Ovo delo je pokušaj da se sintetički obuhvate saznanja u oblasti transformacije materije na nivou atomskog jezgra, tj. u oblasti nuklearne hemije u užem smislu, zatim radiohemije, radijacione hemije kao i njihove, skoro bezbrojne, primene. U tekstu se izdvajaju četiri dela u kojima se obrađuje:

a) Jezgra i izotopi, njihove osobine i promene (gl. II-VI, IX-X);
b) Radioaktivni elementi i, u širem smislu, fizičko-hemijsko ponašanje materije ,,u tragovima” (gl. VII, VIII. XVIII, XX i XXI);
c) Zračenja i njihovi efekti (gl. XI-XVII);
d) Radioaktivni i izotopski obeleživači (gl. XVIII-XXV).

Sadržaj ovog dela je dakle mnogo širi nego što ukazuje naslov. U stvari, radiohemija i radijaciona hemija (izuzev efekata X-zraka) i metode radioaktivnih obeleživača ne mogu se zamisliti bez zračenja koje je vezano za spontane ili iznuđene nuklearne promene. Ove discipline predstavljaju dakle razne grane i aspekte upotrebe i primene nuklearnih pojava, i mogu se savršeno uklopiti u naslov knjige. Izbor tog na- slova prema tome ne treba da podrži konfuziju koja se često javlja u vezi sa izrazima kao što su nuklearna hemija, radiohemija, hemija radioaktivnih elemenata itd. (cf. definicije na str. 24), i autor ne smatra da zbog te eventualne konfuzije treba da odustane od izraza „nuklearna hemija”. Kao što se molekulska hemija razvila u tesnoj vezi sa molekulskom fizikom, ali ipak kao autonomna disciplina, tako se i nuklearna hemija afirmiše kao sestrinska disciplina nuklearnoj fizici, sa svojim posebnim problemima, metodama i putevima prilaženja.

Ja sam se ograničio da samo ukratko ukažem na principe funkcionisanja nekih velikih aparata i mernih instrumenata koji se upotrebljavaju u nuklearnoj fizici i radiohemiji. Njihov detaljni opis nalazi se u specijalnim delima; jedino ona mogu da odgovore potrebama eksperimentatora.

Nasuprot tome, fizičko-hemijski aspekti izvesnih aparata i mernih instrumenata, kao na primer GM-brojač i nuklearna fotoploča, razmotreni su detaljno. Smatrao sam da nije korisno izložiti osnovne pojmove i zakone radioaktivnosti; pretpostavlja se da su čitaoci s njima upoznati. Međutim, bilo bi u suprotnosti sa dobrim običajima da doprinosi velikih majstora nuklearnih nauka ne budu pravilno ocenjeni u knjizi, i njihova imena istaknuta kao što zaslužuju. Zbog toga sam nastojao da u prvoj glavi sažeto opišem linije evolucije nuklearne fizike i hemije, divljenja vredne zbog brzine razvoja i rezultata koji su odlučujući za buđućnost čoveka.

Upravo zbog brzine tog razvoja i širine, kao i raznovrsnosti sadržaja koji se obrađuje, često sam sebi u početku redigovanja postavio pitanje ne bi li jedno kolektivno delo bilo poželjnije od individualnog, pogotovo što je kompetentnost svakog pojedinca nužno ograničena. Razlog što sam ipak izabrao drugu alternativu je taj što prva ima u najmanju ruku isto tako značajne nedostatke, među koje spada naročito teškoća da se postigne jedinstvo i dovoljna usklađenost, neophodna delu koje pretenduje da prikaže stanje jedne nauke.

