača. Još bolјe bi bilo, ako bi se uz ova hraniva, davalo makar i u najmanjim količinama seno.

Inž. Vlastimir Đ. Đorđević

Sadržaj

Slama, pleva i šaša kao stočna hrana
Pripremanje slame, pleve i šaše za ishranu stoke
Lisnik
Plodovi drveća kao stočna hrana
Otpaci industrije (fabrički otpaci)
Zrnena hrana

Uvod

Iz napred izloženog nameće se pitanje: šta treba da radimo, da bismo u krajevima pogođenim sušom obezbedili potrebnu hranu domaćoj stoci do iduće godine? Odgovor na ovo pitanje sastoji se u sledećem:

1. Da se sve zalihe kabaste hrane: slama, šaša, pleva i dr. brižlјivo prikupe, što bolјe sačuvaju tokom zime„ kako bi se iskoristile za ishranu stoke.
2. Da se sve zalihe sena, ukoliko ih ima čuvaju kao nasušni hleb, i da se sa napred pomenutim i drugim hranivima, daju stoci bar u najmanjim količinama, jer se bez sena pravilna ishrana stoke ne može zamisliti.
3. Da se eeno blagovremeno pribavi za one krajeve koji ga nemaju iz krajeva koji ga imaju na preteku. U ovom poslu narodne vlasti treba u punoj meri da pomognu zemlјoradnike.
4. Isto tako je potrebno da se blagovremeno pribave i potrebne zalihe zrnene hrane za ishranu stoke, jer se samo. slamom, šašom, plevom i drugim kabastim hranivima ne može zamisliti ishrana stoke.
5. Da zemlјoradnici, u cilјu što lakše ishrane stoke, nastoje da prikupe sva hraniva, koja ovoj svrsi mogu poslužiti, kao bukov i hrastov žir, plodovi divlјeg kestena. i drugo.
6. Da zemlјoradnici nastoje da blagovremeno pripreme potrebne količine lisnika, jer se lisnikom pojedine vrste stoke mogu gotovo isklјučivo hraniti.
7. Da se polјoprivrednicima osigura blagovremena i jevtina nabavka fabričkih-otpadaka koji se mogu upotrebiti za ishranu etoke. I u ovome narodne vlasti treba da pomognu zemlјoradnike, kako bi se ova hraniva nabavila što jevtinije i blagovremeno doturila do zemlјoradnika.

Iz do sad izloženog videli smo šta sve treba preduzeti da se obezbedi potrebna stočna hrana u krajevima koji. su ove godine postradali od suše. U dalјim redovima izložićemo ukratko kakvu vrednost imaju pojedina hraniva kao stočna hrana, kako se čuvaju i pripremaju za ishranu stoke i kako se sa njima stoka hrani. Naročita pažnja obratiće se na pripremanje pojedinih hraniva koja će igrati najvažniju ulogu u ishrani stoke u toku naredne zime, jer od toga u najvećoj meri zavisi kako će ih stoka iskoristiti.

Slama, pleva i šaša kao stočna hrana

a) Slama. Slame se uopšte smatraju kao hraniva slabe hranlјive vrednosti, jer sadrže malo hranlјivih sastojaka, a uz to se i vrlo teško vare. Slame imamo uglavnom dve vrste: žitnu slamu i slamu leptirastih bilјaka.

Žitna slama (ječmena, ovsena, pšenična i ražana). Sve žitne slame po svojoj hranlјivoj vrednosti nisu jednake; neke su bolјe, neke lošije. Hranlјivost žitnih slama zavisi od mnogobrojnih okolnosti: vrste i tipa žita, načina vršidbe, čuvanja itd. U ova pitanja nećems podrobno ulaziti samo napominjemo da je slama jarih žita hranlјivija od slame ozimih. Najbolјe su po hranlјivosti ječmena i ovsena slama, ali je ječmena najsvarlјivija zato što je mekana. Posle ječmene slame dolazi po svarlјivosti ovsena slama. Pšenična i ražana znatno izostaju iza ovih. Ove dve vrste slame grube su i zato se u većini slučajeva upotreblјavaju za prostirku, iako se mogu iskoristiti i za ishranu stoke.

Sve napred pomenute vrste slame mogu se upotrebiti za ishranu svih vrsta stoke.

Pored ove četiri vrste postoji još jedna a to je prosena slama. Ovo je jedna od najbolјih žitnih slama. Ona se po hranlјivoj vrednosti izjednačuje sa slabijim livadskim senom. Ali kod nas ove slame ima vrlo malo, jer se proso slabo gaji. Ipak napominjemo da prosenu slamu, ukoliko je ima, treba upotrebiti isklјučivo za ishranu stoke.

