Melorova Moderna neorganska hemija pretrpela je mnoge prepravke otkako se prvi put pojavila, a 1939. god. učinjene su vrlo obimne promene i izmenjen je raspored gradiva, tako da je knjiga tada dobrim delom ponovo napisana od strane sadašnjeg autora u saradnji sa samim dr Mellor-om. Sada je prošlo skoro deset godina otkako je izašlo poslednje potpuno novo izdanje, a napredak nauke u tom periodu više nego opravdava dalju temeljitu reviziju ovog dela.

Mišljenja su donekle podeljena o tome da li sadašnje ideje o prirodi materije i strukturi atoma treba prihvatiti kao gotove i uzeti ih kao osnovu na kojoj treba razviti ostalu hemiju, odnosno da li bi prvo bilo potrebno diskutovati o dokazima za ova usvojena gledišta i iz tih dokaza izvoditi logičke zaključke. U sadašnjem izdanju učinjen je pokušaj da se usvoje oba ova gledišta uključujući novu glavu, neposredno posle glave u kojoj se iznose istorijski podaci, i u toj glavi su rezimirani današnji pojmovi, pre nego što se pristupilo izlaganju po glavama, kao u ranijim izdanjima, u kojima se hronološki iznosi kako su se dokazi sakupljali.

Druga izmena u ovom izdanju jeste podela glave o »konstituciji materije« na dve glave; jedna obuhvata ovu temu u užem smislu, a u drugoj, »spoljašnja sfera atoma«, govori se o valenci i hemijskom ponašanju. Iza ove sada dolazi glava o »nuklearnoj hemiji«, gde su obuhvaćeni transmutacija, nuklearna fisija, nuklearna fuzija, atomski reaktori i druge primene atomske energije. Na taj način je omogućeno da se stara glava »radioelementi« eleminiše i gradivo iz nje tretira logičnijim redom, jer se danas o hemiji radioelemenata može govoriti zajedno sa hemijom odgovarajućih stabilnih elemenata s kojima su srodni.

Knjiga je kao celina vrlo pažljivo pregledana i, gde je to bilo potrebno, izvršena je revizija, da bi bila na savremenoj visini.
Ja izražavam zahvalnost na dragocenoj pomoći sa mnogih strana, između ostalih Imperijalnim hemijskim industrijama A. D. (i to naročito Odeljenjima za opšte hemikalije, so i alkalije), Laporte Chemicals, Ltd., Magnesium Elektron, Dtd. Steetley Magnesite Co., Ltd., Washington Chemical Co., Ltd., Woodall-Duckham Construction Co., Ltd., i Southern Gas Board, od kojih niko nije štedeo napora da pruži podatke i dijagrame; odakle dijagrami potiču, u svakom pojedinačnom slučaju, naznačeno je u tekstu.

Takođe sam lično duboko zahvalan mnogim kolegama i prijateijima na dragocenoj kritici i predlozima i mnogobrojnim ličnostima koje nisu žalile truda da se pismeno obrate i ukažu na greške koje su nam ranije promakle. Naročitu zahvalnost dugujem g. J. M. Harrison-u na stalnom i neograničenom stručnom savetu i ohrabrenju, mom bivšem učeniku. g. N. J. Maggs-u, na korekturi celokupnog teksta. kao i g-ci Margaret Elliott na neocenjivoj pomoći u mnogom pogledu, a naročito u pripremanju registra.

G. D. PARKES

Kebl Koledž, Oksford Marta 1961. g.

IZVOD IZ PREDGOVORA IZDANJU OD 1939. GODINE

Novo izdanje Melorove Moderne neorganske hemije je znatno izmenjeno u poređenju s prethodnim izdanjima; izmene su izvršene delom usled zamerki učinjenih ranijim izdanjima, a delom usled velikog napretka hemije od vremena kada je ova knjiga prvi put napisana.

Melorova Moderna neorganska hemija je prvi put izdata 1912. g. i vrlo brzo je stekla veliku popularnost u mnogim delovima sveta. Posle osmog izdanja —neka izdanja su štampana i više puta — postalo je jasno da se pri pripremi narednog izdanja mora izvršiti potpuna revizija i izmena u rasporedu gradiva, pa je tako i došlo do ovog izdanja. U vreme kada je doneo tu odluku, dr Mellor je, nažalost, bio slabog zdravlja; usled toga i usled svojih mnogobrojnih obaveza, on je odlučio da reviziju izvrši zajedno sa mnom. Mada je dr Mellor umro pre izlaska knjige iz štampe, on je izvršio konačnu reviziju celokupnog zajedničkog rada u rukopisu. Stoga je i ovo izdanje od njega potpuno autorizovano.

