Hemiju učimo u školi zato što moramo. Učeći je na način koji najmanje odgovara baš ovoj nauci o Prirodi, ne uviđajući vezu sa životom, mi svi sigurno bar nešto naučimo o njoj: da je dosadna nerazumlјiva nauka o raznim kiselinama, bazama i solima, o oksidima i čitavom nizu drugih hemiskih jedinjenja sa kojima mi u svakodnevnom životu obično nemamo baš nikakve veze. Tako je to skoro u svima školama u svetu. Zato najveći broj onih koji nisu hemičari izbegava sistematski u celom svom životu svaki dodir sa hemijom i ne usuđuje se da se upozna bliže sa njom. Hemija ostaje bauk za većinu, a hemičari čudnjaci, a donekle čak i čarobnjaci i posle svih velikih realnih uspeha poslednjih pedeset godina.

Ova hemija koja je pred nama, pruža se čitaocima da je dragovolјno, bez primoravanja okušaju u ovom obliku, da se pomire sa njom i da je zavole čak. Autor ove knjige — sveta u retorti — pokušao je i uspeo u najvećoj meri da približi hemiju svakom pismenom čoveku. On je najvažnija znanja iz hemije ispričao interesantno, sa puno detalјa i ilustracija, ispleo čitave intrige između raznih materija, izneo na videlo vrlo indiskretno razne njihove intimnosti, otkrio ćudi hemiskih materija koje izgrađuju i živu i mrtvu prirodu na našoj planeti i tako uspeo da čitaoca skoro i protiv njegove volјe duboko uvede u hemiju i da ga čak nauči onako uzgred i hemijskom jeziku. Bez mnogo hemijske gramatike i sintakse doduše, ali ipak u tolikoj meri se tim jezikom može služiti i razumeti najvažnije stvari On je uspeo da hemiju pripitomi i da je prikaže na neškolski način, čime je ona odmah izgubila najveći deo svoje odbojnosti i postala ono što je nauka o zbivanjima između pojedinih materija ne samo u hemijskom laboratorijumu, nego u celoj materijalnoj prirodi.
Da bi hemiju još više približio čoveku i vezao je za svakodnevni život njegov, autor je na svima mestima gde je to prirodno i logično bilo, pokazao postanak i u laboratorijumu i u fabrici raznih hemijskih materija poznatih iz običnog života. Na taj način je on hemijsku nauku dobrim delom postavio usred čovekovog materi jalnog života i uspeo da pokaže da hemija nije nauka izvan života čovekovog, zabava i cilј naučnika, već da je sve u nama i oko nas hemija, večita izmena uslovlјena međusobnim dejstvom materija, počevši od disanja i sagorevanja na vazduhu, do poslednjeg razlaganja složenih materija. On je u ovoj knjizi prikazao osobine i sastav različitih materija prirodnih i onih koje Priroda pre hemičara uopšte nije ni videla, a koje daju baš karakteristiku našem savremenom životu, otkrio nam je izgradnju vrlo čudnih i komplikovanih molekula sazidanih kao kakvi arhitektonski objekti, kao i veze između na oko sasvim različitih materija. Uspeo je da slikovito predstavi sastav materije i atoma uopšte i omogućio nam da dođemo postupno do saznanja kako su prosto i logično, od svega nekoliko vrsta pračestica izgrađena sva materijalna čuda Prirode i hemičara.

Ko bude pročitao ovu knjigu o svetu u hemičarevoj retorti i potrudio se da zapamti najvažnije stvari, videće posle toga materijalni svet i sebe samog sasvim drugim očima. Svaka materija imaće za njega sasvim drugi izgled, a njena spolјna površina neće više biti nepremostiva granica za saznanje njene suštine i unutrašnjeg sastava. Pored toga hemija će mu se prikazati u sasvim drugoj svetlosti, kao nauka o materiji i njenim osobinama, koju svaki savremen čovek treba da poznaje, da bi razumeo svoj život, život sveg materijalnog sveta i mogućnosti koje mu materija pruža.

Prevodioci su sa potpunim razumevanjem, uživlјujući se i u obrađenu materiju i u sam način izlaganja piščev, sa puno uspeha izrazili njegove misli i razmatranja našim jezikom, i učinili pristupačnim u ovom izvrsnom obliku i našem čoveku znanja o materiji.

P. S. Tutundžić

Upravo i ne primećujući, mi smo se obreli u jednoj revoluciji kakvu svet već dve stotine godina, od pronalaska parne mašine, nije doživeo. Hemijska tehnika razbija sve okove koji su, izgleda, bili nametnuti čovečanstvu. Hemičari, kao neki bogovi, po svojoj ćudi rukuju raznim materijama, oni menjaju, iznova stvaraju i popravlјaju ono što je proviđenje propustilo. Pogonski materijal, masti, kaučuk, vlakna postaju u katalizatorskim pećima: monopol prirode je probiven.

