Već duže vremena zapaža se u našoj zemlji nedostatak savremenog udžbenika za obrazovanje kadrova za industriju šećera, a isto tako i pomanjkanje stručno obrađene materije koja može poslužiti za lakše savladavanje složene problematike proizvodnje šećera kadrovima u praksi.

Ovakvo stanje uslovljeno je svakako činjenicom što naša zemlja raspolaže ograničenom mogućnošću razvoja industrije šećera, i ima relativno mali broj kadrova koji koriste usko specijalističku literaturu. Međutim, zahvaljujući inicijativi Poslovnog udruženja industrije šećera i razumevanju koje su pokazale naše šećerane, stvorene su mogućnosti da se i u našoj zemlji publikuje prvi kompletniji udžbenik za ovu industrijsku granu.

Radeći na koncepciji udžbenika autori su pošli od činjenice da industrija šećera ne raspolaže mogućnošću obezbeđenja sredstava za više tehnoloških publikacija na raznim nivoima. Usled toga udžbenik je obrađen u vidu osnova tehnologije šećera, pri čemu su data objašnjenja osnovnih pojmova i teorijskih osnova za glavne faze tehnološkog postupka prerade repe, obrađene su karakteristike većine savremenih načina prerade u pojedinim fazama, nešto detaljnije su obrađene tehnologije pomoćnih proizvoda i nuzproizvoda, data su šira objašnjenja o materiji organizovanja pogona šećerane, i neophodne informacije o proizvodnji pare i energije i povezanosti industrije šećera s poljoprivredom.

Obrađujući materiju autori su naišli na niz teškoća među kojima je najveću činila terminologija, koja kod nas nije sređena ni za opšte tehničke pojmove, a pogotovo za specijalne termine užih tehnoloških područja. Primera radi navodimo termine za čišćenje difuznog soka: predlučenje, predkrečenje, predčišćenje, preddefekacija, ili glavno čišćenje, glavna defekacija itd. Konsultujući jezičke stručnjake autori su se odlučili za pojmove predefekacija i defekacija, slično francuskoj terminologiji. U nekim slučajevima zadržana je terminologija uobičajena u industrijskoj praksi iako ona nije potpuno ispravna, na primer: difuzna baterija, difuzni sok, otparna stanica i slično. Neke od termina autori su, prema sklonosti, proizvoljno koristili, kao što su suva materija i suva supstanca, ne opredeljujući se isključivo za jedan od njih.

Osim terminologije veliku teškoću činilo je pisanje udžbenika za dva nivoa i to, za visokokvalifikovanog specijalizovanog radnika i inženjera.

Zbog toga se u tekstu pojavljuje veći broj detaljnijih opisa aparata, uređaja ili postupaka od onog koji bi bio u udžbeniku isključivo za inženjere, dok su teorijske partije svedene na meru koja se može savladati na drugom stepenu specijalizovanih studija.

Dalju teškoću činilo je ujednačavanje stila pisanja u čemu autori, i pored velikih napora, nisu potpuno uspeli.

Na kraju autori osećaju obavezu da izraze zahvalnost inž. D. Đorđeviću i inž. S. Sekuliću koji su pri recenziji vrlo korisnim savetima omogućili da se pojedini delovi teksta znatno bolje srede ili objasne, a isto tako i B. Kamenoviću i inž. J. Viktoroviću koji su s velikom pažnjom pratili izradu ovog udžbenika.

Dr inž. Slobodan Šušić i inž. Emil. M. Guralj

Sadržaj

UVOD
A. Uloga ugljenih hidrata i saharoze u ishrani čoveka
B. Razvoj i današnje stanje proizvodnje i potrošnje šećera u svetu i SFR Jugoslaviji
C. Ekonomika gajenja šećerne repe
Literatura

1. GLAVA ŠEĆERNA REPA

A. Biološko-tehnološke osobine šećerne repe
B. Osnovi biosinteze saharoze
C. Proizvodnja šećerne repe za industriju
D. Zaštita šećerne repe od bolesti i štetočina
E. Vađenje šećerne repe
F. Dovoz repe s polja do fabrike
G. Čuvanje šećerne repe
H. Hemijski sastav šećerne repe
I.Tehnološke osobine osnovnih jedinjenja repe
1. Monosaharidi repe
2 Polisaharidi repe
a)Saharoza
b)Rafinoza
e)Kestoza
d)Celuloza
3. Lignin
4. Pektinske materije
5. Arabani i galaktani
6. Organske kiseline
7.Saponini
8.Bojene materije repe
9. Belančevine
10. Amkiokiseline
11.Amidi
12.Organske baze
13. Mineralna azotna jedinjenja
14. Masti repe
15.“Škodljivi azot“
16.Neorganski nešećeri repe
Literatura