Najočiglednija promena je učinjena u rasporedu gradiva; raspored je sada toliko različan od rasporeda u starijim izdanjima, da je knjiga morala biti gotovo u potpunosti prerađena. Plan izlaganja koji je sada usvojen počinje s nizom glava (1. do 16) koje obuhvataju sav potreban opšti i teorijski deo neorganske hemije polazeći od osobina gasova i prelazeći s logičnom postupnošću na atomsku teoriju, moderna shvatanja o strukturi materije, teoriju o elektrolitičkoj disocijaciji i tako dalje. Potom dolazi grupa od sedam glava (17. do 23) posvećenih elementima vodoniku, kiseoniku, ugljeniku, azotu, sumporu i halogenima, i njihovim glavnim jedinjenjima. Ovi elementi se, najvećim delom, ne mogu zgodno izložiti prema periodnom sistemu, a oni svakako sačinjavaju veliki deo svakog manje ili više elementarnog udžbenika hemije. Ostali elementi i njihova jedinjenja izloženi su prema redu grupa u periodnom sistemu.

Druga promena u izlaganju gradiva odnosi se na soli. Soli su sada opisane kod datih metala; njihovo izlaganje u okviru kiselina, kaou ranijim izdanjima, izazivalo je veliku kritiku. Takođe je usvojen uobi- čajeni red za sold svakoga metala, te je na taj način olakšano brzo snalaženje.

Glavna razlika je, dalje, u dijagramima. Veliki deo dijagrama je nov, a stari dijagrami su ponovo izrađeni. Takođe je dat i izvestan broj slika u novom polutonu.

Prilikom prerade i revizije pokušao sam da održim pravilan odnos između teorija i činjenica na kojima se one zasnivaju. I dr Mellor i ja bili smo mišljenja da danas postoji tendencija da se teorijama obrati veća pažnja nego što zaslužuju, a da se ainjenice tretiraju kao da su od manje važnosti. Iz iskustva kao ispitivači znamo da su kandidati za stipendije i studenti često dobro upućeni u najnovije teorije, ali da, u najboljem slučaju, imaju samo neodređeno znanje o hemijskom ponašanju običnih supstanci ili njihovom dobivanju. Nadam se da će plan koji je sada usvojen zadovoljiti u tome pogledu.

Raznim autorima i ispitnim komisijama zahvaljujemo što su nam dozvolili da upotrebimo citate odnosno pitanja iz ispitnih zadataka. Za svaki takav citat ili pitanje koje se pojavljujeu tekstu naznačeno je odakle je uzeto. Ja lično izražavam zahvalnost mnogim prijateljima i kolegama na dragocenoj pomoći i savetima, a naročito g. J. M. Harrison-u, dr H. Irvig-u i g. A. Weston-u. Gospodinu Weston-u ovim putem zahvaljujem i na izvršenoj korekturi celokupnog teksta. Takođe želim da zahvalim g. N. Wilson-u na pomoći u pripremanju registra.

G. D. PARKES
Kebl Koledž, Oksford Marta 1939. g.

SADRŽAJ

Glava 1. Uvod
1. Hemija kao grana nauke. Cilj i značenje nauke
2. Eksperimenat
3. Naučna metoda – Hipoteze, teorije, zakoni
4. Grane nauke
5. Rana istorija hemije
6. Alhemičari
7. Jatrohemičari
8. Rađanje moderne nauke
9. Flogistoničari
10. Hemija na kraju osamnaestog veka

Glava 2. Atom
1. Atomska teorija
2. Struktura atoma
3. Elektronska teorija valence

