Sadržaj

L. AVRAMOV, A. JURČEVIĆ, I. PETROVIĆ, M. MILANOVIĆ, IVANA MILOSAVLJEVIĆ: Prilog proučavanju bioloških i tehnoloških osobina nekih introdukovanih srednje poznih stonih sorti vinove loze

A. NAKALAMIC, A. JURĆEVIĆ: Variranje elemenata rodnosti sorte crveni traminac u zavisnosti od uzgojnog oblika i rodnosti lukova

L. AVRAMOV, A. JURČEVIĆ: Uticaj stepena zrelosti grožđa nekih stonih sorti na njegovu trajnost i kvalitet u hlađenom skladištu

D. NASTEV: Karakteristike sorte vranac u uslovima SR Makedonije

Đ. ZIROJEVIĆ: Modifikovani Gijov način rezidbe pogodan za neke sorte vinove loze

M. M. NIKOV: Uticaj višegodišnjeg korišćenja herbicida na bujnost i rodnost čokota vinove loze

M. DANIČIĆ: Neke karakteristike razlaganja jabučne kiseline kvascem Schizosaccharmyces pombe u toku alkoholne fermentacije šire

V. KOVAČ: Uticaj nekih tehnoloških faktora u proizvodnji vinove loze na ponašanje lakaze B. cinerea

PRIKAZI RADOVA

IN MEMORIAM

Uticaj stepena zrelosti grožđa nekih stonih sorti na njegovu trajnost i kvalitet u hlađenom skladištu

L. Avramov, A. Jurčevlć

Sadržaj: Uvod. — Objekat, materijal i metode rada. — Rezultati i njihovo razmatranje. — Zaključak. — Literatura. — Rezime.

Uvod

Na trajnost i kvalitet stonog grožđa u hlađenom skladištu utiče znatan broj činilaca. Sorta, ekološki uslovi gajenja, zrelost grožđa, odnosno njegov kvalitet spadaju u najznačajnije činioce kvaliteta i trajnosti grožđa za vreme čuvanja.

Mnogi autori (1, 3, 4, 5, 6, 7 i dr.) navode da vreme berbe, odnosno stepen zrelosti grožđa ima značajan uticaj na kvalitet i trajnost grožđa u hlađenom skladištu.

U našoj praksi takođe se zapaža da vreme berbe, postupci s grožđem pri berbi i transportu, kao i vreme uskladištenja grožđa mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na čuvanje grožđa u hlađenom skladištu.

Pošto za neke naše najvažnije sorte ne raspolažemo pokazateljima o uticaju stepena zrelosti grožđa na njegovu trajnost i kvalitet u uslovima hlađenog skladišta, postavili smo zadatak da to utvrdimo eksperimenalnim putem.

Objekat, materijal i metode rada

Za ispitivanje grožđe je uzimano iz plantažnih vinograda PK »Povardarje« u Negotinu i PK »Vinojug« u Đevđeliji — SR Makedonija.

Grožđe je čuvano u eksperimentalnim komorama Centra za vinogradarstvo i vinarstvo »Radmilovac« u Vinči.

Ispitivano je grožđe gajenih stonih sorti: afus-ali, zimsko belo i drenak crveni. Grožđe ovih sorti bilo je predmet izučavanja u uslovima hlađenog skladišta u prethodnom periodu (1, 2, 4).

Grožđe je pakovano u standardne plitke otvorene letvarice (JUS: D.F.1.021). Tokom čuvanja za fumigaciju grožđa u cilju zaštite od plesni korišćen je S02 iz čeličnih boca.

Ispitivanjima su bile obuhvaćene ove varijante zrelosti grožđa po sortama (tab. 1 i 2):

.

* = Ova varijanta predstavlja mešavinu grožđa različitog stepena zrelosti (nedovoljno zrelo, prezrelo, optimalno zrelo), koja je najviše zastupljena u proizvodnoj praksi

Pre uskladištenja ocenjen je kvalitet grožđa, utvrđana je težina grožđa po varijantama i ponavljanjima i uzeti su uzorci grožđa za ostale analize. Od svake varijante u jednoj sorti uskladišteno je po 10 standardnih pakovanja grožđa.

Uskladištenje grožđa, prethlađenje, fumigacija grožđa sa SO2, izmena vazduha u komori, režim čuvanja i drugi postupci za vreme čuvanja grožđa obavljeni su po standardnoj metodi koja je opisana u prethodnim radovima (1, 2 i 4).

