Reklama

Krajem 1989. godine u izdanju NOLITA izašlo je iz štampe prvo, sredinom 1990. godine drugo, a u 1992. godini i treće izdanje knjige o korišćenju voća, grožđa i povrća u narodnoj medicini, pod naslovom Lečenje voćem, grožđem i povrćem.

Za svaku navedenu biljnu vrstu u knjizi su bili dati: narodni i latinski naziv, sinonimi, crteži (radi lakše identifikacije), osnovni podaci (poreklo, rasprostranjenost, osobine, sastav, lekovitost) i receptura za upotrebu u lečenju. Na kraju je, pored pregleda korišćene literature bio i abecedni registar oboljenja, kao ključ za lakše korišćenje knjige.

Tako koncipirana knjiga, s preko 700 recepata, naišla je na veoma dobar prijem kod čitalaca korisnika, što se najbolje može videti iz činjenice da su sva tri izdanja rasprodata ubrzo posle izlaska iz štampe potražnja za njom ne prestaje, a nedavno je objavljena i na slovenačkom jeziku.

lmajući sve to u vidu, najlogičnije bi bilo da se izdanje još jednom ponovi bez izmena. Međutim, u proteklom periodu više čitalaca predložilo je autoru da izvrši izvesne dopune i u knjigu unese i neke druge biljne vrste, posebno divlje (šumsko) voće i aromatične začinske biljke. Autor je to sa zadovoljstvom prihvatio i pripremio ne samo dopunu knjige, već je izvršio i korenite promene u njoj time što obzirom na bogatstvo materijala – nove vrste (30), dvostruko više recepata (1.788) i nove odeljke (osnovna pravila za pripremanje i upotrebu biljnih lekova, ishrana u toku lečenja kod pojedinih oboljenja, objašnjenje manje poznatih reči, gajenje, berba i čuvanje za svaku navedenu vrstu), oformio dva rukopisa s novim naslovima: 1. Lečenje voćem, grožđem i šumskim voćem i 2. Lečenje povrćem i romatičnim začinskim biljem.

S obzirom na ovako revidiran, proširen i dopunjen rukopis NOLIT iz praktičnih razloga, odlučio da pripremljeni materijal štampa u dve posebne knjige. Uvereni smo, imajući u vidu znatno obogaćenje novim vrstama, novi raspored (po abecednom redu), povećan broj recepata i nove odeljke, da će ove dve knjige čitaocima biti još pristupačnije i korisnije.

U prvoj knjizi izložena je materija o lečenju voćem, grožđem i šumskim voćem (ukupno 40 vrsta s 888 recepata), dok je u drugoj knjizi (Lečenje povrćem i aromatičnim začinskim biljem), koja s prvom čini prirodnu celinu, po istoj koncepciji, takođe obrađeno 40 vrsta s 900 recepata.

Primedbe i predloge za izmene i dopune i ovih knjiga primićemo sa zahvalnošću, jer uvek želimo da nova izdanja budu još kvalitetnija i korisnija našim čitaocima.

Redakcija

Sadržaj

Predgovor
Uvod

LEČENJE VOĆEM

Badem
Borovnica
Breskva
Dud
Dunja
Jabuka i jabučno sirće
Jagoda
Kajsija
Kesten
Kruška
Kupina
Lešnik
Limun
Malina
Maslina
Mušmula
Orah
Pomorandža
Ribizla
Smokva
Šljiva i rakija
Trešnja
Višnja

LEČENJE GROŽĐEM

Vinova loza, grožđe, vino i vinsko sirće

LEČENJE ŠUMSKIM VOĆEM
Brusnica
Dren
Glog
Hrast lužnjak
Jarebika
Kesten divlji
Kleka
Krušina
Medveđe grožđe (medvetka)
Oskoruša
Pasji trn
Sremza
Šimširika
Šipurak
Trnjina
Zova

