Reklama

Materija izložena u ovoj knjizi obuhvata oblast upravljanja kvalitetom proizvoda koja je predviđena nastavnim programima predmeta UPRAVLJANJE KVALITETOM I MERENJA U PROIZVODNOM MAŠINSTVU na proizvodnom smeru i predmeta UPRAVLJANJE KVALITETOM na smeru za upravljanje proizvodnim procesima, koji se slučaju na drugoj godini studija mašinskog odseka Više tehničke škole u Novom Sadu.

Osnovna namena knjige je da pomogne studentima u savlađivanju nastavnog gradiva i uspešnom polaganju ispita. Autor će biti vrlo zadovoljan ako knjiga pomogne i pogonskim stručnjacima koji se u industrijskoj proizvodnji bave problemima kontrole kvaliteta.

dipl. inž. Rimski Mita

Sadržaj

1. UVOD

1.1. Osnovni pojmovi kontrole kvaliteta
1.2. Kvantitativno iskazivanje kvaliteta
1.3. Istorijski razvoj kontrole kvaliteta

2. INTEGRALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM U SISTEMU PROIZVOĐAČ – KORISNIK

3. INTEGRALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM U OUR-a FUNKCIJA KVALITETA

3.1. Specifikacija Kvaliteta – kvalitet konstrukcije
3.2. Klasifikacija karakteristika kvaliteta
3.3. Ocena kvaliteta – kvalitet izrade
3.4. Aktivnosti funkcije kvaliteta za ciklusa proizvodnje
3.4.1. kontrola novih konstrukcija
3.4.2. Ulazna kontrola
3.4.3. Kontrola kvaliteta u proizvodnji
3.4.4. Specijalna studija procesa

3.5. Uticajni faktori na kvalitet u procesu proizvodnje
3.6. Odgovornost za kvalitet
3.6.1. Odgovornost organa upravljanja
3.6.2. Odgovornost organa zaduženih za koordinaciju rada
3.6.3. Odgovornost pojedinih službi
3.6.4. Odgovornost za kvalitet u proizvodnji
3.7. Ekonomija kvaliteta
3.7.1. Vrednost kvaliteta konstrukcije i kvalitet« izrade
3.7.2. Struktura troškova kvaliteta
3.7.3. Cena proizvoda i nivo kvaliteta
3.7.4. Paretov princip analize troškova kvaliteta
3.7.5. Mikro troškovi kvaliteta

4. ORGANIZOVANJE ZA OSTVARENJE KVALITETA – SLUŽBA KONTROLE KVALITETA

4.1. Evolucija organizacije kontrole kvaliteta
4.2. Osnovne delatnosti službe kontrole kvaliteta
4.2.1. Koordinacija
4.2.2. Informisanje o kvalitetu
4.2.3. Provera kvaliteta – kontrolisanje
4.3. Organizacija službe kontrole kvaliteta u udruženom radu

5. METODE KONTROLE KVALITETA

5.1. Metode statističke kontrole kvaliteta
5.1.1. Uvodna razmatranja
5.1.2. Osnovni pojmovi matematičke statistike
5.1.3. Osnovne karakteristike rasporeda frekvencije
5.1.4. Postupak rada kod metode S.K.K
5.1.5. Zakon verovatnoće i funkcija rasporeda
5.1.6. Normalni raspored frekvencija
5.1.7. Podela metode S.K.K

6. UPRAVLJANJE KVALITETOM NA OSNOVU OCENE SPOSOBNOSTI PROIZVODNOG PROCESA

6.1. Provera podešenosti mašine
6.2. Kontrola stabilnosti i tačnosti proteklog procesa
6.3. Praćen kvalitet tokom izrade putem kontrolnih karti
6.3.1. XR – kontrolna karta
6.3.2. XR – kontrolna karta
6.3.3. X – kontrolna karta
6.3.4. Analiza elemenata kontrolnih karti
6.4. Kontrolne karte za atributivno ocenjivanje
6.4.1. p – kontrolna karta
6.4.2. np – kontrolna karta
6.4.3. u – kontrolna karta
6.4.4. c – kontrolna karta
6.4.5. Križna kontrolna karta
6.4.5.1. Jednostruka križna kontrolna karta
6.4.5.2. Dvostruka križna kontrolna karta
6.5. Veličina uzorka i način njegovog biranja