Pri uskladištenju pojedinih partija grožđa iz ogleda utvrđivane su težina i kvalitet grožđa, a uzimani su i uzorci grožđa za ostale analize.

Ispitivanii su ovi pokazatelji: trajnost grožđa (dužina čuvanja grožđa u danima), smanjenje težine grožđa i promene mehaničkih osobina bobice i kvaliteta grožđa (opadao je sadržaja šećera i organoleptičke ocene) primenom odgovarajućih metoda ispitivanja, koje su opisane u prethodnim radovima (1, 2 i 4).

Podaci su sređeni i obrađeni statistički. Značajnost razlika je testirana primenom Lsd-testa, a tendencija promena pojedinih pokazatelja u zavisnosti od stepena zrelosti grožđa izračunata je primenom obrasca linije regresije (y = a + bx).

Rezultati i njihov razmatranje

U radovima drugih autora (3, 6, 7 i dr.), kao i u našim prethodnim radovima (1, 2, 4, 5, i dr.), utvrđeno je da se za vreme čuvanja smanjuju: težina grožđa, sadržaj šećera u grožđu, organoleptička ocena grožđa, vrednost mehaničkih osobina bobice, kao i drugi pokazatelji. Imajući u vidu ove činjenice, ovde se neće razmatrati apsolutne vrednosti nego samo rezultati variranja d tendencije smanjenja vrednosti važnijih pokazatelja trajnosti i kvaliteta grožđa ispoljenih pod uticajem stepena zrelosti grožđa.

Rezultati ispitivanja prikazani su u tab. 3 d 4 i na graf. 1 d 2.

.

test (x) (lsd-e)
P0,05 = 0,172* P0,01 = 0,227**
* = značajna razlika — Dilference significative
** = veoma značajna razlika — Difference tres significative

Prema podacima iz tab. 3 proizilazi da su ispitivani pokazatelji trajnosti i kvaliteta grožđa znatno varirali u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti grožđa. Pošto su razlike nastale pod uticajem sorte već poznate, jer su detaljnije razmatrane u našim prethodnim radovima (1, 2, 4, 5), ovde će se analizirati samo uticaj stepena zrelosti grožđa na ispitivane pokazatelje.

Dužina čuvanja grožđa. — Najduži prosečan period čuvanja grožđa zabeležen je u varijanti sa optimalno zrelim grožđem (154 dana), a najkraći u varijanti sa nedovoljno zrelom grožđem (144 dana). Testiranje značajnosti razlika pokazuje da je grožđe optimalne zrelosti veoma značajno duže vreme čuvano od grožđa nedovoljne i različitog stepena zrelosti (smeša), dok u odnosu na prezrelo grožđe nije ispoljena značajna razlika. Prezrelo grožđe čuva se veoma značajno duže vreme od nedovoljno zrelog i značajno duže od grožđa različite zrelosti (smeša).

Sadržaj šećera. — Najmanje prosečno smanjenje sadržaja šećera za vreme čuvanja zabeleženo je u optimalno zrelog grožđa (1,27%), a najveće smanjenje ovog pokazatelja imalo je prezrelo grožđe (1,80%). Testiranje značajnosti razlika pokazuje da je u grožđu optimalne zrelosti veoma značajno manje smanjen sadržaj šećera u odnosu na grožđe ostalih kategorija zrelosti, čije međusobne razlike nisu značajne.

Organoleptička ocena grožđa. — Najmanje prosečno smanjenje organoleptičke ocene zabeleženo je u optimalno zrelom grožđu v0,84 poena), a najveće smanjenje vrednosti ovog pokazatelja zabeleženo je u nedovoljno zrelom grožđu (1,33 poena). Testiranjem značajnosti raz lika proizilazi da je grožđe optimalne zrelosti imalo veoma značajno manje smanjenje vrednosti ovog pokazatelja u odnosu na grožđe nedovoljne i različite zrelosti (smeša), dok u odnosu na prezrelo grožđe razlika nije bila značajna. Prezrelo grožđe ima veoma značajno manje smanjenje vrednosti ovog pokazatelja u odnosu na nedovoljno zrelo grožđe, dok u odnosu na grožđe različitog stepena zrelosti (smeša) ispoljena razlika nije značajna.