2. GLAVA OSNOVI TEHNOLOŠKOG POSTUPKA PRERADE ŠEĆERNE REPE

Uvod
A.Priprema repe za ekstrakciju
B.Ekstrakcija šećera iz repinih rezanaca difuzijom
C.Čišćenje difuznog soka defekacijom i saturacijom
D.Koncentrovanje soka uparavanjem
E.Kristalizacija šećera
Literatura

3. GLAVA PRIPREMANJE ŠEĆERNE REPE ZA EKSTRAKCIJU

A.Dovoz i istovar repe
B.Skladištenje repe — repni kanali
C.Hvatači kamena i hvatači slame
D.Dizanje repe u fabriku
E.Pranje repe
F.Podizanje repe do vage
G.Merenje oprane repe
H.Rezanje repe
1.Mašine za rezanje repe
2.Noževi za rezanje repe
3.Kutije za noževe
4.Kvalitet rezanaca
5.Izračunavanje kapaciteta repnih rezalica
6.Oštrenje noževa
a)Oštrenje Königsfelder-noževa
b)Oštrenje Goller-noževa
I.Prerada korenčića
Literatura

4. GLAVA EKSTRAKCIJA SOKA IZ REPE — DIFUZIJA

A.Osnovni pojmovi o difuziji
B.Priprema repnih rezanaca za ekstrakciju
C.Tehnološki faktori za regulisanje difuzije
1.Principi dobijanja i količina difuznog soka
2.Brzina kretanja ekstrakcione tečnosti
3.Vreme trajanja difuzije
4.Kvalitet i osobine rezanaca
5.Osobine vode za ekstrakciju
6.Dejstvo mikroorganizama na difuziji
D.Diskontinualna ekstrakcija — difuzna baterija
1.Princip rada difuzne baterije
2.Priprema zakona Fika na rad difuzne baterije
E.Postupci za kontinualnu ekstrakciju
1.Klasifikacija kontinualnih difuznih aparata
2.Difuzni aparati s dirigovanim tokom rezanaca i soka
a) RT-difuzer — difuzer s ćelijama
b) De Smet-difuzer — difuzer s prskanjem soka
3. Difuzni aparati s dirigovanim tokom rezanaca
a) Olier-difuzer
b) Oppermann i Deichmann-difuzer
c)J-difuzer G. Oplatke
4.Difuzni aparati bez dirigovanog toka rezanaca
a)Stojeći cilindri
1.Difuzni toranj — BMA
2.Difuzni toranj Buckau-Wolf
b) Ležeće korito
DdS-difuzer
5. Komparativna analiza podataka
F. Matematska teorija kontinuirane protustrujne ekstrakcije
1. Teorijski osnovi kontinualne protustrujne ekstrakcije zasnovani na zakonu A. Fika — Teorija P. M. Silina
2. Primena teorije P. M. Silina na rad difuzne baterije
3. Noviji pogledi na izračunavanje gubitaka na difuziji
4. Dalji razvoj teorije difuznih aparata
G. Principi sastavljanja bilansa na difuziji
1. Materijalni bilans na difuziji
2. Toplotni bilans na difuziji
3. Bilans vode na difuziji
Literatura