7. METODE S.K.K. kada su delovi uređeni

7.1. Statistički izveštaj merenja
7.1.1. Dijagram verovatnoće
7.2. Planovi prijema
7.2.1. Granični kvalitet – dopušteni procenat škarta
7.2.2. Karakteristične krive delovanja – kriva preuzimanja
7.2.3. Prosečan izlazeći kvalitet
7.2.4. Jednostruki plan prijema
7.2.5. Dvostruki plan prijema
7.2.6. Proračun krive delovanja
7.2.7. Proračun krive odlazećeg kvaliteta
7.2.8. Osnovne karakteristike nekih planova prijema

8. PLANIRANJE KVALITETA

8.1. Poslovni ciljevi i planovi kvaliteta
8.2. Planiranje kvaliteta u pripremi proizvodnje – tehnologija kvaliteta
8.3. Planiranje kvaliteta u proizvodnji
8.4. Planiranje kvaliteta u eksploataciji
8.5. Pouzdanost proizvoda
8.5.1. Merenje pouzdanosti proizvoda
8.6. Dokumentacija u kontroli kvaliteta

9. SISTEM SAMOKONTROLE

9.1. Uslovi za uvođenje sistema samokontrole
9.1.1. Uslovi radnog mesta
9.1.2. Uslovi ekonomske prirode
9.1.3. Stimulisanje samokontrole
9.2. Faze uvođenja sistema samokontrole

4. Organizovanje za ostvarenje kvaliteta

Služba kontrole kvaliteta

U svakoj OUR koja se bavi industrijskom proizvodnjom postoji posebna organizacijska jedinica koja objedinjuje većinu aktivnosti funkcija kvaliteta. Zavisno od značaja koji se daje ovoj organizacionoj’ jedinici i drugih faktora ona se naziva SEKTOT? kontrole kvaliteta, ili SLUZBA kontrole kvaliteta ili TEHNIČKA kontrola. Naziv tehnička kontrola ne odgovara koncepciji integrisane kontrole kvaliteta, on najčešće podrazumeva samo grupu aktivnosti kontrole kvaliteta koje se odnose na proveru kvaliteta. Služba kontrole kvaliteta odgovorna je ne samo za aktivnosti iz njenog neposrednog delo druga rada već i za uspešnu koordinaciju i onih aktivnosti funkcije kvaliteta koje se osvajaju i unutar drugih organizacionih jedinica i celina.

4.1. Evolucija organizacije kontrole kvaliteta

U industrijskim uslovima proizvodnje organizovanje službe kontrole kvaliteta prolazi ili je prošlo kroz tri faze svog razvoja:

U prvoj fazi orgunizaciona jedinica kontrole kvaliteta najčešće nosi naziv TEHNIČKA KOKTROLA i uglavnom obavlja aktivnosti kontrole kvaliteta vezane za proizvodnju. Zadatak je da se otkriju i odvoje loši proizvodi. Kontrole tehničke kontrole snosi ukupnu odgovornost za kvalitet. Uspešnost rada službe ocenjuje se kroz uporedoivsnje ostvarenog procenta škarta i dorade prema planiranim odnosno razvojenim.

U drugoj fazi već važi naziv služba KONTROLE KVALITETA, a ona-podrazumeva i obavljanje aktivnosti preventivne – sprečavanje delovanja uzročnika koji će izazvati los kvalitet. Pronalaženje ovih negativnih uzročnika zajedničke je obaveza službe kontrole kvaliteta i službe tehničke pripreme proizvodnje. Zadatak „kontrolora“ više nije samo otkrivanje loših proizvoda već prvenstveno iznalaženje i otklanjanje uzroka koji dovode do odstupanja van granica tolerancije i prirodnih granica rasipanja. Uspešnost rad službe ocenjuje se postignutim kvalitetom zavisno od sposobnosti (mogućnosti) proizvodnog procesa.