Prema podacima iz tab. 4 proizilazi da su ispitivani pokazatelji opadanja težine i mehaničkih osobina bobice znatno varirali u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti grožđe. Iz napred iznetih razloga, ovde će se razmatrati samo rezultati o uticaju stepena zrelosti grožđa na ispitivane pokazatelje.

Graf. 1 — Uticaj stepena zrelosti grožđa na ispoljavanje elemenata trajnosti i kvaliteta grožđa čuvanog u hlađenom skladištu

Varijante:

I = Nedovoljno zrelo grožđe Insuffisamment mur raisin
II = Optimalno zrelo grožđe Optimalement mur raisin
III = Prezrelo grožđe Trop mur raisin
IV = Grožđe razne zrelosti Raisin de differente naturite

Varijante:

Influence du degre de maturite du raisin sur la manifestation des elements de duree et qualite de raisin conserve en installation frigoofique

Obeležja:
= Dužina čuvanja grožđa (dana) Duree de la conservation du raisin = Smanjenje težne grožđa (%) Diminution du poids du raisin (%)
= Smanjenje težine šećera (%) Diminution du poids du sucre (%)
= Smanjenje organoleptioke ocene (poena) Diminution de Tevaluation organoleptique
= Smanjenje reakcione čvrstine bobice (g/cm2) Diminution de la fermente reactionnelle du grain (g/cm2)
= Smanijenje otpomosti bobice na otkidanje (g/bobica) Diminution de la resistance du grain a l’arrachage (g/grain)

Graf. 2 — Uticaij stepena zrelosti grožđa na tendencije elemenata trajnosti i kvaliteta grožđa čuvanog u hlađenom skladištu (linija regresije: y = a + bx)

Influence du degre de maturite du raisin sur les tendances des elements de duree et qualite de raisin conserve en installation frigorifique

Varijante:

I = Nedovoljno zrelo grožđe Insuffisamment mur raisin II = Grožđe razne zrelosti Raisin de differente maturit’ III = Prezrelo grožđe Trop mur raisin IV = Optimalno zrelo grožđe Optimalement mur raisi

Varijante: –

Obeležja:

1. Dužina čuvanja grožđa (dana) Duree de la conservation du raisin (jours)
2. Smanjenje težine grožđa (%) Diminution du poids du raisin (%)
3. Smanjenje reakcione čvrstine bobice (g/cm2) Diminution de la resistance du grain a l’arrachage (g/grain)
4. Smanjenje otpornosti bobice na otkidanje (g/bobica) Diminution de la resiistance du grain a l’arrachage (g/graim)
5. Smanjenje saidržaja šećera (%) Diminution du poids du sucre (%)
6. Smanjenje organoleptičke ocene grožđa (poena) Diminution de l’evaluation oragnolepti-que (points)

* = značajna razlika — Difference significative
** = veoma značajna razlika — Difference tres significative

Težina grožđa. — Najmanje prosečno smanjenje težine grožđa za vreme čuvanja zabeleženo je u prezrelog grožđa (15,3%), a najveće smanjenje težine zabeleženo je u nedovoljno zrelog (21,5%) i grožđa raznog stepena zrelosti — smeša (20,9%), Testiranje značajnosti razlika pokazuje da je veoma značajno manje smanjenje težine u varijanti prezrelog i optimalnog grožđa, koje se međusobno značajno ne razlikuje, u odnosu na varijante nedovoljno zrelog i grožđa različite zrelosti (smeša) koje se takođe međusobno značajno ne razlikuju.

Reakciona čvrstina bobica. — Najmanje prosečno smanjenje reakcione čvrstine bobice registrovano je u optimalno zrelog grožđa (233 g/cm²), a najveće smanjenje ovog pokazatelja registrovano je u grožđu razldčitog stepena zrelosti — smeša (352 g/cm²). Testiranje značajnosti razlika pokazuje da je grožđe optimalne zrelosti imalo veoma značajno manje smanjenje ovog pokazatelja u odnosu na varijante različitog stepena zrelosti (smeša) i grožđa nedovoljne zrelosti, koje se međusobno značajno ne razlikuju, dok u odnosu na prezrelo grožđe ispoljena razlika nije značajna.

Prezrelo grožđe je ispoljilo veoma značajno manje smanjenje vrednosti ovog pokazatelja u odnosu 11a grožđe različitog stepena zrelosti (smeša) i značajno manje u odnosu na grožđe nedovoljne zrelosti.

