Broj tečnih rastvarača koji se primenjuju u naučnim istraživanjima i u industriji neprekidno se povećava, a obim njihove proizvodnje i potrošnje sve brže rastu. Uporedo sa razvojem hemije i tehnologije rastvora rastu i potrebe šireg i detaljnijeg poznavanja osobina i potencijalnih mogućnosti primene rastvarača. Monografije o rastvaračima imaju prvenstveno za cilj da mnogobrojne podatke rasute u naučnoj i u stručnoj literaturi sistematizaciju i učine pristupačnim stručnjacima koji ih koriste u svakodnevnom radu. Pored toga, publikacije ove vrste doprinose daljem razvoju tehnologije rastvora, ukazujući na nove mogućnosti primene uobičajenih i novih rastvarača i nove tehnike zasnovane na njihovim osobinama i specifičnim rastvorljivostima.

Ova knjiga, namenjena širokom krugu stručnjaka koji se na različitim nivoima susreću sa problematikom rastvaranja, ima pre svega informativan karakter. Najveći deo raspoloživog prostora posvećen je prikazu podataka neophodnih za izbor, identifikaciju, kontrolu kvaliteta i određivanje uslova primene rastvarača. Da bi se bliže odredio pristup ovim pojedinačnim kriterijumima, u prvom delu je izložena opšta problematika rastvaranja i uzajamna povezanost između pojedinačnih osobina rastvarača i njihove rastvorne moći, kao i osobina složenih sistema koje predstavljaju rastvori.

Ograničen obim i namena ove knjige nisu dopustili opširnije izlaganje naučnih osnova fenomena rastvaranja, na prvom mestu njegovih termodinamičkih aspekata. Prikaz osnovnih zakonitosti koje prate i uslovljavaju rastvaranje nešto je uprošćen, dok je detaljnije obrađena uloga rastvarača u hemijskim reakcijama koje se odigravaju u rastvoru. Dosta često se rastvaračima prilazi kao običnim disperzionim sredstvima i sredinama za izvođenje hemijskih procesa i operacija, a zanemaruje se njihova hemijska uloga. Smatralo se korisnim da u ovim razmatranjima bude naglašena hemijska uloga rastvarača, koja u većini slučajeva doprinosi njihovoj uspešnoj primeni.

Svođenje hemijske aktivnosti rastvarača na solvolizu, solvataciju i kiselo-bazne reakcije u rastvoru ima sve prednosti i nedostatke šamatskih uprošćavanja. Obzirom na raznovrsnost materije može se očekivati da šematska preglednost ima prednosti nad iscrpnijom obradom. Detaljnija diskusija kiselo-baznih fenomena u nevodenim rastvorima činila se neophodnom u uslovima u kojima je Arrhenius-ova teorija kiselina i baza, kojom se gotovo isključivo služi znatan deo potencijalnih korisnika ove knjige, praktično neprimenjiva.

Izbor rastvarača izvršen je na osnovu dva kriterijuma, zasnovana na potrebama postojeće prakse i na perspektivama daljeg razvoja tehnologije ras- tvora. Pored uobičajenih organskih i neorganskih rastvarača prikazani su i rastvarači koji se još relativno malo koriste, kao i takvi, čija industrijska primena još pre nekoliko godina nije izgledala verovatna. Pri detaljnijem prikazivanju rastvarača birani su i manje poznati, karakteristični primeri u nameri da se naglasi raznovrsnost ciljeva. kao što je izvođenje posebnih reakcija, sinteza specifičnih jedinjenja, ostvarivanje naročitih tehničkih uslova rada itd., kao i uslova pod kojima je te ciljeve primenom raznih rastvarača moguće ostvariti. Mogućnosti izbora rastvarača bile su ograničene i obimom knjige. Tako je od mešovitih rastvarača prikazano samo nekoliko primera, ma da je lista komercijalnih proizvoda ove vrste neiscrpna, a izostavljeni su i teorijski osnovi za utvrđivanje sastava i dejstva ovakvih rastvarača, Iz istih razloga morala je da bude izostavljena i tehnologija rastvarača. Podaci o proizvodnji, prečišćavanju i regeneraciji rastvarača iz rastvora mogu se naći u citiranoj literaturi (26). (52), (55), (56). Najzad, treba napomenuti da su izborom tečnih rastvarača potpuno izostavljene tri grupe rastvarača — čvrsti, gasoviti i rastopljeni metali — čiji tehnološki značaj i pored manjeg obima primene zaslužuje posebnu ob- radu, a po osobinama se znatno razlikuju od tečnih rastvarača.