Sa nekom naivnom dečjom lјupkošću, koja kao da se sama po sebi razume, mi se mirimo s time, mirno primamo čuda prirode i tražimo još više, sve više: šta je sa veštačkom belančevinom? Kada će doći preparat za podmlađivanje? Zašto nema besplatno bune? Kad ćete najzad praviti zlato? Divlјenje koje se zasniva na nerazumevanju i prostom čuđenju koleba se; ali čak i kada ne bi postojalo nikakvo interesovanje, ipak poštovanje koje se duguje umenju i trudu naših hemičara trebalo bi da nas navede da pokušamo da zagledamo u njihov rad.

Svakako, kažu mi, mi bismo to rado hteli — ali čim otvorimo neku knjigu, u njoj povrve tolike nerazumlјive formule, da se čoveku smrkne pred očima. Ali sad evo ove knjige: Svet u retorti. I kao što se u hemičarevoj retorti razlažu komplikovane materije i svode na svoje proste sastavne delove — tako je i ovde pisac umeo da komplikovani mozaik hemije razmrsi i svede na njegove najprostnje sastavne delove, koje može razumeti svako ko to bude hteo.
Proći ćemo čitavom zgradom hemije, sve do poslednjih cigalјa materije, do molekula i atoma. Upoznaćemo se sa krupnim osnovnim zakonima, a pored njih i sa bezbroj pojedinih činjenica: jer upravo u ovoj beskrajnoj raznolikosti i leži draž a i mogućnosti hemije. Naučićemo da razumemo mnoge stvari kojima smo dosad jedva znali imena; druge opet koje su nam izgledale razumlјive same po sebi učiniće nam se odjednom sumnjive; ponekad ćemo poverovati da ništa ne znamo — ali će se potom sve utoliko lakše objasniti, jer pisac ove knjige poznaje naše slabe strane i on je neprestano iznalazio upoređenja, iznenađujuća ukazivanja i čudne povezanosti, njemu je svako sredstvo bilo dobro samo ako je ono služilo jednom cilјu, naime buđenju razumevanja. U dalјem delu knjige naići ćemo na formule; ali će one dotle izgubiti svoju opasnost, i mi ćemo čak biti i zahvalni piscu za to što smo sasvim uzgredno mogli da naučimo jedan nov jezik, naime jezik hemijskih formula.

Imam još samo jednu molbu. Pisac ništa ne pretpostavlјa, i to je jedan poklon koji nam čini; mi ćemo ga nagraditi za njegov trud na taj način što ćemo i sami uložiti malo truda i unekoliko sarađivati. Onda će se i interesovanje — u to sam siguran — koje se malo čas iz učtivosti nije pretpostavlјalo — sasvim samo od sebe javiti pa time i divlјenje hemiji, toj čudesnoj nauci.

Paul Karlsok

SDDRŽAJ

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU od P. S. Tutundžića
PREDGOVOR ORIGINALU 0d Paula Karlsona

UVOD
VODA JE NAJBOLjA
RAZNOLIKOST I RED
PREGLED MATERIJA
U početku je bilo delo
Prvi korak
Ni vatra ni ugalј ne mogu goreti
Jedno razočarenje
Kralјevi materija
Razlaganje čoveka
Veliko čudo

ELEMENTI

Naša stara zemlјa
Drugi korak
Pustinjaci
Prijatelј celog sveta
Mostovi prema drugoj obali
Sjajni metali

SMEŠE

Nešto o korisnosti sistematskog rada .
Filtar nam dalјe pomaže

JEDINјENјA

Na vratima hemije
Vrata se otvaraju
Kiseline, baze, soli
Dobijanja iz elemenata
Oksidacija i redukcija

KA UNUTRAŠNјOSTI MATERIJE

ATOMI I MOLEKULI

Jedan fidozof ima reč
Hemičar ima reč
Šta je gas?
Tečnosti i čvrsta tela
Zašto se led topi — a voda vri?
Uprošćavanje

ELEMENTI

Otkrivamo jedan sistem
Atomi postaju vidlјivi
Dva nova elementa. Brojimo atome.
V i d i m o a t o m e.
Začarani e l e m e n t i.
Ka unutrašnjosti atoma
Ulazak u nov svet. Kriza i triumf periodnog sistema
SMEŠE
Rđavo — i dobro izmešano!
Putnici nose struju
Svet prenebregnutih dimenzija

JEDINјENјA

Dietil-mezo-ciklo-heksil-benz-tio-karbo-cijanin-jodid
Neorganska jedinjenja
Dve materije — jedno jedinjenje. Put ka čeliku.
Delovanje masa. Jedan novi elemenat?
Jake „slabe“ kiseline. Ka unutrašnjosti molekula.
Organska jedinjenja
Svetske sile.
Sastavne materije živih bića.
Sastav organskih molekula.

SPISAK SLIKA

AZBUČNI PREGLED

HEMIJSKI ELEMENTI (TABLICA)

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">