Otpornost bobice na otkidanje. — Najmanje prosečno smanjenje otpornosti bobice na otkidanje od peteljčice za vreme čuvanja zabeleženo je u optimalno zrelog grožđa (163 g/bobica), a najveće smanjenje ovog pokazatelja zabeleženo je u grožđa različitog stepena zrelosti — smeša (259 g/bobica). Testiranje značajnosti razlika pokazuje da se veoma značajno manje i smanjila vrednost ovog ipokazatelja u varijanti optimalno zrelog, prezrelog i nedovoljno zrelog grožđa, koje se međusobno značajno ne razlikuju, nego u grožđa različitog stepena zrelosti (smeša).

Na osnovu analize dobijenih rezultata proizilazi da je polazeći od najlošije prema najboljoj varijanti zrelosti grožđa ostvaren ovakav raspored ispitivanih varijanti: nedovoljno zrelo grožđe, grožđe različite zrelosti i smešaj, prezrelo grožđe i optimalno zrelo grožđe. U odnosu na ovaj redosled jasno se ispoljava uzlazna tendencija — trend dužine čuvanja grožđa u hlađenom skladištu, odnosno silazne tendencije u pogledu smamenjanja težine grožđa, sadržaja šećera, organoleptičke ocene i mehaničkih osobina bobice, što se jasno vidi na prikazanim grafikonima.

Zaključak

Na osnovu rezultata ispitivanja mogu se izvesti ovi zaključci:

1. Vrednosti ispitivanih pokazatelja trajnosti i kvaliteta grožđa zna čajno variraju u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti grožđa.
2. Za ispitivane pokazatelje trajnosti i kvaliteta grožđa u uslovima hlađenog skladišta ostvaren je u svih ispitivanih sorti ovaj redasled za proučavane kategorije zrelosti: 1) optimalno zrelo grožđe, 2) prezrelo grožđe, 3) smeša grožđa različite zrelosti i 4) nedovoljno zrelo grožđe.
3. Polazeći od nedovoljno zrelog preko smeše grožđa različite zrelosti i prezrelog grožđa, pa do optimalno zrelog grožđa, dužina čuvanja grožđa je ispijila uzlazni trend, pri čemu su vrednosti kao što su sadržaj šećera, organoleptičke ocene, težina grožđa i mehaničke osobine bobice, ispoljile silazni trend.
4. Za ispitivane sorte i konkretne uslove gajenje u pogledu trajnosti i kvaliteta grožđa za čuvanje najpogodnije je optimalno zrelo grožđe.

Karakteristike sorte vranac u uslovima SR Makedonije

D. Nastev

Sadržaj: Uvod. — Objekat, uslovi metode rada. — Rezultati i njihovo razmatranje. — Prinosi, proizvodnja grožđa i vina. — Zaključak. — Literatura. — R e z i m e.

Uvod

Svrha je ovoga rada da se prikažu rezultati ispitivanija sorte vranac u uslovima SR Makedonije i njen doprinos unapređenju vinogradarstva i vinarstva.

Pre filoksere i donedavno u SR Makedoniji od crnih vinskih sorta uglavnom bile su zastupljene sorte srednjeg kvaliteta. Da bi se poboljšala struktura crnih vinskih sorta, a time i kvalitet crnih vina, počela su ispitivanja sorte vranac u ekološkim uslovima SR Makeđonije.

Postignuti su vidni rezultati u gajenju ove sorte, tj. u poboljšanju prinosa i kvaliteta grožđa i vina, pa je na osnovu i toga znatno i rasprostranjena. Naročito u poslednjoj deceniji počinje naglo širenje sorte vranac, tako da je do sada već zasađeno 2.350 ha, najviše u vidu plantažnih vinograda, na kojima se postižu visoki prinosi d dobija odličan kvalitet grožđa. Zasađene površine su raspoređene po vinogorjima na ovaj način:

Kao što se vidi ova sorta je zasađena uglavnom u centralnom vardarskom rejonu. Od ovih površina je u punom rodu već oko 1.600 ha.

Planirano je da se u 1976/77. godini ovom sortom zasadi još 650 ha, pa će tako sorta vranac postati vodeća kvalitetna sorta crnog grožđa u centralnom vardarskom vinogradarskom rejonu i važan činilac unapređenja vinogradarstva i vinarstva u SR Makedoniji.