Podela tečnih rastvarača na neorganske i organske ima, kao većina klasifikacija, pored svojih prednosti i određene nedostatke. Ova podela zasniva se na osnovnom hemijskom karakteru jedinjenja posmatranih u ulozi rastvarača, i ona ne ograničava oblasti njihove primene, niti ih strogo definiše prema ponašanju u rastvoru. Sa gledišta uloge rastvarača u hemijskim reakcijama u rastvoru adekvatnija bi bila podela na rastvarače slične vodi, kao što su alkoholi, etri, estri, ketoni itd.; slične amonijaku, kao što su amini, diamini, poliamini, nitrili, amidi nižih kiselina itd.; protonske kiseline kao mravlja, sirćetna i sumporna kiselina, fluorovodonik, sumporvodonik itd. Prema uslovima primene rastvarači se mogu deliti na toksične i netoksične, higroskopne, zapaljive, eksplozivne, korozivne itd. Prema osobinama koje treba da ima rastvor, na polarne i nepolarne, dobre i loše provodnike itd. Ekonomski činioci uslovljavaju takođe klasifikaciju rastvarača prema njihovoj pristupačnosti, ceni itd. U svim ovim grupama pojavljuju se i organski i neorganski rastvarači, i organske i neorganske reakcije mogu se izvoditi i u jednima i u drugima. Posebno posmatranje neorganskih rastvarača ima i taj razlog, što je još uvek rasprostranjeno da se pod pojmom nevodenih rastvarača uglavnom pomišlja na dobro poznate organske rastvarače.

U prikazu osobina rastvarača vodilo se takođe računa prvenstveno o praktičnoj nameni knjige. Pored ostalih podataka, neophodnih za primenu rastvarača, detaljnije je obrađeno njihovo fiziološko dejstvo i uslovi rada sa zapaIjivim i eksplozivnim rastvaračima. Pri izboru vrednosti fizičkih konstanti nastojalo se da se koristi što manji broj izvora literature, kako bi relativna odstupanja bila svedena na najmanju meru.
Problem terminologije i nomenklature, koji se postavlja u svim našim stručnim publikacijama, otežavala je činjenica da su mnogi rastvarači manje poznati po svojim sistematskim imenima, a neki od njih su gotovo isključivo poznati po trivijalnim nazivima. Navođenjem svih naziva citiranih u literaturi, pored strukturne i bruto formule, verujem da su izbegnute ozbiljne teškoće u nalaženju podataka.
Nadam se da će ova knjiga, i pored neizbežnih nedostataka, korisno poslužiti svrsi kojoj je namenjena.

Osećam za prijatnu dužnost da se zahvalim kolegama dr inž. A. Despiću, dr I. Pejković-Tadić i ing. N. Radoševiću na veoma korisnim primedbama i sugestijama. Isto tako zahvaljujem se svim kolegama koji su mi različitim informacijama pomogli u prikupljanju materijala, i svojoj saradnici dip. fiz. hem. A. Terlecki-Barićević, koja se založila u prikupljanju i proveravanju brojnih podataka.
Posebno zahvaljujem izdavaču „Tehničkoj knjizi“ koji je omogućio izdavanje ove knjige.

P. P.

SADRŽAJ

OPŠTI DEO

1. O rastvaranju uopšte
1.1. Opšta pravila o rastvorljivosti
1.2. Međumolekularne sile koje deluju pri rastvaranju
1.3. Uticaj temperature na rastvorljivost
1.4. Međusobna rastvorljivost tečnih rastvarača
1.5. Različite mogućnosti povećanja i smanjenja rastvorljivosti

2. Najvažnije fizičke osobine rastvarača
2.1. Tačka topljenja i tačka ključanja
2.2. Toplota topljenja i toplota isparavanja
2.3. Kritična temperatura i kritičan pritisak
2.4. Napon pare
2.5. Viskozitet
2.6. Indeks prelamanja
2.7. Gustina
2.8. Površinski napon
2.9. Dipolni momenat
2.10. Dielektrična konstanta
2.11. Električna provodljivost

3. Fizičke osobine rastvora
3.1. Fizičke osobine složenih tečnih sistema
3.2. Napon pare rastvora
3.3. Azeotropni rastvori

4. Uticaj rastvarača na hemijske reakcije koje se odigravaju u rastvoru
4.1. Taložne reakcije
4.2. Elektrolitička disocijacija
4.3. Solvoliza
4.4. Solvatacija
4.5. Klasifikacija kiselo-baznih rastvarača
4.6. Uticaj rastvarača na relativne jačine rastvorenih kiselina i baza
4.7. Učešće rastvarača u reakcijama neutralizacije
4.8. Uticaj rastvarača na katalitičke reakcije u rastvoru
4.9. Uticaj rastvarača na reakcije polimerizacije
4.10. Pogodni rastvarači za pojedine hemijske reakcije