Glava 3. Osobine gasova
1. Gasno stanje materije
2. Uticaj pritiska na zapreminu gasova. Boyle-ov zakon
3. Odstupanja od Boyle-ovog zakona
4. Uticaj temperature na zapreminu gasa. Charles-ov zakon
5. Odstupanja od Charles-ovog zakona
6. Opšta jednačina gasnog stanja
7. Dalton-ov zakon parcijalnih pritisaka
8. Gasna gustina
9. Difuzija gasova. Graham-ov zakon
10. Primena Graham-ovog zakona
11. Kinetička teorija gasova
12. Izvođenje gasnih zakona iz kinetičke teorije
13. Primena kinetičke teorije na tečnosti
14. Odstupanja od gasnih zakona. Van der Waals-ova jednačina
15. Kritične pojave kod gasova i tečnosti
16. Kondenzovanje gasova
17. Kondenzovanje permanentnih gasova
18. Industrijsko dobivanje kiseonika i azota iz tečnog vazduha

Glava 4. Hemijska promena
1. Fizičke i hemijske promene
2. Smese i jedinjenja
3. Zakon o održanju mase
4. Zakon o stalnosti sastava
5. Zakon umnoženih proporcija
6. Zakon recipročnih proporcija
7. Spojne težine ili ekvivalentne težine
8. Atomska teorija
9. Atomska teorija i osnovni hemijski zakoni
10. Atomska teorija i atomske težine
11. Hemijski znaci i nomenklatura

Glava 5. Avogadrova hipoteza i molekuli
1. Gay-Lussac-ov zapreminski zakon
2. Avogadrova hipoteza
3. Relativne težine molekula
4. Ođređivanje gustine pare
5. Odnos između gustine pare i molekulske težine
6. Zapreminska gram-molekula nekog gasa pod normalnim uslovima
7. Avogadrov broj

Glava 6. Ekvivalentne težine
1. Definicija ekvivalentnih težina
2. Određivanje ekvivalentnih težina
3. Određivanje ekvivalentne težine oslobođavanjem vodonika
4. Oksidne metode
5. Hloridne metode
6. Supstitucione metode
7. Određivanje ekvivalentne težine elektrolizom
8. Metoda pretvaranjem u druga jedinjenja

Glava 7. Atomske težine
1. Atomska težina i atomska teorija
2. Određivanje atomske težine iz molekulske težine isparljivih jedinjenja Cannizzaro-vljevom metodom
3. Dulong-Petit-ovo pravilo
4. Atomska težina (tačna) iz ekvivalentne težine i približna atomska težina
5. Druge metode za određivanje atomskih težina
6. Atomske težine inertnih gasova
7. Jedinica na koju se svode atomske težine
8. Precizno određivanje atomskih težina
9. Richards-ovo određivanje atomskih težina srebra, hlora i azota
10. O Richards-ovim metodama uopšte
11. Težinski odnos vodonika i kiseonika u vodi
12. Određivanje atomskih težina fizičkim metodama
13. Međunarodne atomske težine

Glava 8. Formule i jednačine
1. Simboli i formule
2. Jednačine
3. Izvođenje formula
4. Hemijska izračunavanja

Glava 9. Klasifikacija elemenata
1. Rani pokušaji klasifikacije. Dobereiner-ove trijade. Newlands-ov zakon oktava
2. Periodni zakon. D. I. Mendeljejev i L. Meyer
3. Opšta struktura tablice periodnog sistema
4. Prazna mesta u Mendeljejevim tablicama
5. Primene periodnog zakona
6. Nedostaci periodnog sistema

Glava 10. Konstitucija materije
1. Opšti deo
2. Električno pražnjenje u razređenim gasovima
3. X-zraci ili Rendgenovi zraci
4. Radioaktivnost
5. Rutherford-Bohr-ov atom
6. Položaj radioaktivnih elemenata u periodnom sistemu
7. Izotope neradioaktivnih elemenata. Maseni spektrograf
8. Maseni spektri i atomske težine

Glava 11. Spoljašnja sfera atoma. Valenca
1. Struktura atoma i spektri elemenata
2. Struktura atoma i periodni sistem
3. Struktura atoma po grupama periodnog sistema
4. Elektronska teorija valence
5. Kvantni spinski broj. Građenje elektronskih parova
6. Elektronegativnost
7. Talasna mehanika. Rezonancija
8. Atomska teorija u svetlosti savremenog razvitka nauke

Glava 12. Nuklearna hemija
1. Funkcija jezgra u hemiji
2. Radioaktivnost
3. Transmutacija nuklearnim bombaraovanjem
4. Nuklearna fisija
5. Primene nuklearne fisije. Oslobođavanje atomske energije
6. Brzi reaktor-inkubator i drugi reaktori
7. Upotreba veštačkih izotopa
8. Nuklearna fuzija