Uzgred napaminjemo, da se za ishranu stoke mogu upotrebiti i slame muhara, sirka, sudanske trave i helјde.

Slama leptirastih bilјaka. Ove slame su hranlјivije od žitne slame, jer sadrže više hranlјivih materija.

Iz napred izloženog nameće se pitanje: šta treba da radimo, da bismo u krajevima pogođenim sušom obezbedili potrebnu hranu domaćoj stoci do iduće godine? Odgovor na ovo pitanje sastoji se u sledećem:

1. Da se sve zalihe kabaste hrane: slama, šaša, pleva i dr. brižlјivo prikupe, što bolјe sačuvaju tokom zime, kako bi se iskoristile za ishranu stoke.
2. Da se sve zalihe sena, ukoliko ih ima čuvaju kao. nasušni hleb, i da se sa napred pomenutim i drugim hranivima, daju stoci bar u najmanjim količinama, jer se bez sena pravilna ishrana stoke ne može zamisliti.
3. Da se eeno blagovremeno pribavi za one krajeve koji ga nemaju iz krajeva koji ga imaju na preteku. U ovom poslu narodne vlasti treba u punoj meri da pomognu zemlјoradnike.
4. Isto tako je potrebno da se blagovremeno pribave i potrebne zalihe zrnene hrane za ishranu stoke, jer se samo slamom, šašom, plevom i drugim kabastim hranivima ne može zamisliti ishrana stoke.
5. Da zemlјoradnici, u cilјu što lakše ishrane stoke nastoje da prikupe sva hraniva, koja ovoj svrsi mogu poslužiti, kao bukov i hrastov žir, plodovi divlјeg kestena i drugo.
6. Da zemlјoradnici nastoje da blagovremeno pripreme potrebne količine lisnika, jer se lisnikom pojedine vrste stoke mogu gotovo isklјučivo hraniti.
7. Da se polјoprivrednicima osigura blagovremena i jevtina nabavka fabričkih-otpadaka koji se mogu upotrebiti za ishranu stoke. I u ovome narodne vlasti treba da pomognu zemlјoradnike, kako bi se ova hraniva nabavila što jevtinije i blagovremeno doturila do zemlјoradnika.

Iz do sad izloženog vcdeli smo šta sve treba preduzeti da se obezbedi potrebna stočna hrana u krajevima koji. su ove godine postradali od suše. U dalјim redovima izlo:žićemo ukratko kakvu vrednost imaju pojedina hraniva kao stočna hrana, kako se čuvaju i pripremaju za ishranu stoke i kako se sa njima stoka hrani. Naročita pažnja obratiće oe na pripremanje pojedinih hraniva koja će igrati najvažniju ulogu u ishrani stoke u toku naredne zime, jer od toga u najvećoj meri zavisi kako će ih stoka iskoristiti.

Slama, pleva i šaša kao stočna hrana

a) Slama. Slame se uopšte omatraju kao hraniva slabe :hranl>ive vrednosti, jer sadrže malo hranlјivih sastojaka, a uz to se i vrlo teško vare. Slame imamo uglavnom dve vrste: žitnu slamu ,i slamu leptirastih bilјaka.

Žitnagslama (ječmena, ovsena, pšenična i ražača). Sve žitne slame po svojoj hranlјivoj vrednosti nisu jednake; neke su bolјe, neke lošije. Hranlјivost žitnih slama zavisi od mnogobrojnih okolnosti: vrste i tipa žita, načina vršidbe, čuvanja itd. U ova pitanja nećems podrobno ulaziti samo napominjemo da je slama jarih žita hranlјivija od slame ozimih. Najbolјe su po hranlјivosti ječmena i ovsena slama, ali je ječmena najsvarlјivija zato što je mekana. Posle ječmene slame dolazi po svarlјivosti ovsena slama. Pšenična i ražana znatno izostaju iza ovih. Ove dve vrste slame grube su i zato se u većini slučajeva upotreblјavaju za prostirku, iako se mogu iskoristiti i za ishranu stoke.

Sve napred pomenute vrste slame mogu se upotrebiti za ishranu svih vrsta stoke.

Pored ove četiri vrste postoji još jedna a to je prosena slama. Ovo je jedna od najbolјih žitnih slama. Ona se po hranlјivoj vrednosti izjednačuje sa slabijim livadskim senom. Ali kod nas ove slame ima vrlo malo, jer se proso slabo gaji. Ipak napominjemo da prOsenu slamu, ukoliko je ima, treba upotrebiti isklјučivo za ishranu stoke.

Uzgred napominjemo, da se za ishranu stoke mogu upotrebiti i slame muhara, sirka, sudanske trave i helјde.