ORIJENTACIONO VREME BERBE I POSTUPAK S UBRANIM BILJKAMA ZA LEČENJE

Šta treba imati u domaćoj biljnoj apoteci
OSNOVNA PRAVILA ZA PRIPREMANJE I UPOTREBU BILJNIH LEKOVA
Vrste i načini pripremanja biljnih lekova
Voćni čajevi i sokovi
Lekovitost – delovanje pojedinih voćnih sokova
Jabučno sirće
Pripremanje i korišćenje materijala i leka

DIJETA-ISHRANA U TOKU LEČENJA OD POJEDINIH OBOLJENJA

OBJAŠNJENJE MANJE POZNATIH NAZIVA NEKIH OBOLJENJA

REGISTAR – OBOLJENJA KOJA SE LEČE UPOTREBOM VOĆA, GROŽĐA I ŠUMSKOG VOĆA

LITERATURA

Uvod

Hrana treba da bude lek a lek hrana, rekao je pre više od 2.000 godina čuveni grčki lekar Hipokrat. U današnje vreme to se kao nikad dosad potvrđuje. Čovek se polako ali sigurno vraća prirodi − prirodnoj hrani, prirodnim lekovima, jer je uvideo da se udaljavanjem od prirode njegovo zdravlje pogoršava.

Iz godine u godinu sve smo sigurniji da do mnogih bolesti ne bi došio ako bi ishrana bila pravilnija, prirodnija i da bi se mnogi izlečili brže i uspešnije uz pomoć hrane i lekova iz zelene riznice prirode. U njoj se nalazi skoro sve što je čoveku potrebno i u obliku koji nije štetan po zdravlje.

Korišćenjem sveže biljne hrane zdravlje se može uspešnije očuvati a život znatno produžiti. U svežem voću, grožđu i povrću nalaze se svi sastojci potrebni našem organizmu. Dani voća, grožđa i povrća, dani dijete blagotvorni su za zdrave i bolesne, pa ih stoga i lekari preporučuju. U toku tih dana organizam se rasterećuje svega što mu smeta, do čega je došlo nepravilnom ishranu, upotrebom hemikalijama zatrovane hrane, mnogo mesa, masti, životinjskih belančevina, soli, rafinisanog šećera, belog brašna i slično.

I savremena medicina, pored propisivanja odgovarajućih sintetičkih lekova, preporučuje korišćenje voća, grožđa i povrća u cilju održavanja zdravlja (kao preventiva), ali i kao dodatnu terapiju pri lečenju. Dovoljno voća, grožđa i povrća u našoj ishrani predstavlja nepresušiv izvor za održavanje zdravlja, za sprečavanje i suzbijanje mnogih bolesti. U našem narodu, kao i kod drugih naroda, odavno se, s manje ili više uspeha, ovi proizvodi koriste i u lečenju. Razumljivo, niko ne tvrdi da se samo njima ljudi mogu lečiti i izlečiti od svih bolesti. Naprotiv, njihovo korišćenje se preporučuje prvenstveno u cilju predohrane − sprečavanja oboljenja, zatim za lečenje onih bolesti na koje je narodno iskustvo kroz vekove ukazalo, ali i u pomoćnoj terapiji po preporuci lekara. U svakom slučaju, pre pristupanja lečenju neophodno je da lekar utvrdi dijagnozu.

Većini čitalaca poznato je da o lečenju različitim biljem u našoj zemlji postoji priličan broj knjiga starijeg i novijeg datuma, u kojima je, s manje ili više uspeha, izloženo sve što je do danas poznato o tome u narodnoj i savremenoj medicini. Međutim, ova knjiga razlikuje se od svih dosadašnjih po tome što su u njoj pregledno izloženi načini lečenja pojedinih oboljenja korišćenjem voća, grožđa i šumskog voća, upravo onih proizvoda kojima raspolaže skoro svako domaćinstvo ili ih lako može nabavili na pijaci. Koristi od toga mogu biti višestmke: ekonomske, socijalne, zdravstvene. Naime, ovi proizvodi će se više i redovnije koristiti, troškovi lečenja će se znatno smanjiti, a deca i odrasli biće zdraviji 1 duže će živeti. Ukoliko o\a knjiga tome doprinese, to će biti najveće priznanje i nagrada njenom autoru, a isto tako i Izdavaču.