Treća faza pradstavlja najsavremeniji vid organizovanja na obezbedjenju kvaliteta koji će može nazvati UPRAVLJANJE KVALITETNIH. Principi integrisane kontrole kvaliteta prihvaćeni su te organi upravljanja, pojedine službe i svaki pojedinac prihvataju i izvršavaju svoje obaveze i odgovornost za kvalitet. Koordinaciju odvijanja svih aktivnosti obezbeđuje Služba kontrole kvaliteta. Kontrolor u procesu nije više lice koje zna samo da meri, on mora biti sposoban za samostalno preventivno delovanje preduzimanjem akcija koje su posledica pravovremenog informisanja. U ovoj fazi dolazi do punog izražaja primene metoda Statističke Kontroie Kvaliteta koja zahteva i odgovarajuće obrazovanje od radnika koji rade na proveri kvaliteta u proizvodnji. Uspešnost rada službe kontrole kvaliteta ocenjuje se kroz praćenje troškova kvaliteta.

Izmedju iznetih faza razvoja ne može se povući neka granica ali je ipak relativno lako ustanoviti na kom je stupnju razvoja služba kontrole kvaliteta u nekoj OUR. U našim industijskim OUR-Ama egzistiraju sva tri tipa organizacije.

Pored izneta tri tipa (organizacije službe kontrole kvaliteta)postoji i četvrti. To je slučaj kada nema nikakve organizacije za proveru kvaliteta. Proizvodni radnik proverava kvalitet a zadnju reč o kvalitetu ima poslovodja.

4.2. Osnovne delatnosti službe kontrole kvaliteta

Bez obzira na nivo organizovanosti služba kontrole kvaliteta ima zadatak da efikasno obavi tri osnovne delatnosti:

  • koordinaciju svih aktivnosti funkcije kvaliteta
  • informasanje i
  • proveru kvaliteta u proizvodnji.
4.2.1. Koordinacija

Koordinacija aktivnosti funkcije kvaliteta je vrlo kompleksan problem obzirom da se deo aktivnosti odvija i u drugim funkcijama i službama, a trba da obezbedi optimalno usklađivanje napora svih koji na bilo koji način utiču na kvalitet.

U praksi se koriste razni vidovi koordinacije. Tako imamo:

Koordionacija preko zajedničkog šefa. Kod manjih OUR-a gde je broj aktivnosti u proizvodnji ograničen, a broj zaposlenih mali, koordinacija se vrši preko inokosnog poslovodnog organa (direktora koji u direktnim kontaktima sa ljudima i poslovima upoznaje probleme koji se javljaju i preduzima odgovarajuće mere.

Porastom OUR-a raste i broj raznih aktivnsti tako da airektor više nije u stanju da vrši koordinaciju aktivnosti funkcija kvaliteta, sto znaci da se moraju koristiti i druge metode koordinacija.

Samokoordinacija. Koordinacija se vrši na nivou nižih organa koordiniranja (sef proizvodnje, šef kontrole, šef tehničke pripreme i drugi) tako što bilo koji od njih, kada se pojavi problem, saziva sastanak radi rešenja problema. Ovaj vid koordinacije zahteva odgovarajući stepen razumevanja i spremnosti za saradnjom.

Samokoordinacija je efikasna kod rešavanja problema koji nemaju hronični karakter dok za hronične probleme je najčešće neefikasna. Ako na primer proizvodni proces ima ustaljeni škart od 8$ pri lansiranju proizvodnje serija će se povećati za te prividno ne postoje „problemi“ i ako oni stvarno postoje. Znatni gubici kvaliteta i dalje su prisutni, a angažovsnosti ljudi i sredstava je povećan.