Glava 13. Rastvaranje i kristalizacija
1. Opšta klasifikacija
2. Rastvori čvrstih tela u tečnostima
3. Određivanje rastvorljivosti čvrstog tela u tečnosti
4. Prečišćavanje kristalizacijom
5. Nenormalne krive rastvorljivosti
6. Mržnjenje rastvora
7. Gibbs-ovo pravilo faza
8. Rastvori čvrstih tela u čvrstim telima
9. Rastvori tečnosti u tečnostima
10. Odvajanje pomešanih tečnosti
11. Rastvori gasova u čvrstim supstancama
12. Rastvorljivost gasova u tečnostima
13. Određivanje rastvorljivosti nekog gasa u tečnosti
14. Rastvorljivost gasne smese
15. Rastvori gasova u gasovima
16. Kristali
17. Klasifikacija kristala
18. Unutrašnja struktura kristala
19. X-zraci i kristalna struktura

Glava 14. Osobine razblaženih rastvora
1. Difuzija kod tečnosti
2. Merenje osmotičkog pritiska
3. Van’t Hoff-ova teorija o razblaženim rastvorima
4. Mehanizam osmotičkog pritiska i dejstvo membrana
5. Molekulska težina rastvorenih supstanci
6. Odnos između osmotičkog pritiska i napona pare rastvora
7. Odnos između smanjenja napona pare i tačke ključanja ili tačke mržnjenja rastvora
8. Praktične metode za određivanje molekulskih težina
9. Nenormalne molekulske težine

Glava 15. Elektroliza i teorija o elektrolitičkoj disocijaciji
1. Kako tečnosti provode elektricitet
2. Faraday-evi zakoni elektrolize
3. Mehanizam elektrolize
4. Teorija o elektrolitičkoj disocijaciji i osmotičke pojave
5. Merenje provodljivosti rastvora
6. Ekvivalentna provodljivost i koncentracija. Kohlrausch-ov zakon
7. Teorija o elektrolitičkoj disocijaciji
8. Savremeno znanje i teorija o elektrolitičkoj disocijaciji
9. Galvanski elementi
10. Elektromotorna sila i hemijski afinitet. Elektrohemijski red elemenata
11. Supertenzija. Proizvodi elektrolize

Glava 16. Termohemija
1. Hemijska energija
2. Reakciona toplota
3. Hess-ov zakon
4. Merenje reakcionih toplota
5. Endotermna i egzotermna jedinjenja
8. Toplotni efekat veze. Energija veze

Glava 17. Hemijska ravnoteža i brzina reakcije
1. Stepen do kojega se reakcija vrši
2. Zakon o dejstvu masa
3. Zakon o dejstvu masa i heterogeni sistemi
4. Disocijacija hidratizovanih soli
5. Uticaj pritiska i temperature na ravnotežu. Le Chatelier-ov princip
6. Brzina reakcije
7. Red reakcije
8. Neke tipične reakcije prvog i drugog reda
9. Kataliza
10. Tipovi katalizatora

Glava 18. Primena zakona o dejstvu masa na elektrolite
1. Ostwald-ov zakon razblaženja
2. Proizvod rastvorljivosti
3. Primena na kvalitativnu analizu. Taloženje
4. Jačina kiselina i baza
5. Hidroliza soli
6. Indikatori
7. Elektrometrijska, ili potenciometrijska titracija

Glava 19. Koloidno stanje
1. Graham-ovi eksperimenti
2. Suspenzoidi i emulzoidi
3. Spravljanje koloidnih rastvora
4. Osobine koloidnih rastvora
5. Veličina koloidnih čestica i njeno merenje

Glava 20. Vodonik i voda
1. Istorijat i nalaženje
2. Postajanje vodonika
3. Dobivanje i proizvodnja vodonika
4. Osobine vodonika
5. Formula i atomska težina vodonika
6. Oblici vodonika
7. Izotope vodonika
8. Upotreba vodonika
9. Položaj vodonika u periodnom sistemu
10. Voda, sastav
11. Nalaženje vode
12. Prečišćavanje vode za gradsku upotrebu
13. Tvrda voda
14. Omekšavanje vode
15. Prečišćavanje vode za naučne svrhe
16. Osobine vode
17. Voda kao katalizator
18. Adiciona jedinjenja vode
19. Vodonikperoksid. Postajanje i dobivanje
20. Nalaženje i osobine vodonikperoksida
21. Sastav i konstitucija vodonikperoksida