Lečenje voćem

Vrednost voća u ishrani i lečenju ljudi su upoznali i pre nego što su počeli da se bave voćarstvom, ali je njegova smišljena upotreba u tom pogledu novijeg datuma. Naime, tek razvojem nauke i proučavanjem osobina, sastava i delovanja voća na ljudski organizam u potpunosti je sagledan značaj voća kao hrane i leka i njegov uticaj na razvoj i zdravstveno stanje ljudskog organizma, fizičku kondiciju i radnu sposobnost, a u određenoj meri i na dužinu života.

Sveže voće uspešno deluje na probavu i promet materija u organizmu ljudi, a naročito dece i oslabelih osoba. Voće ima ne samo hranljivu već i higijensku, dijetoprofilaktičku i dijetoterapijsku vrednost. vrlo je značajna uloga organskih kiselina, pektina, nesvarljivih ugljenih hidrata, vitamina, mineralnih materija i drugih sastojaka voćnih plodova. Prema novijim istraživanjima, pektini sprečavaju nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima i krvi i deluju pozitivno u sprečavanju skleroze, odnosno arterioskleroze. Voće je veoma korisno kao dijetalna hrana, koja potpomaže lečenje niza bolesti − bubrežnih, srčanih, stomačnih i mnogih drugih. Kod pojedinih bolesti postoje slučajevi u kojima ishrana bogata voćem može da popravi ili da spreči metabolične poremećaje. Tako, na primer, dijeta s voćem može biti veoma korisna u slučaju bubrežnih oboljenja, zatim za mršavljenje, lečenje zatvora, obolele jetre, želuca, creva, srčanih oboljenja itd.

Voćni plodovi sadrže razne mineralne sastojke koji učestvuju u građi tela i kao katalizatori metabolizma (kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum i drugi), kao i razne vitamine. Ukoliko u ishrani u toku dužeg perioda nedostaju pomenuti elementi, dolazi, i pored obilne ishrane, do različitih poremećaja i oboljenja, koja se ispoljavaju na razne načine (avitaminoze i sl.). Neki vitamini, a naročito vitamin C (askorbinska kiselina), najviše se nalaze u svežim voćnim plodovima. Dnevna potreba za tim vitaminom ceni se na 15 mg za odraslu osobu, a ta količina se nalazi u 100 g limuna, pomorandže, mandarine, u 50 g crne ribizle, u 200 g jagode, ribizle, ogrozda, kupine, borovnice, jabuke, kruške itd. Pored vitamina C, voćni plodovi sadrže vitamine A, B,, B2, B6, PP i druge.

Lečenje grožđem

Grožđe ima veliku hranljivu, dijetetsku i terapeutsku (lekovitu) vrednost. Zahvaljujući mnogobrojnim korisnim svojstvima, grožđe predstavlja najvrednije voće, koje veoma rado jedu deca i odrasli, zdravi i bolesni, kao i oni koji su preležali neku bolest ili imali teže operacije. Zbog prijatnog ukusa i arome, znatnog sadržaja šećera i drugih hranljivih i zaštitnih materija, grožđe i grožđani sok su veoma značajni kao hrana, koja nikad ne dosadi. Za upotrebu u ishrani i lečenju najbolje je grožđe stonih sorti, mada se mogu koristiti i neke vinske sorte (prokupac, plovdina i druge).

Plodovi grožđa (bobice) odlikuju se prijatnim mirisom i ukusom, a sadrže šećere (glukozu − grožđani i fruktozu − voćni) koje brzo i lako koristi organizam, jer neposredno prelaze u krv i služe kao izvor energije. Zbog sadržaja tih šećera koji hrane mišiće oni se nazivaju i „ugalj za mišiće“. Pored toga, u grožđu ima celuloze, jabučne kiseline, tanina, tirozina i sl.

Grožđe sadrži i dosta vitamina C, B1, B2, B6, PP i dr. Od mineralnih sastojaka najviše ima K, Ca, P i Fe. Mineralne materije obezbeđuju u ćelijama organizma ravnotežu. Poznato je da veliki značaj ima ravnoteža baza i kiselina, a upravo grožđe pomaže uspostavljanju te ravnoteže.