Međutim, smatrao sam da je potrebno da veliki đeo rukopisa pošaljem izvesnom broju fizičara i hemičara koji su čitali jednu ili više glava, svaki prema svojoj specijalnosti. Na ovom mestu želim da se zahvalim gđi P. Bernoist i gg. A. Berthelot, G. Bouissieres, E. Broda, R. Latarjet, E. Lederer, M. Lefort, A. Maddock, F. Paneth, E. Picciotto, M. Surdin i J. Teillac za prijateljske i korisne primedbe i sugestije koje su mi uputili. Zahvaljujem se i mnogim autorima koji su mi stavili na raspolaganje dokumenta i slike ili mi odobrili da ih reprodukujern. Među ovima spomenuću gg. E. Amaldi, A, Brodski, H. Brown, M. Calvin, C. D. Corryell, F. Daniels, L. E. Glendenin, L. Gray, J. W. Heid, A. Holmes, F. Joliot, L. Leprince-Ringuet, G. Occhialini, D. J. Price, G. T. Seaborg, A. P. Vinogradov, zatim izdavači časopisa Physical Review, Visoki-komesar C.E.A., sekretarijat Brookhaven National laboratory itd. S poštovanjern želim da evociram i uspomenu na pokojnu Irenu Joliot-Curie, koja mi je odobrila da se poslužim laboratorijskim dnevnicima P. i M. Curie.

Najzad, želim da se zahvalim i gđi J. Haissinsky i gđi C. Vermeil koje su izvršile korekture otisaka.

Pariz, septembar 1956. M. II.

SADRŽAJ

PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU
PREDGOVOR AUTORA

I. — VELIKE ETAPE U RAZVOJU RADIOAKTIVNOSTI, NUKLEARNE FIZIKE I HEMIJE
1. Radioaktivnost i prvi radioaktivni elementi
2. Zračenje i teorija raspada atoma
3. Izotopija
4. Atomski model. Kvanti
5. Spektri
6. Transmutacije i veštačka radioaktivnost
7. Transuranski elementi i fisija
8. Akceleratori
9. Razvoj radiohemije

II. — FUNDAMENTALNE ČESTICE
1. Elementarna struktura materije
2. Masa i energija
3. Spin, statistika i paritet
4. Elektroni, pozitronijum
5. Nukleoni
6. Antinukleoni i neutrino
7. Mezoni
8. Kosmičko zračenje

III. — JEZGRA
1. Masa i naelektrisanja
2. Nuklearni momenti
3. Nuklearni poluprečnik
4. Stabilnost i energija vezivanja
5. Poluempirijska formula mase
6. Učestalost nuklida i pravila stabilnosti
7. Magični brojevi
8. Nuklearne sile
9. Model ljuski
10. Statistički modeli

IV. — SPONTANE RADIOAKTIVNE TRANSFORMACIJE
1. Radioaktivni procesi
2. Transformacije
3. Složeni i postepeni β—prelazi
4.Elektronski zahvat
5. Transformacija α
6. α — zračenje i nuklearna struktura
7. Emisija i unutrašnja konverzija
8. Nuklearna izomerija
9. Uticaj hemijskog stanja

V. — NUKLEARNE REAKCIJE
1. Opšti pojmovi
2. Reakcije sa neutronima
3. Reakcije sa protonima
4. Reakcije sa deuteronima i tritonima
5. Reakcije sa helionima
6. Reakcije teškim ubrzanim jonima
7. Fotonuklearne reakcije
8. Termonuklearne reakcije
9. Proizvođenje i reakcije mezona
Proizvođenje antinukleona
10. Mezonski atomi

VI. — FISIJA I NUKLEARNI REAKTORI
1. Fisija termalnim neutronima
2. Fisija brzim česticama i fotonima
3. Spontana fisija
4. Teorija fisije
5. Lančana reakcija
6. Rad termalnih reaktora
7. Karakteristike nekih termalnih reaktora
8. Drugi tipovi reaktora
9. Korišćenje energije fisije
10. Korišćenje zračenja i produkata fisije
11. Nuklearna oružja

VII. — PRIRODNI RADIOELEMENTI
1. Tritijum
2. Radioaktivni ugljenik, arheološki časovnik
3. Prirodni i radioaktivni elementi srednje mase
4. Tehnecijum i prometeum
5. Četiri radioaktivne serije
6. Polonijum
7. Astat i rador
8. Cis-urani
9. Uran