Pisani postupak koordinacije. Za probleme koji se ponavljaju može se koristiti pisani postupak koordinacije, koji ima odredjene prednosti:

  • omogućuje bezličnu koordinaciju
  • pre nego što se nešto napiše dobro se razmisli
  • svaki pisani postupak zahteva potvrdu od strane stručnjaka
  • onemogućuje zaborav i služi za obuku novih ljudi

Pored prednosti pisani postupak ima i svojih mana:

  • statičan je pošto je predvidjen za „normalne“ probleme
  • može dobiti birokratski karakter zbog sklonosti ljudi da veću pažnju posvete samom postupku umesto nastalom problemu
  • ne sadrži nova saznanja koja su u medjuvremenu nastala. Koordinacija preko štabnih organa i štabnih specijalista.

Koristi se kod većih OUR-a ili SOUR-a formiranjem štabnih organa od stručnajaka različitog profila (konstrukcija, marketing, planiranje proizvoanje, kontrola kvaliteta). Štabni organi najčešće rešavaju hronične probleme kvaliteta. Najčešće imaju savetodavnim ulogu ali im se može dati i ovlašćenje za donošenje samostalnih odluka.

Kod uvodjenje novih projekata (na primer novih proizvoda ili primena novih metoda) koriste se štsbni specijalisti koji kooBdinireju sve potrebne aktivnosti.

Koordinacija preko komisije. U slučajevima kada se pojavi neki „nesvakidasnji“ problem mogu se formirati komisije koje imaju jedini zadatak da daju sugestije za resavonje tog problema. Kakon rešenog problema komisija gubi svoju funkciju.

Napred su izneti neki od osnovnih vidova koordinacije koji se u praksi koriste. l’raktično nigde se ne koristš semo jedan jedini vid koordinacije već je opšta koordinacijs rešena korisćenjem raznih vidova.

Uspešno sprovodjenje koordinacije aktivnosti funkcija kvaliteta biće u mnogome olakšano izradom POSLOVNIKA 0 KVALITETU koji reguliše zadatke i odgovornosti za kvalitet svih učesnika njegovog stvaranja.

4.2.2. Informisanje o kvalitetu

Koncepcija integrirane kontrole kvaliteta zahteva kontinualnu izmenu informacija izmedju pojedinih faza stvaranja proizvoda na osnovu kojih se donose odluke i preuzimaju korektivne akcije. Na slici 16 prikszana su osnovna mesta koja deluju na kvalitet i osnovni tokovi planskih i povratnih informacija u proizvounji složenih proizvoda. Osnovne informacije prema ovoj šemi su:

  1. Informacije o kvalitetu proizvoda koga kupac traži
  2. Informacije o vrednosti kvaliteta u odnosu na nivo kvaliteta proizvoda (puter. krive vrednosti kvaliteta)
  3. Informacije o kvalitetu konstrukcije − specifikacija kvaliteta za proizvode, delove u sopstvenoj proizvodnji i materijal, sirovine i delove od dobavljača
  4. Informacije o sredstvima da se i metodama rada za ostvarenje traženih proizvodnih i funkcionalnih karskteristika kvaliteta
  5. Informacije o tehnologiji kontrolišu se i izboru sredstava za kontrolisonje
  6. Informacije o rezultatima kontrolisunja
  7. Informacije o reklamacijama
  8. Informacije o ponašanju proizvoda u eksploataciji
  9. Informacije o ostvarenon kvalitetu (izleznom kvalitetu)
  10. Informacije o troškovima kvaliteta
  11. Posebne informacije o uočenin nedosteci ka i mere za njihovo otklanjanje
  12. Odluke organa upravljanja

Istraživanje tržišta

Analiza vrednosti kvaliteta

Konstrukcija

Tehnologija proizvodnje

Tehnologija kontrole

Nabavka i proizvodnja

Kontrolisanje materijal, delovi, sklopovi i proizvodi

Organi upravljanja i organi koordinacije

Biro za kvalitet (gotov proizvod)

Korisnik

Sistem informacije treba da obezbedi da se odluke ne donose iskustvom i intuicijom već na osnovu podstaka i njihove analize podatke je potrebno uputiti na ona mesta koja će moći najbrže delovati.