Danas sorta vranac učestvuje sa 8% u ukupnim površinama pod vinogradima u SR Makedoniji u centralnom vardarskom rejonu (gde je uglavnom zastupljena), u odnosu na vinske sorte sa 20%, a u odnosu na orne vinske sorte sa 32%. Srazmerno ovakvo velikom učešću, vranac utiče na poboljšanje kvaliteta crnih vina tog rejona.

Objekat, uslovi i metode rada

Sorta vranac je introdukovana 1950. godine

Vinogorja tog rejona su pod uticajem mediteranske i kontinentalne klime, a odlikuju se dugim i toplim letima i periodičnim sušama, zbog čega je potrebno navodnjavanje vinograda. Srednje godišnje temperature za duži period iznose 13,5, °C (Kavadarci), 13,3°C (Titov Veles) i 12,4°C (Skoplje). Retka je pojava minimalnih zimskih temperatura, štetnijih za vinovu lozu. Prosečne godišnje padavine iznose 437 mm (Kavadarci), 465 mm (T. Veles) i 601,7 mm (Skoplje), a za vreme vegetacije od 247 do 292,3 mm.

Najveći deo površina su na manje ili više erodiranim smonicama ili srednje plodnom deluvijumu. Zemljišta su pogodna za uzgoj vinove loze.

Ispitivanja su obavljena u špalirskom uzgoju uz primenu duge rezidbe ili sistema odrina. Primenjivana je redovna agrotehnika i zaštita vinograda.

Ispitivane su važnije agrobiološke i tehnološke karakteristike u cilju ocene proizvodne vrednosti sorte vranac u ekološkim uslovima SR Makedonije, a time i odredi njeno mesto u strukturi sortimenta pri rejoniranju vinogradarstva. Od agrobioloških karakteristika praćene su fenofaze razvoja s posebnim osvrtom na sazrevanje grožđa i stepen rodnosti okaca na rodnom lastaru, kao i na prinos grožđa. Od tehnoloških karakteristika ispitivane su mehanički sastav grozda, mehanički sastav bobica i udeo šećera i kiselina u širi po ustanovljenim metodama za ampalografska ispitivanja.

Pored navedenog, određene su površine zasađene sortom vranac, analizirana proizvodnja grožđa i vina, njihov kvalitet, kao i uticaj na razvoj vinogradarstva i vinarstva u SR Makedoniji i drugim republikama SFRJ.

Rezultati ispitivanja i njihovo razmatranje

Prikazaće se preko agrohioloških i tehnoloških karakteristika sorte, njene rasprostranjenosti i proizvodnje grožđa i vina.

Agrobiološke karakteristike

Sazreva u trećoj epohi, odnosno u centralnom vardarskom rejonu u trećoj dekadi septembra. To je pogodan period za preradu grožđa.

Redovno se i dobro oplođuje, što pozitivno utiče na prinose. Rađa redovno i dobro. Može da se reže na 2—3 rodna okca, ali daje bolje rezultate pri ostavljanju lukova od 8—10 okaca. Pogodna je za Gijov ili sličan sistem špalirskog uzgoja, ali daje odlične rezultate i u sistemu uzgoja odrina.

Stepen rodnosti okaca, izražen brojem grozdova idući od osnove ka sredini i vrhu rodnog lastara, postepeno raste. Prosečan broj grozdova na prva tri okca iznosi 0,43 do 1,05, a na četvrtom do desetom 1,26 do 1,49 grozdova. Na svakom okcu ostavljenom na rodnom lastaru prosečno ima 1,17 grozdova. To je dobra rodnost.

Stepen rodnosti okaca, izražen težinom grozdova idući od osnove ka sredini i vrhu rodnog lastara, postepeno raste. Najmanja je težina grozdova ta prva tri okca, kreće se između 99 i 190 grama. Težina grozdova od četvrtog okca iznosi od 245 do 300 grama. Prosečna težina grozdova na svakom okcu ostavljenom na rodnom lastaru iznosi 238 grama. Možemo zaključiti da je rodnost okaca prilično visoka.

Stepen rodnosti izražen brojem grozdova na razvjienim lastanima iznosi 1,45 grozdova, a na svakom rodnom lastaru 1,60 grozdova. To je prilično visok stepen rodnosti razvijenih lastara. Od svih razvijenih lastara na rodne dolazi 89,37%, a na nerodne 10,63%. U lastar se prosečno razvija 69,03% okaca, a ostaje nerazvijeno 30,97%.