5. GLAVA ČIŠĆENJE DIFUZNOG SOKA

A. Problemi čišćenja difuznog soka
B. Tehnološke osobine jedinjenja važnih za čišćenje soka
1. Tehnološke osobine vode
2. Tehnološke osobine kalcijumhidroksida
3. Tehnološke osobine ugljene-kiseline
4. Tehnološke osobine kalcijumkarbonata
C. Principi čišćenja difuznog soka
D. Hemijske promene na defekaciji
1. Promene u sistemu: kalcijumhidroksid — saharoza — voda
2. Reakcije sa kalcijumovim jonom
3. Reakcije sa hidroksilnim jonom
E. Predefekacija
F. Progresivna predefekacija
G. Progresivna predefekacija sa stabilizacionim efektom Brieghel-Müllera
H. Vraćanje muljnog soka na predefekaciju
I. Defekacija
K. Prva saturacija
1. Osnovi tehnološkog postupka
2. Hemijske promene na prvoj saturaciji
L. Druga saturacija
1. Osnovi tehnološkog postupka
2. Hemijske promene na drugoj saturaciji
3. Sastav i osobine soka druge saturacije
4. Kvantitativne promene difuznog soka u toku čišćenja
a) Efekat čišćenja na defekaciji i saturaciji
b)Gubitak šećera na defekaciji i saturaciji
M. Defekosaturacija
Uvod
1. Defekosaturacija po metodi J. Dedeka, J. Vašatka i Dostala
2. Defekosaturacija po metodi Oplatke i Barcsaya
3. Defekosaturacija po metodi St. Böttgera
4. Defekosaturacija po metodi St. Böttgera i D. Beckera
a) Prva varijanta
b) Druga varijanta
5. Defekosaturacija po sistemu Dormagen
6. Defekosaturacija po sistemu Dorr-Oliver
7. Progresivna defekosaturacija po sistemu Schneider — BMA
8. Defekosaturacioni postupak Instituta za prehrambenu industriju u Novom Sadu
9. Defekosaturacija po S. Zagrodskom
10. Postupak čišćenja soka po O. Wiklundu i L. Lindbladu
N. Metode dopunskog čišćenja retkog soka
1. Sulfitacija retkog soka
2. Primena jonoizmenjivača za čišćenje šećernih sokova
a)Teorijski osnovi primene jonoizmenjivača
b)Princip čišćenja retkog soka pomoću jonoizmenjivača
c)Problemi primene jonoizmenjivača u industriji šećera
Literatura

6. GLAVA FILTRACIJA SOKOVA

A.Opšti pojmovi o filtraciji
Uvod
1.Teorijski osnovi filtracije
2.Parametri filtracije
a)Viskozitet
b)Temperatura
c)Pritisak
d)Talog
e)Trajanje filtracije
B.Aparati za filtraciju velikih količina taloga
1.Filtar-prese s ramovima
a)Opis konstrukcije filtar-prese
b)Rad na filtar-presama
c)Smetnje u radu na filtar-presama
2.Drugi tipovi filtara na pritisak
C. Kontinualna dekantacija i filtracija
1.Opšti pojmovi
2.Dekanteri
a)Statički dekanteri
b)Mehanički dekanteri
3.Kontinualni vakuum-filtri
a)Princip rada vakuum-filtara
b)Vakuum-filtri sa ćelijama
c)Vakuum-filtri bez ćelija
d)Upoređenje vakuum-filtara sa ćelijama i bez ćelija
e)Određivanje kapaciteta vakuum-filtara
f)Uređenje stanice za kontinualnu filtraciju
g)Prednosti kontinualne filtracije prema radu s filtar-presama
4. Kontrola filtracije
a)Određivanje filtracionog koeficijenta
b)Određivanje brzine sedimentacije
c)Određivanje zapremine mulja
D.Aparati za filtraciju malih količina taloga
1.Mehanički filtri
2.Keramički filtri
3.Naplavni filtri
a)Naplavni filtracioni materijal
b)Opis naplavnih filtara
E.Hidrocikloni
1.Teorijski osnovi rada hidrociklona
2.Konstrukcija hidrociklona
Literatura