Slama leptirastih bilјaka. Ove slame su hranlјivije od žitne slame, jer sadrže više hranlјivih materija. Po hranlјivoj vrednosti slama nekih vrsta leptirastih bilјaka ravna se sa dobrim livadskim senom. Uopšte rečeno, elama mahunastih bilјaka sadrži više belančevine i fosfora, nego žitna slama. Najbolјu slamu od -svih leptirastih bilјaka daje sočivo, zatim lucerka i detelina eeparzeta, pa grašak i grahorice i najzad pasulј, soja i bob. Slame boba i ooje su grube, one se za ishranu stoke moraju naročito pripremati. Sve elame leptirastih bilјaka treba prikuplјati i dobro čuvati, kako bi se iskoristile za ishranu stoke.

b) Pleva. Kao i kod slama, tako ee i kod pleva razlikuju dve vrste: žitna pleva i pleva mahunastih bilјaka.

Žitna pleva je hranlјivija od žitne slame, pošto sadrži više hranlјivijih materija. Pleva je, uz to, evarlјivija, jer je nežnija. Najbolјa je ovsena pleva, zatim pšenična pa ražana. Ječmena pleva je najgora jer ima oštro osje, te je nepodesna za ishranu. Ali se i ječmena pleva može. iekoristiti za ishranu stoke, ako se prethodno pripremi. Pripremanje ječmene pleve vrši se tako što ee ova prethodno polije klјučalom vodom.

Žitnom plevom mogu se hraniti sve domaće životinje iako nije podesna za konje jer izaziva obolјenje poznato pod imeiom kolika.

Pleva mahunastih bilјaka. Pod plevom mahunastih bilјaka smatraju se izdroblјene mahune prilikom vršaja. Ova pleva je dosta bogata belančevinom i po hranlјivoj vrednosti približna je srednjem livadskom senu. U plevu manastog bilјa spadaju izdroblјene mahune: lucerke, crvene deteline, pasulјa, boba, soje, graška, grahorice sočiva itd. Pleva mahunastog bilјa naročito je podesna za ovce i koze, a i za goveda i svinje. Govedima i svinjama plevu treba davati u poparenom stanju a konjima pokvašenu. I pleva mahunastog bilјa može se aneilirati zajedno sa šašom i dr. hrnivima o čemu će biti docnije govora.

Da bi se slama i pleva što bolјe iskoristile za ishranu stoke, treba ih valјano čuvati. Buđava i trula slama i pleva nisu podesne za ishranu stoke. Ako se stoka hrani ovakvom slamom i plevom, može oboleti a u izvesnim slučajevima i uginuti. Zbog toga ove proizvode treba dobro čuvati, naime valјano zdenuti, tako da ne zakisnu. Plevu je najbolјe čuvati u kakvom zatvorenom ili bar pokrivenom mestu.

v) Šaša (kukuruzovina). Strogo uzev i šaša je jedna vrsta slame pa je zato u ovu grupu ubrajamo. Po hranlјivosti dobro spremlјena šaša jednaka je prosenoj slami, ravna se sa slabijim livadskim senom. Za naše prilike šaša je od svih do sad pomenutih hraniva od najvećeg značaja za ishranu stoke jer je ima u najvećoj količini, a i stoka je rado jede, pogotovu ako se valјano pripremi. Stoga šašu treba čuvati za ishranu stoke i pripremati je kako bi je stoka što bolјe iskoristila. O pripremanju šaše za ishranu stoke biće govora na zasebnom mestu.

Pripremanje slame, pleve i šaše za ishranu stoke

Hranjenje domaćih životinja slamom, plevom i šašom obično se obavlјa tako što se hraniva jednoetavno polože pred stoku da ih jede. Ovakav način hranjenja potpuno je neracionalan, te se ne preporučuje. Ako se stoka hrani na ovakav način iskoristiće od ovih hraniva samo jedan vrlo mali deo, dok će ostatak ostati kao ogrizine, izgaziće ga pod nogama posle čega se izbacuje na đubrište. Da se ova hraniva što bolјe i potpunije iskoriste, naročito ove godine i u krajevima gde nema dvolјno stočne hrane, slamu, plevu i šašu treba za ishranu stoke pravilno pripremati. Pripremanje ovih hraniva utoliko je više za preporuku jer ne predstavlјa neku naročitu teškoću, niti iziskuje velike izdatke. Najzad napominje se još i to da pripremanje elame, pleve i šaše, nije samo od značaja za stočarstvo već i za ratarstvo. Ovo naročito važi za šašu, pošto se od pripremlјene šaše dobija jednoličnije stajsko đubrivo, nego kad se njome hrani stoka bez prethodne pripreme — bacanjem celih snopova. U ovom slučaju ostaju cele stablјike koje se za dugo vreme ne mogu da razlože — raspadnu.