Uspeva na osrednje plodnom i usmereno vlažnom zemljištu. Treba izbegavati slaba i ’suva zemljišta. Relativno dobro podnosi sušu.

Ima dobar afinitet sa raznim podlogama, među kojima su Šasla x Berlandieri 41B, B. x R. Teleki 8B, B. x R. Kober 5BB i Rupestris du Lot.

Srednje je osetljiv na kriptogramske bolesti i niske zimske temperature.

Tehnološke karakteristike

Od tehnoloških karakteristika ispitivane su mehanički sastav i svojstva grozda i bobica, procenat šećera i kiselina u širi i kvalitet vina.

Mehanički sastav grozda. — Sorta vranac ima osrednji grozd. Prosečna dužina mu iznosi 19,3 cm, širina 10,2 cm, a težina 251 gram. U grozdu bobice učestvuju sa 96,86%, a peteljka sa 3,14%. Peteljka je osrednje zastupljena, što osetno utiče na randman šire i vina.

U zavisnosti od ekološki li uslova u pojedinim lokalitetima i meteoroloških uslova u nekim godinama ispitivanog perioda, veličina grozda je različita. Prosečna težina grozda u pojedinim lokalitetima varira između 213 i 258 grama, a u pojedinim godinama od 213 do 302 grama. Najveći grozdovi su dobijeni u vlažnijim godinama, a najmanji u sušnim — 1966. i 1969. godine.

Slične rezultate je dobio M. Uličević (3). U raznim godinama i lokalitetima težina grozdova iznosi 230 do 287 grama, a učešće peteljke 2,93 do 3,63%.

Mehanički sastav bobice. — Mehanički sastav bobice ispitivan je preko učešća pojedinih sastavnih delova (pokožice, mesa i semenke) i njihovog međusobnog odnosa.

Prosečna težina bobice iznosi 2,64 grama, a u pojedinim lokalitetima varira između 2,35 d 2,89 grama. U sastavu bobice pokožica prosečno učestvuje sa 8,63%, meso sa 87,25% i semenka sa 4,12%. U svakoj bobici ima prosečno 2,35 semenki. Strukturni pokazatelj iznosi 10,10.

Ima pokožicu osrednje debljine i osrednju zastupljenost semenki. Učešće mesa je relativno veliko, pa je povoljan da randman šire i vina, što je pozitivno svojstvo te sorte.

Sadržaj šećera i kiselina u širi. — Kvalitet grožđa je utvrđivan samo sadržinom šećera i kiselina u širi. Dobijeni rezultati izgledaju ovako:

Ako analiziramo dobijene rezultate možemo konstatovati da sortu vranac u ekološkim uslovima centralnog vardarskog vinogradarskog rejona karakterišu velike količine šećera i relativno visok kvalitet. To je pozitivno svojstvo ove sorte. Prosečno sadrži 24,6% šećera i 6,28%o kiselina.

U zavisnosti od ekoloških uslova pojedinih lokaliteta i godina sadržina šećera i kiselina se kreće između 24,0% ii 25,2%, odnosno između 6,28%o i 6,35%o.

Prema M. Uličeviću u Crnoj Gori sorta vranac sadrži 23,4% šećera l 7,34%o kiselina. I u tamošnjim uslovima ova sorta odlikuje se relativno visokom koncentracijom šećera i kiselina.

Prinosi, proizvodnja grožđa i vina

Vranac je visokoprinosna sorta. To je potvrđeno u toku dužeg perioda ispitivanja na plantažama centralnog vardarskog vinogorja. Najčešćim gajenjem u špaliru i dvogubom Gijovom sistemu postignuti isu ovakvi rezultati:

Kao što se vidi, na proizvodnim opitnim površinama postignuti su visoki prinosi, prosečno 15.382 kg po hektaru vinograda, a ovo u pojedinim godinama variraju između 13.098 kg i 17.062 kg.

Bolji rezultati su postignuti na velikim kompleksima intenzivnih plantažnih vinograda, što se može videti iz ovog pregleda:

Po velikim kompleksima plantažnih vinograda u špalirskom uzgoju, prosečni prinosi iznose 17.308 kg/ha, a u pojedinim godinama i organizacijama kreću se između 14.310 i 19.804 kg. Slični rezultati se postižu i u drugim organizacijama SR Makedonije, a i na privatnom sektoru.