Po hranljivoj vrednosti, 1 kg grožđa odgovara 1/3 kg hleba, 1.200 kg krompira 1.100 1 mleka itd.

U celoj biljci vinove loze i u vinu ima tanina, flavonoida i leukoantocijana. Lišće sadrži bojene materije enozida, a plodovi antocijanska jedinjenja.

Iz svih tih razloga, grožđe, sok od grožđa, neprevreli (šira) i prevreli (vino), zatim sok iz same vinove loze, njeno lišće i rašljike mnogo se koriste u narodnoj medicini. Upotrebljavaju se čak i semenke. Vino, osobito crno, služi u apotekama za ekstrakciju trava od kojih se izrađuju tzv. lekovita vina.

Na narednim stranicama iznete su mogućnosti korišćenja grožđa za jačanje organizma, lečenje nekih bolesti ili bolesnih pojava, a prema dosadašnjim iskustvima i podacima iz literature.

Lečenje šumskim voćem

Šumsko voće, u prvom redu drenjina, šipurak, glog, trnjina, divlji kesten, oskoruša, zova itd., predstavlja naše nedovoljno iskorišćeno blago. Ono je, kako navodi dr l Tucakov, skladište hlorofila, vitamina, provitamina, važnih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina, bakteriostatičnih supstancija, belančevina, šećera i drugih ugljenih hidrata, masti i etarskih ulja, tanina 1 drugih prostih fenolskih jedinjenja, sluzi, gume, pektina, glikokinina i raznih drugih materija, koje svaka za sebe, i sve zajedno, imaju vrlo veliku vrednost za pravilan rad svih organa ljudskog organizma.

Prema tome, šumsko voće, s malo više poznavanja i truda, može svakome da posluži kao hrana, poslastica i lek. Utoliko pre što naša zemlja ima dosta tog voća koje svake godine ostaje neiskorišćeno umesto da se upotrebi u svežem stanju ili za spravljanje vitaminskih koncentrata, biljnih čajeva i čajnih mešavina, sokova, marmelada, pekmeza, džemova i sl.

Prirodni vitaminski čajevi spravljaju se najčešće od šipuraka, oskoruša, borovnice i drugog vitaminskog voća. Ti se čajevi mogu koristiti − uzimati zimi i leti i spadaju u zdrave i ukusne napitke.

Koncentrati se obično spremaju od šipuraka, drenjina, gloginja, trnjina, oskoruša, divljih krušaka i jabuka, šumskih jagoda ili drugih plodova, čisti ili u smeši, i predstavljaju pravi izvor i bogatstvo vitamina i drugih korisnih materija, te se često za njih kaže da su to prirodni multivitamini.

Prerađevine od plodova šumskog voća (pekmez, džem, marmelada i sl.) veoma su lekovite i treba ih uvek imati i koristiti u domaćinstvu.

Najviše se ceni rumeno, crveno, narandžasto i žuto voće, jer ono sadrži najviše vitamina i provitamina. Oporo i kiselo voće takođe se ceni i često se dodaje džemovima i marmeladama pitomog voća radi pogravljanja ukusa i kvaliteta.

Šumsko voće naročito treba koristiti kao redovnu hranu protiv raznih bolesti.

Voćni sokovi spremljeni od plodova šumskog voća najbogatiji su vitaminom C.

U narodnoj medicini plodovi šumskog voća koriste se od davnina i može se sa sigurnošću reći veoma uspešno, što je i razumljivo ako se ima u vidu njihov sastav. Posebno treba istaći da na tom voću obično nema ostataka hemijskih sredstava za zaštitu bilja, jer se ne prska u cilju zaštite.

O osobinama, sastavu, lekovitosti, berbi, čuvanju i upotrebi najvažnijih vrsta šumskog voća u lečenju detaljnije se govori dalje u tekstu, na osnovu dosadašnjih iskustava iz prakse i uvida iz literature.

O plodovima divlje jabuke, kruške, jagode, kupine i borovnice dati su podaci u odeljku Lečenje voćem, pa ih zato ovde ne navodimo.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">