7. GLAVA UPARAVANJE SOKA

A.Svrha i obim uparavanja
B.Izvori toplotne energije za uparavanje soka
C.Princip uparavanja soka i potrošnja pare
D.Opis aparata za uparavanje
E. Prenos toplote u uparivačima i parametri koji utiču na prenos
1. Statička visina soka u uparivaču
2. Visine i površine zagrevnih cevi
3. Prečnik cevi
4. Temperatura i viskozitet soka
5.Koncentracija soka
6.Inkrustacije na cevima
7.Nekondenzovani gasovi
8.Kondenzati
9.Predgrevanje soka
F.Otparna stanica sa višestrukim dejstvom (Multiple effect)
G. Otparna stanica pod vakuumom
1.Opis rada četvoročlane otparne stanice s O-tim telom
2.Korišćenje bridovih para
3. Približan proračun četvoročlane otparne stanice s 0-tim telom
4. Potrošnja pare na otparnoj stanici
5. Tačniji metod proračuna četvoročlane otparne stanice s 0-tim telom .
6. Izračunavanje zagrevne površine otparne stanice
H. Otparna stanica pod pritiskom
I.Tačniji metod proračuna tročlane otparne stanice pod pritiskom
K.Hemijski procesi na otparnoj stanici
1.Promene alkalnosti soka
2.Taloženje nekih komponenata soka
3.Povećanje obojenosti soka
L. Zagrevači sokova
M.Upotreba kondenzata u šećerani
1.Upotreba kondenzata za grejanje sokova
2.Upotreba kondenzata za razne svrhe u fabrici
a)Odvođenje kondenzata iz zagrevnih komora
b)Aparat za odvođenje kondenzata sa plovkom (kondenzni lonac)
c)Aparat za odvođenje kondenzata sistema „Niessner“
d)Kondenzni lonac sistema „Ulfheden“
N.Kompresija bridovih para
O.Barometarska kondenzacija
1.Izvori gasova koji dolaze u barometarsku kondenzaciju
a) Gasovi iz otparivača
b) Gasovi iz vode za kondenzaciju
c)Teorijska zapremina gasova
2.Vakuum-pumpe
3.Barometarska kolona
Literatura

8. GLAVA KRISTALIZACIJA ŠEĆERA

Uvod
A.Opšti pojmovi o rastvorima šećera
1.Čisti šećerni rastvori
2.Nečisti šećerni rastvori
B.Teorijski osnovi kristalizacije šećera
1.Nastajanje kristalnih centara
2.Brzina kristalizacije
a)Uticaj prezasićenosti rastvora na brzinu kristalizacije saharoze
b)Uticaj viskoziteta rastvora na brzinu kristalizacije saharoze
c)Uticaj mešanja rastvora na brzinu kristalizacije saharoze
d)Uticaj veličine i količine kristala u šećerovini na brzinu kristalizacije saharoze
e)Zaključak
3.Dalji razvoj teorije kristalizacije
4.Primena teorije faza na kristalizaciju šećernih rastvora
C.Vakuum-aparati
1.Opis vakuum-aparata
2.Kapacitet vakuum-aparata
3.Toplotna ekonomija pri kuvanju šećerovina
a)Suština uparavanja u vakum-aparatu
b)Toplotne osobine zagrevne pare
c)Transmisioni koeficijenti pri kuvanju šećerovina
d)Toplotne osobine šećerovine
e)Faktori toplotne ekonomije pri kuvanju šećerovina
f)Potrošnja pare u toku kuvanja šećerovina
g)Osnovni elementi toplotnog proračuna stanice za kuvanje šećerovina
4.Izračunavanje iskorišćenja šećera iz šećerovine
D.Tehnika kristalizacije šećera u praksi
1.Kuvanje šećera u vakuum-aparatima
a)Pripremne operacije
b)Kuvanje do pojave kristalnih centara
c)Unošenje kristalizacionih centara (jezgara) u sirup
d)Rastenje kristala
e)Dokuvavanje, stezanje i ispuštanje šećerovine
f)Trajanje kuvanja i organizacija rada na vakuum-stanici
g)Smetnje u toku kuvanja šećerovina
2.Produžavanje kristalizacije šećerovine u hladnjačama
a)Hlađenje i razblaživanje šećerovine
b)Hladnjače
c)Mešanje i hlađenje A-šećerovine
d)Mešanje i hlađenje B-šećerovine
e)Mešanje i hlađenje C-šećerovine
3.Kontrola kristalizacije
a)Konduktometrijska kontrola kristalizacije
b)Kontrola kristalizacije pogonskim refraktometrom
c)Kontrola kristalizacije meračem prezasićenosti
d)Kontrola kristalizacije pomoću „Sucroscopa“
e)Empirijska kontrola kristalizacije
E.Centrifuge
1.Princip rada centrifuga
2.Dejstvo centrifugalne sile
3.Opis centrifuge
a)Bubanj centrifuge
b)Zaštitna komora
c)Konstrukcija bubnja
d)Osovina centrifuge
e)Pogon centrifugalnog bubnja
f)Uređaj za kočenje centrifuge
g)Uređaj za puštanje šećerovine u centrifuge
4.Opis radnog ciklusa centrifuge
a)Punjenje bubnja centrifuge šećerovinom
b)Centrifugovanje i izdvajanje sirupa
c)Pranje kristala — afinacija
d)Deljenje sirupa
e)Kočenje centrifuge
f)Pražnjenje centrifuge
5.Kapacitet centrifuga
6.Automatizacija centrifuge
7.Kontinualne centrifuge
a)Kontinulana centrifuga sistema Escher-Wyss
b)Kontinualna centrifuga sistema Lehmann
F.Rad na stanici za kristalizaciju
1.Princip višestepene kristalizacije
2.Grafički prikaz višestepene kristalizacije
3.Proizvodnja sirovog šećera
a) Rad sa jednim proizvodom
b)Rad sa dva proizvoda uz vraćanje dela sirupa
c)Rad sa tri proizvoda
4.Proizvodnja belog šećera
a)Potrebne osobine gustog soka
b)Šeme kuvanja belog šećera sa tri proizvoda
c)Proizvodnja belog šećera kuvanjem četiri proizvoda
5. O uslovima postavljanja šema kuvanja šećera
6.Izračunavanje kvantitativnih odnosa za radnu šemu kuvanja
7.Rafinisanje sirovog šećera
a)Sastav sirovog šećera
b)Afinacija sirovog šećera
c)Priprema klera
d)Odbojavanje klera aktivnim ugljem
e)Proizvodi rafinerije
G.Obrada kristala posle izdvajanja na centrifugama
1.Transportovanje šećera do sušnice
2.Vlažnost šećera
3. Sušenje kristala
a)Sušnice u obliku bubnja
b)Turbinske sušnice sistema ,,Buttner“
4.Sortiranje kristala
5.Merenja i pakovanje kristalnog šećera
6.Skladištenje kristalnog šećera
7.Klasifikacija belog šećera
Literatura