Manje značajne informacije prenose se usmeno dok se većina informacija prenosi pismenim putem preko posebnih obrazaca i izveštaja, grafičkih dijagrama i kontrolnih karti.

Organi kontrole kvalitete koji rade u procesu stvaranja proizvoda izveštavanje najčesće obavljaju putem dokumenata kao sto su npr:

  • Kontrolne karte. Koriste se u statističkoj kontroli kvaliteta.
  • Prijave greške. Ispisuje se za one probleme koji se ne mogu rešiti usmenom razmenom informacija. Zaključuje se čim je problem rešen.
  • Dnevni izveštaj. Sačinjava se svakog dana, a sadrži podatke o gubicima (škartu je doradi). Služi kao merilo uspešnosti rada proizvodnog radnog mesta u pogonu i podsticanje korektivnih aktivnosti „d nas za juče“.
  • Sedmični izveštaj. Formira se kao zbir podataka prenetih sa dnevnog izveštaja za jednu orgonizacionu celinu ili jedan proizvod. Osnov je za usmeravanje korektivnih aktivnosti od strane stručnih timova, koji rukovode proizvodnjom i nadziru kvalitet.
  • Mesečni izveštaj. Sadrži, po značaju i lokaciji odabrane i klasifikovane informacije o gubicima za kvalitet čiji su izvori sedmični izveštaji i reklamacije sa tržišta. Za formiranje mesečnog izveštaja odgovoran je koordinator službe kontrole kvaliteta. Mesečni izveštaji je poslovni dokument koji služi za preduzimanje korektivnih akcija kako u danima proizvodnje tako isto i u domenu poslovanja organizacija udruženog rada. Ka osnovu njega služba kontrole kvaliteta sačinjavu svoj plan delatnosti za naredni period.
  • Periodični izveštaj. Obično se sačinjava za period od najmanje tri meseca ne osnovu podataka iz mesečnog izveštaja. Periodični izveštaj je konačan poslovni izveštaj o postignutom kvalitetu i nastalim troškovima kvaliteta u posmetranom periodu. Sluzi kao osnov za ocenu poslovne politike vezane za kvalitet.
4.2.3. Provera kvaliteta − kontrolisanje

Kontrolisanje je postupsk u kome se, na osnovu merenja mernim instrumentima i drugim ispitivanjima uporedjuju izmerene merne veličine sa zahtevima u tehničkoj dokumentaciji i drugim specifikacijama. Po pravilu kontrolisanje se vrsi u ulaznoj kontroli, kontroli u procesu i završnoj kontroli.

Izbor mernih instrumenata i tehnika merenja zavisi od vrste proizvoda odnosno njegovih karakteristika kvaliteta, stepena važnosti karakteristike kvaliteta i drugih faktora.

Podaci koji se dobiju merenjem služe.za ocenu kvaliteta serije koje se kontroliše ali su i osnova za analizu podobnosti procesa u odnosu ne projektovani kvalitet i preduzimanje korektivnih aktivnosti.

Proizvodi (ili njihovi delovi) koji se kontrolišu ili odgovaraju ili ne odgovaraju zahtevima datim crtežom ili nekom drugom specifikacijom kvaliteta, kako to prikazuje shema na slici 17.

  • PROIZVODNI DELOVI
  • Odgovaraju zahtevu DOBRI ili ne odgovaraju zahtevu LOŠI
  • Upotrebljivi ili neupotrebljivi ŠKART
  • Bez dorade UMANJENA VREDNOST ili nakon dorade DORADA

Slika 17: Rezultati kontrolisanja

Izostavljeno iz prikaza

Pogrešno je skoncentrisati pažnju samo na škart i ako je to najveći gubitak. Pored dodatnih troškova dorada remeti planirane rokove u proizvodnji.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">