Pripremanje slame. Slamu za ishranu stoke ne treba davati nikad celu, već iseckanu, ili kako se to kaže u obliku sečke u komadićima od 2—3 cm dužine. U ovakvom stanju, ne samo da stoka iz slame bolјe iskorišćava hranlјive materije, nego štedi i snagu. koja bi joj bila potrebna za žvakanje slame. Pored ovoga da bi »seckanu slamu stoka radije jela, treba je mešati sa drugim hranivima: mekinjama i drugom prekrupom, a valјa je i kvasiti slanom vodom.

Pored ovoga načina pripremanja slame za ishranu stoke, postoji još jedan koji se takođe preporučuje: davanjeslame u prevrelom stanju. Pripremanje slame vrši se na ovaj način: Iseckanu slamu, sa nešto sena, 1—3% mekinja ili prekrupe treba dobro izmešati, a zatim polivati vodom i dobro nabijati. Ovo je najbolјe vršiti u kakvom buretu ili sanduku odgovarajuće veličine. U nedostatku bureta ili sanduka može se posao obaviti i u kutu same staje. Prostor za tu svrhu treba ograditi daskama ili gustim poplatama. Usled kvašenja i nabijanja hrana se polako zagreva, i za 2—3 dana dobije nakiseo ukus posle čega se može davati stoci. Za 100 kgr. hrane potrebno je oko 80 lit. vode. Dobro je ako se u navedenu količinu vode stavi nešto soli (% do /2 kg). Sa slamom se može mešati i pleva i iseckana šaša. Napominjemo da na ovaj način spremlјenu hranu treba spremati najviše za dva dana unapred. Istog dana kad se hrana počne trošiti treba pripremati novu hranu takođe za dva dana unapred i tako neprestano.

Pripremlјe-nu hranu, odnosno slamu, stoka na ovaj način vrlo rado jede, usled nakiselog ukusa koji joj godi.

Naposletku napominjemo da se slama može aneilirati, o čemu će biti govora pri ansiliranju šaše.

Seckanje slame i šaše vrši se mašinama koje se nazivaju seckalicama (sečka). Jedna takva mašina pretstavlјena je na donjoj slici. Ove mašine poznate su našim polјoprivrednicima, te ih nećemo opisivati.

Prpremanje pleve. Pleva je sitna te se daje stoci onakva kakva je, s tim što se prethodno kvasi slanom vodom i meša sa jarmom ili mekinjama. Dakle, hranjenje plevom vrši se na isti način kao i slamom. Pored toga i pleva se može pripremati na isti način kao i slama. Na ovom mestu napominjemo, da se ječmena pleva, ako se želi da iskoristi za ishranu stoke, mora naročito pripremati. Istaknuto je ranije, da ječmena pleva ima oštro seje, koje može u velikoj meri da ozledi organe za varenje. Da bi se to otklonilo, ječmenu plevu treba pre upotrebe za ishranu stoke pažlјivo popariti klјučalom vodom.

Pripremanje šaše (kukuruzovine). I šašu, kao što je rečeno za slamu, treba davati stoci u iseckanom stanju. Hranjenje šašom, drešeći i bacajući ceo snop pred stoku, kako se radi kod nas u većini slučajeva, ne treba nikad činiti. Stoka tada pojede samo lišće a stabla ostavi. Tako se od celokupne šaše jedva iskoristi V3, a dve trećine ostaju kao ogrizine. Stoga treba šašu pre nego li slamu, obavezno iseckati.

Šaša se može davati stoci, kao i slama i pleva, pomešana sa jarmom, mekinjama i drugim hrnivima, poprskana slanom vodom, zatim pripremlјena na napred Opisan način za slamu i plevu. Ali, najbolјe je ako se šaša ansilira, tj. ako se od nje spravi silaža, jer se tako najbolјe iskorišćuje.