9. GLAVA PROIZVODNJA KREČA, SATURACIONOG GASA I KREČNOG MLEKA

Uvod
A.Teorijski osnovi termičke disocijacije kalcijumkarbonata
1.Hemija termičkog razlaganja kalcijumkarbonata
2.Fizičke osobine kalcijumoksida i ugljendioksida
a) Fizičke osobine kalcijumoksida
b) Fizičke osobine ugljendioksida
B.Proizvodnja kreča i saturacionog gasa
1.Osobine i rad krečne peći
2.Konstrukcija i rad krečne peći
3.Puštanje u pogon krečne peći
4.Nedostaci u radu krečne peći
5.Kontrola rada krečne preći
a)Opšta kontrola
b)Primena podataka analize saturacionog gasa za kontrolu rada krečne peći
6.Priprema CO2 za saturaciju
7.Sastavljanje materijalnog bilansa za rad krečne peći
a)Izračunavanje potrebne količine krečnjaka
b)Izračunavanje potrebne količine vazduha i sastava saturacionog gasa
C.Proizvodnja krečnog mleka
Literatura

10. GLAVA PRERADA IZLUŽENIH REZANACA

A.Presovanje izluženih rezanaca
1.Opis vertikalne prese za rezance
2.Rad prese za izlužene rezance
3.Otpadna voda s presa za rezance
B.Sušenje izluženih rezanaca
Uvod
1.Opis rotacionog bubnja za sušenje rezanaca
2.Rad bubnja za sušenje rezanaca
3.Toplotna ekonomija pri sušenju izluženih rezanaca
4.Potrošnja toplote u bubnju za sušenje rezanaca
a)Gubitak toplote u peći sušnice
b)Utrošak toplote za zagrevanje suve supstance presovanih rezanaca
c)Utrošak toplote za zagrevanje vode u suvim rezancima
d)Utrošak toplote za isparavanje vode iz presovanih rezanaca i pregrevanje pare
e)Utrošak toplote za zagrevanje sekundarnog vazduha
f)Gubici toplote zračenjem i sprovodljivošću bubnja
g)Gubici toplote u dimnim gasovima
h)Toplotni bilans bubnja za sušenje presovanih rezanaca
5.Izolacija bubnja za sušenje
6.Kapacitet bubnja za sušenje rezanaca
7.Toplotni efekat bubnja za sušenje rezanaca
8.Korišćenje bubnja za sušenje drugih proizvoda
Literatura

