Reklama

Priprema stočne hrane predviđa različite vrste konzerviranja. Procesi mogu biti zasnovani na aktivnosti mikroorganizama i na uslovima koji isključuju njihovu delatnost.

Procesi koji nastaju u toku sušenja sena i druge krme

Najrasprostranjeniji način konzerviranja zelene mase i drugih krmiva je sušenje. Sušenje trave se vrši različito – u otkosima, zavalama, plastovima, na vešalima itd. Čak i u uslovima suvog vremena, kada se sušenje odvija brzo, određeni gubici hranljivih materija u stočnoj hrani su neizbežni jer se u biljnoj masi nastavljaju disanja i drugi enzimski procesi.

U slučaju više ili manje dugotrajnog sušenja uloga ovih procesa izrazito raste. To vodi povećanju gubitaka, koji su umnogome povezani sa razmnožavanjem mikroorganizama u vlažnoj biljnoj masi. Da bi se ograničili gubici hranljivih materija, koristi se veštačko dosušivanje sena prinudnim ventiliranjem atmosferskim ili zagrejanim vazduhom (Đukić, Ilić, 1991).

U toku sušenja krmiva količina živih mikroorganizama u njemu se postepeno smanjuje. Pa ipak, prema istraživanjima Đukić i Ilić (1991) na kvalitetnom krmivu biljnog porekla uvek se može naći veći ili manji broj mikrobnih ćelija, svojstvenih epifitnoj mikroflori, kao i drugih mikroorganizama koji dospevaju iz zemljišta i vazduha (tab. 1, 2, 3) ali se nalaze u anabiotičkom stanju.

Pri vlaženju uskladištenog suvog krmiva u njemu se burno počinju odvijati mikrobiološki procesi, uz istovremeno povećavanje temperature. Ova pojava dobila je naziv „samozagrevanje“ ili „termogeneza“ i povezana je sa životnom aktivnošću mikroorganizama. Za sintetičke potrebe mikroorganizmi koriste 5-10% energije upotrebljenih hranljivih materija. Ostala energija se izdvaja u okolnu sredinu u vidu toplote. Na taj način termogeneza, u osnovi, zavisi od nepotpune utilizacije energije od strane mikroorganizama, koja se izdvaja u toku biohemijskih procesa.

Sadržaj

Glava 1. PRIPREMA STOČNE HRANE

Procesi koji nastaju u toku sušenja sena i druge krme
Industrijska proizvodnja dodataka za hranu
Biotehnološka modifikacija biljne hrane
Frakcionisanje zelene mase biljaka
Siliranje i senažiranje hraniva
Mikrobiologija siliranja i senažiranja
Stadijumi siliranja i senažiranja
Uticaj različitih faktora na regulaciju mikrobioloških procesa u silaži i senaži
Primena kultura mlečnokiselinskih bakterija u siliranju hrane
Proteinizacija biljne hrane za životinje
Bezotpadna životinjska farma

Glava 2. MIKROBIOLOGIJA ZRNA, BRAŠNA, PREKRUPE I KONCENTRATA

Mikroorganizmi zrna
Saprofitni mikroorganizmi zrna
Mikroorganizmi oštećenog zrna
Fitopatogeni i patogeni mikroorganizmi zrna
Promena sastava saprofitnih mikroorganizama uskladištenog zrna
Uticaj saprofitnih mikroorganizama na semenska, prehrambena i krmna svojstva zrna
Uloga mikroorganizama u procesu samozagrevanja zrna
Uticaj različitih načina sušenja na mikroorganizme zrna
Uticaj anaerobnih uslova na kvalitet i mikroorganizme uskladištenog zrna
Načini hemijske konzervacije zrna
Mikroorganizmi brašna i prekrupe
Mikroorganizmi koncentrata

Glava 3. PRIMENA PROIZVODA MIKROBNE SINTEZE ZA ISHRANU ŽIVOTINJA

Sinteza krmnih belančevina i aminokiselina
Mikrobiološka sinteza vitamina i enzima
Primena antibiotika u ishrani životinja
Literatura

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">