Soja spada u najvažnije njivske biljke. Od nje se dobijaju važni proizvodi za ishranu ljudi i domaćih životinja i za preradu u industriji. Iz sojinog semena preradom se direktno ili indirektno može dobiti veliki broj raznovrsnih jela i poslastica, zatim mleko i razni mlečni proizvodi; meso i mesne prerađevine; ulje izvanrednog kvaliteta; belančevine, mineralne materije, vitamini i drugi proizvodi. U poslednje vreme soja se u velikoj meri koristi i u farmaceutskoj industriji. Stoga se ona ubraja i u lekovite biljke.

Soja igra vrlo značajnu ulogu i u ishrani domaćih životinja kao koncentrovana i voluminozna (kabasta) hrana. Ona daje stočnu hranu izvanrednog kvaliteta. U ishrani domaćih životinja kao koncentrovana hrana služe uglavnom otpaci soje posle industrijske prerade, koji su veoma bogati belančevinama i mineralnim materijama. Kao voluminozna stočna hrana upotrebljavaju se vegetativni organi soje (stabla, lišće, slama). Svi ovi delovi biljke, a naročito lišće, sadrže velike količine svih hranljivih materija, a naročito belančevina.

Pored toga soja ima veliki agrotehnički značaj. Svojim moćno razvijenim i dubokim korenovim sistemom ona povoljno utiče ne samo na održavanje već i poboljšavanje strukture zemljišta. Zahvaljujući simbiozi soje sa specifičnim bakterijama azotofiksatorima, koje žive na njenom korenu, ona podmiruje ne samo svoje potrebe u ovom važnom hranljivom elementu, već i obogaćuje zemljište ovim sastojkom. Zato se soja visoko ceni kao predusev u plodoredu za mnoge druge useve, a naročito žita.

Iz svega izloženog izlazi da je soja biljka od velikog privrednog značaja. Stoga sve zemlje u svetu nastoje da gajenje soje što više prošire i njenu proizvodnju povećaju. Za poslednjih 10 godina (1969—1979) površina pod sojom u svetu povećana je za oko 10,000.000 ha, što prosečno godišnje iznosi oko 1,000.000 ha.

Pored toga što soja ima veliki privredni značaj i što su prirodni uslovi za njeno gajenje, u velikom delu naše zemlje, povoljni, ona u našoj poljoprivrednoj proizvodnji još nije dobila ono mesto koje zaslužuje. Ona je u našoj zemlji još uvek zapostavljena kultura, naime gaji se na neznatnoj površini, usled čega njena proizvodnja ni izbliza ne zadovoljava naše potrebe, te smo prinuđeni da uvozimo njene proizvode. Otuda se nameće potreba da se kultura ove biljke u najskorije vreme u našoj zemlji proširi i proizvodnja poveća. To bi nas, iako ne potpuno (mada se i to može ostvariti), u velikoj meri oslobodilo uvoza njenih proizvoda, a time i izdataka velikih suma deviznih sredstava. Cilj ove knjige je da doprinese unapređenju proizvodnje soje u našoj zemlji, i pomogne da se gajenje ove veoma korisne biljke proširi što više i proizvodnja unapredi, a za to postoje kako prirodni, tako i drugi uslovi. Nadamo se da će ona tome doprineti.
Na kraju napominjemo da smo pri pisanju ove knjige koristili ne samo postignute rezultate o gajenju soje u našoj zemlji, već i ostvarene rezultate u drugim zemljama, a naročito u SAD, Kini i SSSR-u. Posebno ističemo da smo naročito koristili publikacije o gajenju soje A. K. Lešćenka Kultura soi (1978) i Sun-Sin-Duna Soja (1958).

Prof. dr Vlastimir Đorđević
Prof. dr Nedeljko Nenadić

SADRŽAJ

PREDGOVOR
PRIVREDNI ZNAČAJ
GAJENJE SOJE U SVETU I U NAŠOJ ZEMLJI
Gajenje u svetu
Gajenje u našoj zemlji
Soja u međunarodnoj trgovini (uvoz i izvoz)
POREKLO SOJE
Geografska rasprostranjenost
Domovina
Naučni i narodni naziv
Sistematika soje

BOTANIČKE OSOBINE
MORFOLOŠKE OSOBINE
Građa korena
Kvržične bakterije
Stablo
List
Cvet
Plod
Seme

BIOLOŠKE OSOBINE

Odnos soje prema toploti
Odnos soje prema svetlosti
Odnos soje prema vlazi
Odnos soje prema zemljištu

RAST I RAZVIĆE SOJE

Klijanje i nicanje
Razviće korenovog sistema (ukorenjavanje)
Porast u stablo i listanje
Cvetanje i formiranje mahuna
Sazrevanje soje

ONTOGENEZA I ORGANOGENEZA SOJE

ONTOGENEZA
ORGANOGENEZA
OPLEMENJIVANJE SOJE
Pravci oplemenjivanja
Metode oplemenjivanja
Osnivanje kolekcije
Semenarstvo

SORTE

Klasifikacija sorata
Sorte soje u našoj zemlji
AGROTEHNIKA SOJE
MESTO SOJE U PLODOREDU
Izbor preduseva
Soja kao predusev drugim usevima
Plodoredi za soju
OBRAĐIVANJE ZEMLJIŠTA
Osnovna obrada zemljišta (vreme, dubina oranja, načini obrađivanja)
Predsetvena priprema zemljišta

ĐUBRENJE SOJE
Značaj pojedinih hranljivih elemenata (azota, fosfora, kaljuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora i mikroelemenata
Vrste đubriva, načini đubrenja i količine đubriva
SETVA SOJE
Izbor sorte
Priprema semena
Vreme setve
Načini setve
Gustina useva i količina semena
Dubina setve

NEGA USEVA
Suzbijanje korovskih biljaka
Suzbijanje zemljišnih štetočina
Navodnjavanje soje
ŽETVA SOJE
Vreme žetve
Načini žetve
Čuvanje semena

BOLESTI I ŠTETOČINE
A. Bolesti
B. Štetočine
PROIZVODI OD SOJE

LITERATURA

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">