11. GLAVA MELASA

A.Definicija i sastav melase
B.Teorijski osnovi obrazovanja melase
Uvod
1.Uticaj nešećera na rastvorljivost saharoze
a)Ispitivanja J. Dedeka
b)Ispitivanja I. Zukova, Brauna i H, Classena
c)Ispitivanja P, M. Silina i Z. A. Siline
2.Uticaj nešećera na brzinu kristalizacije saharoze
C.Proračun količine melase iz repe
D.Izdvajanje šećera iz melase
Uvod
1.Desaharifikacija melase pomoću kalcijumhidroksida
2.Desaharifikacija melase pomoću stroncijumhidroiksida
3.Desaharifikacija melase pomoću barijumhidroiksida
4.Desaharifikacija melase pomoću rastvarača .
5.Primena jonoizmenjivača za dejonizaciju melase
a)Postupak sa izdvajanjem dela jona
b)Assalini-postupak
c)Postupci dejonizacije melase katjonskim i anjonskim izmenjivačima ,
E.Iskorišćavanje šećera melase za biofermentacije
1.Neoksidativna vrenja pomoću kvasca
a)Dobijanje etilalkohola
b)Dobijanje kvasca
c)Dobijanje glicerina
2.Neoksidativna vrenja pomoću bakterija
3.Ostale biofermentacije
a)Oksidativna vrenja pomoću bakterija
b)Oksidativna vrenja pomoću plesni
F.Izdvajanje organskih nešećera
1.Dobijanje glutaminske kiseline
2.Dobijanje betaina
G.Izdavajanje soli
Literatura

12. GLAVA PARA I ENERGIJA

A.Proizvodnja toplote
Uvod
1.Opšta svojstva goriva
2.Vrste goriva
3.Kvalitet šljake
4. Sagorevanje
5.Ognjišta i rešetke
a)Principi u gradnji ognjišta
b)Rešetke za visokokalorične ugljeve
c)Ognjišta za ugljeve slabijeg kvaliteta
1.Stepenasta ložišta
2.Mehaničke rešetke sa potiskivanjem
3.Koritaste rešetke (Muldenrost)
6.Parni kotlovi
a)Kotlovi sa plamenim cevima
b)Kotlovi sa vodenim cevima
1.Kotlovi sa kosim cevima
a)Vodocevni kotlovi s nepodeljenim komorama
b)Vodocevni kotlovi sa podeljenim komorama ili sekcionalni kotlovi
2.Strmocevni kotlovi
7.Pregrejači pare
8.Korišćenje otpadne toplote
a)Ekonomizeri
b) Zagrevači vazduha
c)Niskotlačni kotlovi
d)Sušenje rezanaca pomoću dimnih gasova
9.Kontrola rada kotlovnice
10.Napojna voda
11.Zbirnici pare (Dampfspeicher)
B.Proizvodnja energije
1.Parne turbine
2.Elektrogeneratori
Literatura