Glava 21. Kiseonik
1. Istorijat i nalaženje
2. Dobivanje i proizvodnja kiseonika
3. Osobine kiseonika
4. Formula i atomska težina kiseonika
5. Izotope kiseonika
6. Upotreba kiseonika
7. Oksidi
8. Dobivanje oksida
9. Kiseline, baze i soli
10. Kiseline, baze i soli prema teoriji o elektrolitičkoj disocijaciji
11. Oksidacija i redukcija
12. Ozon
13. Osobine ozona
14. Formula i struktura ozona
15. Dokazivanje i odredivanje ozona
16. Upotreba ozona

Glava 22. Ugljenik
1. Jedinstveni karakter ugljenika
2. Alotropija i varijeteti ugljenika
3. Čađ, drveni i životinjski ugalj
4. Osobine amorfnog ugljenika
5. Ugalj
6. Koks
7. Grafit
8. Dijamant
9. Unutrušnja struktura alotropskih oblika ugljenika
10. Atomska težina ugljenika
11. Ugljovodonici. Metan
12. Formula metana
13. Etilen
14. Acetilen
15. Gas za osvetljenje
16. Fabrikacija gasa za osvetljenje
17. Sporedni proizvodi fabrikacije gasa za osvetljenje
18. Nafta iz ugija
19. Ugljenikovi oksidi. Ugljendioksid
20. Formula i osobine ugljendioksida
21. Upotreba ugljendioksida
22. Karbonati
23. Određivanje starosti pomoću radiougljenika
24. Ugljenmonoksid
25. Generatorski gas
26. Vodeni gas
27. Formula i osobine ugljenmonoksida
28. Dokazivanje i određivanje ugljenmonoksida
29. Upotreba ugljenmonoksida
30. Ugljensuboksid
31. Ugljendisulfid
32. Ugljentetrahlorid
33. Dicijan i njegova jedinjenja
34. Cijanovodonična kiselina
35. Cijanska kiselina i cijanati
36. Sagorevanje i plamen
37. Luminoznost (svetlina) plamena
38. Bunzenova grejalica
39. Lampa sigurnosti

Giava 23. Azot
1. Nalaženje i dobivanje
2. Osobine azota
3. Aktivni azot
4. Upotreba azota
5. Formula i atomska težina azota
6. Dokazivanje i određivanje azota
7. Hidridi azota. Amonijak
8. Dobivanje amonijaka
9. Osobine amonijaka
10. Upotreba amonijaka
11. Formula amonijaka
12. Dokazivanje i određivanje amonijaka
13. Amon-soli
14. Hidrazin
15. Azotovodonična kiselina
16. Dejstvo halogena na amonijak i amon-soli
17. Azot-trihlorid
18. Azotjodid
19. Fiksacija azota. Azotov ciklus
20. Azotna kiselina, istorijat i nalaženje
21. Dobivanje azotne kiseline
22. Osobine azotne kiseline
23. Dejstvo azotne kiseline na metale
24. Upotreba azotne kiseline
25. Dokazivanje i određivanje azotne kiseline
26. Nitrati
27. Azotasta kiselina
28. Hipoazotasta kiselina
29. Azotovi oksidi
30. Azotsuboksid
31. Azotmonoksid
32. Azot-trioksid
33. Azotdioksid, azot-tetroksid, azotperoksid
34. Azotpentoksid
35. Drugi azotovi oksidi
36. Nitrozilhlorid