Ansiliranje šaše vrši se na taj način što se ova u iseckanom stanju trpa i nabija u takozvane silo jame ili silose i kvasi slanom vodom u odgovarajućim količinama. Silo jame i silosi grade se od betona, raznih veličina. što zavisi od broja stoke u gazdinstvu. Ali, ako nema betonskih silo jama i silosa, onda se šaša može ansilirati i u običnim jamama iskopanim u zemlјi. U ovom slučaju jame za ansiliranje treba kopati na ocednom mestu i po mogućstvu što bliže od staje, kako bi se silaža pri hranjenju stoke što lakše donosila u staju. Jame za eiliranje kopaju se četvrtastog ili okruglog oblika. Ako se kopaju četvrtastog oblika, onda ćoškove jame treba zaobliti. Pored ovoga, da bi jama što bolјe držala vodu treba zidove i dno jame dobro nabiti malјem, a ako je mogućio i daskama obložiti. Silo jame kopaju se od 2—2,5 m dubine i 1,5—2,5 m širine. Da ne bi u jamu ulazila spolјna voda treba oko nje iskopati jarak koji će hvatati spolјašnu vodu i odvoditi je dalјe. U izuzetnim elučajevima gde postoji opasnost da podzemna voda prodre u jamu, mogu se kopati i pliće jame 1,5—2 m, ali ako ta opasnoet ne postoji onda treba kopati jame 3 m duboke.

Pošto se jama iskopa na ovaj način, pristupa se ansiliranje koje se vrše ovako: na dno jame treba najpre staviti sloj slame i pleve (10—15 sm), a zatim pristupiti trpanju iseckane šaše. Da bi se šaša što bolјe nabila, da bi mogla da prevri i da bi imala što bolјi ukue treba polivati slanom vodom. Polivanje je najbolјe vršiti baštenskom kantom sa rešetkom. Nabijanje šaše vrši se ili gaženjem ili udaranjem drvenim malјem. Punjenje silo jame, pa prema tome i kvašenje kao i nabijanje treba vršiti postupno, sloj po sloj, tako da se šaša što bolјe nabije. Naročito treba voditi računa, da se šaša dobro nabije pored zidova jame. Nabijanju šaše u jami treba pokloniti osobitu pažnju jer od toga zavisi uspeh u poslu. Ukoliko je šaša bolјe i ravnomernije nabijena, utoliko će silaža biti bolјa. Najbolјe je da jedno lice sa malјem stoji za ove vreme punjenja u jami i da što bolјe gazi i nabija ubačenu iseckanu kukuruzovinu. Na 100 kg šaše dodaje se oko 100 litara vode, u koju treba staviti 200—300 gr soli. Punjenje silo .jame treba vršiti sve do 20 sm ispod vrha jame, a zatim staviti sloj ileve i zatvoriti je. Zatvaranje se vrši smesom blata i pleve preko koje treba staviti sloj zemlјe do 1 m deblјine da bi pritisak bio veći. Zemlјu treba takođe dobro nabiti. Uskoro no zatvaranju jame, počinje sleganje »seckane šaše usled previranja. Zbog toga katkad nastupa pucanje blata i sloja zemlјe kojima je jama zatvorena. Kroz ove pukotine ulazi u jamu vazduh koji može izazvati kvarenje silaže. Zato pukotine treba dobro zamazati blatom pomešanim sa plevom i dalјe voditi računa da se one ne pojave.

Sa šašom se mogu ansilirati i druga hraniva kao: zelena lucerka, deteline, otava, zatim korovske bilјke, ako nisu otrovne, vreže bundeva, stabla krompira i suncokreta, zeleni ševar, lišće i glave šećerne repe, lišće stočne i druge repe, slama i pleva. Postupak je pri spravlјanju ansilaže uglavnom isti. Razlika je samo u tome što se dodaje manje vode ukoliko se sa šašom meša više zelenih delova. Razume se da zelene delove pri spravlјanju silaže treba ravnomerno mešati sa šašom.

Previranje šaše traje obično 6—8 nedelјa. Posle toga vremena može se upotrebiti za ishranu.

Naposletku napominjemo da silo jamu treba bezuslovno pokriti podizanjem kakve nastrešnice. Ovo se čini da bi se sprečio ulazak kišnoj vodi u jamu.

Ansilirana šaša može se upotrebiti za ishranu svih vrsta stoke. Naročito^ je podesna za goveda i ovce. Da bi polјoprivrednik znao kolika mu je potrebna količina silaže za »shranu stoke, pa prema tome i koliko mu je i kolikih jama potrebno za spravlјanje silaže, može mu poslužiti ovaj predračun: Za odraslo grlo govedi može se davati na dan uz ostalu hranu 15—20 kg silaže, za, mlada grla krupne stoke 5—7 kg, a za ovce ,i koze oko 5 kg, a za konje 7—10 kg u jednom kubnom metru staje oko 500 kg silaže, a hranjenje traje obično 6 meseci. Na osnovu ovih podataka lako je izračunati veličinu i broj potrebnih silo jama za jedno gazdinstvo.

Pred početak upotrebe silaže za iehranu stoke, silo jamu treba otvoriti, tj. skinuti zemlјu i blato kojim je ona bila zatvorena. Pored ovoga treba skinuti i jedan sloj silaže, koji je bio do zemlјe. Kad se silo jama jednom otvori onda treba svakodnevno uzimati sloj od 3—5 cm jer će se u protivnom pojaviti buđ. Vađenje silaže za ishranu stoke vrši se tako što se skida, odnosno uzima, po celoj površini eilo jame, a ne sa jediog mesta.