VIII. — TRANSURANSKI ELEMENTI
1. Vrste i nuklearne osobine
2. Uranidi
3. Kiridi
4. Elektronska struktura
Teorijska razmatranja
5. Spektri
6. Magnetna merenja
7. Dimenzije jona i struktura kristala
8. Hemijske činjenice i zaključci

IX. — IZOTOPSKI EFEKTI I ODVAJANJE IZOTOPA
1. Fizički izotopski efekti
2. Izotopski efekti vodonika i njegovih jedinjrnja
3. Hemijski izotopski efekti ravnoteže
4. Kinetički efekti
5. Eksperimentalni rezultati
6. Odvajanje izotopa metodama statističke fizike
7. Hemijske metode
8. Elektrohemijske metode
9. Spektrometrija mase i elektromagnetna odvajanja
10. Fotohemijska i druga odvajanja

X. — PRIMENA U GEOHEMIJI, GEOLOGIJI I ASTROFIZICI
1. Geohemija i astrofizika
2. Obilnost nalaženja elemenata u prirodi
3. Izotopske varijacije vodonika i kiseonika
4. Izotopske promene broma, litijuma i ugljenika
5. Izotopske promene silicijuma i sumpora
6. Stalnost atomskih težina
7. Radioaktivni minerali
8. Radioktivni elementi u vodi i vazduhu
9. Određivanje starosti minerala po metodi olova i helijuma
10. Određivanje starosti drugim metodama
11. Starost litosfere i Zemlje
12. Uslovi za stvaranje elemenata

XI. — RASIPANJE ENERGIJE ZRAČENJA U MATERIJI
1. Opšti pojmovi
2. Moć zaustavljanja
3. Domet α-zraka i protona
4. Apsorpcija elektrona
5. Zračenje uzmaka
6. Toplotni efekti
7. Elektromagnetna zračenja
8. Sekundarna zračenja
9. Doza i dozimetrija
10. Neutroni
11. Primene kod izučavanja strukture molekula

XII. — HEMIJSKO DEJSTVO JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, OPŠTI POJMOVI I REAKCIJE U GASOVIMA
1. Istorijski prikaz radijacione hemije
2. Energija stvaranja jednog jonskog para
3. Prostorna raspodela jona i radikala
4. Priroda prmarnih jona
5. Reakcije u gasovitom stanju
6. Geiger-Müllerov brojači

XIII. — RADIOLIZA VODE I VODENIH RASTVORA
1. Radioliza tečne vode
2. Oksidoredukcije u vodenim rastvorima
3. Teorija slobodnih radikala
4. Razvitak i nesigurnost teorije
5. Uticaj koncentracije i drugih kinetičkih faktora
6. Efekti nadmetanja: uloga sredine
7. Koloidni rastvori
8. Hemijska dozimetrija

XIV. — RADIOLIZA ORGANSKIH JEDINJENJA: BIOLOŠKI EFEKTI ZRAČENJA
1. Ugljovodonici
2. Alkoholi, aldehidi, kiseline
3. Halogena jedinjenja
4. Radijacionohemijska sinteza i polimerizacija
5. Vodeni rastvori
6. Biohemijska jedinjenja
7. Biološka dejstva
8. Genetski efekti
9. Anomalije metabolizma, anemija, karoinogeneza itd.
10. Radio-terapija i hemijska zaštita
11. Teorija mete
12. Fatalna doza i dozvoljena doza

XV. — DEJSTVO ZRAČENJA NA ČVRSTA TELA
1. Pomeranja atoma
2. Metali i legure
3. Poluprovodnici
4. Neprovodni i jonski kristali
5. Hemijska razlaganja
6. Polimeri

XVI. — FLUORESCENCA I BOJENJE IZAZVANI ZRAČENJEM
1. Prenos ekscitacione energije
2. Luminescenca i bojenje
3. Jonski kristali
4. Radiofotoluminescenca
5. Organska jedinjenja
6. Promena električnih osobina
7. Scintilacioni brojači
8. Autoradiografija i nuklearne emulzije
9. Razvijanje, desenzibilizacija i brisanje