Glava 24. Sumpor
1. Istorijat i nalaženje
2. Dobivanje sumpora
3. Alotropija sumpora
4. Sumpor i pravilo faza
5. Rombični, oktaedarski ili a-sumpor
6. Monoklinični, prizmatični ili p-sumpor
7. Plastičan ili -/-sumpor
8. Amorfni sumpor. Koloidni ili 6-sumpor
9. Tečan sumpor
10. Osobine sumpora
11. Upotreba sumpora
12. Atomska težina i molekulska težina sumpora
13. Vodoniksulfid ili sumporvodonik. Istorijat i nalaženje
14. Dobivanje vodoniksulfida
15. Osobine vodoniksulfida
16. Dejstvo vodoniksulfida na rastvore metalnih soli
17. Formula vodoniksulfida
18. Dokazivanje i određivanje vodoniksulfida
19. Vodonikpersulfid ili vodonikdisulfid
20. Sumpordioksid, anhidrid sumporaste kiseline
21. Osobine sumpordioksida
22. Upotreba sumpordioksida
23. Formula sumpordioksida
24. Sumporasta kiselina
25. Sulfiti
26. Sumportrioksid, anhidrid sumporne kiseline
27. Osobine sumportrioksida
28. Sumporna kiselina
29. Industrijsko dobivanje sumporne kiseline. Proces komora
30. Kontaktni proces
31. Osobine sumporne kiseline
32. Upotreba sumporne kiseline
33. Formula sumporne kiseline
34. Dokazivanje i određivanje sumporne kiseline i sulfata
35. Sulfati
36. Pirosumporna kiselina i pirosulfati
37. Persumporna kiselina i persulfati
38. Tiosumporna kiselina i tiosulfati
39. Drugi oksidi sumpora
40. Druge kiseline izvedene od sumpora
41. Politionske kiseline
42. Halogenidi sumporovih kiselina
43. Tionilhalogenidi
44. Sulfuril-jedinjenja
45. Halogenidi sumpora

Glava 25. Halogeni
1. Halogenska grupa elemenata
2. Fluor
3. Fluorovodonik
4. Kiseonična jedinjenja fluora
5. Hlor
6. Laboratorijsko i industrijsko dobivanje hlora
7. Osobine hlora
8. Upotreba hlora
9. Formula i atomska težina hlora
10. Dokazivanje i određivanje hlora
11. Hlorovodonik, hlorovodonična kiselina
12. Osobine hlorovodonika
13. Upotreba hlorovodonične kiseline
14. Sastav i formula hlorovodonika
15. Hloridi
16. Oksidi hlora
17. Oksi-kiseline hlora
18. Hlorna kiselina i hlorati
19. Perhlorna kiselina i perhlorati
20. Brom
21. Bromovodonik, bromovodonična kiselina
22. Jedinjenja broma i kiseonika
23. Jod
24 Jodovodonik, jodovodonična kiselina
25. Oksidi joda
26. Oksi-kiseline joda
27. Međuhalogenska jedinjenja
28. Soli joda
29. Astat. Atomski broj 85
30 Halogenska familija elemenata

Glava 26. Atmosfera i inertni gasovi
1. Opšte o atmosferi
2. Lavoisier-ovi eksperimenti o sastavu vazduha
3. Sastojci atmosfere
4. Da li je vazduh smesa ili jedinjenje?
5. Analiza vazduha
6. Inertni gasovi, istorijat i dobivanje
7. Helijum
8. Neon
9. Argon
10. Kripton i ksenon
11. Radon, teron ili aktinon
12. Familija inertnih gasova

Glava 27. Metali
1. Opšti deo. Nalaženje
2. Obogaćivanje minerala
3. Vađenje metala iz njihovin ruda
4. Osobine metala
5. Oksidi i hidroksidi metala
6. Metalni karbonati
7. Metalni hloridi, nitrati, sulfidi i sulfati

Glava 28. Alkalni metali
1. I grupa periodnog sistema
2. Litijum
3. Hidrid, oksidi i hidroksid litijuma
4. Litijumove soli
5. Upotreba litijuma i litijumovih jedinjenja
6. Dokazivanje i odredivanje litijumovih jedinjenja
7. Natrijum, istorijat i nalaženje
8. Dobivanje metalnog natrijuma
9. Osobine natrijuma
10. Upotreba natrijuma
11. Atomska težina natrijuma
12. Hidrid i oksidi natrijuma
13. Natrijumhidroksid. Kaustična soda
14. Osobine natrijumhidroksida
15. Upotreba natrijumhidroksida
16. Natrijumove soli. Natrijumkarbonat
17. Halogeni natrijunia
18. Sulfati, sulfiti i tiosulfat natrijuma
19. Natrijumamidi. Natrijumcijanid
20. Natrijumfosfati
21. Dokazivanje i određivanje natrijuma
22. Kalijum
23. Hidrid i oksidi kalijuma
24. Kalijumhidroksid
25. Kalijumove soli
26. Kalijumnitrat, šalitra
27. Sulfidi i sulfati kalijuma
28. Dokazivanje i određivanje kalijuma
29. Rubidijum i cezijum
30. Elemenat br. 87. Francijum