Iz izloženog se vidi da ije ansiliranje šaše prosta i jednostavna stvar. Stoga preporučujemo polјoprivrednicima, da šašu ansiliraju jer će je tako najbolјe iskoristiti kao hranivo. Svaki drugi način iskorišćavanja šaše skopčan je sa velikim gubicima, pa prema tome i iskorišćavanje je slabo.

Lisnik

Lisnik je takođe poznat polјoprivrednicima kao hrana domaćih životinja. Ova vrsta hraniva obično se upotreblјava za ishranu ovaca i koza. Ali se lisnik može upotrebiti i za ishranu goveda. Bremenitu i muznu stoku, zatim konje i svinje ne treba hraniti lienikom pošto nije podesan za ovu stoku.

Lisnik ee može spravlјati od lišća raznog drveća i džbunja, ali se pretežno upotreblјava lišće topole, vrbe, jasena. lipe, ive, zove, jove, kestena, javora, duda, laske, breze, bukve, hrasta, bresta itd. Smatra se, da je najbolјi lisnik koji se spravlјa od topole, vrbe, javora i bagrema.

Lisnikom ee može u znatnoj meri obezbediti stočna hrana. Ali da bi hranlјivost lisnika bila što veća, treba ga spravlјati ranije, dok je lišće mlađe, u julu i avgustu. Pored toga lisnik treba kresati kad nije velika žega.

Lisnik se čuva tako što se dene u stogove, slično cenu.

Plodovi drveća kao stočna hrana

Za ishranu stoke dolaze u obzir još i plodovi nekih vrsta drveća. Za ovu svrhu najčešće se upotreblјavaju bukov i hraetov žir i plodovi divlјeg keetena. Bukov žir eadrži oko 19% svarlјive belančevine. Međutim hrastov žir i plod divlјeg kestena u svežem stanju sadrže oko 1,5% svarlјive belančevine. Po hranlјivoj vrednosti bukov žir je sličan kukuruzu, dok su divlјi kesten i hraetov žir u ovome pogledu -slabiji.

Mana hrastovog žira i divlјeg kestena je u tome što sadrže gorke sastojke. Zato treba ove sastojke pre hranjenja otstraniti. To se po-stiže tako, što se plodovi potapaju u vodu pošto se prethodno izgnječe. Radi uspešnijeg izvlačenja gorčine treba vodu češće menjati. Mnogo je bolјe ako se hrastov žir i divlјi kesten najpre samelјu pa zatim kuvaju. Najzad, divlјi kesten se može i ansilirati.

Bukov žir je podesan za i-shranu svih vrsta domaćih životinja, izuzev konja. Naročito je pogodan za svinje. Za konje nije p-odesan, jer može da izazove obolјenja mozga, kičme i srca. Bukov žir -najbolјe je davati stoci u samlevenom (isitnjenom) ili kuvanom stanju. Nasuprot bukovom žiru, hrastov se ne sme davati bremenitoj -stoci pred kraj brrmenitosti, kao ni mladim grlima. Divlјim kestenjem mogu se hraniti sve vrste domaćih životnja. Napomnjemo da sve napred pomenuti plodove treba davati u manjim količinama.

Napred pomenuti plodovi, da bi se uspešno iskoristili za ishranu stoke, ne smeju biti buđavi. Stoga ih treba prikuplјati po lepom vremenu, a posle toga valјano osušiti. Buđav (plesniv) žir, kao i divlјi kesten mogu izazvati razna obolјenja domaćih životinja.

Otpaci industrije (fabrički otpaci)

Otpaci nekih industrija igraju značajnu ulogu u ishrani domaćih životinja. Među njima -se naročito ističu otpaci mlinske, šećerne, pivarske i ulјane industrije. Otpadaka ovih industrija ima dosta, ali obzirom na mogućnost transporta, vrste ovih -su dosta ograničene. Stoga ćemo nabrojati samo one otpatke koji -su podesni za transport.

a) Mekinje se dobijaju kao proizvod mlinske industrije. Mekinje se sastoje, uglavnom, od omotača zrna žita i klice. Prema tome u njima se nalazi vlaknina, azotne materije (protein) i mast (ulјe). Mekinje mogu biti uglavnom: pšenične, ražene, ječmene, ovsene n kukuruzne. Za nas su od na/veće važnost pšenične n kukuduzne meknnje pošto se ove dve vrste žita kod nas najviše raje. Pšenične mekinje sadrže više belančevine i masti nego celo zrno pšenice. Mekinje se smatraju zrdavom i dobrom hranom i podesne su za ishranu svih vrsta domaćih životinja, a naročito za krave muzare. One se, ustvari, mogu smatrati kao dodatak ostalim hranivima. Dobro su sredstvo za pobolјšavanje ukusa i povećavanje iskorišćavanja slame, pleve i šaše te ih stoga treba mešati sa ovim hranivima kako bi se što bolјe iskoristile.