Sorta vranac je pogodna i za uzgoj na odrinama. Prinosi se na njima kreću između 20.000 i 30.000 kg ili prosečno 25.000 kg po hektaru. Pri tome napominjemo da koncentracija šećera i kiselina potpuno zadovoljava. Po kazuje mala odstupanja od rezultata postignutih u špaliru.

Ako prosečni prinosi grožđa po hektaru iznose 15.000 kg, a SR Makedonija raspolaže sa 1.600 ha rodnih vinograda pod sortom vranac, možemo računati da ukupna godišnja proizvodnja iznosi 24.000 tona grožđa. Stupanjem u rod mladih vinograda biće proizvodnja uvećana.

Uglavnom se celokupna proizvedena količina grožđa prerađuje u vino Procenjujemo da se od vranca proizvede prosečno oko 168.000 hl vina ili oko 24% celokupne proizvodnje vina u SR Makedoniji. Uporedo s porastom proizvodnje grožđa iz mladih vinograda porašće i proizvodnja vina.

Preko 90% proizvedenog vina ili oko 1.500 vagona plasira se u druge republike SFRJ i tako direktno ili indirektno utiče na kvalitet tamošnjih vina. Prilično velike količine se plasiraju i u inostranstvo.

Proizvedena vina su visokog kvaliteta, intenzivno obojena, sa prosečno 12—14% alkohola i 5,5 do 6,0%o kiseline i dosta bogata ekstraktom. Otuda su sa svog kvaliteta veoma poznata u Jugoslaviji i u inostranstvu.

Zaključak

Na osnovu dosadašnjih ispitivanja vranca u ekološkim uslovima SR Makedoniije možemo zaključiti:

1. Odlikuje se redovnom d dobrom rodnošću. Stepen rodnosti okaca ostavljenih na rodnom lastaru prilikom rezidbe, izražen brojem grozdova, iznosi 1,17, a težina grozdova 238 grama.
2. Uspeva na osrednje plodnim i umereno vlažnim zemljištima. Prilično dobro podnosi sušu.
3. Ima afinitet prema raznim podlogama, a posebno Šasli x Berlandijeri 41B i Berlandijeri x Riparija Teleki 8B.
4. Osrednje je osetljiv prema kriptogamskim bolestiima i niskim zimskim temperaturama.
5. U sastavu grozda bobica učestvuje sa 96,86%, a peteljka sa 3,14%.
6. Pokožica u sastavu bobica učestvuje sa 8,63%, meso sa 87,25%, semenka sa 4,12%. Ima relativno visok randman šire i vina.
7. Prosečna sadržina šećera u širi iznosi 24,6%, a kiselina 6,289io.
8. Od njega se proizvode kvalitetna intenzivno obojena crna vina sa prosečno 12—14% alkohola i 5,5—6,0%o kiselina, bogata ekstraktivnim materijama. Veoma su pogodna za kupažu s drugim nedovoljno obojeni-m crnim vinima, kojima -u velikoj meri popravljaju kvalitet.
9. Prosečni prinosi iznose preko 15.000 kg po hektaru, a ukupna godišnja proizvodnja preko 24,000 tona grožđa.
10. Proizvodnja vina iznosi 168.000 hl ili preko 24% -ukupne proizvodnje vina u SR Makedoniji.
11. Kao visokoprinosna sorta s kvalitetnom sirovinom i proizvodnjom kvalitetnog crnog vina dma perspektivu za dalje širenje u SR Makedoniji, prvenstveno u centralnom vardarskom vinogradarskom rejonu.

Literatura:

• Nastev D.: Biološke i tehnološke karakteristike važnijih poznih stonih sorti vinove loze zastupljenih u centralnom vinogradarskom rejonu. Godišnji zbornik Zemljodelsko-šumarskog fakulteta, Skoplje, 1965.
• Nastev D.: Biološke i tehnološke karakteristike sorte vranac u uslovima SR Makedonije. Godišnji zbornik Zemljodelsko-šumarskog fakulteta, Skoplje, 1970.
• Uličević M.: Prilog proučavanju svojstava najvažnijih sorta vinove loze gajen ili u SR Crnoj Gori. Arhiv za poljoprivredne nauke, Beograd, 1966.