5. Primena rastvarača
5.1. Primena rastvarača u proizvodnji zaštitnih prevlaka
5.2. Primena rastvarača u proizvodnji adheziva
5.3. Primena rastvarača u tekstilnoj industriji
5.4. Primena rastvarača u farmaceutskoj industriji
5.5. Primena rastvarača u poljoprivredi
5.6. Primena rastvarača u raznim industrijskim granama i u svakodnevnom životu

6. Uslovi rada sa otrovnim i zapaljivim rastvaračima
6.1. Toksični rastvarači
6.2. Zapaljivi rastvarači

NEORGANSKI RASTVARAČI

1. Voda
1.1. Fizičke i hemijske osobine vode
1.2. Izuzetne osobine vode kao rastvarača

2. Tečan amonijak
2.1. Fizičke i hemijske osobine amonijaka
2.2. Rastvorljivost u tečnom amonijaku
2.3. Amonoliza
2.4. Solvatacija u tečnom amonijaku
2.5. Kiselobazne reakcije
2.6. Tehnički uslovi rada sa tečnim amonijakom kao rastvaračem.

3. Tečan fluorovodonik
3.1. Fizičke i hemijske osobine fluorovodonika
3.2. Rastvorljivost u tečnom fluorovodoniku
3.3. Solvatacija u tečnom fluorovodoniku
3.4. Solvoliza u tečnom fluorovodoniku
3.5. Kiselo-bazne osobine rastvora u fluorovodoniku
3.6. Uslovi rada sa fluorovodonikom

4. Tečan sumporvodonik
4.1. Fizičke i hemijske osobine sumporvodonika
4.2. Rastvorljivost u tečnom sumporvodoniku
4.3. Solvatacija u tečnom sumporvodoniku
4.4. Solvoliza u tečnom sumporvodoniku
4.5. Kiselo-bazne osobine sistema u tečnom sumporvodoniku
4.6. Toksično dejstvo sumporvodonika

5. Tečan cijanovodonik
5.1. Fizičke i hemijske osobine cijanovodonika
5.2. Rastvorljivost u tečnom cijanovodoniku
5.3. Solvatacija u tečnom cijanovodoniku
5.4. Solvoliza u tečnom cijanovodoniku
5.5. Kiselo-bazne osobine jedinjenja u tečnom cijanovodoniku
5.6. Toksično dejstvo cijanovodonika

6. Sumporna kiselina
6.1. Fizičke i hemijske osobine sumporne kiseline
6.2. Rastvorljivost u sumpornoj kiselini
6.3. Solvoliza u sumpornoj kiselini
6.4. Solvatacija u sumpornoj kiselini
6.5. Kiselo-bazne osobine jedinjenja rastvorenih u sumpornoj kiselini
6.6. Uslovi rada sa sumpornom kiselinom

7. Azotna kiselina
7.1. Fizičke i hemijske osobine azotne kiseline
7.2. Rastvorljivost u azotnoj kiselini
7.3. Solvatacija u azotnoj kiselini
7.4. Solvoliza u azotnoj kiselini
7.5. Kiselo-bazne reakcije u azotnoj kiselini
7.6. Uslovi rada sa azotnom kiselinom

8. Tečan sumpordioksid
8.1. Fizičke i hemijske osobine sumpordioksida
8.2. Rastvotljivost u tečnom sumpordioksidu
8.3. Solvoliza u tečnom sumpordioksidu
8.4. Solvatacija u tečnom sumpordioksidu
8.5. Kiselo-bazne osobine rastvora u sumpordioksidu
8.6. Uslovi rada sa sumpordioksidom

9. Diazot-tetraoksid
9.1. Fizičke i hemijske osobine diazot-tetraoksida
9.2. Rastvorljivost u tečnom diazot-tetraoksidu
9.3. Solvoliza u tečnom diazot-tetraoksidu
9.4. Solvatacija u tečnom diazot-tetraoksidu
9.5. Kiselo-bazne osobine diazot-tetraoksida kao rastvarača

10. Hloridi kiselina
10.1. Fizičke i hemijske osobine selen (IV) oksihlorida
10.2. Rastvorljivost u selen (IV) oksihloridu
10.3. Solvatacija u selen (IV) oksihloridu
10.4. Kiselo-bazne osobine jedinjenja u SeOCl2
10.5. Fizičke i hemijske osobine karbonilhlorida, nitrozilhlorida i fosforoksihlorida
10.6. Rastvorljivost u karbonilhloridu
10.7. Rastvorljivost u nitrozilhloridu
10.8. Rastvorljivost u fosfor(IV)oksihloridu