b) Suvi repini rezanci dobijaju se pri fabrikaciji šećera iz šećerne repe. Sadrže 3,6% svarlјive belančevine. Uz ovo sadrže i nešto šećera. Zbog malog sadržaja vode (oko 13%) mogu se lako transportovati iz mesta u mesto i dugo čuvati. Dobri suvi rezanci treba da imaju prijatan miris; buđavi nisu podesni za ishranu stoke.

Sa suvim repinim rezancima mogu se hraniti sve vrste domaćih životinja. Pred hranjenje na 3—4 sata suve repine rezance treba pokvasiti, da bi nabubreli. Ako se to ne uradi, bubrenje nastupa u želucu, što izaziva nadimanje. Na 1 kg suvih repinih rezanaca dodaje se radi kvašenja 3—3,5 litra vode.

Kravama se daje dnevno 3—4 kg suvih repinih rezanaca, volovima 5—6 kg, konjima 2—3 kg, ovcama oko 500 gr, a svinjama 0,5—1,5 kg. Junicama i teladima od 0,5 do 1,5 kg. te rezance repe pri hranjenju treba mešati sa drugim hranivima iz istih razloga koje smo naveli za mekinje. Stoku treba postepeno navikavati na rezance.

Za oskudne krajeve stočnom hranom. repini suvi rezanci predstavlјaju važno hranivo te ih treba prvenstveno za ove krajeve i rezervisati.

c) Ulјane pogače (kolači) dobijaju se pri proizvodnji ulјa iz semena ulјanih bilјaka: suncokreta, maka, soje, lana. konoplјe, -sezama itd. Za naše prilike najveći značaj imaju ulјane pogače od suncokreta kojih najviše ima, jer se ova bilјka u našoj zemlјi najviše gaji. Pogače sadrže oko 38% lečiste belančevine, od kojih 30% svarlјivo i oko 10% ulјa. Podesne su za ishranu svih vrsta stoke, a naročito za krave muzare, mladu stoku i svinje. Kravama se daje dnevno do 2 kg pogača, mladoj stoci, konjima, ovcama, kozama i svinjama oko 500 gr.

Pre hranjenja treba ulјane pogače dobro isitniti, a zatim pomešati sa drugim hranivima.

Sve što je rečeno za suncokretove ulјane pogače važi uglavnom, i za ostale vrste ulјanih pogača.

Napominjemo da ulјane pogače treba čuvati na suvom mestu, jer ne emeju biti buđave, niti užegle. Sa buđavim i užeglim ulјanim pogačama ne sme se hraniti stoka.

U pogledu obezbeđenja oskudnih krajeva stočnom hranom za ulјane pogače važi ono što je rečeno i za suve rezance šećerne repe.

d) Sladne klice dobijaju se pri fabrikaciji piva. One predstavlјaju klice ječma. Po hranlјivoj vrednosti slične su mekinjama jer sadrže oko 11—12% svarlјive belančevine. Zbog malog sadržaja vode (oko 12%) mogu se lako prenositi iz mesta u meeeto. Sladne klice lako upijaju vodu, te ih treba čuvati na suvom mestu. U protivnom brzo se uplesnive, da se ne smeju upotreblјavati za ishranu stoke.

Sladnim klicama mogu se hraniti sve vrste domaćih životinja. Ipak one su najpodesnije za krave muzare i kobile koje doje ždrebad. Kravama i ostalim govedima daje se dnevno od 1—2 kg, konjima do 3 kg, svinjama do 1 kg prema uzrastu, ovcama i kozama od 14 do u kg Bremenitu stoku ne treba hraniti sladnim klicama. Sladne klice treba pri upotrebi mešati sa drugim hranivima. U slučaju da se daju stoci zasebno, onda ih pri hranjenju konja treba davati suve, a ostaloj stoci pokvašene.

e) Komina. Najzad, napominjemo da se za ishranu stoke može upotrebiti i komina od grožđa i voća. Kominom se mogu hraniti uglavnom goveda, ovce, koze i svinje. Govedima se daje dnevno do 2,5 kg komine, ovcama i kozama do 0,5 kg, a svinjama do 1 kg. Komina se može davati presna ili kuvana.