Glava 29. Bakar, srebro i zlato
1. Bakar, istorijat i nalaženje
2. Industrijsko dobivanje bakra
3. Osobine bakra
4. Legure bakra
5. Upotreba bakra
6. Atomska težina bakra
7. Hidridi i oksidi bakra
8. Hidroksidi bakra
9. Soli bakra. Ravnoteža između kupro- i kupri-soli
10. Kupro-soli
11. Kupri-soli
12. Dokazivanje i određivanje bakra
13. Srebro, istorijat i nalaženje
14. Vadenje srebra
15. Odvajanje srebra iz olova
16. Elektrolitički proces za vađenje srebra
17. Osobine srebra
18. Upotreba srebra
19. Atomska težina srebra
20. Oksidi srebra
21. Soli srebra
22. Dokazivanje i određivanje srebra
23. Fotografija
24. Zlato, istorijat i nalaženje
25. Vađenje zlata
26. Osobine zlata
27. Upotreba zlata
28. Atomska težina zlata
29. Jedinjenja zlata
30. Oksidi i hidroksidi zlata
31. Druga jedinjenja zlata
32. Dokazivanje i odredivanje zlata
33. Međusobni odnosi elemenata I grupe

Glava 30. Zemnoalkalni metali
1. II grupa periodnog sistema
2. Berilijum
3. Magnezijum, istorijat i nalaženje
4. Industrijsko dobivanje magnezijuma
5. Osobine magnezijuma
6. Upotreba magnezijuma
7. Atomska težina magnezijuma
8. Magnezijum-hidrid, oksid i hidroksid
9. Magnezijumove soli
10. Dokazivanje i određivanje magnezijuma
11. Kalcijum, istorijat i nalaženje
12. Industrijsko dobivanje metalnog kalcijuma
13. Osobine kalcijuma
14. Atomska težina kalcijuma
15. Kalcijum-hlorid, nitrid i karbid
16. Oksidi i hidroksidi kalcijuma
17. Kalcijumove soli
18. Dokazivanje i određivanje kalcijuma
19. Stroncijum
20. Stroncijumova jedinjenja
21. Barijum, istorijat, nalaženje i vađenje
22. Atomska težina barijuma
23. Oksidi i hidroksidi barijuma
24. Barijumove soli
25. Dokazivanje i odredivanje barijuma
26. Radijum

Glava 31. Cink, kadmijum i živa
1. Cink, istorijat i nalaženje
2. Vađenje cinka
3. Osobine cinka
4. Upotreba cinka
5. Atomska težina cinka
6. Hidrid, oksidi i hidroksidi cinka
7. Cinkove soli
8. Dokazivanje i određivanje cinka
9. Kadmijum
10. Kadmijumova jedinjenja
11. Dokazivanje i određivanje kadmijuma
12. Živa, istorijat, nalaženje i vađenje
13. Osobine žive
14. Atomska težina žive
15. Oksidi žive
16. Živine soli
17. Merkuro-soli
18. Merkuri-soli
19. Dokazivanje i odredivanje žive
20. Međusobni odnosi elemenata II grupe

Glava 32. Bor, aluminijum, galijum, indijum i talijum
1. III grupa periodnog sistema
2. Bor
3. Jedinjenja bora
4. Borne kiseline
5. Natrijumborati. Boraks
6. Druga jedinjenja bora
7. Dokazivanje i određivanje bora
8. Aluminijum
9. Osobine aluminijuma
10. Upotreba aluminijuma
11 Atomska težina aluminijuma
12. Aluminijum-hidrid, nitrid i karbid
13. Aluminijum-oksid i hidroksid
14. Aluminijumove soli
15. Aluminijumsulfat. Stipse
16. Dokazivanje i određivanje aluminijuma
17. Galijum, indijum i talijum

Glava 33. Skandijum, itrijum, lantan, retke zemlje (lantanidi) i transuranski elementi
1. Ogranak A III grupe periodnog sistema
2. Skandijum, itrijum i lantan
3. Aktinijum
4. Lantanidi ili retke zemlje
5. Elektronska struktura lantanida
6. Izolovanje lantanida
7. Transuranski elementi
8. Međusobni odnosi elemenata III grupe