13. GLAVA ORGANIZOVANJE POGONA ŠECERANE

A.Organizovanje i kontrola pogona u kampanji
1.Tehničko rukovodstvo fabrike
2.Rukovođenje pogonom i njegova kontrola
a)Služba analitičke kontrole pogona
b)Služba tehnološke kontrole pogona
c)Služba mašinske kontrole pogona
d)Služba elektrotehničke kontrole pogona
3.Regulacija automatizacija pogona
a)Automatizacija u industriji šećera
1.Signalizacija
2. Automatizacija tehnološkog postupka
b)Savremeno stanje automatizacije u industriji šećera
c)Automatizacija pomoćnih pogona
d)Ekonomika automatizacije u industriji šećera
1.Smanjenje potrebne radne snage
2.Uticaj automatizacije na proizvodnju šećera
3.Uticaj automatizacije na potrošnju goriva
4.Uticaj automatizacije na proizvodnost opreme
4. Racionalizacija proizvodnje šećera
5.Održavanje i remont fabričkih uređaja
6.Odbrana od požara
a)Opasnost od požara u šećerani
b)Uzroci nastajanja požara
c)Propisi za zaštitu zgrada od požara
d)Mere obezbeđenja fabrike od požara za vreme kampanje i remonta
B. Tehnološki pogonski bilansi
1. Bilans šećera
a)Principi proračuna iskorišćenja šećera
b)Pripreme za izradu bilansa i iskorišćenja šećera
c)Postupak pri izradi bilansa i iskorišćenja šećera
d)Dopuna bilansa i računa iskorišćenja šećera
2.Gubici šećera i uzroci grešaka pri njegovom određivanju
3.Bilans suve supstance repe
4.Bilans vode
a)Mesta potrošnje vode
b)Potrošnja vode za rad na repnim kanalima
c)Potrošnja vode za pranje repe
d)Potrošnja vode na difuziji
e)Potrošnja vođe za pranje i hlađenje CO2-gasa
f) Potrošnja vođe za gašenje kreča
g)Potrošnja vode za ispiranje mulja
h)Potrošnja vode za izradu muljne suspenzije
i)Potrošnja vode za pranje filtracionog platna
j)Potrošnja vode za hlađenje šećerovina
k)Potrošnja vode za barometarsku kondenzaciju
1.Otparna stanica i vakuum-aparati
2.Vakuum-filtri
1) Potrošnja vođe za pripremu klera
m) Potrošnja vode za centrifuge
n)Potrošnja vode za vakuum-pumpe sa vodenim prstenom
o) Potrošnja vode za napajanje parnih kotlova i hlađenje pare
p) Potrošnja vode na vakuum-aparatima
r)Potrošnja vode za hlađenje ulja za turbinu
s)Potrošnja vode za hlađenje ostalih mašina i uređaja
š)Potrošnja vode za hemijsku laboratoriju
t)Potrošnja vode za higijenske potrebe
u)Potrošnja sveže vođe za razne potrebe
v)Potrošnja tople vode za razne potrebe
z)Otpadne vode
5.Bilans toplotne energije
C.Proračun kvantitativne šeme tehnološkog postupka prerade repe
Uvod
1.Osnova za proračun kvantitativne šeme tehnološkog postupka
a)Kapacitet fabrike šećera
b)Gubici polarizacionog šećera
c)Gubitak šećera u melasi
d)Iskorišćenje belog kristala
e)Potrošnja kreča -za čišćenje difuznog soka
2.Proračun kvantitativne šeme do gustog soka
a)Podaci za difuzni sok
b)Podaci za sok sa predefekacije
c)Podaci za sok sa defekacije
d)Podaci za nefiltrovani sok prve saturacije
1.Količina vezanog CO2
2.Količina isparene vode
e)Podaci o filtraciji soka prve saturacije
f)Podaci o količini saturacionog mulja
g)Podaci za nefiltrovani sok druge saturacije
h)Podaci o soku posle obrade na ekspanderu
i)Podaci o gustom soku
3. Proračun kvantitativne šeme kuvanja tri proizvoda
a)Podaci za šećerovinu A-proizvoda
b)Podaci za šećerovinu B-proizvoda
c)Podaci za šećerovinu C-proizvoda
Literatura

14. GLAVAPOVEZANOST INDUSTRIJE ŠEĆERA S POLJOPRIVREDOM

Uvod
A.Šećerna repa kao industrijska i poljoprivredna sirovina
B.Uticaj proizvodnje šećerne repe na stočnu proizvodnju
1.Krmna vrednost glava i lišća šećerne repe
2.Siliranje glava i lišća repe
3.Sušenje repinih glava i lišća
4. Upotreba izluženih rezanaca za stočnu hranu
a)Sirovi izluženi rezanci
b) Sušeni izluženi rezanci
c) Melasirani suvi izluženi rezanci
5. Krmna vrednost izluženih rezanaca
6. Krmna vrednost melase
7. Pregled krmne vrednosti nusproizvoda industrije šećera
Iskorišćavanje otpadaka industrije šećera
a)Zemlja sa repe
b) Saturacioni mulj
Literatura