XVII. — HEMIJSKI EFEKTI KOJI PRATE NUKLEARNE TRANSFORMACIJE
1. Szilard-Chalmersov efekat
2. Postignuta odvajanja
3. Nuklearni uzroci retenzije
4. Retenzija kod organskih jedinjenja
5. Mehanizam retenzije
6. Retenzija kiseoničkih anjona
7. Izomerni prelazi
8. Reakcije y, η
9. α emisije
10. β raspadi
11. Zahvat jedne čestice i emisija druge

XVIII. — RADIOAKTIVNI OBELEŽIVACI
1. Metoda
2. Izbor obeleživača
3. Obeležavanje
4. Uslovi primene i merenja
5. Hemija na nivou obeleživača

XIX. — IZOTOPSKE IZMENE
1. Opšte
2. Asocijativni mehanizam
3. Disocijativni mehanizam
4. Kinetika homogenih izmena
5. Izmena prenosom vodonikovih atoma
6. Izmena prenosom drugih atoma
7. Heterogene izmene
8. Autodifuzija u metalima
9. Difuzija u tečnoj fazi
10. Merenje površine

XX. — PRIMENA U ELEKTROHEMIJI
1. Izotopske izmene prenosom elektrona
2. Izmene između metala i jona
3. Korozija i pasivnost
4. Elektroliza u prisustvu obeleživača
6. Kritični potencijal izdvajanja
7. Odnosi sa Nernstovom jednačinom
8. Heterogenost elektrockiih površina

XXI. — RASPODELA JEDNE MIKROKOMPONENTE IZMEDU DVE FAZE
1. Povlačenje
2. Adsorpcija
3. Mešoviti kristali
4. „Anormalni“ mešoviti kristali
5. Radiokoloidi
6. Radioaktivni aerosoli
7. Raspodela između rastvarača
8. Hromatografija
9. Hromatografija na hartiji
10. Kondenzacija i isparavanje molekulskih slojeva
11. Emanaciona sposobnost

XXII. — PRIMENA U ANALITICI
1. Odvajanje radioaktivnih elemenata
2. Kontrola analitičkih metoda
3. Metoda radiometrijske analize
4, Određivanje pomoću izotopnog razblaženja
5. Metoda aktivacije
6. Merenja na osnovu apsorpcije i difuzije čestica

XXIII. — PRIMENA IZOTOPSKIH OBELEŽIVAČA U IZUČAVANJU MEHANIZMA HEMIJSKIH REAKCIJA
1. Primena u neorganskoj hemiji
2. Kiselo-bazna kataliza
3. Hidroliza i esterifikacija
4. Organske oksidacije
5. Kinetička izotopska metoda
6. Prenosi atoma i razlaganje
7. Heterogena kataliza površinske reakcije

XXIV. — PRIMENA IZOTOPSKIH OBELEŽIVAČA U BIOHEMIJI, FIZIOLOGIJI I MEDICINI
1. Obeležavanje radioaktivnim ugljenikom. Fotosinteza
2. Ispitivanje metabolizma pomoću stabilnih izotopa
3. Obeležavanje tritijumom
4. Radioaktivni fosfor
5. Radioaktivni sumpor i radioaktivni jod
6. Radioaktivno gvožđe
7. Cirkulacija i propustljivost u organizmima
8. Klinička i terapeutska primena

XXV. — PRIMENA U TEHNICI I INDUSTRIJI
1. Metalurgija
2. Rudnici. Nafta
3. Plastične mase i tekstil
4. Elektricitet
5. Poljoprivreda
6. Namirnice
7. Industrija i razne tehnike
8. Raspodela izotopa prema njihovom korišćenju

  • Autor
    Članci
  • Komentari (1)
    Član 7.941

    Izvanredni naslovi..Emotivno sam vezan za period pre nego sto je Nuklearni Institut u Vinci postao kokosarnik.. moze li se dobiti-naruciti knjiga ili kopija. Molim odgovor na : magsower@gmail.com

Odgovor na: Nuklearna hemija i njene primene

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">