Glava 34. Silicijum, kalaj, olovo i drugi elementi IV grupe
1. IV grupa periodnog sistema
2. Silicijum
3. Hidridi i karbidi silicijuma
4. Silicijumdioksid, silika
5. Silicijumove kiseline
6. Silikati
7. Halogeni silicijuma
8. Germanijum
9. Kalaj
10. Osobine kalaja
11. Upotreba kalaja
12. Atomska težina kalaja
13. Oksidi i hidroksidi kalaja. Kalajne kiseline
14. Soli kalaja
15. Dokazivanje i odredivanje kalaja
16. Olovo
17. Osobine olova
18. Upotreba olova
19. Atomska težina olova
20. Hidrid i oksidi olova
21. Soli olova
22. Jedinjenja četvorovalentnog olova
23. Dokazivanje i odredivanje olova
24. Ogranak A IV grupe periodnog sistema
25. Torijum
26. Međusobni odnosi elemenata IV grupe

Glava 35. Fosfor i ostali elementi V grupe
1. V grupa periodnog sistema
2. Fosfor, istorijat i nalaženje
3. Industrijsko dobivanje fosfora
4. Osobine fosfora
5. Upotreba fosfora
6. Atomska i molekulska težina fosfora
7. Hidridi fosfora
8. Oksidi fosfora
9. Kiseline fosfora
0. Fosforne kiseline
11. Dokazivanje i određivanje fosfata
12. Halogenidi fosfora
13. Sulfidi fosfora
14. Arsen, istorijat, nalaženje i dobivanje
15. Osobine, upotreba, atomska i molekulska težina arsena
16. Hidridi i oksidi arsena
17. Halogenidi i sulfidi arsena
18. Dokazivanje arsena
19. Antimon, istorijat, nalaženje i dobivanje
20. Osobine, upotreba, atomska i molekulska težina antimona
21. Hidridi i oksidi antimona
22. Druga jedinjenja antimona
23. Bizmut, istorijat, nalaženje i dobivanje
24. Hidrid i oksidi bizmuta
25. Druga jedinjenja bizmuta Elementi ogranka V A
26. Međusobni odnosi elemenata V grupe

Glava 36. Selen, telur i polonijum
1. Grupa VI B periodnog sistema
2. Selen
3. Telur
4. Polonijum

Glava 37. Hrom, molibden, volfram i uran
1. Grupa VI A periodnog sistema
2. Hrom, istorijat, nalaženje i vađenje
3. Osobine, upotreba i atomska težina hroma
4. Oksidi i hidroksidi hroma
5. Hromo-soli
6. Hromi-soli
7. Dokazivanje i određivanje hroma
8. Molibden
9. Volfram
10. Uran
11. Međusobni odnosi elemenata VI grupe

Glava 38. Manganova grupa
1. VIII grupa periodnog sistema
2. Mangan
3. Oksid mangana
4. Oksi-kiseline mangana
5. Soli mangana
6. Dokazivanje i određivanje mangana
7. Tehnecijum i renijum
Međusobni odnosi elemenata ogranka VII A

Glava 39. Gvožđe, kobalt, nikal i platinski metali
1. VIII grupa periodnog sistema
2. Gvožđe, istorijat i nalaženje
3. Vađenje gvožđa iz njegovih ruda
4. Kovno gvožđe
5. Industrijsko dobivanje čelika
6. Konstitucija i osobine gvožđa i čelika
7. Oksidi i hidroksidi gvožda
8. Soli gvožđa. Fero-soli
9. Feri – soli
10. Ferocijanidi i fericijanidi
11. Karbonili gvožđa
12. Dokazivanje i određivanje gvožđa
13. Kobalt
14. Oksidi i hidroksidi kobalta
15. Kobaltove soli
16. Dokazivanje i određivanje kobalta
17. Nikal
18. Oksidi i hidroksidi nikla
19. Niklove soli
20. Dokazivanje i određivanje nikla
21. Platinski metali
22. Osobine i upotreba platinskih metala
23. Oksidi i hidroksidi platinskih metala
24. Druga jedinjenja platinskih metala
25. Kompleksna jedinjenja elemenata VIII grupe i slične supstance
26. Elektronska teorija valence i Werner-ova teorija
27. Međusobni odnosi elemenata VIII grupe
Pitanja
Odgovori na pitanja
Registar

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">