pšenične, ražane, ječmene, ovsene i kukuruzne. Za nas su od najveće važnosti pšenične i kukuruzne mekinje pošto se ove dve vrste žita kod nas najviše gaje. Pšenične mekinje sadrže više belančevine i masti nego celo zrno pšenice. Mekinje se smatraju zrdavom i dobrom hranom i podesne su za ishranu svih vrsta domaćih životinja, a naročito za krave muzare. One se, ustvari, mogu smatrati kao dodatak ostalim hranivima. Dobro su sredstvo za pobolјšavanje ukusa i povećavanje iskorišćavanja slame, pleve i šaše te ih stoga treba mešati sa ovim hranivima kako bi se što bolјe iskoristile.

f) Suvi repini rezanci dobijaju se pri fabrikaciji šećera iz šećerne repe. Sadrže 3,6% svarlјive belančevine. Uz ovo sadrže i nešto šećera. Zbog malog sadržaja vode (oko 13%) mogu se lako transportovati iz mesta u mesto i dugo čuvati. Dobri suvi rezanci treba da imaju prijatan miris; buđavi nisu podesni za ishranu stoke.

Sa suvim repinim rezancima mogu se hraniti sve vrste domaćih životinja. Pred hranjenje na 3—4 sata suve repine rezance treba pokvasiti, da bi nabubreli. Ako se to ne uradi, bubrenje nastupa u želucu, što izaziva nadimanje. Na 1 kg suvih repinih rezanaca dodaje se radi kvašenja 3—3,5 litra vode.

Kravama se daje dnevno 3—4 kg suvih repinih rezanaca, volovima 5—6 kg, konjima 2—3 kg, ovcama oko 500 gr, a svinjama 0,5—1,5 kg. Junicama i teladima od 0,5 do 1.5 kg. ćć rezance repe pri hranjenju treba mešati sa drugim hranivima iz istih razloga koje smo naveli za mekinje. Stoku treba postepeno navikavati na rezance.

Za oskudne krajeve stočnom hranom. repini suvi rezanci predstavlјaju važno hranivo te ih treba prvenstveno za ove krajeve i rezervisati.

g) Ulјane pogače (kolači) dobijaju se pri proizvodnji ulјa iz semena ulјanih bilјaka: suncokreta, maka, ćoje, lana. konoplјe, sezama itd. Za naše prilike najveći značaj imaju ulјane pogače od suncokreta kojih najviše ima, jer se ova bilјka u našoj zemlјi najviše gaji. Pogače sadrže oko 38%

I kominu treba, pri hranjenju, mešati sa drugim hranivima, naročito

Zrnena hrana

Zrnena hrana se dobija, uglavnom od zrna žita i mahunastih bilјaka. Ona je neophodna za pravilnu ishranu stoke a pogotovu ako nema sena. Bez zrnene hrane, sva napred pomenuta hraniva neće dati ono dejstvo koje se od njih očekuje. Stoga se moraju obezbediti bar i najmanje količine zrna za ishranu stoke.

Za ishranu stoke najčešće se upotreblјavaju ova žita: kukuruz, ječam i ovas. Zrna pšvnice i raži ređe se upotreblјavaju jer služe za ishranu lјudi. Što se tiče zrna ostalih žita: prosa, sirka i helјde, ređe se upotreblјavaju u ovu svrhu. Zrna ovih žita pretežno služe za ishranu živine, ali se mogu upotrebiti i za ishranu ostale stoke.

Hranjenje domaćih životinja zrnima žita vrši se tako što se daju ili cela ili u prekruplјenom stanju. U prekruplјenom (samlevenom) stanju bolјe se iskorišćavaju nego kad su cela. Pored ovoga, prekrupu od zrna treba mešati sa ostalim hranivima, koja stoka nerado jede, da bi ih što bolјe iskoristila.

Zrna, odnosno prekrupa kukuruza, ječma i ovsa daju se domaćim životinjama u količinama od 250 gr do 5 kg dnevno, što zavisi od vrste i uzrasta stoke.

Od zrna mahunastih bilјaka za ishranu stoke dolaze u obzir za naše prilike, uglavnom, zrna graška i grahorice, zatim soje, boba i pasulјa. Sva ova zrna odlikuju se velikim sadržajem belančevine, te ih treba dodavati onoj hrani koja oskudeva u ovom sastojku, kao što je to: slama, pleva i šaša. Mladoj i sitnoj stoci daje se ova hrana od % do 8/g kg, a odrasloj od % D° kg Dnevno.

Hranjenje zrnima mahunastih bilјaka vrši se na isti način kao i zrnima žita. Ipak, napominjemo da i ova zrna treba uvek samleti u prekrupu.