15. GLAVA TABLICE

1.Zavisnost prinosa repe po 1 ha od gustoće biljaka i konačne težine korena
2.Prerada repe u različitim jedinicama vremena
3.Rastvorljivost šećera u vodi na raznim temperaturama izražena u %-tima šećera i delovima šećera na 1
deo vode
4.Rastvorljivost šećera u nečistim rastvorima na različitim temperaturama
5.Uporedne vrednosti procenata saharoze ili stepena Brixa (ili Ballinga), specifične težine rastvora na
20°/20° C i stepena Baumé (Bé)
6.Sadržaj CaO i Ca(OH)2 u krečnom mleku
7.Iskorišćenje kristalizovanog šećera u %-tima iz sokova sa kvocijentom čistoće Q1 ako matični sirup koji se
izdvaja iz njihovih šećerovina ima kvocijent čistoće Q2
8.Povišenje tačke ključanja (°C) rastvora šećera različite čistoće i raznih koncentracija
9.Razlike u tački ključanja čiste vode i šećerovine kod vakuuma od 47 do 64 cm Hg stuba pri
temperaturama ključanja šećerovine od 75° do 83° C .
10. Svojstva zasićene vodene pare u zavisnosti od pritiska
11. Svojstva zasićene vodene pare u zavisnosti od temperature
12. Toplotni sadržaj (i kcal/kg) pregrejane pare u zavisnosti od pritiska (p ata)i temperature (t°C)
13.Temperatura ključanja vode kod pritisaka nižih od atmosferskog

UVOD

Uloga ugljenih hidrata i saharoze u ishrani čoveka

U toku jednog dana čovek uzima s hranom 2 500 do 3 500 kalorija, koje su potrebne da bi se normalno vršile životne funkcije. Glavne energetske materije u ljudskoj ishrani svakako čine ugljeni hidrati, belančevine i masti, čije učešće u težinskom i kaloričkom smislu pokazuje tablica 1.

Iz gornjih podataka vidi se da ugljeni hidrati participiraju s dve trećine kalorija u ishrani ljudi, i da, prema tome, imaju prvorazredan prehrambeni značaj.

Glavni izvor ugljenih hidrata za ishranu ljudi predstavljaju skrobne sirovine (brašno) i njihovi proizvodi (hleb). One se u organima za varenje hidrolizuju pomoću fermenata na glukozu, i u takvom obliku služe kao energetske materije. Iskorišćenje skroba u ljudskom organizmu nije potpuno i iznosi oko 92%, jer se on nalazi u ćelijama, čije se membrane ne rastvaraju za vreme varenja.

Rastvorljivi ugljeni hidrati (glukoza, fruktoza, saharoza, maltoza) iskorišćuju se u ljudskom organizmu potpuno, pri čemu je korisna energija vrlo bliska toploti sagorevanja (oko 96%). Među njima posebno mesto zauzima saharoza, jer je vrlo rasprostranjena u prirodi, a nalazi se u znatnoj količini u šećernoj repi i šećernoj trsci (15—20%), koje služe kao sirovine za njenu proizvodnju. Od svih vrsta rastvorljivih ugljenih hidrata saharoza (šećer) se proizvodi u najvećoj količini, i ona već danas u svetu pokriva oko 8% kalorija u ishrani svakog čoveka, dok se u razvijenim zemljama njeno kalorično učešće u ishrani kreće i do 18%.

Saharoza je lako svarljiva, i njena resorpcija počinje u želucu već posle nekoliko minuta. Usled ovog ishrana saharozom omogućuje da se brzo nadoknadi izgubljena energija, na primer, kod teškog fizičkog rada. kod napornih sportova, ili kod bolesnika i rekonvalescenata, što ukazuje na činjenicu, da ona pored važnosti za ishranu ima i određeno fiziološko dejstvo, koje se često koristi i u terapeutske svrhe.

Saharoza je posle fruktoze najslađi šećer. Ako njenu slatkoću označimo sa 100, onda ostali šećeri imaju sledeće koeficijente:

fruktoza173 maltoza33
glukoza53 galaktoza32
arabinoza35rafinoza22

Na osobinu slatkoće, koja se određuje organoleptički (subjektivan kriterijum), utiču temperatura i koncentracija. Tako, na primer, 3%-ni rastvor fruktoze ima koeficijent 130, a 20%-tni svega 107.

Iako je fruktoza slađa od saharoze, njen tehnološki značaj je znatno manji, jer se ona mnogo teže dobija, a čuvanje je vrlo komplikovano usled velike higroskopnosti kristala, koji se tope u vodi što je apsorbuju iz vazduha. Glukoza se dobija hidrolizom skroba, skuplja je od saharoze, ali po značenju među rastvorljivim ugljenim hidratima zauzima mesto odmah posle nje.
Kao najvažnije osobine saharoze mogu se istaći: velika hranljivost, brza i laka svarljivost uz potpunu resorpciju u organizmu, prijatan sladak ukus i vrlo velika postojanost. Zbog ovakvih osobina saharoza je zauzela mesto među najvažnijim prehrambenim proizvodima.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">