11. Tečan jod i halogen-halogena jedinjenja
11.1. Fizičke i hemijske osobine tečnog joda
11.2. Rastvorljivost u tečnom jodu
11.3. Solvatacija u tečnom jodu
11.4. Solvoliza u tečnom jodu
11.5. Kiselo-bazne osobine rastvora u tečnom jodu
11.6. Halogen-halogena jedinjenja kao rastvarači

ORGANSKI RASTVARAČI

1. Ugljovodonici
1.1. n-Heksan
1.2. n-Heptan
1.3. Benzol
1.4. Toluol
1.5. Ksiloli
1.6. Naftalin
1.7. Ciklopentan
1.8. Cikloheksan
1.9. Tetrahidronaftalin
1.10. Dekahidronaftalin

2. Alkoholi
2.1. Metilalkohol
2.2. Etilalkohol
2.3. n-Propilalkohol
2.4. Izopropilalkohol
2.5. Alilalkohol
2.6. n-Butilalkohol
2.7. sec-Butilalkohol
2.8. Izobutilalkohol
2.9. Terc. Butilalkohol
2.10. Amilalkohol
2.11. Izoamilalkohol
2.12. n-Heksilalkohol
2.13. Cikloheksanol
2.14. Etilenglikol
2.15. Glicerin
2.16. Benzilalkohol
2.17. Fenol
2.18. Krezoli

3. Etri i acetali
3.1. Etiletar
3.2. n-Propiletar
3.3. n-Butiletar
3.4. Amiletar
3.5. Propilenoksid
3.6. Furan
3.7. Tetrahidrofuran
3.8. Dioksan
3.9. Fenilmetiletar
3.10. Feniletiletar
3.11. Metilal
3.12. Acetal

4. Aldehidi i ketoni
4.1. Acetaldehid
4.2. Akrolein
4.3. Furfural
4.4. Benzaldehid
4.5. Aceton
4.6. Metiletilketon
4.7. Metilizobutilketon
4.8. Cikloheksanon
4.9. Acetofenon

5. Karbonske kiseline
5.1. Sirćetna kiselina
5.2. Anhidrid sirćetne kiseline
5.3. Ostale niže monokarbonske kiseline

6. Estri
6.1. Metilformijat
6.2. Etilformijat
6.3. Propilformijat
6.4. n-Butilformijat
6.5. Metilacetat
6.6. Etilacetat
6.7. n-Propilacetat
6.8. Izopropilacetat
6.9. n-Butilacetat
6.10. sec-Butilacetat
6.11. izo-Butilacetat
6.12. Amilacetat
6.13. Izoamilacetat
6.14. Etillaktat
6.15. Butillaktat
6.16. Benzilacetat

7. Hlorni derivati ugljovodonika
7.1. Metilhlorid
7.2. Metilenhlorid
7.3. Hloroform
7.4. Ugljentetrahlorid
7.5. Etilhlorid
7.6. 1,2-Dihloretan
7.7. 1,1,2-Trihloretan
7.8. 1,1,2,2-Tetrahloretan
7.9. Dihloretilen
7.10. 1,1,2-Trihloretilen
7.11. Tetrahloretilen
7.12. Hlorbenzol

8. Organska jedinjenja azota
8.1. Etilamin
8.2. Dietilamin
8.3. Trietilamin
8.4. Etilendiamin
8.5. Anilin
8.6. o-Toluidin
8.7. Piridin
8.8. Acetonitril
8.9. Benzonitril
8.10. Formamid
8.11. Acetamid
8.12. Nitrobenzol

9. Jedinjenja sumpora
9.1. Ugljenbisulfid
9.2. Tiofen

10. Jedinjenja sa više funkcionalnih grupa
10.1. Metilcelosolv
10.2. Etilcelosolv
10.3. Dietilenglikol
10.4. Furfurilalkohol
10.5. Epihlorhidrin
10.6. o-Hloranilin

11. Složeni rastvarači
11.1. Benzin
11.2. Terpentin
11.3. Razni mešoviti rastvarači (hidroterpin, nitrosolvan E, Solvenon M, Dionol 55, Drawin 35-a, Rastvarač EMA, Rastvarač E20, Polisolvani)

TABLICE I OBJAŠNJENJA
1. Tačke topljenja rastvarača
2. Tačke ključanja rastvarača
3. Dipolni momenti rastvarača
4. Dielektrične konstante rastvarača
5. Objašnjenje vrednosti fizičkih konstanti organskih rastvarača

LITERATURA
INDEKS

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">